Jump to content

Митрополија црногорско-приморска

Оцени ову тему


Препоручена порука

Саопштење за јавност Митрополије црногорско-приморске - 4. новембар 2009.

Ових дана, за Лучиндан и Св. Петра Цетињског, заједно са распопом Мирашем Дедеићем, самопроглашеним „Митрополитом Црногорским", за Православну Цркву непостојеће ЦПЦ, појавила се група наводних православних епископа. Званична РТЦГ и неки други медији су томе придали особиту важност, потпуно игноришући самог Св. Петра Цетињског и његов свети ћивот и свечаности у Цетињском манастиру, уз учешће пет православних Епископа, бројног свештенства и народа, као и Духовну академију Цетињске Богословије у Зетском дому на Цетињу и друге бројне службе у храмовима широм Црне Горе.

Осјећамо за своју дужност да у вези са овим  ради истините информације саопштимо јавности следеће:

Ни један од приказаних тобожњих епископа не припада канонским Православним црквама у свијету. Тако, приказани бугарски епископ представља посљедњи остатак некадашњег бугарског раскола и као такав нема никакве везе са Бугарском Православном Црквом. Тобожњи украјински архиепископ не припада Украјинској Православној Цркви већ такође украјинској расколничкој групацији, ни од кога признатој у Православљу. То важи и за наводне свештенике из Молдавије, који такође припадају једној другој украјинској вјерској групацији „самопосвећених". Што се тиче Дедеићевог Симеона, аустријског полицајца и непостојеће „Аргентинске православне Цркве" (од ње постоји само банкарски чиновник аргентиномексиканац, самопроглашени Црногорац од Дедеића названи „Епископ Горазд"), и то је уствари Мирашевска пјестокупљевина, попут оних двојице руских пробисвијета „архиепископа" којим се доскора китио, па их успут изгубио и попут недавно упокојеног тзв. Митрополита цијеле Италије Антонија дел Роса, који га се пред смрт одрекао и на пасје име испсовао.

У свему овоме двије ствари су жалосне и претужне за сваког иоле разумног човјека: прво, чињеница да ова Мирашевска позоришна комедија тако дубоко понижава Православну Цркву, како у Црној Гори, тако и у цијелом свијету; и друго, тужна чињеница да се свим овим комедијашењима, по ко зна који пут остварује горка истина Св. Петра Цетињског, изговорена за један број Црногораца његових савременика: Ви, каже он њима и њима сличнима данас у Црној Гори, праве и поштене одбацујете и не слушате их, а ако дође неки лажа и варалица, таковима вјерујете, за њима идете и клањате им се!

Није ли се ова горка истина Св. Петра и његово пророштво тако јасно и очевидно остварило над Црногорцима у непосредној прошлости: масовно су кренули за лажама и паралажама Марксом и Брозом, жртвовавши њиховој лажној идеологији своју вјеру и свој образ, претварајући ту безбожну идеологију - у религију. Посљедица тога је било крваво братоубилачко коло, од „пасјих гробаља" и „кечиних јама" до крвавог словеначког прољећа (1945) и Голих отока, до нових и најновијих раскола и диоба. Ова мирашевска племенско-партијска вјерска организација није ништа друго него посљедица тих диоба и раскола и покушај да се њима затрује и расцијепи само биће и душа народа Црне Горе - његова Црква Светопетровска Христова. Но, тврда је вјера и ћивот Светог Петра и његов „олтар прави на камен крвави." Као и у његово вријеме, као и вазда, тако и данас он позива Црногорце на слогу и братско мирење, на разум и лијечење од крвних освета и раскола, на узајамно праштање и слободу у истини живог Христа Бога, која једина ослобађа...

Извор: Митрополија црногорско-приморска

http://www.spc.rs/sr/saopstenje_za_javnost_mitropolije_crnogorskoprimorske_4_novembar_2009

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 572
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Бог се јави. Док не стигну неке званичне слике са данашње литургије и са пливања за Часни крст, само да пренесем једну фину вијест- у цркви Светог Ђорђа се данас крстила једна Францускиња Клаудија. П

Котор не заборавља: Прикупљање помоћи за угрожене од поплава20. мај 2014. - 14:16 Котор, Которани нису заборавили помоћ која им је из Србије и осталих крајева некадашње Југославије стизала након ка

кад ти црногорац срочи, он ти га срочи  joooj 0102_laugh 0110_hahaha

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 3 weeks later...

Митрополит Амфилохије служио у Цетињском манастиру

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије, мјестобљуститељ Патријарашког Трона СПЦ, служио је јутрос са свештенством Митрополије Свету службу Божију у Цетињском манастиру. Говорећи о данашњем празнику Светог апостола и јеванђелисте Матеја, Владика је рекао да он описује као очевидац догађаје из живота Христовог. «Он покушава да изабраном Божјем народу Јеврејима покаже да је све оно што се догодило с Христом било остварење онога што су јеврејски пророци записали, што је записао и прорекао боговидац, тајновидац и законодавац Мојсије».

«О Христу као таквом говори Матеј у своме Јеванђељу», рекао је Владика.

«Није случајно да се одмах на почетку Матејевог Јеванђеља помињу Давид и његова лоза светородна, која је, преко Пресвете Дјеве, изњедрила Господа по тијелу и да се помиње Авраам праотац, који се с правом назива оцем вјерних. Њега спомињемо, не само као онога који је носилац тога родослова, него га спомињемо као онога који је у исто вријеме добио откривење да ће се родити из његовог кољена Месија».

«Утолико је значајније Матејево свједочанство што је он очевидац. Најистинитија су свједочанства очевидаца. Он је видио Господа, он је живио са Господом, он је чуо позив Господњи, он је то своје свједочење о Христу потврдио, не само записаним ријечима, него га је запечатио својом крвљу. У томе је значај апостола и јеванђелиста Матеја», казао је Митрополит Амфилохије.

Поводом имендана сабрата Цетињског манастира монаха Матеја, у току Светог богослужења пререзан је славски колач.

   

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 3 weeks later...

Прослава у храму Великомученице Екатарине у Риму

Постављена слика

Ове године, 6. децембра, први пут после великог освећења (24. мај 2009. године), римски храм посвећен светој великомученици Екатерини обележио је свој престони празник. Свечаности су биле пренете са 7. децембра у недељни дан. Божанственом литургијом је началствовао Архиепископ корсунски Инокентије, управник парохија Руске православне цркве у Италији. Саслуживали су Митрополит сасимски Генадије (Константинопољска патријаршија), Епископ Силуан, управник парохија Румунске православне цркве у Италији и секретар за управу парохија Бугарске патријаршије у Западној Европи, јеромонах Климент.

Богослужењу су присуствовали и многобројни званичници, представници дипломатских мисија, као и представници Римокатоличке цркве. Истог дана увече у базилици Мајке Божије одржан је коцерт посвећен празнику свете Екатерине. Чуле су се богослужбене песме и божићне народне коледарске песме, саопштава званични сајт РПЦ.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 2 weeks later...

Беседа Његовог Високопреосвештенства Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија, мјестобљуститељa трона патријараха српских, изговорена на Светој Литургији и четрдесетодневном помену блаженопочившем Патријарху српском Павлу 24. децембра 2009. године у Храму Светог Саве на Врачару.

У име Оца и Сина и Светога Духа,

„Угледајете се на мене као што се ја угледах на Христа.“ Ове ријечи, часни оци, драга браћо и сестре, често је понављао блаженог спомена наш Патријарх Павле кога се молитвено данас сјећамо, молећи се Господу да га упокоји тамо где сија свјетлост лица Христовога. Понављао је често ове ријечи, али је притом додавао: „Волио бих кад бих и ја могао да кажем исто то што каже апостол Павле али, нажалост, нисам се уздигао до тога степена па зато подсјећам и себе и вас попут Павла да се угледамо на њега као што се он угледао на Христа. Тако је он говорио за себе.

Али ми данас, за четрдесетодневни његов помен, у коме се сабирају сви дани његовог земног живота, могли бисмо мирне душе да кажемо и за њега оно што је он говорио за апостола Павла. Сав његов живот то свједочи, да сабирајући његове године, његову вјеру, његов живот, његове подвиге и начин на који је живио, можемо рећи и за њега: угледајмо се на Новог Павла српскога као што се он угледао на свога небескога покровитеља чије име је одабрао, као што се његов небески покровитељ апостол народа Павле угледао на Христа Господа. То нам потврђује сав живот и свеукупно дјело блаженог спомена Патријарха Павала.

Зар да се не угледамо на њега који се свим срцем својим и свим бићем својим угледао на Христа, вјерујући у Њега као Бога свога и као Спаситеља свога. Зар да се не угледамо на њега који је примио благи јарам Христов и примио Његов Крст по заповјести Господњој: „Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе, нека узме Крст свој и нека иде за мном.“ Зар да се не угледамо на њега који је не само примио и живио Христом и вјером у Њега као Живога Бога клањајући се кроз Њега Оцу и Сину и Духу Светоме, него се потрудио да сав свој живот и самог себе принесе Христу Богу на дар, попут апостола народа Светог апостола Павла. Носио је смирено и смјерно, трпељиво Крст Христов, служећи вјерно Богу и роду. Зар да се не угледамо на њега чија је проповјед била истовјетна са проповијеђу Светог апостола Павла. Непрекидно се трудио и у своме животу и у својој ријечи писаној и изговореној да све оно што ради, што пише, како живи и како говори, да то мирише на Светога апостола Павла кога се непрекидно сјећао у свакој прилици: и пред народом када је бесједио и када је служио, и пред онима са којима се сретао и које је примао, било да се радило о обичном вјернику, епископу или патријарху, било да се радило о предсједнику државе или секретару Уједињених нација. Свуда и на сваком мјесту његова ријеч је била засољена ријечју Светог апостола Павла, а кроз њега ријечју самога Господа и Његовог Јеванђеља. Зар да се не угледамо на њега када знамо, видимо и осјећамо, и када је то и народ посвједочио приликом његовог испраћаја, када се око њега сабрало милион људи. Зар да се не угледамо на њега ако његово страдање, ако његов живот није био ништа мање страдалан од живота Светог апостола Павла.

Свети апостол Павле је обилазио земље и градове, проповиједајући Христа и то Распетога. Исто је тако, и блаженог спомена нови апостол Цркве Христове Павле, обилазио, на првом мјесту онај народ који му је био повјерен, ону дјецу коју је васпитавао у богословији, народ који му је био повјерен у његовој Епархији рашко-призренској. Дан и ноћ, без умора и без кола, пјешке, аутобусом или возом, он је стизао до последњег села косовскометохијског, некада замјењујући и свештенике, нарочито у оним послертаним временима када је било веома мало свештеника на Косову и Метохији.

Вјерно је служио Господу и страдао за Њега свједочећи Свето Име Његово и као Епископ рашко-призренски и као Патријарх српски. Када је подигнут на свјетионик одакле се чула његова ријеч даље и снажније, иако је његова ријеч била тиха али испуњена сољу и силом Божјом, истовјетношћу у њему живота и вјере, његова ријеч је допирала до људских срдаца и чула се као павловска ријеч. Допирао је и обилазио је земље и градове као Патријарх српски, обилазио је не само наш народ расејан по свијету, него је посјећивао и друге помјесне Цркве и друга мјеста широм Европе до Јерусалима, до Америке, до Аустралије; као када је прешавши 90 година живота, путовао у далеку Аустралију да би и тамо донео мир Божји међу браћом и да би и тамо, као Павле, свједочио, Христа Господа Распетога од Дјеве Рођенога, Васкрслога и Вазнесенога.

Сав његов живот зрачи павловском вјером, павловским животом, павловском добротом, павловским смирењем, павловским страдањем и павловском спремношћу на жртву, на саможртвену љубав. Како да се не угледамо на њега, ако је он попут апостола Павла био спреман, без икакве сумње да изгуби и свој живот и своје спасење не би ли се народ његов спасио и не би ли народ његов кренуо путем Христовим у Цркви Божјој, засађен као маслиново дрво у духовном рају његовог првог претходника, Светога Саве, чији је био и остао достојни наследник.

Дакле, ријечи које је он понављао, подсјећајући и себе и друге да је то пут његов и пут њихов: „Угледајте се на мене као ја на Христа“, мирне душе и срца можемо данас пред Богом и пред људима и пред Црквом Божјом да посвједочимо и потврдимо, да призовемо и себе и друге и све вас да се угледамо на Новог Павла српског на начин на који се он угледао на свога покровитеља небеског Павла, и на начин на који се Павле угледао на Христа. Наш духовни отац блаженог спомена Павле, живио је тако да није живио он, него је „живио Христос у њему.“

Нека би га Господ који му је био Свјетлост, Пут, Истина и Живот упокојио тамо где сија светлост лица Његовога у бескрајном Царству Небеском које је свједочио и проповиједао, и које ће свједочити и проповиједати и његов свештени гроб и све оно што је учинио, како је живио и што је иза себе нама, Цркви Божјој, оставио.

Бог да му душу прости!

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Академија у част Владике Кирила Митровића – Никшић, 27. децембар

25. децембар 2009 - 13:23

Постављена слика

Поводом стогодишњице хиротоније Кирила Митровића за Епископа захумско-рашког, Црквена општина Никшић организује свечану академију 27. децембра 2009. године у сали Црквеног народног дома у Никшићу.

Учествују: Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, манах Павле Кондић, г. Слободан Митровић, глумац Сретен Митровић, хор Светог новомученика Станка.

Свечана академија почиње у 18 часова.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Деветнаест година од устоличења Митрополита Амфилохија

31. децембар 2009 - 8:30

Постављена слика

Јуче се навршило деветнаест година од дана када је Високопреосвећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије устоличен на трон митрополита цетињских. Тим поводом Владика је са свештенством служио Свету службу Божију у Цетињском манастиру.

«Ко се Христа одрекне пред људима, и Он ће се њега одрећи пред Оцем небеским», рекао је Митрополит Амфилохије обраћајући се ријечима архипастирске бесједе бројном свештенству, монаштву и вјерном народу сабраном на литургији. «Људи и народи се кроз историју дијеле на оне који се одричу Њега, који га не признају и које Он не признаје за Своје, и на оне који су вјерни Њему, који Га исповиједају и Њега признају и које Он признаје за своје, и овдје на земљи и на небесима».

«Свети Божји људи су они који су Њему вјерни до смрти. Такви су били и нови исповједници и свједоци Христови, Свети ђакон Авакум и игуман Пајсије из манастира Трнаве, који су 1714. године у Београду мученички пострадали. Нарочито ђакон Авакум, који је носио колац на кога су га Турци набили и моји је пјевао ону чувену пјесму: Срб је Христов, не боји се смрти, нема љепше вјере од хришћанске.

Парох подгорички, декан Богословског факултета у Фочи др Борис Брајовић честитао је Митрополиту Амфилохију деветнаесту годишњицу устоличења на трон митрополита цетињских.

«Нема улице, ни сокака, ни брда, ни планине гдје се нијесмо са Владиком као народ Божји срели и попричали у протеклих деветнаест година и гдје нас није укријепио. Најбоље наш Митрополит зна како је њему било с нама, а ми знамо како би тек нама било без њега. Нека би Бог дао да сваки следећи дан, као што је и у ових дветнаест година, Бог био посреди нас, међу нама, кроз њега и кроз нас, јер, као што каже апостол ако је Бог с вама, нико вам ништа не може», рекао је отац Борис Брајовић.

«Благодаримо Господу што нас је удостојио да будемо људи, да будемо међу људима изабрани, хришћани», рекао је на крају литургије Владика Амфилохије.

«Благодаримо Господу што нас је удостојио да међу тим изабранима, међу хришћанима будемо најизабранији, православни хришћани и што се овдје кроз вјекове чује ријеч Христова», рекао је он.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 1 month later...

ЦЕТИЊЕ, 1. фебруара – С обзиром да је реаговање протојереја Гојка Перовића објављено у ВИЈЕСТИМА од 30. јануара уз извјесна скраћивања овдје доносимо интегрални текст реаговања.

Реаговање на чланак „ПАПОВИЋ: И ЈА БИХ ВОЛИО ДА НИЈЕ БИЛО ЗЛОЧИНА“

објављен у Вијестима 28. јануара 2010, на 9. страни

Уџбеник историје за четврти разред гимназије, који су писали господа Растодер и Паповић, представља „уџбенички“ примјер политички мотивисаног штива, иако то његови аутори поричу. Врло очигледан политички мотив писаца овог уџбеника препознајем у ненаучном критеријуму по коме је извршена селекција „историјских чињеница“, односно одабир оне грађе коју баштини наша научна историографија. Да ствар буде гора, овај «идеолошки препознатљив» избор чињеница извршен је под образложењем да су хтјели да нам кажу све.

Најприје треба рећи да је, методолошки гледано, такво образложење неприхватљиво. Када писци поменуте школске књиге тврде да су се руководили презентацијом цијеле истине, или када их Центар за грађанско образовање бодри констатацијом да „вишеструко потврђене чињенице не смију бити искључене из образовног процеса“, ваља подсјетити јавност да нема тог средњошклског уџбеника који може претендовати на навођење свих истина и факата до којих је дошла наука. Такву комоцију не могу себи приуштити ни аутори школског штива из физике или математике, а поготово не-историчари. Начин израде доброг уџбеника тијесно је повезан са принципима одабира, а потом и са начином представљања материјала из обиља сазнања које научне дисциплине у том моменту имају. Онај ко нам каже да, пишући уџбеник није хтио ништа да изостави-тај нас замајава.

Ипак, враћам се мом основном приговору, а то је лош и тенденциозан избор чињеница, историјских факата. Као што сматрам да добар стручњак из области природних наука мора бити веома селективан и обазрив у формулацији, када пише штиво за средњошколце, тим прије историчар мора да пази шта ће и како написати, нарочито када је ријеч о догађајима за чије је посљедице најнепосредније везана актуелна политичка збиља. Другим ријечима, ако овај историчар није обазрив, може му се, са правом, спочитати политичка мотивисаност и најбаналнија идеолошка ангажованост. Управо се то десило са књигом из историје која је намјењена црногорским гимназијалцима.

У великој мјери овај уџбеник заиста барата чињеницама, али на такав начин да многе од њих, иако су тобож научно расвијетљене, остају недоступне нашим средњошколцима. А како није ријеч о хемијским једињењима, него, углавном о овдашњим жртвама и злочинима, човјеку се од таквих пропуста диже коса на глави.

Помињање судски процесуираних злочина у Буковици, који се тичу смрти нечијих родитеља и нечије браће, а прећуткивање и замагљивање злочина из Другог свјетског рата, у вези којих није било никаквог суђења, а који се тичу смрти нечијих дједова или стричева, и гдје је жртава било на хиљаде-управо је највећи гријех према муслиманским жртвама из Буковице. Наше жртве, погибије наших најмилијих у цијелом, крвавом двадесетом вијеку траже истину, пуну и непрећутану. Када научник није спреман да ту истину у цјелости предочи, онда је свакако боље да ћути. А ако г. Паповић каже да чињенице и историјске истине треба рећи, макар оне имале и форму „ружних ствари“- онда је некоректно и непедагошки „ружну истину“ о злочинима над Црногорцима у Словенији 1945.г., „умивати“ техничким изразима као што су: „завршне операције“, „ослобођење земље“ и сл. Зашто злочинце у униформи са сјевера Црне Горе назвати „муслиманска милиција“, а регуларну војску Краљевске Владе у Лондону (званичне чланице антифашистичке коалиције) просто – четници? Која вага је измјерила повод и количину злочина једних и других?

Међутим, мјесто гдје је наш уџбеник у потпуности напустио терен науке и педагошке намјере да гимназијалца мотивише или „наговори“ на научни пут, јесте непојмљиво бављење улогом Цркве и митрополита Амфилохија у политичким догађајима деведесетих, као и још несхватљивији покушај објашњења г. Паповића да су ставови о Цркви и митрополиту, који се помињу у уџбенику „засновани на чињеницама из књиге Весељка Копривице (Амфилохијева сабрана недјела)“. Питам се, на основу чега је могуће књигу овог аутора убројати у научно штиво? Шта г. Паповићу значи податак да је књига објављена у Подгорици или Сан Франциску? Да ли то чини овај пашквил посљедњег уредника „Комуниста“ научно релевантним? Како су изостављене друге публикације наших историчара објављене у Сан Франциску, Чикагу или Кливленду, које би могле бити значајни извори за проучавање историјских догађаја на овим просторима у последњих стотињак година, а узета у обзир ова Копривичина брошура, која са историографијом нема никакве везе?

Коначно, ако се у овој школској литератури нешто хтјело рећи о митрополиту Амфилохију (а мислим да томе овдје није било мјесто), и то јасно, сажето и символички приказати неком фотографијом, онда је историчарима боље било потражити оне слике на којима је Високопреосвећени Митрополит у друштву Васељенског, Московског или Александријског патријарха, Папе Јована Павла II или предсједника Русије Медведева у приликама, за неке од њих, првих, историјских посјета Црној Гори, а покојног Жељка Ражнатовића и његову наоружану гарду, која се у временима хаоса незвана појавила на Бадњи дан на Цетињу, оставити неким другим издањима, далеко од просветне и озбиљне литературе.

Ректор Цетињске Богословије

Протојереј Гојко Перовић

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

85. годишњица Румунске Патријаршије

3. фебруар 2010 - 9:24

Постављена слика

У четвртак 4. фебруара навршиће се 85. годишњица уздизања Румунске Православне Цркве у ранг Патријаршије. Тога дана у свим храмовима у земљи и иностранству служиће се Благодарење, а потом и помен свим блаженопочившим патријарсима: Мирону, Никодиму, Јустинијану, Јустину и Теоктисту. Истог дана у Патријаршијској резиденцији биће одржано свечано заседање Светог архијерејског сабора, којим ће председавати Његово блаженство патријарх Данило.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

НОВИ НАМЈЕСНИК ЦЕТИЊСКОГ МАНАСТИРА

Постављена слика

|

МАНАСТИР ЦЕТИЊСКИ 81250 Цетиње, тел. 041/231-021, [email protected] Сједиште црногорских митрополита у последњих 500 година. Задужбина Ђурђа Црнојевића, господара Зете (крај XV в.). Стари манастир подигао је Иван Црнојевић 1484. г. а срушен је 1692. г. при упаду Сулејма-на Бушатлије на Цетиње. Обновљен од стране митрополита Данила Петровића почетком XVIII в. Тада је нови мана-стир подигнут на мјесту двора Ивана Црнојевића, при чему су са старог здања пренесени ктиторски натпис који се налази изнад улазних врата храма и грб Црнојевића узидан у спољну страну олтарске апсиде. У манастирском храму Рождества Пресвете Богородице чувају се: мошти Св. Петра Цетињског, рука Св.Јована Крститеља, честица Часног Крста Господњег.ЦЕТИЊЕ, 04. фебруара (Светигора прес) – Јуче је у Цетињском манастиру извршена примопредаја игуманске дужности између досадашњег настојатеља Архимандрита Луке (Анића), који ће од сада бити настојатељ новооснованог манастира на Савиној главици у Грбљу и протосинђела Методија (Остојића), који ће од сада бити на челу цетињске манастирске обитељи.

Предајући игуманску дужност протосинђелу Методију, Архимандрит Лука је замолио манастирску братију да му опрости све што је вољно и невољно гријешио.

Сабрат манастира протосинђел Кирило (Бојовић) рекао је у име братије да су се у Цетињском манастиру у његовој бурној историји од времена његовог оснивача Ивана Црнојевића подвизавали бројни знани и незнани монаси, и да се историјски редослед игумана ове Свете обитељи може пратити тек у задњих око двјеста година.

„Отац Архимандрит Лука дошао је у ову обитељ прије многих од нас који смо сада овдје и један је од првих који су дошли под архипастирски жезал нашег Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија, уочи Петровдана 1991. године. И врло брзо је, у својој ревности, постао јеромонах, а затим и настојатељ ове обитељи. Од тог времена он се трудио за ову обитељ. Многи данашњи игумани су изашли одавде, испод његове игуманске палице. Отац Лука је знао да нас утврди у вјери, да нас утјеши, да нам да поучан родитељски и братски савјет. На свему томе ми само можемо да му будемо благодарни и да га носимо у нашим молитвама“.

„Вјерујемо да ни он нас неће заборавити у својим молитвама, на новој њиви Господњој, на коју по својој жељи одлази да служи Господу. Његову молбу је, највише из здраствених разлога, уважио Високопреосвећени Митрополит Амфилохије и благословио му да пређе у нови манастир посвећен Светом оцу нашем Сави, који се налази на Савиној главици. С обзиром да то мјесто није просторно далеко, ми са њим и даље остајемо у заједници, и молимо га да нам опрости све што смо му у нашем знању или незнању нажао учинили. Ми знамо да ће нам то опростити и желимо му много успјеха на новој њиви Господњој“, рекао је отац Кирило.

Уз „Многаја љета“, нови игуман је старом игуману уручио поклон братије икону Светог Петра Цетињскога.

Р.В.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 2 weeks later...

Митрополит Амфилохије служио у Цетињском манастиру

18. фебруар 2010 - 8:49

Постављена слика

Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је 17. фебруара 2010. године са свештенством у Цетињском манастиру прву овогодишњу великопосну Свету литургију пређеосвећених дарова.

„Сав смисао литургије је у пјесми коју пјевамо - тијело Христово примите, источника бесмертнаго вкусите", рекао је Владика у архипастирској проповиједи вјернима. „Живот Цркве Божије, а у њој и живот свих нас креће се између ријечи Христових, позива којим почиње Његова проповијед и којим се наставља проповијед Цркве Божије до данас и до краја свијета и вијека - покајте се, јер се приближило Царство небеско".

„Тако почиње призив Господњи нама на земљи, призив да се покајемо, да промијенимо свој ум и живот, да непрекидно мијењамо свој ум и живот напредујући ка бољему, обнављајући лик и подобије Божије у нама и задобијајући покајањем и очишћењем дар Духа Светога".

„Да као што је Он једно са Оцем небеским и ми, Његови ученици будемо једно са Њим. У томе је смисао нашег хришћанског живота, у томе је најдубљи смисао људскога живота уопште и најдубљи смисао свеукупне Божје творевине", рекао је Митрополит Амфилохије.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Саопштење за јавност Митрополије црногорско-приморске

24. фебруар 2010 - 9:25

Постављена слика

Предсједник Црногорске скупштине г. Ранко Кривокапић (у своје име или у име овог највишег законодавног органа Црне Горе?!) по ко зна који пут позива на отворено насиље и линч Митрополије Црногоско-приморске, овог пута стављајући чак ултиматум Министру за уређење простора и заштите животне средине, за безусловно рушење црквице Свете Тројице, Бога Љубави, на Румији.

Ни мање цркве у Црној Гори ни веће мржње и духа деструкције против ње и оних који су је саградили, на мјесту гдје је она вјековима постојала и била порушена од Турака, приликом турске окупације Бара 1571.г. Висока је 4 метра, широка 2,5 а дугачка 3 метра! Г.Кривокапић, с обзиром да нико од припадника Римокатоличке Цркве и Исламске вјерске заједнице није досада постављао то питање, упорно нариче на туђем гробљу. Називајући ову символичну обнову, у вријеме отоманског ропства срушене цркве „демонстрацијом силе Српске Православне Цркве", (на висини од 2.000 m !) г. Кривокапић упорно распирује, већ годинама (заједно са групицом њему сличних мрзитеља светиње Божје) управо оно против чега се наводно бори: отровну вјерску и националну мржњу! За овакву харангу на безакоње и мржњу, у државама које истински штите право и обезбјеђују поштовање својих грађана, овакви људи не би могли бити ни чистачи у Парламенту а камо ли његови предсједници! Оно чиме пријети другима, у истински правном друштву, несумњиво би се под хитно на њему морало примијенити.

Оствари ли се безумна идеја г.Кривокапића и заиста буде срушена црквица на Румији, то би, да не да Бог, био знак да Црна Гора, намјесто у Европу, отворено срља у гажење најелементарнијих вјерских и људских права, постајући - бесудна земља!

Из Митрополије црногорско-приморске

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Светосимеоновска светковина у Подгорици

Постављена слика

Светом архијерејском литургијом коју је у Саборном храму Христовог Васкрсења служио Високопреосвећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије са осам Епископа Српске Православне Цркве, празничном литијом и духовном академијом на остацима Немањиног града, данас је у Подгорици торжествено прослављен празник Светог Симеона Мироточивог.

Митрополиту Амфилохију саслуживали су Господа Епископи: зворничко-тузлански Василије, шумадијски Јован, славонски Сава, будимљанско-никшићки Јоаникије, захумско-херцеговачки Григорије, полошко-кумановски Јоаким, липљански Теодосије и диоклијски Јован, као и бројно свештенство и свештеномонаштво.

1-4yУ литургијској бесједи коју је изговорио по благослову Митрополита Амфилохија, Владика Григорије је, након повратка са Косова и Метохије, светосимеоновском сабору пренио из Грачанице благослове Епископа Атанасија и Артемија.

„Овај град има лијепо име, али је он град Светог Симеона Мироточивог. И данас ћемо ићи на остатке онога града који је још из времена кад је он овдје рођен. За нас је данас најважније да се подсјетимо шта нам је то дао Свети Симеон и шта нам је дао његов Свети син, а наш Свети отац Сава. Они су нам дали град који на гори стоји, вишњи Јерусалим. Дали су нам Цркву Христову. Зато је, браћо и сестре, славити наше духовне родитеље увијек слава и част. А посебна слава и част је славити Светог Симеона Мироточивог у његовом граду, његовој Подгорици", рекао је Владика Григорије.

rrwТоком литургије у чин протојереја-ставрофора рукопроизведен је отац Драган Митровић, а у чин ђакона рукоположен је Миомир Вулевић, свршени студент Богословског факултета у Фочи.

Након литургије подгоричким улицама је до Немањиног града, предвођена архијерејима, прошла светосимеоновска литија.

Потом је одржана празнична академија на којој је светосимеоновску бесједу изговорио пјесник Рајко Петров Ного.

wПоздрављајући сабор, Митрополит Амфилохије је заблагодарио Господу и Светом Симеону на данашњем дану, архијерејима, свештенству, Рајку Петровом Ногу и свима који су се сабрали на овај празник.

У програму академије учествовао је и хор Светог новомученика Станка из Никшића.

Извор: Митрополија црногорско-приморск

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 2 weeks later...

Саопштење за јавност Епископског савјета и Епархијског управног одбора Митрополије црногорско-приморске

14. март 2010 - 19:04

Постављена слика

У Подгорици је, сходно древном црквеном предању и црквеним правилима, 13. марта 2010. године одржано редовно засиједање Епархијског савјета и Епархијског управног одбора Митрополије Црногорско-Приморске.

Свету Архијејерску Литургију у Цркви Светог Ђорђа под Горицом служио је Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски и Митрополит Црногорско-Приморски г. Амфилохије са свештенством.

Епархијски савјет и ЕУО изражава радост због избора Архиепископа Пећког, Митрополита Београдско-Карловачког и Патријарха Српског г. Иринеја и упућује молитвене поздраве са увјерењем да ће, попут својих претходника на трону Светога Саве, очувати јединство Цркве и правилно управљати ријечју Истине Божије.

Чланови највиших црквено-управних тијела Митрополије саслушали су и са задовољством усвојили садржајне извјештаје о раду архијереја, материјалног живота у Епархији, као и извјештаје о раду у Богословији Св. Петра Цетињског, Издавачке установе и Радио Светигоре, Централног црквеног магацина, поклоничко-туристичке агенције, Одигитрија", добротворне организације „Човјекољубље", Правног, Економског и Архитектонског савјета. Изражено је задовољство оствареним резултатима у бројним активностима у испуњавању мисије Митрополије у протеклој години.

Изражено је задовољство и радост због великих духовних потреба које, саме по себи, изискују све већи број свештеника и монаха као дјелатеља на њиви Господњој. Духовна обнова у Митрополији се наставља, а број свештеника и вјерника превазилази чак и онај из времена Књажевине и Краљевине Црне Горе. У прилог томе свједоче и Саборни Храмови Христовог Васкрсења у Подгорици и Светог Јована Владимира у Бару, који су у изградњи. Такође, са радошћу је констатовано да је за протеклих двадесетак година обновљено преко 300 православних храмова и манастира.

Посебна пажња је посвећена оснивању митрополијског Духовног центра за лијечење болести зависности. Митрополија ће у наредном периоду приступити стварању неопходних услова за почетак рада овог центра како би се, на основу благодатних јеванђелско-црквених метода, помогло младим људима који се налазе у озбиљним проблемима, а нарочито наркоманије.

С обзиром да још није ништа учињено по питању регулисања правног положаја Митрополије и других вјерских заједница, као и реституције одузете црквене имовине, Митрополија ће у најскоријем времену уз помоћ правних експерата из Црне Горе, окружења и међународних правних организација, предузети све мјере како би се, на основу међународних докумената и праксе из земаља чланица Европске уније што прије израдили правни акти о регулисању правног положају цркава и вјерских заједница и о реституцији одузете црквене имовине.

Епархијски савјет и ЕУО изражавају забринутост због најављене изградње система великих хидроакумулација на ријеци Морачи. Забринутост је још већа с обзиром да још увијек не само да не постоји мултидисциплинарни консенсус експерата него и директна противљеања таквом пројекту од стране експерата из разних области.

Епархијски савјет и ЕУО су ставили у дужност Митрополиту и члановима стручних тимова Митрополије да приликом дефинисања става по овом питању морају водити рачуна о максималној заштити древних манастира Мораче, Дуге и других храмова и потапању црквене имовине која је предмет реституције, а која још није враћења њиховим власницима.

Поводом учесталих атака на слободу вјероисповијести и правни субјективитет Митрополије Црногорско-Приморске, а посебно атаке на обновљену Цркву Свете Тројице на Румији, као и противуставне и противзаконске амбиције појединих државних адреса да се као ненадлежни директно мијешају у унутрашња црквена питања и манипулишу вјерским осјећањима и идентитетским питањима православних хришћана у Црној Гори, још једном подсјећамо да је Црква одвојена од државе те да световним властима нигдје у Европској Унији и Америци такве надлежности не припадају.

Митрополија Црногорско-Приморска ће ове године обиљежити 90. годишњицу од упокојења Митрополита Митрофана (Бана), 60. годишњицу од упокојења Патријарха Гаврила Дожића са посебним црквено-правним и историјско-правним освртима на положај Митрополије у вријеме ове двојице врлих јерараха Црне Горе, а посебно њиховог доприноса и улоге приликом проглашења Црне Горе за Краљевину и васпостављање јединства Пећке Патријаршије.

Све православне хришћане и све људе добре воље поздрављамо радосним поздравом

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА И ЦРКВЕНИ УСТАВ

ЦЕТИЊЕ, 20. марта – У наставку доносимо реаговање протојереја мр Велибора Џомића, пароха подгоричког на текст г. Владимира Јовановића, Прекрштавање СПЦ, објављен у недјељнику Монитор бр. 1012:

Уважавам право новинара, па чак и оних који по слободној вољи као вјерници не припадају канонској Митрополији Црногорско-приморској, да пишу о унутрашњем устројству Цркве. Међутим, морам, по савјести, да оспорим начин на који то чине и разлоге због којих то чине. Томе у прилог свједочи текст Владимира Јовановића под насловом Прекрштавање СПЦ.

Прије свега, наслов Прекрштавање СПЦ у погледу односа, третмана и представљања Митрополије Црногорско-приморске прије приличи као одредница извјештавања појединих штампаних и електронских медија, а не Епископском савјету Православне Цркве у Црној Гори.

Немам ништа ни против тога да свако носи и до краја изнесе оно што је понио, али имам против нетачних података и замијењених теза које су већ годинама управо у служби систематског и циљног „прекрштавања“ Митрополије Црногорско-приморске и осталих канонских епархија, а све са јасним циљем да се једном броју Црногораца, након вишедеценијског државног антитеизма, постави што више препрека на путу ка повратку Цркви. То није ништа ново и већ је безброј пута виђено у историји Цркве Христове.

Прије свега, није тачно да је Епископски савјет представнике медија и свеукупне јавности „обавијестио“ о томе које епархије, сходно одлуци Светог Архијерејског Сабора, чине Православну Цркву у Црној Гори. Епископски савјет је 27. фебруара ове годије „још једном подсјетио“ на саборску одлуку, а јавност је о томе обавијестио 13. јуна 2006. године. Не вјерујем да аутор није примијетио ову значајну разлику с обзиром да је већ више пута показао смисао за детаље и датуме.

Саборска одлука о формирању Епископског савјета Православне Цркве у Црној Гори није, како се погрешно наводи, представљала „прву, јавно публиковању реакцију СПЦ на референдумско обнављање црногорске независности“. Црква је своју мисију кроз вјекове вршила и врши у разним државноправним оквирима. Отуда саборска одлука не представља „јавно публиковану реакцију на референдумско обнављање независности Црне Горе“ него обавезујућу одлуку навишег црквеног тијела у погледу вршења црквене мисије. Познато је да се на појаве јавно реагује саопштењима за јавност, а не обавезујућим саборским и црквеним одлукама.

Цијеним то што је кроз Монитор исказано интересовање новинара за изучавање црквеног устава у Америци и Канади, који је Сабор усвојио у мају прошле године. Да је црквену историју, каноне и устројство Цркве пратио мало дуже, а не од прије неку годину, онда би новинар Монитора јасно уочио да сам био изузетно прецизан пошто је Епископски савјет за Америку и Канаду основан саборском одлуком много година прије него што сам ја и постао свештеник.

Лијепо је што се аутор текста труди да уочава разлике, али ипак, хтио не хтио, мора да призна да Цркви свуда, па и на овим балканским просторима, сходно међународним стандардима и начелу одвојености Цркве од државе, а да не говорим о древном, вјековном предању, неспорно припада право да одређује своју унутрашњу организацију, свој духовни идентитет и своју мисију. Црква се на тај начин не сукобљава ни са једним државним законом. О томе како ће се она називати у Америци, Канади, Србији или Црној Гори ипак одлучује и одлучиваће Црква без обзира што о томе буде мислио и као то у медијима од Београда до Подгорице буде тумачио Владимир Јовановић. Црква, с обзиром да је саборна и народна, дозвољава право вјерницима да се укључе у питања и расправе о црквеном устројству, али само на освештени, црквени начин. Жао ми је што није хтио, кад се већ одлучио да се послужи мојом изјавом београдском Нину, да цитира суштински дио те изјаве из кога би се јасно видјело о чему се ради.

Наиме, аутор текста се позива на моју више него тачну констатацију да „израз СПЦ у Црној Гори не постоји у Уставу“, али, нагађа да ли сам мислио на црквени или државни устав, иако је више него јасно да сам говорио о црквеном уставу. Након тога, на основу логицирања се потрудио да утврди да ни назив „Православна Црква у Црној Гори не постоји у важећем Уставу СПЦ“. У тој тврдњи врхуни ауторово непознавање црквеног устава као највишег црквеноправног акта. Прије свега, у важећем Уставу СПЦ, за разлику од свјетовних, државних устава, не постоји прописан посебан начин његове измјене или допуне. Свака другачија одлука Светог Архијерејског Сабора која се тиче материје која је регулисана Уставом и коју Сабор доноси апсолутном већином заправо представља промјену или допуну Устава. Отуда, назив „Православна Црква у Црној Гори“, сходно одлуци Сабора од маја 2006. године, представља саставни дио црквног устава.

На крају, морам да признам да годинама пратим залагање Монитора за Црну Гору као државу владавине права и црногорско друштво као одговорно и зрело демократско друштво. Међутим, жао ми је што морам да примијетим да се доживљај и третман пуноће Православне Цркве у Црној Гори у Монитору ни за длаку није промијенио. Ваљда ће доћи вријеме да и у том погледу нешто промијенимо.

Протојереј мр Велибор Џомић

Објављено у рубрици INBOX недјељника Монитор (бр. 1013 од 19. марта о.г.)

http://www.mitropolija.me/?p=4517

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Митрополија загребачко-љубљанска позива све људе добре воље, који желе и могу, да помогну страдалима у земљотресима који су 28. и 29. децембра погодили хрватске градове Петрињу и Сисак.

      Повезане вести:
      Саопштење за јавност Митрополита загребачко-љубљанског Порфирија поводом земљотреса који су погодили Хрватску
      Саопштење за јавност: Епархија горњокарловачка позива све људе добре воље који желе и могу да помогну страдалим житељима
      Архијереји Порфирије, Герасим и Никодим посјетили мјеста погођена земљотресом
      Патријарх московски и све Русије Кирил упутио је писмо саучешћа предсједнику Републике Хрватске
      Писмо подршке Митрополита Илариона
      Владика Герасим о последицама земљотреса: Да нам Господ буде милостив
      У земљотресу оштећени српски храмови у Сиску и Петрињи

      Донације је могуће уплатити на следећи рачун:
       
      Srpska pravoslavna crkva u Hrvatskoj, Eparhija zagrebačko-ljubljanska
      Sberbank d.d.
      Varšavska 9
      10000 Zagreb
      Hrvatska
      SWIFT/BIC: VBCRHR22
      HR09 2503 0071 5100 0060 0
      Sa naznakom: Pomoć stradalima u potresu

      Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Поједини медији су сасвим нетачно и злонамјерно представили изјаву Епископа будимљанско-никшићког Јоаникија, тако да јавност на основу те информације може закључити да је он рекао да је Српска православна црква урадила измјене закона, што не одговара истини.

       
      Владика Јоаникије је јасно саопштио да би Црква, у другим околностима, захтјевала да се овај дискриминаторни закон у потпуности укине. Но, Православна Црква је и од претходне власти тражила само оне измјене које би онемогућиле њену дискриминацију, па сљедујући томе, ни од ових власти није тражила ништа друго.
      Уз то, јасно је рекао да је тај процес измјене посматран „поиздаље“ и да су остављени правници да ураде свој посао. Дакле, надлежни државни органи су предложене измјене представили Цркви, као и осталим вјерским заједницама, а правници из Цркве су то питање размотрили и закључили да су измјене урађене на добар начин, с обзиром на све околности.
      Понављамо, Црква је, као мјеру компромиса, а не као идеално рјешење, прихватила измјене умјесто израде новог закона. Није било непознато шта је Црква, још претходној Влади, изнијела као свој минимум захтјева – признање постојећег правног субјективитета и одустајање од безаконог покушаја нове национализације црквене имовине. То је овим измјенама, Богу хвала, и обезбјеђено.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Саопштење за јавност Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке

       
      У овим данима четрдесетодневне жалости за нашим драгим пастиром, блаженопочившим Архиепископом и Митрополитом Амфилохијем, позивамо свештенство, монаштво и вјерујући народ на умножење молитве и међусобних дјела љубави и пажње.
      Ово су очигледно дани великих друштвених и здравствених искушења, идеолошких и медијских узнемиравања и лутања, па то видимо као додатни разлог да ми као хришћани на првом мјесту свједочимо мир и стрпљење по сваком могућем питању. Молимо све да на сваку евентуалну земаљску неправду или неку увреду која долази од ближњих узврате јеванђелским трпљењем – јер смо сви браћа и сестре и сви смо дјеца Божија.
      Упркос чињеници да НКТ – државно тијело које руководи друштвеним животом Црне Горе у вријеме пандемије, не показује минимум осјећаја за духовне потребе људи, него дозвољава рад трговинских и угоститељских објеката, а забрањује учешће вјерницима у храмовним богослужењима, ипак позивамо све вјернике на поштовање данас донијетих мјера. Јер од селективне правде НКТ-а и његовог игнорисања живота Цркве, горе би било показивати неред и безвлашће у вријеме ове опаке болести.
      Ово посебно наглашавамо због тога што смо као Црква, од почетка епидемије, позивали на поштовање здравствених мјера и спроводили их колико је год то било могуће.
      У овим данима нарочито се молимо за љекаре и све здравствене раднике у Црној Гори, који својом жртвеном љубављу свима нама постају образац људскости и живота по Божијој науци. Молитве узносимо и за све болне, а поготово за оне чији су животи угрожени. Да Господ даде крепост љекарима и здравственим радницима, оздрављење болнима, и сачува здравље здравима, како у Црној Гори тако и у читавоме свијету.
      Позивамо све славаре уочи великих јесењих и зимских слава, да у складу са нашим ранијим позивом, свог небеског заштитника прославе најскромније, уз поштовање прописаних мјера. Овај апел се односи како на домаћине тако и на традиционалне породичне госте. За сва додатна питања на ову тему нека се свечари благовремено договоре са својим надлежним свештеницима.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг инфо,
      Изјава Митрополита Амфилохија
      Цетиње, 2. септембар 2020.
      Посљедњи у низу вандалски чин насиља у Пљевљима усмјерен против тамошње Исламске заједнице је велика људска срамота за његовог починиоца. Нечасно је и кукавички под окриљем ноћи чинити овакве ствари, без обзира на то какве мотиве има главни актер овог догађаја.
      Не можемо се отети утиску да се ради о намјерној провокацији која има за циљ да поремети односе између грађана Пљеваља и цијеле Црне Горе по основу вјерске припадности. Нећемо да изводимо преурањене закључке, али чињеница да већ више инцидената остају нерасвијетљени, наводи на помисао да се овдје не ради о аутентичном облику испољавања вјерске мржње и нетрпељивости и хулиганству, већ о осмишљеном плану подизања тензија због исхода избора, који, нажалост, већ даје своје резултате, што смо могли јуче да видимо у Рожајама.
      Не заборавимо да је полиција у претходном периоду у року од неколико сати проналазила и приводила људе који су анонимно писали по друштвеним мрежама или сликали тробојке, тужилаштво их експресно кажњавало, а сад се суочавамо са тим да се насилнички изгреди не ријешавају ни приближно истом ефикасношћу.
      Ко год да су починиоци ових недјела и какве год да су њихове намјере, свакако нису доброжелатељи ниједном грађанину Црне Горе и треба да одговарају за своја непочинства. Напад на пљеваљске муслимане је напад и на сваког пљеваљског хришћанина и на сваког грађанина Црне Горе. Пљеваљски манастир је посвећен Светој Тројици, Богу Љубави, а ко шири мржњу, себе удаљује од те Божије Љубави и благослова Божијег.

      View full Странице
    • Од Поуке.орг инфо,
      Изјава Митрополита Амфилохија
      Цетиње, 2. септембар 2020.
      Посљедњи у низу вандалски чин насиља у Пљевљима усмјерен против тамошње Исламске заједнице је велика људска срамота за његовог починиоца. Нечасно је и кукавички под окриљем ноћи чинити овакве ствари, без обзира на то какве мотиве има главни актер овог догађаја.
      Не можемо се отети утиску да се ради о намјерној провокацији која има за циљ да поремети односе између грађана Пљеваља и цијеле Црне Горе по основу вјерске припадности. Нећемо да изводимо преурањене закључке, али чињеница да већ више инцидената остају нерасвијетљени, наводи на помисао да се овдје не ради о аутентичном облику испољавања вјерске мржње и нетрпељивости и хулиганству, већ о осмишљеном плану подизања тензија због исхода избора, који, нажалост, већ даје своје резултате, што смо могли јуче да видимо у Рожајама.
      Не заборавимо да је полиција у претходном периоду у року од неколико сати проналазила и приводила људе који су анонимно писали по друштвеним мрежама или сликали тробојке, тужилаштво их експресно кажњавало, а сад се суочавамо са тим да се насилнички изгреди не ријешавају ни приближно истом ефикасношћу.
      Ко год да су починиоци ових недјела и какве год да су њихове намјере, свакако нису доброжелатељи ниједном грађанину Црне Горе и треба да одговарају за своја непочинства. Напад на пљеваљске муслимане је напад и на сваког пљеваљског хришћанина и на сваког грађанина Црне Горе. Пљеваљски манастир је посвећен Светој Тројици, Богу Љубави, а ко шири мржњу, себе удаљује од те Божије Љубави и благослова Божијег.
×
×
  • Креирај ново...