Jump to content

Митрополија црногорско-приморска

Оцени ову тему


Препоручена порука

Подгорица: у Саборни храм из Ждребаоника биће пренијет дио моштију Свете Февроније

 

 

241812.p.jpg
    

 

У петак, 08. јула, 2016. године, на празник Свете Преподобномученице Февроније, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, Свету Архијерејску Литургију служиће Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско – приморски Г. Амфилохије са свештенством са почетком у 8 часова.

Такође, пред почетак Свете Архијерејске Литургије, свештенство са вјерним народом дочекаће свечано и празнично Његово Високопреосвештенство Митрополита Г. Амфилохија, који ће овом приликом из Манастира Ждребаоник пренијети дио моштију (лобању) Свете Преподобномученице Февроније у Саборни храм у Подгорици.

Тако ће на тај дан, главни – престони град Црне Горе – Подгорица, заједно са својим Саборним храмом, бити богатији за још један велики благослов и још једно уздарје и још једну велику светињу коју ће побожно и брижно чувати у својим њедрима.
Између осталог, Саборни храм у Подгорици већ годинама уназад на општу радост братства и вјерног народа који посјећује овај Свети храм, чува дјелове моштију неколико светитеља, међу којима се налази и дио моштију Светога Теодора Стратилата.

Преносом моштију Свете Преподобномученице Февроније у петак, ће се послије неколико година раздвојености, двије светиње поново наћи заједно на једном мјесту, овог пута у кивоту Саборног храма.

Наиме, ове двије светиње, мошти двају Божијих угодника, веже и дубока историјска повезаност са градом Подгорицом.
Према историјским подацима мошти Светога Теодора Стратилата и Свете Преподобномученице Февроније налазиле су се још у древном манастиру Светога Апостола и Јеванђелиста Марка који се налазио на тлу данашње Подгорице (Драч) и у том манастиру су чуване вјековима.

Такође, постоје индиције, да је мошти свети Сава донио и поклонио манастиру Св. Марка, који је основао у мјесту рођења свога оца, и по мишљењу многих историчара у њега је смјестио сједиште новоосноване Зетске епископије, на чијем је челу био владика Иларион Сисојевић, којег народно предање и данас чува од заборава.

Но, по разрушењу и пустошењу древнога манастира, улогу чувара ове двије светиње као и многих других манастирских, преузела је часна старосједилачка – подгоричка муслиманска породица Ђечевића, који су се уселили у остатке тог древног манастира те је на тај начин вјековима ове светиње брижно и побожно чувала – непоколебљиво, кроз разна тешка времена.

Благодарећи часној породици Ђечевића и часном оцу покојног Халита Ђечевића, око 1900 године минулог вијека, након берлинског конгреса, мошти су предане Митрополији црногорско – приморској.

Тако су мошти Светога Теодора Стратилата боравиле једно вријеме у Цетињском манастиру све до освештања Саборног храма у Подгорици, када су и враћене поново у Подгорицу.

Док су мошти Свете Преподобномученице Февроније пренијете за једно вријеме у Манастир Ждребаоник и ту су почивале све до предстојећег петка, када ће се опет вратити у Подгорицу у новосаздани Саборни храм Христовог Васкрсења.

Борис Мусић

 

Митрополије Црногорско-приморска

08 / 07 / 2016

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 2 weeks later...
  • Одговори 572
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Бог се јави. Док не стигну неке званичне слике са данашње литургије и са пливања за Часни крст, само да пренесем једну фину вијест- у цркви Светог Ђорђа се данас крстила једна Францускиња Клаудија. П

Котор не заборавља: Прикупљање помоћи за угрожене од поплава20. мај 2014. - 14:16 Котор, Которани нису заборавили помоћ која им је из Србије и осталих крајева некадашње Југославије стизала након ка

 

 

Дио моштију Свете Февроније на њен празник свечано пренијет

из манастира Ждребаоника у подгорички Саборни храм

 

 

Светом службом на празник ове велике светитељке началствовао је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије, уз саслужење многобројног свештенства и свештеномонаштва и уз молитвено учешће вјерног народа.

 

Благословом Митрополита Амфилохија у подгоричком Саборном храму ће ускоро бити формирана омладинска хришћанска заједница која ће носити светитељкино име.

 

Монахиња Февронија из обитељи манастира Ждребаоника казивала је вјерном народу житије Свете Февроније.

 

 

Извори (детаљније):

http://www.mitropolija.com/danas-obavljen-svecani-prenos-dijela-mostiju-svete-fevronije-iz-manastira-zrebaonik-u-podgoricki-saborni-hram/

http://svetigora.com/node/19124

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

ЦРКВА СВЕТОГ ГЕОРГИЈА НА БОГЕТИЋИМА

ДОБИЛА ЗВОНА ПОСЛИЈЕ 100 ГОДИНА

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 2 weeks later...
  • 3 weeks later...

Молитвена сабрања у Митрополији црногорско-приморској

22. Август 2016 - 12:28

Митрополит Амфилохије служио у у цркви Светог Василија Острошког у Кумбору. Монашење у манастиру бањи код Рисна.

Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је 21. августа 2016. године са свештенством свету службу Божју у цркви Светог Василија Острошког у Кумбору код Херцег Новог. На литургији су одговарали чланови бугарског Црквеног хора „Свети Наум Охридски“ из Софије, који као гости и учесници културне манифестације „Трг од ћирилице“.

Митрополит Амфилохије је у току Литургије миропомазао новокрштену дјевојчицу Јустину, а старјешину храма јереја Гојка Мрачевића рукопроизвео је у чин протопрезвитера. Владика је рекао да је отац Гојко као љекар прихватио да буде и свештеник Цркве Божје. „А дрво се по плодовима познаје. Он је оставио дивних плодова и као љекар, а ево и као презвитер Цркве Божје, али и као човјек породични“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Владика је пожелио да Господ укријепи оца Гојка да још ревносније ходи светим путем којим је кренуо и којим води своју породицу и народ који му је повјерен.

Отац Гојко је заблагодарио Митрополиту, браћи свештеницима, кумборском црквеном одбору и присутном вјерном народу. „Немам ријечи да се захвалим Високопреосвећеном Митрополиту на овом чину. Иако сви говоре “достојан“, само Бог зна колико сам недостојан, али ваљда је то и по милости Божјој“, рекао је отац Гојко Мрачевић.

У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља митрополит Амфилохије је подсјетио на ријечи Николе Тесле да је Божанска свјетлост која се налази у дубинама творевине свјетлост која милује. „Као што материна рука милује дијете и као што и отац миловањем изражава своју љубав према дјеци својој, тако и Бог милује све нас, свако биће и свако створење том својом свјетлошћу Божанском. А пуноћа те Божанске свјетлости открила се и јавила се кроз Христа Господа“, казао је владика Амфилохије.

Владика је након причешћа вјерних посебно позравио протопрезвитера-ставрофора Василија, секретара Митрополије варненске Бугарске православне цркве, који је такође гост и учесник манифестације „Трг од ћирилице“, као и чланове хора из Софије и позвао их да 25. септембра дођу у Бар, на освећење Саборног храма Светог Јована Владимира, чију хиљадугодишњицу мученичке кончине ове године слави наша помјесна Црква.

Након причешћа вјерних владика Амфилохије је са свештенством освештао гостопримницу и капелицу са палионицом свијећа, које су недавно саграђене у порти храма Светог Василија.

Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је 20. августа 2016. године вечерње богослужењ у манастиру Бања код Рисна, током којег је замонашио искушеницу ове свете обитељи Маријану, давши јој монашко име Јаглика, по Светој мученици Пивској Јаглици.

Објашњавајући ријечи пророчке „Као јагње на заклање вођен би, и као овца нијема пред оним који је стриже, не отвори  уста својих“, Високопреосвећени Митрополит је казао да су те ријечи примјењене на самога Господа, који је као овца ишао на заклање, и као јагње се принио Богу на дар за живот свијета, и да се тако нешто слично доживи када читамо Житије новојављене велике мученице и страдалнице Христове Јаглике Пивске.

„Њену породицу: оца, мајку и браћу су Немци и муслимани из Херцеговине 1943. године  затворили у колибу, колибу запалили а Јаглику су издвојили. Јаглика је била најљепша дјевојка у Пиви тога времена. Имала је 17 година и била је  врло побожна. Чувши их како се међу собом свађају „Моја је, моја је“ и претпоставивши какво јој мучење слиједи а видјевши своју породицу у огњу, она се муњевито отргла из њихових руку и отворивши врата колибе улетјела је у огањ“, казао је митрополит Амфилохије.

Митрополит је додао да је ово први пут,  послије 1943. године и мученичког страдања Јаглике из Пиве, да једна Христова изабраница, досадашња Маријана, на монашењу  добије монашко име Јаглика.

„Наша Маријана од данас је Јаглика. Да и она себе приноси, Господу на дар. И  досада је то чинила. Имала је ту срећу међу милионима других дјевојака у свијету да изабере најљепшега између синова људских – Христа Господа и да се ове свете ноћи вјенча са њим“, рекао је владика Амфилохије.

„Нека је Господ укријепи и благослови и подари јој вјере, наде и љубави и да буде оно што смо и рекли давши јој свијећу-да се свијетле дјела њена и живот њен пред људима, да људи гледајући њена добра дјела и врлине , цјеломудреност и чедност, прослављају Оца нашега који је на Небесима, Господа који је диван у Светима својим, предиван у Светој мученици Јаглики“, пожелио је Митрополит црногорско-приморски.

Вечерњој служби и монашењу сестре Маријане присуствовало је бројно монаштво и вјерни народ Митрополије црногорско-приморске.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 2 weeks later...
  • 1 month later...

На Цетињу прослављен празник Светог апостола Луке, Светог Петра Цетињског и Светог Петра II Ловћенског Тајновидца – слава Цетињског манастира

31. октобра 2016. - 18:47

dsc_8884

Светом архијерејском литургијом, благосиљањем славског колача и славском трпезом хришћанске љубави на Цетињу је данас прослављена слава Цетињског манастира – празник Светог апостола Луке, Светог Петра Цетињског и Светог Петра II Тајновидца Ловћенског.

Началствовао је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије, уз саслужење господе Епископа: будимљанско-никшићког Јоаникија, пакрачко-славонског Јована и диоклијског Кирила, многобројног свештенства и свештеномонаштва и молитвено учешће вјерног народа сабраног из свих крајева Црне Горе.

У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Владика Јоаникије је рекао да данас славимо тројицу јеванђелиста.

„Славимо Светог апостола Луку, као ученика Христовога који је написао Јеванђеље о Христовоме животу и дјелима, о Његовоме рођењу, смрти, погребењу и васкрсењу. Славимо Светога Петра Цетињскога, који је још за вријеме свога земаљскога живота називан светим. И Светога Петра Другога, који је тек од скоро почео да се прославља као светитељ, и то онако како је то одувијек био обичај – прво у светињи која му је најближа, овдје гдје се он васпитавао и гдје је столовао и служио“, рекао је Епископ будимљанско-никшићки.

Он је додао да би, и да није ништа друго урадио до што је васпитао једнога таквога Божјега угодника као што је Петар Други Петровић Његош, само због тога имало разлога да се Свети Петар Цетињски назива светим.

„А колика је тек светост Светога Петра Цетињскога, који је живио заиста јеванђелски -у сваком погледу за примјер како хришћанин у овом свијету треба да вјерује и шта да ради, како да служи, како да свједочи Јеванђеље. Он је историјска личност првога реда“, казао је Владика Јоаникије.

Владика Јоаникије је казао да је Свети Петар свој народ носио на својим раменима, као добри пастир.

„То је радио у тешким временима, бранећи Црну Гору као зеницу славеносерпске слободе. И ослобађајући крајеве око тадашње Црне Горе сањао је о славеносерпском царству, о ослобођењу и уједињењу цијелога Српства, заједно са Карађорђем. Није му лако било од противника, а још му је теже било од својих“, подсјетио је Владика.

„Он је, заправо, узео свој крст, и ишао за Христом, цијелога себе приносећи Господу. И сам његов земаљски живот је био мучеништво“, казао је Владика Јоаникије.

Затим је Митрополит Амфилохије у презвитерски чин рукоположио досаашњег протођакона Митрополије црногорско-приморске Игора Балабана.

Након причешћа вјерних архијереји су благосиљали славски колач.

Митрополит Амфилохије је Владици Јоаникију поклонио икону Светог Јована Владимира, Владици Јовану реплику подгоричког дискоса, а Епископу Кирилу архијерејске одежде.

Академику Миомиру Дашићу поклонио је икону Светог Петра Цетињског.

Потом је у трпезарији Богословије Светог Петра Цетињског приређена славска трпеза љубави.

Рајо Војиновић

Фото: Јован Радовић  

wpaudio-play.pngТонски прилог Радија Светигора

DSC_8862.jpg
DSC_8863.jpg
DSC_8864.jpg
DSC_8865.jpg
 
DSC_8866.jpg
DSC_8867.jpg
DSC_8868.jpg
DSC_8869.jpg
 
DSC_8870.jpg
DSC_8871.jpg
DSC_8872.jpg
DSC_8873.jpg
 
DSC_8874.jpg
DSC_8875.jpg
DSC_8876.jpg
DSC_8877.jpg
 
DSC_8878.jpg
DSC_8879.jpg
DSC_8881.jpg
DSC_8882.jpg
 
DSC_8883.jpg
DSC_8886.jpg
DSC_8887.jpg
DSC_8888.jpg
 
DSC_8891.jpg
DSC_8895.jpg
DSC_8896.jpg
DSC_8900.jpg
 
DSC_8903.jpg
DSC_8904.jpg
DSC_8906.jpg
DSC_8907.jpg
 
DSC_8908.jpg
DSC_8909.jpg
DSC_8910.jpg
DSC_8911.jpg
 
DSC_8913.jpg
DSC_8914.jpg
DSC_8919.jpg
DSC_8925.jpg
 
DSC_8926.jpg
DSC_8928.jpg
DSC_8930.jpg
DSC_8931.jpg
 
DSC_8932.jpg
DSC_8935.jpg
DSC_8936.jpg
DSC_8939.jpg
 
DSC_8941.jpg
DSC_8945.jpg
DSC_8946.jpg
DSC_8947.jpg
 
DSC_8950.jpg
DSC_8951.jpg
DSC_8953.jpg
DSC_8960.jpg
 
DSC_8961.jpg
DSC_8964.jpg
DSC_8966.jpg
DSC_8969.jpg
 
DSC_8970.jpg
DSC_8971.jpg
DSC_8973.jpg
DSC_8975.jpg
 
DSC_8977.jpg
DSC_8978.jpg
DSC_8979.jpg
DSC_8980.jpg
 
DSC_8981.jpg
DSC_8982.jpg
DSC_8983.jpg
DSC_8984.jpg
 
DSC_8986.jpg
DSC_8988.jpg
DSC_8991.jpg
DSC_8993.jpg

          

 
 
 
© 1219-2016 Православна Митрополија Црногорско-Приморска
 
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 1 month later...
  • Митрополит Амфилохије и Епископ Кирило у посјети Епархији буеносаиреској и јужно-централноамеричкој Српске Патријаршије:

http://www.mitropolija.com/mitropolit-amfilohije-i-episkop-kirilo-u-posjeti-eparhiji-buenosaireskoj-i-juzno-centralnoamerickoj-srpske-patrijarsije/

 

                       e8757a_706b2f4f022c4c00b6ea4b107ee38682-

 

  • Одржано прво сабрање свештенства Епархије буеносаиреске и јужно-централноамеричке Српске Патријаршије:

''На сабрању, Митрополит је рекао да су три главна циља наше Цркве у Јужној Америци:

  1. Брига о нашим вјернима који су дошли из Србије, Црне Горе и наших крајева у благословену земљу Аргентину и друге земље Јужне Америке и позивање оних међу њима који не учествују у животу Цркве.
  2. Свједочење јединства Православне Цркве у сарадњи са осталим православним јурисдикцијама у Латинској Америци, одржавајући притом добре и коректне односе са другим хришћанским конфесијама присутним на овом континенту.
  3. Свједочење становницима овог благословеног континента пуноће православне хришћанске вјере и живота сагласно Еванђељу.''
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 2 weeks later...

Хиландарски игуман архимандрит Методије у Саборном храму у Подгорици одржао предавање „Света гора – живот у Христу“

15. децембра 2016. - 8:23

%D0%9C%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%

Архимандрит Методије (Марковић), игуман Манастира Хиландар, одржао је синоћ у крипти подгоричког Саборног храма Христовог васкрсења предавање на тему „Света Гора Живот у Христу. Ово је први пут да један хиландарски игуман држи предавање у Митрополији црногорско-приморској у новије вријеме. Предавање је одржано у склопу божићног циклуса предавања у подгоричком Саборном храму. Доказ интересовању било је изузетно велик број оних који су дошли да чују више о Манастиру Хиландар, који се налази на Светој Гори Атосу, аутономној монашкој заједници у сјеверној Грчкој. Али, и оних који су дошли да се окријепе духовним поукама оца Методија, игумана Свете српске царске лавре коју су основали Св. Симеон Мироточиви и Св. Сава. Игуман једне од најстаријих духовних и културних, па и едукативних институција у Срба, која траје у континуитету од 12. вијека, говорио је о разним темама, и одговарао након предавања на бројна теолошка, али и конкретна питања везана за живот Цркве и вјерника.

%D0%9C%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%

Тако су пристуни могли да чују зашто, на основу којих правила и догађаја је женама забрањено да ступе на тло Свете Горе, па тако и у Хиландар. Наравно, било је и неких ситуација на граници, али правило није кршено, јер је то игуманија Хиландара и цијеле Свете Горе, Богородица тражила. Или, зашто не треба вјеровати у причу о чудотворном хиландарском хљебу, али и да је истинит благослов светосимеоновске лозе стар 800 година. Такође, како се још на византијски начин рачуна вријеме, или зашто се и у званичној преписци користи стари календар. Отац Методије, говорио је и о исповиједи, о посту, причешћу …

Наравно, као духовник, као монах, али на првом мјесту вјерник, игуман Методије, објаснио је циљ сваког, па и божићног поста, који је припрема за Божић, на основу мишљења оца Георгија Капсаниса и његове књиге Обожење као циљ хришћанског живота. Како истиче архимандрит Методије, „човјек је створење које се од других изразито разликује по томе што је једино он позван да постане Бог по благодати. Јер, подсјећа игуман, већ у Старом завјету се назначује да је циљ хришћанског живота стално обнављање чињенице да је човјек настао по слици и прилици Бога.

%D0%9C%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%

Отац Георгије каже циљ хришћанског живота је да лик Божји, икону Божју коју свако има на себи, стално обнављамо. А обожењем, односно сједињењем са Господом Христом јесте смисао празновања Рождества Христовог. Јер, ако би само морално усавршавање човјека било циљ нашег живота, зашто је било потребно да се Господ Исус Христос, једно лице Свете Тројице, обуче у људско тијело, да се оваплоти, сједини са људима. Зато, циљ хришћана јесте да испунимо ону могућност коју нам је Он својим оваплоћењем омогућио да се сјединимо с Њим истиче отац Методије. Али, ту је потребна и наша слободна воља и труд, јер једино тада ћемо бити обасути даром Божјим, јер љубав никад не долази на силу. Једноставнији пут ка спасењу долази усаглашавањем са Божјом вољом.

Игуман Методије доноси у Црну Гору, у којој не борави први пут, и благослов иконе Пресвете Богородице Тројеручице Манастира Хиландар, као и 800-годишње лозе Светог Симеона. Архимандрит Методије служиће данас у подгоричком храму литургију са свештеницима Митрополије црногорско-приморске, и након завршетка службе вјерници могу тражити благослов од њега.

Увод у вече дао је свештеник Мирчета Шљиванчанин.

 

http://www.mitropolija.com/hilandarski-iguman-arhimandrit-metodije-u-sabornom-hramu-u-podgorici-odrzao-predavanje-sveta-gora-zivot-u-hristu/

 

Искрено се надам да ће се појавити убрзо и аудио записа са овог предавања!

Живана Јањушевић

Извор: Дан

  • Волим 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 5 months later...

Виши Суд у Бијелом Пољу Митрополији Црногорско-Приморској признао право својине над црквом Светог Димитрија у Подгорици

14. јуна 2017. - 11:56

Crkva-na-Krusevcu1.jpg

ИЗЈАВА ЗА ”ДАН” ПОВОДОМ ПРЕСУДЕ ВИШЕГ СУДА У БИЈЕЛОМ ПОЉУ КОЈОМ ЈЕ МИТРОПОЛИЈИ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКОЈ ПРИЗНАТО ПРАВО СВОЈИНЕ НАД ЦРКВОМ НА КРУШЕВЦУ

Пресуда Вишег суда у Бијелом Пољу коју је донијело трочлано судско вијеће по жалби Митрополије Црногорско-Приморске – Црквене општине Подгоричке само потврђује оно што говоримо деценијама – православне цркве су црквене, а не државне без обзира што се налазе на територији неке државе. Исти је случај и са римокатоличким црквама и исламским џамијама. Од вајкада, а посебно у модерној државности Црне Горе или, прецизније, од доношења Општег имовинског законика 1888. године, па све до данас и данас, вјерски објекти са осталим непокретним и покретним стварима које им припадају – без обзира да ли је ријеч о православним манастирима и црквама, римокатоличким црквама и самостанима или исламским џамијама и вакуфима – представљају својину конкретне цркве или вјерске заједнице која има свој духовни и правни субјективитет. Ово није прва пресуда или прва правоснажно пресуђена ствар такве врсте у Црној Гори којом је Цркви – Православној Митрополији Црногорско-Приморској признато право својине над православним светињама као вјерским објектима. Сваком правнику је то јасно ако хоће да буде правник. Шта би, уосталом, једна секуларна држава радила са вјерским, сакралним објектом?

Овај судски поступак је трајао пет година. Судија Основног суда у Подгорици Данило Јегдић је за пет година донио три пресуде и све три су поништене као незаконите по жалбама Митрополије. Жалосно је, али истинито да један судија попут Данила Јегдића у овом случају пет година незаконито поступа, игнорише доказе, искључује здрав разум из поступка, пренебрегава укидне налоге другостепеног суда, доноси незаконите пресуде и навијачки се понаша, а све са циљем да својим атаком на Цркву остварује или своје амбиције или да служи некоме. Такво поступање нема везе са судом и судницом, законом и законитим поступањем. То је једна, метафорично казано, ”трула даска” у црногорском судству. Ни мало се не чудим што није изабран за судију Вишег суда, јер са незаконитим пресудама не може да напредује. Прошла су стара времена. Све три Јегдићеве пресуде су на Вишем суду пале као гњиле крушке са дрвета. Мислим да се у овом случају треба испитати и његова судијска одговорност. Неодговорни типови – покретачи поступка, али и судија Јегдић са три незаконите пресуде су коштали државни буџет скоро осам хиљада евра.

Наши пуномоћници су, првенствено адвокат Војислав М. Ђуришић и адвокат Југослав Крповић уз помоћ Правног савјета и г. Јована Маркуша, иначе једног од најбољих познавала лика и дјела Краља Николе у Црној Гори, у поступку, на основу аутентичне документације, непобитно доказали, а Виши суд у Бијелом Пољу је утврдио и потврдио пресудом да Црква Светог Димитрија на Крушевцу, поред дворца Краља Николе, у којој се деценијама редовно обављају православна богослужења, никада није била у својини Краља Николе и династије Петровића. Она није била у саставу имовине Краља Николе и његових потомака и као таква није и не може бити у државној својини по важећим прописима. Краљ Никола је ктитор, а не власник цркве и она није представљала његову приватну својину, јер у православној вери и традицији не постоје ”приватне цркве”. Заступник тужбе – Ристо Фемић, замјеник Заштитника имовинскоправних интереса Црне Горе, покушао је да нас увјери да он данас боље зна шта је било у својини Краља Николе него што је то блаженопочивши краљ знао кад је састављао и остављао на извршење свој тестамент!?!

”Ђавољи адвокати” у овом поступку су били рашчињени бивши православни свештеник Мираш Дедеић и неки чланови његове организације који су се више пута оглашавали да је ”црква на Крушевцу у својини државе Црне Горе”!!! Нијесу то радили без разлога: паклени план је био да се ова светиња отме од Митрополије и да се преда на коришћење Дедеићу и лицима која уопште нијесу православни свештеници. Ипак, суд је пресудио друкчије.

Протојереј-ставрофор

доц. др Велибор Џомић

координатор Правног савјета

Митрополије Црногорско-Приморске

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 3 weeks later...
  • 6 months later...
  • 1 year later...

Фото прича: Тројичиндански сабор

 

На платоу испред саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици данас је одржан Тројичиндански црквено-народни сабор за одбрану светиња.

Сабор је реакција на Владин Нацрт закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница којим се, уколико би био усвојен у Скупштини Црне Горе, доводи у питање достојанство и имовина Цркве.

Свету архијерејску литургију служили су Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и господа Епископи: будимљанско-никшићки Јоаникије, рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије, милешевски Атанасије, буеносајрески и јужно-централноамерички Кирило, захумско-херцеговачки Димитрије, диоклијски Методије и умировљени захумско-херцеговачки Атанасије са многобројним свештенством, уз молитвено учешће хиљада вјерника из свих крајева Црне Горе.

На крају Литургије Владика Јоаникије је прочитао поруку Епископа вјернима, црногорским властима, међународној заједници и свеукупној јавности за одбрану наше вјере и светиња, у духу мира и љубави и узајамног поштовања.

Фото: Сергеј Забијако

 

Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Фото прича: Тројичиндански сабор
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Митрополија загребачко-љубљанска позива све људе добре воље, који желе и могу, да помогну страдалима у земљотресима који су 28. и 29. децембра погодили хрватске градове Петрињу и Сисак.

      Повезане вести:
      Саопштење за јавност Митрополита загребачко-љубљанског Порфирија поводом земљотреса који су погодили Хрватску
      Саопштење за јавност: Епархија горњокарловачка позива све људе добре воље који желе и могу да помогну страдалим житељима
      Архијереји Порфирије, Герасим и Никодим посјетили мјеста погођена земљотресом
      Патријарх московски и све Русије Кирил упутио је писмо саучешћа предсједнику Републике Хрватске
      Писмо подршке Митрополита Илариона
      Владика Герасим о последицама земљотреса: Да нам Господ буде милостив
      У земљотресу оштећени српски храмови у Сиску и Петрињи

      Донације је могуће уплатити на следећи рачун:
       
      Srpska pravoslavna crkva u Hrvatskoj, Eparhija zagrebačko-ljubljanska
      Sberbank d.d.
      Varšavska 9
      10000 Zagreb
      Hrvatska
      SWIFT/BIC: VBCRHR22
      HR09 2503 0071 5100 0060 0
      Sa naznakom: Pomoć stradalima u potresu

      Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Поједини медији су сасвим нетачно и злонамјерно представили изјаву Епископа будимљанско-никшићког Јоаникија, тако да јавност на основу те информације може закључити да је он рекао да је Српска православна црква урадила измјене закона, што не одговара истини.

       
      Владика Јоаникије је јасно саопштио да би Црква, у другим околностима, захтјевала да се овај дискриминаторни закон у потпуности укине. Но, Православна Црква је и од претходне власти тражила само оне измјене које би онемогућиле њену дискриминацију, па сљедујући томе, ни од ових власти није тражила ништа друго.
      Уз то, јасно је рекао да је тај процес измјене посматран „поиздаље“ и да су остављени правници да ураде свој посао. Дакле, надлежни државни органи су предложене измјене представили Цркви, као и осталим вјерским заједницама, а правници из Цркве су то питање размотрили и закључили да су измјене урађене на добар начин, с обзиром на све околности.
      Понављамо, Црква је, као мјеру компромиса, а не као идеално рјешење, прихватила измјене умјесто израде новог закона. Није било непознато шта је Црква, још претходној Влади, изнијела као свој минимум захтјева – признање постојећег правног субјективитета и одустајање од безаконог покушаја нове национализације црквене имовине. То је овим измјенама, Богу хвала, и обезбјеђено.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Саопштење за јавност Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке

       
      У овим данима четрдесетодневне жалости за нашим драгим пастиром, блаженопочившим Архиепископом и Митрополитом Амфилохијем, позивамо свештенство, монаштво и вјерујући народ на умножење молитве и међусобних дјела љубави и пажње.
      Ово су очигледно дани великих друштвених и здравствених искушења, идеолошких и медијских узнемиравања и лутања, па то видимо као додатни разлог да ми као хришћани на првом мјесту свједочимо мир и стрпљење по сваком могућем питању. Молимо све да на сваку евентуалну земаљску неправду или неку увреду која долази од ближњих узврате јеванђелским трпљењем – јер смо сви браћа и сестре и сви смо дјеца Божија.
      Упркос чињеници да НКТ – државно тијело које руководи друштвеним животом Црне Горе у вријеме пандемије, не показује минимум осјећаја за духовне потребе људи, него дозвољава рад трговинских и угоститељских објеката, а забрањује учешће вјерницима у храмовним богослужењима, ипак позивамо све вјернике на поштовање данас донијетих мјера. Јер од селективне правде НКТ-а и његовог игнорисања живота Цркве, горе би било показивати неред и безвлашће у вријеме ове опаке болести.
      Ово посебно наглашавамо због тога што смо као Црква, од почетка епидемије, позивали на поштовање здравствених мјера и спроводили их колико је год то било могуће.
      У овим данима нарочито се молимо за љекаре и све здравствене раднике у Црној Гори, који својом жртвеном љубављу свима нама постају образац људскости и живота по Божијој науци. Молитве узносимо и за све болне, а поготово за оне чији су животи угрожени. Да Господ даде крепост љекарима и здравственим радницима, оздрављење болнима, и сачува здравље здравима, како у Црној Гори тако и у читавоме свијету.
      Позивамо све славаре уочи великих јесењих и зимских слава, да у складу са нашим ранијим позивом, свог небеског заштитника прославе најскромније, уз поштовање прописаних мјера. Овај апел се односи како на домаћине тако и на традиционалне породичне госте. За сва додатна питања на ову тему нека се свечари благовремено договоре са својим надлежним свештеницима.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг инфо,
      Изјава Митрополита Амфилохија
      Цетиње, 2. септембар 2020.
      Посљедњи у низу вандалски чин насиља у Пљевљима усмјерен против тамошње Исламске заједнице је велика људска срамота за његовог починиоца. Нечасно је и кукавички под окриљем ноћи чинити овакве ствари, без обзира на то какве мотиве има главни актер овог догађаја.
      Не можемо се отети утиску да се ради о намјерној провокацији која има за циљ да поремети односе између грађана Пљеваља и цијеле Црне Горе по основу вјерске припадности. Нећемо да изводимо преурањене закључке, али чињеница да већ више инцидената остају нерасвијетљени, наводи на помисао да се овдје не ради о аутентичном облику испољавања вјерске мржње и нетрпељивости и хулиганству, већ о осмишљеном плану подизања тензија због исхода избора, који, нажалост, већ даје своје резултате, што смо могли јуче да видимо у Рожајама.
      Не заборавимо да је полиција у претходном периоду у року од неколико сати проналазила и приводила људе који су анонимно писали по друштвеним мрежама или сликали тробојке, тужилаштво их експресно кажњавало, а сад се суочавамо са тим да се насилнички изгреди не ријешавају ни приближно истом ефикасношћу.
      Ко год да су починиоци ових недјела и какве год да су њихове намјере, свакако нису доброжелатељи ниједном грађанину Црне Горе и треба да одговарају за своја непочинства. Напад на пљеваљске муслимане је напад и на сваког пљеваљског хришћанина и на сваког грађанина Црне Горе. Пљеваљски манастир је посвећен Светој Тројици, Богу Љубави, а ко шири мржњу, себе удаљује од те Божије Љубави и благослова Божијег.

      View full Странице
    • Од Поуке.орг инфо,
      Изјава Митрополита Амфилохија
      Цетиње, 2. септембар 2020.
      Посљедњи у низу вандалски чин насиља у Пљевљима усмјерен против тамошње Исламске заједнице је велика људска срамота за његовог починиоца. Нечасно је и кукавички под окриљем ноћи чинити овакве ствари, без обзира на то какве мотиве има главни актер овог догађаја.
      Не можемо се отети утиску да се ради о намјерној провокацији која има за циљ да поремети односе између грађана Пљеваља и цијеле Црне Горе по основу вјерске припадности. Нећемо да изводимо преурањене закључке, али чињеница да већ више инцидената остају нерасвијетљени, наводи на помисао да се овдје не ради о аутентичном облику испољавања вјерске мржње и нетрпељивости и хулиганству, већ о осмишљеном плану подизања тензија због исхода избора, који, нажалост, већ даје своје резултате, што смо могли јуче да видимо у Рожајама.
      Не заборавимо да је полиција у претходном периоду у року од неколико сати проналазила и приводила људе који су анонимно писали по друштвеним мрежама или сликали тробојке, тужилаштво их експресно кажњавало, а сад се суочавамо са тим да се насилнички изгреди не ријешавају ни приближно истом ефикасношћу.
      Ко год да су починиоци ових недјела и какве год да су њихове намјере, свакако нису доброжелатељи ниједном грађанину Црне Горе и треба да одговарају за своја непочинства. Напад на пљеваљске муслимане је напад и на сваког пљеваљског хришћанина и на сваког грађанина Црне Горе. Пљеваљски манастир је посвећен Светој Тројици, Богу Љубави, а ко шири мржњу, себе удаљује од те Божије Љубави и благослова Божијег.
×
×
  • Креирај ново...