Jump to content

Митрополија црногорско-приморска

Оцени ову тему


Препоручена порука

САОПШТЕЊЕ ПОВОДОМ НАЈАВЕ ДОЛАСКА ТЗВ. ПАТРИЈАРХА УКРАЈИНСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ ФИЛАРЕТА (МИХАИЛА) ДЕНИСЕНКА

|  Администратор |  19 октобар, 2010 | Категорија: Саопштења, посланице, изјаве, Светигора Прес |  54 гледања |

ЦЕТИЊЕ, 19. октобра (Светигора прес) – Поводом изјаве за јавност Мираша Дедеића, самозваног „Митрополита ЦПЦ“ у вези са доласком у Црну Гору још једног сличног самозванца „Патријарха Украјинске православне цркве“ Филарета Денисенка, дужни смо јавност обавијестити о стварном стању ствари, које се ни у једном детаљу не поклапа са наводима из ове изјаве.

Најприје, Филарет Денисенко није никакав Патријарх, већ, од стране највеће Православне Цркве на свијету – Московске Патријаршије, рашчињени бивши митрополит, нити је његова етнофилетистичка „Украјинска православна црква Кијевске Патријаршије“ једна од највећих Православних Цркава у свијету, јер нема канонско јединство ни са једном помјесном Православном Црквом. У Украјини је немјерљиво бројнија канонска Украјинска православна црква Московске Патријаршије, која је једина призната од стране васељенског Православља.

Након посјетâ Црној Гори у посљедње двије деценије поглавара Православних Цркава: Патријараха Васељенског, Александријског, Московског и Српског, те Архиепископа Атинског, као и многобројних архијереја свих Православних Цркавâ, па и канонске Украјинске православне цркве, срамотно је и неистинито тврдити да „по први пут …долази у посјету један међу највећим црквеним великодостојницима православног свијета“, како пише у изјави, нарочито имајући у виду да та личност уопште није црквени великодостојник већ изопштени бивши архијереј Московске Патријаршије.

Ипак, свака лаж се ослања на зрнце истине, тако да је оно и овдје присутно и то у чињеници да су се ђаци и свештеници из Црне Горе школовали на Кијевској духовној академији. Међу њима је најзначајнији Преподобни Симеон Дајбабски, рођени Цетињанин из братства Поповића, кога је Православна Црква Српска управо ове године на мајском Архијерејском Сабору прогласила за Светитеља. Говорећи о овој Академији, међутим, ови изостављају да је Кијевска духовна академија и онда и данас била знаменито црквено училиште Кијевске Митрополије Московске Патријаршије, а не сабиралиште расколника и извор црквене и народне подјеле.

На крају изражавамо своју искрену наду да се ниједан од црногорских званичника неће усудити да толико понизи Црну Гору, примајући у званичну посјету човјека који се лажно представља као поглавар једне помјесне Православне Цркве.

ИЗ МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ

http://www.mitropolija.me/?p=5496

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...

Његова Светост Патријарх Иринеј завршио канонску посјету Митрополији црногорско-приморској

2. новембар 2010 - 8:06

Постављена слика

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј служио је јуче, на празник Светог Прохора Пчињског, уз саслужење Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија, игумана Свете царске лавре Хиландара Архимандрита Методија и свештенства, Свету архијерејску литургију у манастиру Ждребаоник код Даниловграда.

Игуман Методије Хиландарац бесједио је о значају прослављања светитељских празника за духовни живот православних хришћана, наводећи примјере из житија преподобног Прохора Пчињског и из светогорске монашке традиције. „Светитељи нас подстичу да их прослављамо ради нас самих. То су нам открила житија многих светитеља који су се јављали на чудесан начин и говорили људима да треба да што пре празнују њихов спомен и да открију њихове Сбете мошти, јер се у њиховим крајевима дешавају разне невоље или болести или временске непогоде. И сами светитељи потврђују да је њихова воља да их прослављамо", рекао је отац Методије.

„Како је то дивно да овдје, ево у овом тренутку, се сједињују вјекови", рекао је Митрополит Амфилохије обраћајући се Свјатјејшем Патријарху Иринеју, свештенству, монаштву и вјерном народу. „Сведочанство Светога Арсенија, Архиепископа пећкога које се наставља од 13. вијека, и ево данас његова пуноћа у Вашем свједочанству и Вашем присуству, Ваша Светости, а кроз то и потврда и свједочанство о јединству наше Свете Цркве светосавске, а кроз њу и јединство свеукпне Цркве васељенске. Дивно је то што нас радује и дивно је што је Ваш долазак обрадовао Цркву у Црној Гори, народ Божји који је био жељан Вашега доласка", рекао је Владика Амфилохије и Његовој Светости уручио дар манастирског сестринства, икону Светог Арсенија, као и ручно израђени крст.

Благодаречи на поклону, Његова Светост је казао да је посјетом Цркви и вјерном народу у Црној Гори „за кратко вријеме доживио толико много радости". „Доживио сам толико лијепих тренутака и толико нових сазнања о Црној Гори која није она Црна Гора коју сам прије тридесетак година знао, кад сам био мало дуже у Острогу. Ондашња и данашња Црна Гора, то су два свијета, два потпуно различита времена - оно којега не желимо да се много сјећамо и ово за које благодаримо Богу у којем видимо обновљене цркве, новоподигнуте украшене храмове. Још много више улива радост што видимо народ препорођен, одуховљен и одушевљен, народ који се враћа својој Цркви.

Патријарх Иринеј се осврнуо и на дјеловање антицрквене секте, тзв ЦПЦ рекавши да се ради о искушењу које је Свети Атанасије назвао „облачак".

„Кад тако кажем, мислим на онај отпад духовни који је овдје присутан, који је епизодичан, који је од данас до сјутра, који ће сигурно бити брзо заборављен, јер је то нешто што је отпало и од Бога и од свега вредносног и значајнога". „Нека Господ, и Свети Арсеније и Свети Петар Чудотворац Цетињски благослове овај народ, да нас чувају и сачувају да се не изгубимо, да будемо достојни следбеници њихови, њихове Свете вјере и њиховог светог живота", рекао је Његова Светост.

Патријарх Иринеј се потом у манастиру Острогу поклонио и моштима Светог Василија Острошког Чудотворца, а на крају тродневне посјете Црној Гори у Подгорици је разговарао са црногорским предсједником Филипом Вујановићем.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...

Поводом саопштења за јавност Радне групе за инхумацију земних остатака Господара Ивана Црнојевића

12. новембар 2010 - 22:24

Поводом саопштења за јавност Радне групе за инхумацију земних остатака Господара Ивана Црнојевића обављене данас на Цетињу уз државни протокол, нажалост без црквеног обреда какав припада ктитору Цетињског манастира, изражавамо своје најдубље неслагање и жаљење због, слободно се може рећи, нечувеног садржаја поменутог саопштења.

Радна група се у саопштењу захвалила овој Митрополији и, како се каже, њеном поглавару, али из неког разлога је имала потребу да се у исто вријеме захвали и псеудорелигиозној идеолошкој организацији тзв. ЦПЦ и црквеном преступнику, искљученом из црквене заједнице, бившем и лажном свештенику, њеном предводнику.

Зар се послије више састанака у Митрополији и на Ћипуру, и других договора и преписки Господина Митрополита и његових сарадника са предсједником државе г. Вујановићем, потпредсједником Владе г. Лукшићем, министром културе г. Мићуновићем, градоначелником Цетиња г. Јанковићем, директором Народног музеја г. Пејовићем, директором Завода за заштиту споменика г. Вушуровићем изједначава улога Православне Цркве са једном идеолошком националистичко-шовинистичком организацијом?

У чему се састоји допринос тзв. ЦПЦ и распопа Дедеића? Да ли у томе што нису и данас, по свом већ познатом обичају, покушавали насилно да уђу у храм Божији, стварајући неред, позивајући на проливање братске крви и зазивајући диобе у напаћеном народу Црне Горе? Или можда зато што нису довели, себи сличне, пробисвијете и црквене преступнике из других земаља, да с њима скрнаве гроб и спомен Ивана Црнојевића, доносећи само срамоту и проклетство на Црну Гору?

Неразумно је понашање оног или оних црногорских званичника који су допустили уношење овакве формулације у саопштење Радне групе. То није само унижавање достојанства Православне Цркве, којој је свим срцем припадао и Господар Иван Црнојевић, а која је претрпила многе ненавиднике Божије ријечи и Еванђеља, већ и застиђе Црне Горе пред прошлошћу и пред будућношћу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...

Pravoslvna crkvena opština u Baru je kao što možda znate u fazi izgradnje velikog pravoslavnog hrama Sv.Jovana Vladimira koji Božijom pomoću i darežljivošću i vjerom priložnika teče u najboljem mogućem redu.To je hram koji je po veličini čini mi se 5 na Balkanu i nešto našta je  Bar dugoo godina čekao...

Ovdje možete vidjeti jedan ne tako loš prilog gotovog kompjuterskog modela na datoj situaciji  - finalnog izgleda :

Постављена слика

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Митрополит Амфилохије у посети Украјинској Православној Цркви

29. новембар 2010 - 10:23

Постављена слика

Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије боравио је, у својству представника Цркве Српске, од 22. до 25. новембра 2010. године у посјети сестринској Православној Цркви у Украјини, а поводом 75. рођендана Блажењејшег Митрополита кијевског и цијеле Украјине Г. Владимира./фотогалерија1, фотогалерија2/

Митрополита Амфилохија и протојереја Обрена Јовановића, секретара Митрополије Црногорско-приморске, дочекао је на Кијевском аеродрому Архиепископ почајевски и намјесник Светоуспењско Почајевске лавре Г. Владимир, као и г. Јуриј Анатољевич Авксентијев, замјеник министра кабинета министара Украјине.

Свечаности организоване овом пригодом су започеле 22. новембра увече свечаном Академијом и концертом у Украјинској националној опери у Кијеву. Следећег дана служена је Света Литургија у Трапезном храму Светоуспењске Кијево-печерске лавре, којом је началствовао Његова Светост Патријарх московски и све Русије Г. Кирил, уз саслужење Архиепископа прашког и Митрополита чешких земаља и Словачке Г. Христофора, Митрополита кијевског и цијеле Украјине Г. Владимира, Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија и Епископа моравичког Г. Антонија, као и представника свих помјесних Православних Цркава и бројних епископа и свештеника Руске и Украјинске Православне Цркве. Светој Литургији су присуствовали званичници Украјине на челу са предсједником г. Виктор Јануковичем.

Након Свете Литургије митрополита Амфилохија примио је митрополит Владимир, којом су приликом размијенили срдачне поздраве. Митрополит Амфилохије је домаћину пренио поздраве Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја, пожељевши му здравља, кријепости и успјеха у архипастирском раду, поклонивши му живописану икону Пресвете Богородице Тројеручице, рад сестринства манастира Дуга Морачка, а митрополит Владимир је узвратио, подаривши митрополиту Амфилохију панагију, а протојереју Обрену напрсни крст, који су намјенски урађени поводом овог јубилеја. По пријему је организован славски ручак на којем су, поред служашчих поглавара и архијереја представника Цркава били присутни и званичници украјинске државе. Током ручка домаћина су бираним ријечима поздравили сви присутни архијереји, на првом мјесту патријарх московски Г. Кирил. Обраћајући се митрополиту Владимиру овом приликом, митрополит Амфилохије је још једном пренио најсрдачније поздраве и честитке патријарха српског Г. Иринеја, захваливши се у своје име што је имао прилику и част да присуствује овом свеправославном литургијском сабрању. Потом је говорио о значају јединства Православних Цркава, посебно нагласивши улогу светог Кијева, као једног од изузетно значајних градова у историји не само Руске Цркве, него и цијелог Православља. Преподобни Антоније и Теодосије са Кијево-печерском Лавром и многе друге знамените личности, од равноапостолног Владимира па све до данашњег првојерерха митрополита Владимира, уградили су себе у историју васељенске Цркве Православне. У том духу је подсјетио и да је Кијев значајан и за СПЦ поменувши васпитанике Кијевске Духовне академије, Патријарха српског Варнаву и новопросијавшег светитеља Цркве Српске - Преподобног Симеона Дајбабског.

Истог дана митрополит Амфилохије је посјетио Государствени дом Украјине. Тамо га је у званичну посјету примио г. Јуриј Анатољевич Авксентијев са својим сарадницима, који му је заблагодарио на мисији коју врши у Православној Цркви доприносећи јединству православних народа, а посебно односу Украјинске и Српске Цркве и та два народа. Такође је нагласио митрополитов допринос православном богословљу, саопштивши му да су неки његови радови чак преведени на украјински језик и да се користе у украјинским школама.

Постављена слика

Постављена слика

Постављена слика

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...

САОПШТЕЊЕ СА БРАТСКОГ САБРАЊА

СВЕШТЕНСТВА МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ

11. децембар 2010.

Сагласно вјековном предању и саборском начину живота Цркве Божије, данас је, 11. децембра љета Господњег 2010. у Храму Светог Јована Владимира у Бару одржано редовно годишње братско сабрање свештенства, свештеномонаштва и дијела монаштва Митрополије Црногорско-приморске.

Сабрање је започело у храмовној крипти посвећеној Св. Александру Невском, служењем Божанствене Литургије, којом је началствовао Високопреосвећени Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Господин Амфилохије уз саслужење више свештеника и ђакона наше Митрополије.

Послије Свете Литургије, радни дио састанка је започео Високопреосвећени Митрополит изнијевши сажети преглед својих најважнијих активности као епархијског архијереја и уопште дешавања у Митрополији нарочито нагласивши недавни боравак Његове Светости Патријарха Српског Иринеја поводом празника Св. Апостола и  Еванђелиста Луке и Св. Петра Цетињског и пресвлачења и премјештања у нови кивот моштију Св. Петра Цетињског, којом приликом је Свјатјејши Патријарх, осим Цетиња, посјетио на и Манастире Острог и Ждребаоник, те Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици, свугдје бивајући дочекан срдачно и са радошћу. Патријарх Иринеј се сусрео и са Предсједником Црне Горе г. Филипом Вујановићем.

Рад сабрања је настављен предавањем протојереја Гојка Перовића, пароха цетињског и ректора Цетињске богословије на тему остваривања пастирске улоге пароха у савременом свијету, након чега се развила плодотворна дискусија.

На сабрању свештенства изражена је велика благодарност Богу на веома великим даровима које свих ових година обдарује Цркву на овим просторима, што се најбоље показује у броју младих вјерника, дјеце полазника вјеронауке, и нових младих посленика на њиви Господњој – православних свештеника.

Констатовано је да је попуњеност парохија у односу на број становника и вјерника веома добра и да постоје сви унутрашњи услови за успјешно вршење савремене мисије и пастирског рада.

На самом почетку је изражено и молитвено саучествовање у невољи свих оних који су ових недеља погођени незапамћеним поплавама. Митрополија је већ одвојила и додјелила одређена финансијска средства, а Господин Митрополит је послао распис свим архијерејским намјесницима, паросима, управама манастира и црквених општина да се организује прикупљање помоћи, која ће потом бити уручена потребитима. Прошле недеље је у свим храмовима служен и молебан за престанак падавина и избављење од поплава.

Настављен је рад на обнови и градњи многих цркава, манастира и помоћних објеката, а ни ово мјесто састанка није случајно изабрано, већ као мјесто на којем се посљедњих нешто више од годину дана богато излила благодат Божија, сабирајући и окупљајући вјерне и подстичући их на подизање овог велелепног храма.

Нажалост, примјећено је да се у појединим срединама и међу појединим званичницима Црква и даље третира као организација која треба да послужи нечијим идеолошким или дневнополитичким интересима. Црква Божија никада није, нити ће убудуће дјелити људе по било ком основу сагласно вјековном поретку Православне Цркве. Наравно, не одричући се свог права да самостално одређује своје унутрашње устројство и проповједајући својим вјерницима, али и свему свијету, Христа Богочовјека као вјечну Истину и Правду Божију.

Као баштиници дуговјековне духовне традиције, на чијим се темељима у значајном периоду формирала Диоклија, Зета и данашња Црна Гора, не можемо да се не осврнемо на нека актуелна питања црногорског друштва. У том смислу, позивамо надлежне у нашој земљи да прекину агресивну пропаганду новоцрногорског језика, као и досљедну политику гашења ћириличног писма у Црној Гори. Ово не чинимо заступајући било какве идеолошке позиције, већ свјесни значаја које су српски језик и ћирилично писмо имали и имају у Црној Гори. Готово цјелокупно наше духовно, културно и умјетничко насљеђе, или макар оно највриједније је настало у овом оквиру.

Морамо изразити своју бригу за и даље, бојати се, недовољно одговоран однос према питању градње хидроакумулација на ријеци Морачи и њиховог утицаја на околину и насљеђе, посебно се осврћући на манастир Морачу. И поред мноштва отворених питања и примједби и сугестија стручњака из многих области, пројекат се готово приводи крају, не узимајући, нажалост, довољно озбиљно у обзир резултате јавне расправе, који су показали велике резерве према овом пројекту.

Користимо прилику да упознамо јавност да се један добар дио свештенства и монаштва, рођених у другим републикама бивше Југославије, суочава са невољама приликом покушаја остваривања својих основних права, иако већина њих у Црној Гори живи већ годинама, а неки и деценијама. Имамо разлога да вјерујемо да постоји предумишљај појединих државних органа да на овај начин врше притисак на саму Митрополију.    Мора се рећи да ово нису часни поступци, да не говоримо о законитости и демократичности оваквог неједнаког третмана појединих грађана ове земље.

Митрополија је и ове године одржала неколико важних научних скупова и округлих столова, те издала нека важна издања о духовној и културној историји Митрополије и Црне Горе, али и о другим актуелним питањима.

Позивамо све државне званичнике, дипломатске представнике, медијске раднике и остале јавне дјелатнике да поштују достојанство и устројство Православне Цркве, не насједајући на обмане и оптужбе извјесне псеудовјерске заједнице на истинску Православну Цркву у Црној Гори. Довољно је погледати гдје се православни вјерници сабирају и тиме разбити све дилеме у вези са, уствари непостојећим, „црквеним“ питањем у Црној Гори.

Свештенство Митрополије је дужно и ове, као и неколико посљедњих година, указати на неблагодатност и невалидност свих обреда обављаних од самозваних или бивших православних свештеника тзв. ЦПЦ, који вјерницима не доносе Божији благослов и дар, већ невољу, смутњу и заваду међу браћом.

Молећи се Господу да излије на нас благодат, какву је излио на овај дивни храм, и на све који се труде на његовом духовном и физичком узрастању, и да нам, у овим даним Божићног поста и све дане наших живота, дарује свој мир према благословеној анђелској химни: „Слава на висини Богу, на земљи мир, међу људима добра воља!“, поздрављамо Вас радосним и тајноводственим поздравом:

МИР БОЖИЈИ, ХРИСТОС СЕ РОДИ!

ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!

Постављена слика

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...
  • Гости

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО НА ВРАЊИНИ

Постављена сликаЦЕТИЊЕ, 13. децембра (Светигора прес) – Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је данас са свештенством Свету службу Божију у сеоској цркви Светог Николе на полуострву Врањина на Скадарском језеру, поводом празника Светог апостола Андреја Првозваног, завјетне славе мјештана овога села.

Мјештани Врањине, којa је иначе рибарско мјесто, на овај дан не једу рибу. У току литургије Владика је одржао архипастирску бесједу на тему данашњег празника, нагласивши да није случајно што мјештани овога рибарског мјеста славе Светог апостола Андреја Првозваног који је и сам био рибар.

У току богослужења око храма је учињен трократни опход.

Митрополит Амфилохије је благословио славски колач и помолио се за све који страдају због недавних поплава.

Домаћин овогодишње славе је био Жељко Драшковић, а кумство за следећу годину преузео је Видо Пекић.

Митрополит Амфилохије затим је посјетио цркве Свете Петке и Светог Јована Крститеља у црмничком селу Лимљани ради договора о даљој обнови и уређењу ових храмова.

Р.В.

фотографије:

http://www.mitropolija.me/?p=5912

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У МАНАСТИРУ ПРАСКВИЦА

Постављена сликаЦЕТИЊЕ, 19. децембра (Светигора прес) – Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је данас, поводом празника Светог Николаја Мирликијског, храмовске славе манастира Прасквица, Свету службу Божију у овом манастиру.

Владици су саслуживали четворица свештеника и један ђакон, уз присуство и молитвено учешће бројних мјештана Паштровића, монаштва из оближњих манастира и дјеце са вјеронауке у Паштровићима која су и појала на литургији.

„Свети Николај Мирликијски је један од најпознатијих и најпрослављенијих светитеља Цркве Божје“, подсјетио је Митрополит Амфилохије у литургијској проповиједи у току Светог богослужења. „Нема мјеста на земљином шару гдје нема некога ко носи име Светога Николе или које није освештано његовим храмом, његовим споменом, у коме није присутан његов лик, његова Света икона“.

„Он је од утробе матере своје примио Божанску ријеч у себе. За њега се каже да је почео да пости још на грудима своје матере, да је сриједом и петком сисао само из једне дојке, не из обадвије. Његово срце било је узглавље вјечне божанске ријечи“, казао је митрополит Амфилохије.

Владика је чином архимандрита одликовао настојатеља манастира Прасквица игумана Димитрија (Лакића), који преко четрдесет година борави у овом манастиру гдје је стасавао уз знаменитог паштровског свештеника, покојног игумана Бориса Кажанегру.

„Господ те је удостојио, ево деценијама, да прихватиш ово мјесто и ову Светињу и да се у духу својих претходника потрудиш у складу са својим могућностима и даровима“, рекао јер Владика новом архимандриту Димитрију. „Нека би ти ово звање и одликовање било подстрек да још ревносније себе приносиш у све дане свога живота Господу на дар“.

„Ово ми је награда за четрдесет година монашког живота, у тешким временима као што знате“, рекао је отац Димитрије. „Издржали смо оно што смо морали и били смо свјесни те жртве коју морамо поднијети да би ходили Христовим путем и да би успјели да православљу, Богу, вјери повратимо наш напаћени српски народ“.

У току службе благосиљан је и манастирски славски колач, као и колачи бројних данашњих свечара.

Након литургије приређена је славска трпеза хришћанске љубави

Р.В.

фотографије:

http://www.mitropolija.me/?p=5932

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...
  • Гости

ДВАДЕСЕТОГОДИШЊИЦА УСТОЛИЧЕЊА МИТРОПОЛИТА АМФИЛОХИЈА

Постављена слика

ЦЕТИЊЕ, 30. децембра (Светигора прес) – Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије прославио је данас јубилеј 20 година устоличења у Трон Митрополита цетињских и 25 година епископске службе.

На Светој архијерејској литургији у Цетињском манастиру Високопреосвећеном Митрополиту Амфилохију саслуживали су Његово Високопреосвештенство Архиепископ јекатеринбуршки и верхотурски Г. Викентије и Преосвећена Господа Епископи: зворничко – тузлански Василије, тимочки Јустин, шумадијски Јован, умировљени захумско – херцеговачки Атанасије, будимљанско – никшићки Јоаникије, полошко – кумановски Јоаким, рашко – призренски Теодосије, диоклијски игуман острошки Јован и бројно свештенство, уз молитвено учешће великог броја вјерника.

У току Свете службе, Владика Амфилохије је у чин протојереја-ставрофора произвео протојереје Момчила Глоговца, пароха рисанског, Драгана Станишића, пароха подгоричког и протојереја Гојка Перовића, ректора Богословије Светог Петра Цетињског, а у чин протопрезвитера  јереја Јована Рајака, пароха доњегрбаљског.

Умировљени Епископ захумско-херцеговачки Господин Атанасије је у литургијској бесједи казао да у личности Митрополита Амфилохија имамо наследника Светог Петра Цетињскога. „Али не само Светога Петра. Нема Цркве умишљене, нема Цркве Светих, ако нема њеног континуитета до данас, наставка живе Цркве, живога тијела“.

„Нема правог пута од Јеврејина до хришћанина, од Грка до хришћанина, од Србина, Руса, Арапина, црнца до хришћанина, него само кроз Крст, кроз смрт и васкрсење. И варамо се ако мислимо – ми смо Црногорци и живимо од старе славе. Пјесник Матија (Бећковић) је писао о томе у „Куку и леле“ и другим његовим спјевовима. Нема тога, то су само празне приче. Не живи се од тога, живи се од стварности и од онога што су показали мученици Пајсије и Авакум, да су следбеници пророка Данила и трију младића“.

„Тако је и наш Митрополит данас у томе. Треба да се радујемо данас овоме јубилеју и овоме сабору“, рекао је Владика Атанасије.

Митрополит Амфилохије је Владици Викентију поклонио икону Светог Петра Цетињског, а овај њему панагију, док су монахиње Новотихвинског манастира, које су овим поводом допутовале у Црну Гору, за кивот Светог Петра Цетињског поклониле златом везени покривач.

„Благодарност вама, Свети оци Епископи Цркве Божје на челу са Архиепископом јекатеринобуршким и верхотурским Викентијем, изаслаником Патријарха московског Кирила, у чијем лицу ми данас видимо многострадалну Руску Цркву која је украсила небо безбројним подвижницима, исповједницима и мученицима, све до царских страстотерпаца чију Светињу је наш Архиепископ у Јекатеринбургу обновио и у Гањиној јами нашао њихове Свете остатке“, рекао је Митрополит Амфилохије.

Архиепископ Викентије је, честитаући јубилеј Владици Амфилохију, казао да се данас Митрополија црногорско-приморска радује јубилеју када је прије двадесет и пет година Митрополит Амфилохије добио благодат апостолског служења и када је прије двадесет година ушао у трон Митрополита цетињских.

„У току свог архипастирског рада Ви сте прослављали имена угодника Божјих који су Вам и помагали у Вашој архијерејској служби. Данас се радује не само земаљска него и небеска Црква зато што сте се у току свога архијерејскога рада усрдно трудили у славу Цркве. Ви много волите и архипастире наше Руске Цркве. Многи од њих Вас знају и воле и ево је и Свјатјејши Патријарх Кирил благословио да дођем и учествујем у овој радости и торжеству. Ја Вам од све душе и срца преносим поздрав Свјатјејшег Патријарха Кирила у вези са овим јубилејима у Вашем животу. Желим Вам здравље, свако добро од Господа и силе духовне и тјелесне у Вашем служењу на корист Цркве много и много година“, рекао је Архиепископ Викентије.

Владика зворничко-тузлански Господин Василије је у име сабраних ахијереја Митрополиту Амфилохију честитао јубилеј рекавши да је Митрополит Амфилохије сигурно срећан човјек што служи Богу и роду у Црној Гори препуној Светиња које су његови помоћници.

„Желим да Господ умножи љета живота Вашега, да Вам помогне и на даље, да све оно што је духовно пало подигнете, да све слабо у вјери оснажите, да снажно у вјери утврдите што више. Данас је у Црној Гори једна неописива срећа, јер гдје год ходимо, народ се Богу моли. То између осталог, уз Божју помоћ и Светитеља Црне Горе и Херцеговине, и осталих мученика и страдалника, уз Ваш труд доживљава православна Црна Гора, а то је пуноћа Светога православља“, рекао је Владика Василије.

Владика Диоклијски Господин Јован је у име пуноће Митрополије црногорско-приморске Митрополиту честитао јубилеј и уручио му поклон – уникатне филигрански израђене крст и панагију.

Овим поводом синоћ је у крипти подгоричког саборног храма Васкрсења Христовог одржана свечана академија. Поред Епископа који су учествовали у данашњем литургијском сабрању на Цетињу, присутан је био и Епископ захумско-херцеговачки Господин Григорије. Осим бројног свештенства и свештеномонаштва, присутни су били и чланови дипломатског кора у Подгорици, савјетник предсједника Србије Млађен Ђорђевић, представници политичког и културног живота и бројни вјерници.

Поздравно слово изговорио је Епископ будимљанско-никшићки Господин Јоаникије, поздраве и благослов Руског Патријарха Кирила Митрополиту Амфилохију пренио је Архиепископ Викентије, свечану бесједу одржао је Владика Атанасије, а у програму су учествовали глумац Коста Брадић, народни гуслар Ђорђије Копривица, КУД „Ђурђевданско коло“ из Подгорице, дјеца полазници вјеронауке при Цетињском манастиру, Хор „Новомученик Станко“ из Никшића и Српско пјевачко друштво „Јединство“ из Котора.

Митрополиту Амфилохију су поводом јубилеја стигли бројни телеграми-честитке, између осталих и Његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја и Московског Патријарха Свјатјејшег Господина Кирила.

У ноћи између 30. и 31. децембра, поводом празника великог светитеља Јекатеринбуршке Епархије и Московске Патријаршије – Светог праведног Симеона Верхотурског Високопреосвећени Архиепископ Викентије служио је Свеноћно бденије у манастиру Ждребаонику, уз саслужење више свештеника и ђакона, присуство Господина Митрополита Амфилохија, бројног монаштва и вјерног народа.

Р.В.

Бесједу Митрополита Амфилохија са устоличења у Цетињском манастиру 30. децембра 1990. године можете прочитати овдје

беседе и фотографије:

http://www.mitropolija.me/?p=5963#more-5963

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

БОЖИЋНА ПОРУКА МИТРОПОЛИТА АМФИЛОХИЈА

БОЖИЋНА ПОРУКА 2010/2011. ЉЕТА ГОСПОДЊЕГ

Постављена слика

МИР БОЖИЈИ!

ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Заиста, браћо и вјечна сабраћо у Христу: „нема дана без очињег вида,нити праве славе без Божића“(Његош)!

Јер од Дјеве рођени, „предвјечни Бог, дијете младо“ није само слава анђела и људи. Он је слава Божија. Он је очињи вид и слава свих видљивих и невидљивих свјетова, прослављење свеукупне творевине Божије. Он је „пуноћа закона и пророка“. Он је једини који је рекао за себе и који је имао право да то каже: „ Ја сам Пут, Истина и Живот“ (Јн. 14, 4). Као и ону другу, чудесну истину: „Ја сам свјетлост свијету; ко иде замном, неће ходити по тами, него ће имати свјетлост живота“ (Јн. 8, 12).

Као такав, Он је био очекивање свих земаљских народâ од искони. Нарочито изабраног Божијег народа. Његов пророк и Боговидац Моисије Га је  предуказао као „сјеме женино“ које ће демонској човјекоубилачкој сили „на главу стајати“, док ће га она „у пету уједати“ (1 Мој. 3, 15). Исти Моисије је записао ријечи тајновидца Валама о њему: „Видим га али не сад; гледам га, али не изблиза; изаћи ће звијезда из Јакова и устаће палица из Израиља…“ (1 Мој. 24, 17). Толико је предуказања о Њему (као Месији и Спаситељу) и Његовом доласку у свијет да их је тешко све записати и пребројати. Тако је цару Давиду откривена истина о Њему као „Помазанику“ и Цару на Сиону „Светој Гори Својој“, као и она још загонетнија и несхватљивија за људски ум, која гласи: „Ти си Син мој, ја те сад родих“ (Пс. 2, 6 – 7). Пророку се открива Његова двострука тајна: као тајна онога, који је, с једне стране „Цар Славе и Господ над војскама“ (Пс. 24, 10), Камен одваљен од Горе који ће сатрти и укинути сва земаљска царства, и подигнути Царство „које ће стајати довијека“ (Дан. 2, 44), а с друге стране, као „страдајући Слуга Господњи“ (Ис. 53, 1 – 7), Онај који је „подсмијех људима и поруга народу“ (Пс. 22, 6) који „презрен бјеше и одбачен између људи“ (Ис. 53, 2). Цар и пророк Га је описао, као да Га је гледао својим очима: „Ти си најљепши  између синова људских, благодат тече из уста твојих“ (Пс. 45, 2).

Тек када се родио од Духа Светог и Пресвете Богородице, постало је  људима јасно да је пророк овдје о Њему и Његовој љепоти говорио, као и да је управо Он „Онај који јесте“ (Јахве) који се јавио Моисију и чије Име му је откривено (ср. 2 Мој. 3, 14), Име које је изнад свакога имена.

Сва Његова имена, а тиме и сва Божија имена ће се сабрати у имену Исус Христос, што значи Спаситељ и Месија, Помазаник Божији.

Име Исус је открио Архангел Гаврило Богородици, кад јој је јавио: „И ево зачећеш и родићеш Сина, и надјенућеш му име Исус, Он ће бити велики, и назваће се Син Вишњега“(Лк. 1, 31-32). Тиме се уствари испунило оно што је у древна времена Господ казао преко пророка Исаије: „Ето, дјевојка ће зачети и родиће сина, и надјенуће му име Емануил; што ће рећи: С нама Бог“ (Мт. 1, 22-23; Ис. 7, 14).

Тако је Син Божији постао Син Човјечији; Јединородни Син Божији, Ријеч (Логос) Бога Оца, који „бјеше у почетку“; Логос (Ријеч) који „бјеше у Бога“ и „бјеше Бог“, „кроз кога све постаде“(Јн. 1, 1-2) – „постаде тијело (=човјек) и настани се међу нама, и видјесмо славу Његову, славу као Јединородног од Оца, пун благодати и истине“(Јн. 1, 14). Он, дакле, који је вјечна слава Божија, као вјечни Логос и савршени Бог, постаје и слава човјекова, савршени човјек, „у коме обитава сва пуноћа божанства тјелесно“ (Кол. 2, 9).

У овој двоједној тајни, тајни јединства Бога и човјека, тајни – Богочовјека Христа, дарована је нама људима и свима земаљским и небеским створењима, неисказива радост и откривен вјечни и богочовјечни смисао свега постојећег. Има ли веће радости од те да је Бог са нама, у нама и међу нама (Емануил)? Има ли и може ли бити веће среће, радости, славе и смисла за човјека, од те што је тиме што је Бог постао човјек, човјек задобио – безмјерну славу и мјеру свога, ка бољем, напредовања и бескрајног усавршавања? Узрастања „у мјеру раста пуноће Христове“(Еф. 3, 19)! Заиста нити има, нити може бити.

Зато није никакво чудо што је тек појавом Христа и Хришћанства, човјечанство осјетило и спознало могућност истинског напретка, прогреса. Та идеја је први пут тако јасно заживјела код Хришћанских народа и преко њих се пренијела на цијело човјечанство. Међутим, она је само онда истински плодоносна и плодотворна, уколико њени носиоци не изгубе вјеру и осјећање, познање те истине о Христу Богочовјеку, као о основи, извору и увиру, темељу и вјечној Богочовјечној мјери свакога раста, развоја и напретка. Без Њега сваки напредак и покушај његовог остварења претвара се, прије или касније, у обману и илузију, а живот и људска судбина постају „два образа највише лудости“.

Зато се ми сваке године и враћамо Божићу, дану Христовог рођења, и прослављамо га, удубљујемо се у његову истину и поруку, трудимо се да усагласимо свој лични и заједнички живот са том Истином, да Христовом вјечном Свјетлошћу („која обасјава сваког човјека који долази на свијет“, Јн. 1, 9) освијетлимо све наше животне стазе и богазе.

Пјевајући тако божићну пјесму анђела и пастира: „Слава на висини Богу, а на земљи мир, међу људима добра воља“, мирбожајмо се, браћо и сестре, и поздрављајмо се ове и свих година нашег живота сверадосним поздравом:

МИР БОЖИЈИ! ХРИСТОС СЕ РОДИ!

БЛАГОСЛОВЕНА НОВА ГОДИНА ДОБРОТЕ ГОСПОДЊЕ!

Ваш молитвеник пред јаслама Богомладенца,

АЕМ Црногорско-приморски

АМФИЛОХИЈЕ

Егзарх Св. трона Пећког

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Постављена слика

Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije prokleo je onoga ko sruši metalnu pravoslavnu crkvu na Rumiji koju je postavio helikopter Vojske Srbije i Crne Gore 2005. godine.

Povodom ideje novog ministra za održivi razvoj Predraga Sekulića da na Rumiji, kraj Bara, umesto pravoslavne crkve treba izgraditi novi višekonfesionalni objekat, Amfilohije je rekao da je to crkveno pitanje kojim bi trebalo da se bave on, barski nadbiskup i muftija.

Sekulić je juče u Baru rekao da bi umesto pravoslavne crkve Svete Trojice na Rumiji trebalo izgraditi višekonfesionalni objekat, a nakon negodovanja predstavnika tri konfesije, ministar je kazao da će tražiti nova rešenja.

"Ko sruši taj hram, Bog ga srušio, i njega i njegovo potomstvo i časni krst mu sudio", poručio je Amfilohije sinoć prilikom paljenja i osveštavanja badnjaka ispred Crkve Svetog Jovana Vladimira u Baru, prenela je TV "Vijesti".

Mediji su preneli da je samozvani mitropolit Mihailo kanonski nepriznate Crnogorske pravoslavne crkve (CPC) pozdravio podizanje novog objekta na Rumiji, istakavši da je to "prava stvar u pravo vreme".

Gradnju novog objekta na Rumiji pozdravio je i nadbiskup barski Zef Gaši, ukoliko bi to bio objekat od opšteg interesa i u cilju zbližavanja ljudi.

"Spreman sam da idem u traganje za novom idejom koja bi bila na tragu suživota tri konfesije. Ono što je istorijsko trajanje je suživot svih, a ne sebično prisvajanje od bilo koga. Spremni smo da prihvatimo realnost", kazao je Sekulić.

Iz Mitropolije crnogorsko-primorske juče je saopšteno da takav projekat ne poznaje civilizacija, a iz Islamske zajednice da nisu zainteresovani.

Metalna Crkva Svete Trojice na Rumiji "trin je u oku" delu crnogorske vlasti i vernika, sledbenika kanonski nepriznate CPC, još od vremena njenog postavljanja, a jula 2005. godine za njen spas tadašnje crnogorsko rukovodstvo je molio patrijarh srpski Pavle.

Crkva je postavljena na mestu na kome je postojao pravoslavni hram koji su srušili Turci 1571, a od davnina postoji predanje da će, kada se na vrhu planine nakupi dovoljno kamena, crkva s neba doleteti na svoj prastari temelj.

Dogodilo se da je 2005. godine, uoči Trojičinog dana, malena crkva od metala, sagrađena u barskom naselju Bjeliši, uz pomoći helikoptera tadašnje Vojske Srbije i Crne Gore, ispunjeno drevno proročanstvo.

Na vrhu Rumije, visokom 1.594 metra, postavljena je crkvica visine šest metara. Crkvu su osveštali mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, uz sasluženje vladike zahumsko-hercegovačkog Grigorija i brojnog sveštenstva. Osvećenju su prisustvovali predstavnici 22 crnogorska plemena, koji su izneli po kamen i ugradili ga u kamenu obzidu hrama.

Crkva je po mnogo čemu jedinstvena. Napravljena je od metala i obzidana kamenom. Po svom arhitektonskom rešenju podseća na Crkvu Svetog Nikole u Starom Baru.

Zbog vremenskih uslova koji vladaju na toj nadmorskoj visini i, na razmeđu svetova, mora s jedne i jezera s druge strane, crkva nema prozora, a zvona, inače, greengrin Rusije, su fiksirana.

Crkva je do sada više puta skrnavljena.

(Tanjug)

http://www.mondo.rs/s194138/Info/Amfilohije_proklinje.html

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Свети Василије Велики

14. јануар 2011 - 12:43

Постављена слика

Свети Василије Велики, архиепископ кесаријски, рођен је у вријеме цара Константина. Још док је био некрштен школовао се у Атини и био је врло образован, јер је петнаест година учио философију, реторику, астрологију и остале науке тога времена. Школски другови су му били Григорије Богослов и Јулијан - касније цар одступник. У зрелим годинама крстио се на ријеци Јордану заједно са својим бившим учитељем Евулом.

Поставши чврсти поборник православља, луча моралне чистоте и вјерске ревности, овај умни богослов се с правом назива Велики. Живјео је само педесет година, али је био чврсти стуб Цркве и њен ревносни стројитељ. Десет година је служио као епископ Кесарије кападокијске, и називан пчелом цркве Христове. Сачувана су многобројна дјела овог оца Цркве, богословска, канонска, апологетска као и служба названа по његовом имену. Ова служба се служи десет пута у години и то: 14. јануара, уочи Богојављења, у све недеље Часног поста, осим Цвијетне, на Велики четвртак и на Велику суботу.

Свети Василије мирно се упокојио и преселио у царство Христово 14. јануара 379. године.

  * Преузмите аудио датотеку - Радио Светигора

http://www.svetigora.com/audio/download/4834/SV.Vasilije%20Veliki.mp3

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...

Упокојила се у Господу игуманија ЕЛИКОНИДА, настојатељица манастира Горњи Брчели

Обавјештавамо сво свештенство, монаштво и вјерни народ Митрополије Црногорско-приморске и сву црквену пуноћу да се на Савиндан, 27. јануара о.г., након дуже и тешке болести, у 55 години живота и више од 40 година проведених у манастиру, упокојила у Господу.

Постављена слика

високопреподобна игуманија

ЕЛИКОНИДА (Јевтић),

дугогодишња настојатељица манастира Горњи Брчели.

Заупокојену Литургију служиће Високопреосвећени Митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије у манастирском храму Покрова Пресвете Богородице у манастиру Горњи Брчели 29. јануара 2011.г. са почетком у 9 часова, након чега ће се обавити опијело и сахрана мати Еликониде у истом манастиру.

ВЈЕЧАН ЈОЈ СПОМЕН И ЦАРСТВО НЕБЕСКО!

МИТРОПОЛИЈА ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКА и

СЕСТРИНСТВО МАНАСТИРА ГОРЊИ БРЧЕЛИ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...
  • Гости

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У ЖАЊИЧКОМ МАНАСТИРУ

Постављена слика

ЦЕТИЊЕ, 06. фебруара (Светигора прес) – Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је данас са свештенством Свету службу Божију у манастиру Ваведења Пресвете Богородице на острву Жањица код полуострва Луштице, метоху манастира Савина.

Литургији су присуствовали мјештани Луштице, као и бројни вјерници из Херцег Новог, а појале су чланице Кола српских сестара из Херцег Новог.

„Црква Божја Христова је једино чисто мјесто, цјеломудрено мјесто, једино истинско мјесто гдје се људи сусрећу са Богом и гдје се сусрећу једни са другима, не само у кратком временском интервалу, него сусревши се са Њим и у Њему, уједињују се у заједницу којој ни врата паклена не могу одољети нити је надвладати“, рекао је Владика Амфилохије у литургијској бесједи.

„Она почиње овдје на земљи, а не завршава се него се наставља и до смрти и у смрти и послије смрти као царство небеско, као царство Христово. У свим заједницама земаљским, било да су биолошке, било социолошке, тазних врста и у разним временима, једина заједница која је чиста, која је неразорива, која је неуништива, која је непобједива, јесте Црква Христова, не благодарећи онима који се сабирају, него благодарећи Њему Који сабира, Који као магнет привлачи у ту заједницу и Који им даје да њихова заједница постаје вјечна и непролазна“.

„Она у себе прима дар вјечности који јесте управо Христос Господ“, рекао је Митрополит Амфилохије.

Након литургије Митрополита и присутне је поздравио прота Александар Свитцов који борави у овом манастиру.

Митрополит Амфилохије је потом, у пратњи презвитера Николе Урдешића, пароха луштичког, посјетио саборну цркву парохије луштичке, храм Светог Николаја у Радованићима, гдје се приводе крају радови на новом парохијском дому.

Р.В.

фотографије:

http://www.mitropolija.me/?p=6266

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

САОПШТЕЊЕ СА САСТАНКА МИТРОПОЛИТА АМФИЛОХИЈА СА СТАРЈЕШИНАМА ХРАМОВА И МАНАСТИРА МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ

                                           САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

                                                         Цетиње, 7. фебруар 2011.

Постављена сликаУ суботу, 5. фебруара 2011. године, у просторијама Богословије Св. Петра Цетињског на Цетињу одржан је састанак старјешина храмова и манастира Митрополије Црногорско-приморске са Господином Митрополитом Амфилохијем, на којем је разматрано више актуелних тема из живота Митрополије и Цркве у Црној Гори.

Поред унутрашњих питања црквеног поретка, материјалног пословања и црквене мисије, нарочито је разматран положај Цркве у савременом црногорском друштву и проблеми са којима се сусреће Црква у својој свакодневној комуникацији са државним и локалним институцијама власти и у остваривању својих основних права и слобода.

Присутни свештеници, свештеномонаси и сестре монахиње, на челу са Господином Митрополитом и викарним епископом Јованом исказали су благодарност Богу на непрестаном унапријеђењу и обнављању духовног и литургијског живота Цркве у Митрополији и поред скромне материјалне ситуације и потешкоћа с којима се Црква сусреће у свом мисионарском и еванђелском дјеловању.

Са невјерицом и изненађењем је констатована најновија антицрквена кампања у Црној Гори у којој учествује један број медија и појединаца из врха власти. Сматра се потпуно несхватљивим из којих разлога је малена Црква Св. Тројице на Румији постала једна од главних политичких, друштвених и медијских тема у Црној Гори данас, а заједно са њом и погрешно и злонамјерно протумачена брига коју је Митрополит исказао језиком одговорног упозорења, а не мржње ни према коме, у циљу очувања и одбране овог храма од неразумних напада и позива на незапамћено скрнављење и рушење освештаног храма Божијег. Не спада ли у још једно безумље наших дана – проглашавање позива за рушење храма за „језик љубави“ и тражење од Митрополита да благослови то рушење, како би говорио тим језиком! Општи је утисак да је ова црквица само повод за покушај много озбиљнијег и свеобухватнијег „обрачуна“ са Црквом, од стране појединаца, заслијепљених идеолошком мржњом према Цркви, мржњом наслијеђеном из времена тоталитарног комунистичког режима. Такође, намеће се закључак да је, поред скретања пажње народа са виталних проблема црногорског друштва, опет из недовољно јасних разлога, најновија кампања против Цркве, такође у извјесној вези са предстојећим пописом становништва у Црној Гори. Митрополит је подсјетио све присутне на зачетак идеје и начин остварења древног народног предања о обнови Цркве на Румији и нагласио да ни у примисли није било нити има лоше или зле намјере према било ком народу или вјерској заједници подрумијског краја у коме већ вјековима заједно живе људи различитих етничких и вјерских опредјељења. Неистинито је и злонамјерно тврдити да Православна Црква српска позива на мржњу и све такве оптужбе су одбачене као клеветничке и лажне.

У вези са пописом изражен је саборни став Цркве да је немогуће, на било који начин, доводити у везу резултате пописа становништва и питања црквеног учења и поретка. Црква је послата без изузетка и ограничења свим народима у свим земаљским крајевима да проповиједа Христово Еванђеље – Еванђеље љубави, мира, истине, заједништва свих и спасења. Државе и границе се мијењају, укидају се и стварају се; мијења им се устројство, често и однос власти према Цркви. Црква је послата овом и сваком другом народу, ма како се звао он или држава у којој народ или народи живе. Црква се не бави признавањем или непризнавањем држава и њихових институција, већ спасењем људских душа. Не бори се ни против које државе, нити било ког народа. Велика је неистина да је у Црној Гори она на било који начин укључена у дестабилизацију или рушење данашње Црне Горе. Митрополија је вјековима, па и данас, својом историјом и мисијом везана за ове просторе и није никаква увезена или окупаторска Црква како је поједини идеолошки острашћеници нетачно приказују у својим неодговорним јавним иступима.

С друге стране, као своју обавезу, Црква има свједочење истине и ослобађање људи од лажи и страха. Нажалост, све чешће допиру до нас, као до људи који живе у народу и раде са њим, жалбе о систематском насиљу и пропаганди по школама и предузећима у корист „црногорства“, а против Срба и „српства“ на следећем попису. При томе се користи власт и несумњиво фашисоидна идеологија неких од странака на власти. Стога је са овог састанка послата и шаље се порука православним вјерницима и свим грађанима Црне Горе да се слободно и без страха изјасне на, већ је очигледно, исувише исполитизованом предстојећем попису. Свако има право да се слободно, по савјести и са одговорношћу према прецима, али и потомцима, изјасни о свом националном, језичком и вјерском идентитету. Уколико постоје, а извјесно је да постоје са многих адреса, притисци за овакво или онакво изјашњавање, дужни смо и као Хришћани и као одговорни људи, чувати и своје и достојанство другог, као и достојанство Црне Горе.

Градити будућност Црне Горе, која себе сматра грађанском државом, на подјелама, распрама, поготово на националној мржњи, и застрашивању људи несумњиво је пут у деструкцију и земљу Недођију. Стремљење према Европској унији, које заузима све капацитете наше државне власти, има смисла само ако нам помогне да будемо бољи, одговорнији, желећи добра и напретка себи и свима другима.

У читавом процесу је нарочито важно да се одлуке доносе најширим могућим консензусом, да се поштује воља грађана ове земље, расуђивање здравог разума, угледање на добре примјере других, ослањајући се притом на прошлост, мислећи о будућности, без присиле (која се отворено спроводи по питању прогона српског језика и ћирилице), без вријеђања најдубљих вјерских осјећања већине грађана ове земље (какво смо чули ових дана од неких високих државних званичника и међународних представника), без застрашивања и подјела на родољубе и издајнике.

Страх, дубоко укоријењен у нашем народу, нарочито од времена послије Другог свјетског рата, може се једино превазићи прихватањем слободе која нас је створила и за коју смо створени; и свједочењем истине – Истине Христове, Истине непролазне и препорађајуће, коју Црква Божија Православна свједочи већ хиљадама година.

ИЗ МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Митрополија загребачко-љубљанска позива све људе добре воље, који желе и могу, да помогну страдалима у земљотресима који су 28. и 29. децембра погодили хрватске градове Петрињу и Сисак.

      Повезане вести:
      Саопштење за јавност Митрополита загребачко-љубљанског Порфирија поводом земљотреса који су погодили Хрватску
      Саопштење за јавност: Епархија горњокарловачка позива све људе добре воље који желе и могу да помогну страдалим житељима
      Архијереји Порфирије, Герасим и Никодим посјетили мјеста погођена земљотресом
      Патријарх московски и све Русије Кирил упутио је писмо саучешћа предсједнику Републике Хрватске
      Писмо подршке Митрополита Илариона
      Владика Герасим о последицама земљотреса: Да нам Господ буде милостив
      У земљотресу оштећени српски храмови у Сиску и Петрињи

      Донације је могуће уплатити на следећи рачун:
       
      Srpska pravoslavna crkva u Hrvatskoj, Eparhija zagrebačko-ljubljanska
      Sberbank d.d.
      Varšavska 9
      10000 Zagreb
      Hrvatska
      SWIFT/BIC: VBCRHR22
      HR09 2503 0071 5100 0060 0
      Sa naznakom: Pomoć stradalima u potresu

      Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Поједини медији су сасвим нетачно и злонамјерно представили изјаву Епископа будимљанско-никшићког Јоаникија, тако да јавност на основу те информације може закључити да је он рекао да је Српска православна црква урадила измјене закона, што не одговара истини.

       
      Владика Јоаникије је јасно саопштио да би Црква, у другим околностима, захтјевала да се овај дискриминаторни закон у потпуности укине. Но, Православна Црква је и од претходне власти тражила само оне измјене које би онемогућиле њену дискриминацију, па сљедујући томе, ни од ових власти није тражила ништа друго.
      Уз то, јасно је рекао да је тај процес измјене посматран „поиздаље“ и да су остављени правници да ураде свој посао. Дакле, надлежни државни органи су предложене измјене представили Цркви, као и осталим вјерским заједницама, а правници из Цркве су то питање размотрили и закључили да су измјене урађене на добар начин, с обзиром на све околности.
      Понављамо, Црква је, као мјеру компромиса, а не као идеално рјешење, прихватила измјене умјесто израде новог закона. Није било непознато шта је Црква, још претходној Влади, изнијела као свој минимум захтјева – признање постојећег правног субјективитета и одустајање од безаконог покушаја нове национализације црквене имовине. То је овим измјенама, Богу хвала, и обезбјеђено.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Саопштење за јавност Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке

       
      У овим данима четрдесетодневне жалости за нашим драгим пастиром, блаженопочившим Архиепископом и Митрополитом Амфилохијем, позивамо свештенство, монаштво и вјерујући народ на умножење молитве и међусобних дјела љубави и пажње.
      Ово су очигледно дани великих друштвених и здравствених искушења, идеолошких и медијских узнемиравања и лутања, па то видимо као додатни разлог да ми као хришћани на првом мјесту свједочимо мир и стрпљење по сваком могућем питању. Молимо све да на сваку евентуалну земаљску неправду или неку увреду која долази од ближњих узврате јеванђелским трпљењем – јер смо сви браћа и сестре и сви смо дјеца Божија.
      Упркос чињеници да НКТ – државно тијело које руководи друштвеним животом Црне Горе у вријеме пандемије, не показује минимум осјећаја за духовне потребе људи, него дозвољава рад трговинских и угоститељских објеката, а забрањује учешће вјерницима у храмовним богослужењима, ипак позивамо све вјернике на поштовање данас донијетих мјера. Јер од селективне правде НКТ-а и његовог игнорисања живота Цркве, горе би било показивати неред и безвлашће у вријеме ове опаке болести.
      Ово посебно наглашавамо због тога што смо као Црква, од почетка епидемије, позивали на поштовање здравствених мјера и спроводили их колико је год то било могуће.
      У овим данима нарочито се молимо за љекаре и све здравствене раднике у Црној Гори, који својом жртвеном љубављу свима нама постају образац људскости и живота по Божијој науци. Молитве узносимо и за све болне, а поготово за оне чији су животи угрожени. Да Господ даде крепост љекарима и здравственим радницима, оздрављење болнима, и сачува здравље здравима, како у Црној Гори тако и у читавоме свијету.
      Позивамо све славаре уочи великих јесењих и зимских слава, да у складу са нашим ранијим позивом, свог небеског заштитника прославе најскромније, уз поштовање прописаних мјера. Овај апел се односи како на домаћине тако и на традиционалне породичне госте. За сва додатна питања на ову тему нека се свечари благовремено договоре са својим надлежним свештеницима.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг инфо,
      Изјава Митрополита Амфилохија
      Цетиње, 2. септембар 2020.
      Посљедњи у низу вандалски чин насиља у Пљевљима усмјерен против тамошње Исламске заједнице је велика људска срамота за његовог починиоца. Нечасно је и кукавички под окриљем ноћи чинити овакве ствари, без обзира на то какве мотиве има главни актер овог догађаја.
      Не можемо се отети утиску да се ради о намјерној провокацији која има за циљ да поремети односе између грађана Пљеваља и цијеле Црне Горе по основу вјерске припадности. Нећемо да изводимо преурањене закључке, али чињеница да већ више инцидената остају нерасвијетљени, наводи на помисао да се овдје не ради о аутентичном облику испољавања вјерске мржње и нетрпељивости и хулиганству, већ о осмишљеном плану подизања тензија због исхода избора, који, нажалост, већ даје своје резултате, што смо могли јуче да видимо у Рожајама.
      Не заборавимо да је полиција у претходном периоду у року од неколико сати проналазила и приводила људе који су анонимно писали по друштвеним мрежама или сликали тробојке, тужилаштво их експресно кажњавало, а сад се суочавамо са тим да се насилнички изгреди не ријешавају ни приближно истом ефикасношћу.
      Ко год да су починиоци ових недјела и какве год да су њихове намјере, свакако нису доброжелатељи ниједном грађанину Црне Горе и треба да одговарају за своја непочинства. Напад на пљеваљске муслимане је напад и на сваког пљеваљског хришћанина и на сваког грађанина Црне Горе. Пљеваљски манастир је посвећен Светој Тројици, Богу Љубави, а ко шири мржњу, себе удаљује од те Божије Љубави и благослова Божијег.

      View full Странице
    • Од Поуке.орг инфо,
      Изјава Митрополита Амфилохија
      Цетиње, 2. септембар 2020.
      Посљедњи у низу вандалски чин насиља у Пљевљима усмјерен против тамошње Исламске заједнице је велика људска срамота за његовог починиоца. Нечасно је и кукавички под окриљем ноћи чинити овакве ствари, без обзира на то какве мотиве има главни актер овог догађаја.
      Не можемо се отети утиску да се ради о намјерној провокацији која има за циљ да поремети односе између грађана Пљеваља и цијеле Црне Горе по основу вјерске припадности. Нећемо да изводимо преурањене закључке, али чињеница да већ више инцидената остају нерасвијетљени, наводи на помисао да се овдје не ради о аутентичном облику испољавања вјерске мржње и нетрпељивости и хулиганству, већ о осмишљеном плану подизања тензија због исхода избора, који, нажалост, већ даје своје резултате, што смо могли јуче да видимо у Рожајама.
      Не заборавимо да је полиција у претходном периоду у року од неколико сати проналазила и приводила људе који су анонимно писали по друштвеним мрежама или сликали тробојке, тужилаштво их експресно кажњавало, а сад се суочавамо са тим да се насилнички изгреди не ријешавају ни приближно истом ефикасношћу.
      Ко год да су починиоци ових недјела и какве год да су њихове намјере, свакако нису доброжелатељи ниједном грађанину Црне Горе и треба да одговарају за своја непочинства. Напад на пљеваљске муслимане је напад и на сваког пљеваљског хришћанина и на сваког грађанина Црне Горе. Пљеваљски манастир је посвећен Светој Тројици, Богу Љубави, а ко шири мржњу, себе удаљује од те Божије Љубави и благослова Божијег.
×
×
  • Креирај ново...