Jump to content

Митрополија црногорско-приморска

Оцени ову тему


Препоручена порука

Подгорица: Годишњица освећења Саборног храма

 
hram%2B4.jpg

Светом архијерејском Литургијом и благосиљањем славског колача 8. октобра 2015. године у Подгорици је прослављена друга годишњица освећења Саборног храма Христовог Васкрсења.

Свету Литургију служили су Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, Епископ нишки г. Јован и умировљени Епископ захумско-херцеговачки г. Атанасије, уз саслужење многобројног свештенства наше помјесне Цркве. У току Литургије митрополит Амфилохије је одликовао чином протојереја свештеника Бранка Вујачића, пароха подгоричког.

Митрополит је рекао да је служење смисао сваког првенства у Цркви Божјој: - Па је то смисао и онога који је први међу презвитерима, или међу епископима или ђаконима, или међу вјернима народа Божјега. Ево тебе је Господ данас удостојио да  примиш звање протопрезвитера Цркве Христове овога светога храма Христовог Васкрсења на дан овога његовог обновљења. Нека би ти ово звање које си примио био подстицај да још ревносније, још преданије приносиш жртву Господњу и себе самога да приносиш на жртву миомирну, заједно са народом Божјим који ти је повјерен“, казао је Митрополит Амфилохије новом протопрезвитеру Цркве Христове.

Након читања светог Јеванђеља сабранима се бесједом обратио владика Атанасије који је рекао да се 17 вјекова храм Христовог Васкрсења понавља и обнавља. „Нови храм је свједок Васкрсења Христовог. То је, Високопреосвећени Митрополите и Преосвећени Епископе нишки, драга браћо и сестре, драга дјецо, доказ вјере наше. Ово је вјера, ово је побједа“, казао је Владика.

Владика је рекао да Христос данас побјеђује са овим храмом.„И побеђује са многобројним вернима у свету. И међу браћом нашом на Истоку Блискоме и на Далекоме Истоку. Све до Тихог окена многи данас постају прави православни хришћани“, рекао је умировљени Епископ захумско-херцеговачки и приморски.

Он је посјетио да они данас страдају да би Христос побиједио.„Крст и Васкрсење увек иду заједно“, поручио је Владика Атанасије.

Након причешћа вјерних благосиљан је славски колач. Кумови славе Зоран Вукчевић и Драги Вујачић кумство за наредну годину су предали Миомиру Мрваљевићу.

Прослава друге годишњице освећења подгоричког Саборног храма завршена је концертом групе „Галија“ на платоу испред Храма.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

hram%2B1.jpg

hram%2B2.jpg

hram%2B3.jpg

hram%2B4.jpg
Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 5 weeks later...

Митрополит Амфилохије за „Курир“: Било би чудно да нема протеста

 

219779.p.jpg

    

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије казао је да је социо-економска ситуација у Црној Гори веома тешка и да би било чудно да нема протеста.

„Разлог ових протеста није само Ђукановићев силазак с власти, већ дубинска социјална питања која су за Црну Гору катастрофална. Сваки дан ми пензионери траже по пет евра, моле ме за парче хлеба. Из дана у дан је на стотине њих. За вријеме Другог свјетског рата смо отварали народне кухење, а ево и сада. То показује у каквом социјалном стању се налази Црна Гора. Није чудо што се протестује“, рекао је он.

Митрополит Амфилохије понавља да је недопустив однос државе према вјерницима.

„Игнорисати, понижавати и порицати цркву која је кичмена мождина Црне Горе, која је створила ону праву Петровићку Црну Гору, мислим да то не спада у нормално понашање“, каже Амфилохије.

Он је, у изјави за Курир, осудио медијско сатанизовање Срба и црногорске опозиције које спроводе Информер Црна Гора и Пинк М.

Митрополит Амфилохије је навео да Информер ЦГ и Пинк М у Црној Гори раде као продужена рука режима Мила Ђукановића, који од проглашења независности ове земље 2000. године покушава да негира постојање Српске православне цркве.

„То што раде Информер и Телевизија Пинк није ништа друго него наставак једног нездравог односа, који траје од 2000. године па наовамо, а посебно од проглашења независности Црне Горе, према Српској православној Цркви, односно Митрополији Црногорској и другим епархијама. То је систематски у свим сегментима државне политике. То је једина установа која за њих не постоји јер наводно није регистрована и све што се ради је у том духу“, рекао је он.

Митрополит је додао да нема ништа против тога што су власти у Црној Гори склопили темељни уговор са Римокатоличком црквом (у ЦГ живи око 2 одсто католика), са исламском заједницом (око 15 одсто муслимана), већ је проблем што су тортури изложени православци.

Митрополије Црногорско-приморска

07 / 11 / 2015

 
Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...
Коначно донијета одлука о градњи храма Свете Петке у Даниловграду

16. новембар 2015. - 11:02

 

Saborni-hram-u-Danilovgradu.jpg

 

Надлежни у Општини Даниловград прије неколико дана усвојили су студију локације за градњу саборног храма Свете Петке на Главици, па ћс се на причу о подизању те цркве, која траје скоро десет година, коначно ставити тачка. Према најновијој студији, плац на Главици на којој ће се градити храм обухвата површину од 3640 м2, а тај докуменат садржи и урбанистичке и остале услове за почетак радова. У Црквеној општини у Даниловграду кажу да још треба да се добију урбанистички услови и грађевинска дозвола, а након тога ће се изградити и главни пројекат.

– Очекујемо да ће остале административне обавезе врло брзо бити завршене и да ћемо наредне године почети да градимо саборни храм. Архитекта Светислав Поповић, аутор идејног пројекта, врло брзо ће припремити главни план градње. Дакле, више нема никаквих административних препрека за градњу храма и ако Бог да први радови ће почети током наредне године каже Слободан Зековић, даниловградски парох.

А прича о даниловградском храму почела је још прије десет година. Тада је постављен крст на имању Беговића који су своју парцелу завјештали цркви. Убрзо је и завршен идејни пројекат саборног храма који је дјело архитекте Светислава Поповића из Подгорице.

– Будући храм биће димензије 17,5 X 17,5 метара, имаће око 280 квадрата, поред њега ће се налазити парохијски дом, као и традиционално гувно пречника 5,5 метара. Прилази храму са свих страна биће пространи, тако да ће се цркви прилазити слободно и достојанствено. Трудио сам се да архитектонски прикажем мученички пут Свете Петке, а вријеме ће показати колико сам у томе успио, саопштио је у то вријеме архитекта Поповић.

Иако се очекивало да храм буде брзо изграђен, у његову изградњу прсте је умијешала администрација. У првој верзији Просторноурбанистичког плана није било мјеста за храм на Главици, јер је ту било предвиђено стамбено насеље, а како су тада оурбанисти објашњавали, црква се не уклапа у стамбене садржаје. Прије пет година почела је и борба Црквене општине и вјерника да се рјешења из нацрта ПУП-а ромијене. Потписи и слање жалби на разне државе адресе уродили су плодом и даниловградски урбанисти су прихватили рјешење да се на Главици гради нова црква.

Иван Милошевић

Извор: Дан

Link to comment
Подели на овим сајтовима

На Ђурђиц прослављена слава цркве Светих 42

новомученика у подгоричком насељу Момишићима

 

%D0%9C%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%88%D0%B8%D1%

 

Црква Светих 42 новомученика у подгоричком насељу Момишићи прославила је на празник Обновљења храма Светог великомученика-Ђурђиц, у понедјељак 16. новемба, храмовну славу. Свету Литургију служили су Протојереј Мирчета Шљиванчанин подгорички парох и надлежни парох јереј Никола Пејовић главни и одговорни уредник Радија „Светигора“. На Светом богослужењу, ријечима бесједе се вјерницима обратио свештеник Мирчета Шљиванчанин а оцу Мирчети и сабраном вјерном народу захвалио је домаћин славе надлежни парох цркве у Момишићима отац Никола Пејовић.

 

Централна слава цркве у Момишићима је на празник Младенци, а осим Младенаца црква слави Ђурђиц и дан канонизације Светих мученика Момишићких 17. маја.

 

извор: митрополија

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...

Митрополит Амфилохије oсвештао новосаграђени манастир Преподобног Серафима Саровског у Ла Плати у Аргентини

 
argentina%2B1.jpg

Дана 24. новембра на празник Светог краља Стефана Дечанског, Митрополит Амфилохије је освештао новосаграђени манастир посвећен преподобном Серафиму Саровском у граду Ла Плата који се налази на око 60-так километара од Буенос Аиреса.

На Светој Литургији, и чину освећења храма Господину Митрополитусаслуживали су архимандрит Кирило Бојовић, архијерејски замјеник и парох у Буенос Аиресу, игуман тог манастира јеромонах Давид (Лестани), свештеник Марко Обрадовић, парох у Сан Паолу (Бразил), свештеник Стефан Јовановић, парох у Венадо Туерту и протођакон Игор Балабан.

 
Присутни су били православни вјерници из Ла Плате и Буенос Аиреса.
 
У својој литургијској бесједи Митрополит Амфилохије је рекао да преподобни Серафим Саровски својим подвигом и учењем прије свега свједочи о циљу хришћанског живота. А то је, како је говорио преподобни Серафим, стицање благодати Духа Светога, стицање божанске свјетлости. Наравно да човјек треба да се стара да уради све оно што је добро, да треба да се стара да стекне све врлине, па и оне највеће – вјеру, наду и љубав; али на крају треба да све то испуни суштинским садржајем божанске свјетлости.
 
Владика је честитао игуману Давиду освећење његовог манастира. Митрополит је рекао да је то велики дан и за Ла Плату, јер је манастир једна од првих православних светиња у њему, и пожелио да овај манастир буде заиста центар духовног живота овог града.
 
Иначе манастир је подигнут на имању родитеља игумана Давида, који су обоје православни – отац има италијанско, а мајка српско поријекло (из сјеверне Албаније). Иначе Димитрије, отац игумана Давида, као грађевински инжињер се сам старао о изградњи манастира. После трпезе љубави Митрополит Амфилохије са сарадницима се вратио у Саборни храм у Буенос Аиресу.
 
У вечерњим часовима гост Митрополита Амфилохија је био митрополит Силуан који је глава Антиохијске Цркве у Аргентини. Двојица владика су провели неколико часова у пријатељском разговору који се тицао живота Православне Цркве у Јужној Америци и уопште у православној екумени.
 
Дан раније, 23. новембра, Митрополит Амфилохије се сусрео са Његовом Екселенцијом г. Горданом Стојовићем, Амбасадором Црне Горе у Аргентини, и његовим сарадницима, а такође посјетио Амбасаду Републике Србије, гдје га је примила г-ђа Татјана Цонић, отправница послова, која руководи радом Амбасаде до скорог доласка новоименоване Амбасадорке г-ђе Јеле Баћовић.
 
 26. новембар 2015.
Извор: Митрополија црногорско-приморска
 
 
Архимандрит Кирило Бојовић
Link to comment
Подели на овим сајтовима

На Ваведње прослављена слава острошке цркве

у којој се налазе мошти светог Василија

 

DSC_8305-e1449250625172-720x375.jpg

 

 

Његово Преосвештенство епископ нишки Г. Јован данас је началствовао Светом архијерејском Литургијом у Горњем Острогу поводом храмовне славе цркве Ваведења Пресвете Богородице у којој се налазе мошти Светог Василија Острошког Чудотворца. Саслуживали су му острошки намјесник протосинђел Павле, подгорички парох протојереј-ставрофор Драган Станишић, сабрат острошке обитељи јеромонах Јеротеј, протојереј Мирчета Шљиванчанин из Подгорице, пјешивачки парох јереј Радмило Чизмовић и јерођакони Роман и Зосима.

Велики број вјерника из разних крајева свијета сабрао се у Острошкој светињи и узео учешћа у трожественој прослави овог великог празника. Они који посте Божићни пост и који су се молитвом и исповијешћу припремали, примили су Свето Причешће.

 

Владика нишки Јован са саслужитељима благословио је и пререзао славски колач у славу Бога и Пресвете Богородице, а поводом храмовне славе Ваведењске цркве.
На крају Свете Службе архипастирком бесједом владика нишки Јован је Острошком братству и сестринству честитао славу Ваведење Пресвете Богородице. Он је казао да је Богородица постала храм Божији јер је боравила у храму.
 
-Трогодишња девојчица ушла је у храм. Увели су је њени родитељи Јоаким и Ана, а пред њом су носили свијеће, свјетлосст која је свијетлила и увео је свештеник у светињу над светињама. Она се хранила ријечју Божијом, благодаћу у храму Божијем, слушала је Свето Писмо и читала га, бавила се рукодјељем и послушањем, била смирена и надасве испуњена благодаћу Божијом. Ту је била око 12 година да би се припремила у молитви, послушању и раду, да би примила Благовијест Архангела Гаврила- рекао је Владика Јован и нагласио да је овај догађај за нас веома важан.
 
Владика Јован је казао да је и Свети Василије постао храм Духа Светога.
– Онај који је боравио у храму и сматрао да је центар живота у храму Божијем гдје се врши богослужење. По сву ноћ и дан молитвено је бдио и примао Тијело и Крв Господа Исуса Христа. Јер без Светог Причешћа не би се посветио. Све се око њега претворило у храм Божији који одише миром и смирењем – казао је владика нишки Јован.
Он је нагласио повезаност Светог Василија и данашњег великог празника.
– Овај Божији човјек, Херцеговац, који је дошао у ову пустињу острошку, кренуо је од Завале која слави Ваведење, одлазио је у Хиландар који је исто посвећен  Ваведењу Пресвете Богородице. Као што је Пресвета Богородица прошла кроз благодат, страдање и славу Божију, тако је и овај Божији човјек прошао исто тим путем – казао је владика нишки Јован.
 
Прослава празника настављена је уз трпезу љубави коју је припремило братство острошке обитељи.
Извор: Манастир Острог
DSC_8280.jpg DSC_8281.jpg DSC_8282.jpg DSC_8284.jpg
Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 3 weeks later...

Никољдан у манастиру Праскавица

 

dsc_4941.jpg

 

Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служио је данас,

на празник Светог Николаја Мирликијског, са свештенством

свету службу Божју у манастиру Прасквица у Паштровићима.

 

 

У току Литургије, Владика је у чин протосинђела рукопроизвео сабрата ове монашке обитељи јеромонаха Климента (Бољевића). Новом протосинђелу Владика је пожелио да у све дане свога живота ходи путем својих претходника који су се подвизавали у овој светињи кроз вјекове.

 

Отац Климент је у кратком обраћању заблагодарио Богу, Владици, свештенству и вјерном народу. „Ово је чин да би се човјек, не уздизао, него да би се смиравао и што ревносније служио Цркви Божјој“, казао је отац Климент. Новог протосинђела благословио је и игуман манастира архимандрит Димитрије (Лакић).

 

У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља Митрополит је казао да је Свети Николај био правило вјере и образ кротости. „Сво његово житије то свједочи. Сва дјела његова то свједоче и потврђују. Зато и његово смирење кроз које се пројавило његово достојанство“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

 

Он је казао да је Бог кроз Христово смирење открио и своје достојанство и достојанство правог и истинског човјека. „А онда и они који су Божји, исто тако, смирењем, смиреноумљем као темељем хришћанске философије живота, граде свој живот. Такав је био управо Свети Николај Мирликијски“, казао је владика Амфилохије.

 

Након причешћа вјерних благосиљан је славски колач манастирског храма Светог Николе и славски колачи многобројних данашњих свечара којима је Свети Никола крсна слава.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Link to comment
Подели на овим сајтовима

У Подгорици одржана свечана академија поводом 30 година архијерејске и 25 година митрополитске службе Владике Амфилохија

26. децембра 2015. - 0:00

DSC_5136-e1451081427461.jpg

У препуној крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици вечерас је одржана свечана духовна академија посвећена 3о-ој годишњици архијерејске и 25-ој годишњици митрополитске службе Архиепископа цетињског Митрополита црногорско-приморског Господина Амфилохија.

Академији су присуствовали: изасланик Патријарха московског и све Русије господина Кирила Његово Високопреосвештенство Митрополит ташкентски и узбекистански Викентије, стални члан Синода Руске православне цркве, Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски Јован, Њихова Преосвештенства Епископи шумадијски Јован, жички Јустин, захумско-херцеговачки и приморски Григорије, рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије, будимљанско-никшићки Јоаникије, бихачко-петровачки Атанасије, нишки Јован, пакрачко-славонски Јован, полошко-кумановски Јоаким, тимочки Иларион, умировљени захумско-херцеговачки Атанасије, затим игуман манастира Хиландара архимандрит Методије, амбасадор Србије у Подгорици Зоран Бингулац, те многобројно свештенство, свештеномонаштво и монаштво.

Митрополита Амфилохија и госте поздравио је предсједник Одбора за прославу јубилеја Епископ будимљанско-никшићки господин Јоаникије, који је рекао да овај скуп испуњава наше осјећање благодарности Богу за изобилне дарове које је излио на Своју Цркву преко Високопреосвештеног Митрополита Амфилохија.

„Нека Господ нашрем Митрополиту да снаге да и даље часно, свето и плодоносно носи бреме своје архијерејске службе у Црној Гори, нека носи на својим плећима свој народ и Црну Гору. На његова плећа Господ полаже и многа друга бремена у Својој Светој Цркви, тако да његова служба обухвата, као и његове молитве цијелу васељену“, казао је Епископ будимљанско-никшићки.

Поруку и честитку Патријарха московског и све Русије господина Кирила Митрополиту Амфилохију пренио је Патријархов  изасланик Митрополит  ташкентски и узбекистански господин Викентије, стални члан Светог Синода Руске православне цркве.

Свечану бесједу изговорио је Епископ захумско-херцеговачки и приморски Господин Григорије, који је рекао да само спомињање имена Амфилохије у минулих тридесет година никога није остављало равнодушним – од оних који га истински воле до оних који га не навиде.

Он је казао да је Митрополитов први избор био да учи богословске школе.

„Стога пред нама стоји тако сложена личност, интелектуално снажна, дубоког проживљеног богословља, велике ширине и безграничног човјекољубља“, казао је Владика Григорије.

Он је казао да је Митрополитов други избор – монаштво.

„Инспирисан својим старцем Пајсијем Светогорским и Јустином Ћелијским, он постаје истински монах, послушан у свему Христу и Цркви. Зато, кад год кажемо његово име Амфилохије – као да смо изговорили ријеч монах“, рекао је Епископ захумско-херцеговачки и додао да је очинство једна од главних одлика Митрополитове личности.

Владика Григорије је објаснио да Митрополит Амфилохије већ као Епископ банатски своје владиковање разумијева и живи као родитељство.

„Он почиње да рађа и одгаја нову дјецу чинећи их дјецом Цркве Христове. Епископство му се очитује у сусрету, личном односу из којег се чудесно јављају љубав и повјерење. Он најједноставније и најискреније свједочи човјекољубивог Христа“, казао је Владика.

Он је посебно нагласио да је већ тада постало јасно да руковођењем Владике Амфилохија женско монаштво код Срба доживљава свој највећи процват.

„Као Митрополит црногорско-приморски је на сопственој кожи искусио оне библијске ријечи да пророк нигдје није без части, осим у постојбини својој и међу родбином у дому своме. Црна Гора је у последње двије деценије у сусрету и сукобу са морачким пророком Амфилохијем и то је најочитији доказ да народ и Црква потребују пророчку ријеч. Та ријеч је често неразумљива и болна, али љековита. Да није тако, зар би црногорски манастири данас били пуни живота и молитве, зар би у Црној Гори било толико дивних свештеника и вјерника чија лица сијају и свијетле у тамној стварности свијета и времена у којем живимо“, нагласио је Владика.

„Пророк је одувијек несхваћен, али је поштован. И ничије уши, осим оних који их затискују, не могу а да не чују његову ријеч“, закључио је Владика Григорије.

Приказан је и документарни филм о животу и дјелу Митрополита Амфилохија, а у умјетничком дијелу програма наступили су Српски византијски хор „Мојсије Петровић“ из Београда, Културно-умјетничко друштво „Ђурђеванско коло“ из Подгорице и глумац Славиша Чуровић.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Протојереј-ставрофор Гојко Перовић: Митрополит Амфилохије увијек везан за Бога и истину

24. децембра 2015. - 8:44

mitropolit-Amfilohije12-e1450943033745.j

Средином децембра митрополит Амфилохије се вратио из једномјесечне канонске посјете епархији СПЦ за Јужну Америку, којом он лично администрира. Има томе неколико година, од како је своју мисионарску пажњу посветио нашим далеким рођацима, потомцима оних наших сународника који су прије једног вијека напустили ове крајеве и населили Аргентину, Уругвај и друге јужноамеричке земље.

Митрополитови утисци о тим нашим сродницима казују да се њихов православни идентитет, њихова народна самосвијест, свела на „остатке остатака“ и да је друга деценија 21. вијека била посљедње вријеме, тзв. крајњи моменат, за одлазак православних мисонара из Црне Горе међу њих.

Међу њих који су у великој мјери асимиловани, и језички и културно и духовно. Тај црквени посао и покушај да се тамошњи православни живаљ обједини и утврди у вјери својих предака, представља велики духовни подвиг. То је дјело на које се чекало више од пола вијека. У том крају свјета митрополит је поставио своје помоћнике: у Аргентини архимандрита Кирила Бојовића (бившег професора Цетињске богословије и асистента математике на Универзитету ЦГ), свештенике Естебана Јовановића, рођеног Аргентинца (старином из Ћеклића) и Бранка Станишића (из Бјелопавлића); у Бразилу свештеника Марка Обрадовића (свршеног богослова Цетињске богословије); у Еквадору јеромонаха Рафаила Чепрнића (из Боке Которске)…

mitropolit-Amfilohije.jpg

Рекло би се да је овај посао тежак, готово немогућ… али такве послове тражи и воли митрополит Амфилохије. У ове дане, када прослављамо 25. годишњицу његове владичанске службе на Цетињу (устоличен 30. 12. 1990.) и три деценије од како је хиротонисан за епископа, можемо бити слободни да закључимо, како њега одликује избор захтјевних послова и одабир оних дјела која изгледају неостварива.

Његош, његов претходник на цетињском владичанском трону је завапио и пожелио да „буде што бити не може“, а Обилића, косовског јунака, описао као човјека који је јурнуо на непријатеља „презирући људско ништавило и плетења безумне скупштине“. Рекао бих да су ове двије Његошеве мисли (а обје су препјевани и препричани библијски стихови) одредиле дјеловање владике Амфилохија. Тачније, његов карактер и његово схватање служења Богу, лијепо су се уклопили у те мисли као у неке лозинке и заповијести, које су морале да се остваре.

amfilohije.jpg

Ово није прилика за набрајање свега што је учинио и постигао овај црногорски митрополит, а знамо да је учинио много за црквени живот Црне Горе. Наиме, он још увијек, веома активно, дјела. Јесте, међутим, прилика да се његово дјело сагледа и квалификује као храбро. То је дјело које служи Богу и које не тражи компромиса са промјењивим људским резонима.

Увјерио сам се да он никада није тражио компромис ни за себе самог, ни за оно што би њему тренутно годило, или што би му као човјеку било лакше. Митрополитов избор је увијек везан за Божију Истину и за оно чињење које би ту Истину што прије и што јасније показало свијету. Над главом му вјечито стоји оно упозорење апостола Павла како „пролази обличје овога свијета“ што значи да нема много времена за чекање, али и да не треба робовати формама и пролазним мишљењима овога свијета. Оне, наиме, пролазе и врло се брзо мијењају… а Божија Истина је непромјењива.

И није тако храбар само овај Амфилохијев одлазак у Ј. Америку, већ и многе друге иницијативе које је покренуо, а које су, у почетку изгледале неизводљиве. Многи који слушају његову проповјед и гледају шта он ради због тога прослављају Бога, а има и оних којима није јасно његово дјело. То је, у великој мјери, због тога што ови други, прије свега, не разумију Бога, кога митрополит проповиједа. Христос је пркосио оној физичкој и историјској чињеници Крста.

amfilohije-mitropolija.jpg

Фактицитет Крста сводио се, прије Христа, на сигурну смрт и готову пропаст, али Господ је видио даље и открио више од тога. Сљедујући тог и таквог Бога, Амфилохије није узмакао пред чињеницом голе момишићке ледине, него је устрајавао до непобитне чињенице да је Саборни храм Васкрсења у Подгорици, једини храм у православљу кога су заједнички освештали патријарси Васељенски и Московски! Идући за тим Богом, Амфилохије је обновио рад Цетињске богословије у условима када за то није било никаквих услова! И тако, без услова (?!), до данас је из те обновљене школе изашло 19 генерација свршених богослова, њих преко 350… Без услова је покренут рад црквеног радија Светигора, без услова је обновљена литија на Румији, и толике, многе друге литије у сваком већем црногорском граду

Нигдје у Сунчевом систему, па ни шире у васиони, нема услова за живот. Сљедствено томе, не би требало да их има ни на овој планети. Па ипак, неким чудом и мимо сваке људске логике, овдје живот буја. Митрополит Амфилохије служи том животу и Ономе који га је овдје установио. Понекад, неким чудом и често, мимо сваке људске логике.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 3 weeks later...

Од мора до гора, васкрсавао је олтар до олтара!

 

stanjevici_posle.jpg

 

Од када се на Цетињском трону налази Митрополит Амфилохије рестаурирана или изграђена 652 црквена здања

 

Смисао храма, односно манастира, у суштини, истовјетан је са смислом човјека и свијета уопште. Они су, најкраће речено, икона човјека и свијета. Као што је човјек састављен из душе и тијела, тако је и са манастиром, односно са храмом: грађевина је тијело, а Божја служба која се у њој врши – душа. Својевремено сам имао част као предсједник општине Цетиње да присуствујем освећењу обновљеног Саборног храма Светог Василија Острошког у Никшићу, у мају 1989. године. Тадашњи епископ банатски др Амфилохије Радовић је у бесједи подсјетио на оно што се могло уочити, али о чему нити је ко писао нити јавно говорио. Том приликом је владика Амфилохије казао сљедеће:

 

„Књаз Милош Обреновић у Србији и краљ Никола Петровић у Црној Гори, то су два најзначајнија задужбинара од времена Немањића. И било би вријеме да се неко тим питањем позабави. Поред осталих великих заслуга краља Николе, ријетко је ко истакао ту његову огромну заслугу, подизање храмова по читавој Црној Гори, нарочито у оним крајевима новоослобођеним Црне Горе. Гдје год је дошао, краљ Никола је подигао нови храм, јер је знао и био је свјестан да је храм мјесто сабирања, надахнућа, преображења духовног препорода народа и да тамо гдје нема храмова и гдје су храмови угрожени, угрожени су и сами људи. Насиље над храмом увијек је било кроз историју насиље над човјеком који гради храм. Ослобођење храма и његов процват увијек показује да има наде за ослобођење и за слободу човјека“.

 

Потврду ријечи владике др Амфилохија, када је у питању Црна Гора, можемо наћи у публикацији др Лазара Томановића, тадашњег предсједника Владе, под насловом „Педесет година на престолу Црне Горе“, која је штампана на Цетињу 1910. године поводом јубиларних свечаности и проглашења Црне Горе за краљевину. У њој је дат попис манастира и храмова који су у времену од 1860. до 1910. године обновљени или новосаграђени. Збир је 289 обновљених или изграђених православних објеката за 50 година владавине књаза Николе.

 

Да би се могла дати реална слика о обнови и градњи и постигнутим резултатима у данашњем времену, логично је поћи од сличних периода у животу Православне цркве на простору данашње Црне Горе.

 

У временима послије Другог свјетског рата, када су власти у ријетким приликама санирале урушене храмове, они су обнављани само као споменици културе, а не мјеста сабирања и духовног препорода народа.

 

Од времена краља Николе и митрополита Митрофана Бана прву већу санацију и обнову храмова, као посљедицу природне непогоде, имамо послије разорног земљотреса који је 1979. године задесио Црну Гору. Из средстава југословенске солидарности, тј. десетогодишњег добровољног зајма за отклањање посљедица од катастрофалног земљотреса, од 1980. до 1990. санирано је 168 православних објеката у Црној Гори.

 

Данашња велика обнова и градња је услиједила након враћања народа Црне Горе својој Православној цркви и Митрополији црногорско-приморској почетком деведесетих година прошлог вијека. Ова обнова храмова није била само обнова споменика културе, већ центара духовног живота, која је веома брзо дала богате плодове. И лаик је могао примијетити широм Црне Горе градитељски занос на обнови, санацији, реконструкцији и изградњи манастира, храмова и других црквених здања. Од мора до гора, васкрсавао је олтар до олтара.

 

У љетопису „Обнова и градња манастира и храмова у Црној Гори 1990-2010“ (Цетиње, 2010), који сам приредио поводом двадесетпетогодишњице архијерејске службе (1985-2010) и двадесетогодишњице служења (1990-2010) на трону цетињских митрополита архиепископа цетињског и митрополита црногорско-приморског и егзарха пећког трона др Амфилохија, дат је прецизан податак да је у тих 20 година (1990-2010) санирано, реконструисано и изграђено 569 црквених објеката.

 

Радећи ове године на приређивању Шематизма Митрополије црногорско-приморске, неопходно је било у поглављу посвећеном двадесетпетогодишњем јубилеју митрополита Амфилохија на Цетињском трону, дати и рекапитулацију обновљених и новосаграђених манастира, цркава, парохијских домова, духовних центара и народних кухиња за протекли период.

 

Данас, на крају 2015, тај број се повећао на 652 црквена здања, која су обновљена или изграђена у протеклих 25 година (1990-2015), од када се на цетињском трону налази митрополит др Амфилохије Радовић.

 

 

Чувају достојанство

 

Васпостављањем Будимљанско-никшићке епархије, на чијем трону је 2002. године устоличен епископ Јоаникије Мићовић, истим жаром и темпом је настављена обнова и градња и на подручју те древне епископије. Мислим да би збир обновљених и новосаграђених здања у Будимљанско-никшићкој епархији показао једнако импресивне резултате као и у Митрополији црногорско-приморској.

 

Градећи, обнављајући, чувајући и бранећи своје светиње, данас монаштво и свештенство са вјерним народом чува достојанство Црне Горе, о чему нелажно и на најбољи могући начин свједоче наведени подаци.

 

Бројни обновљени и нови манастири као да чине дјелове једног тролиста који народ назва Три Свете Горе: Приморска, Зетска и Брдска Света Гора. Нови саборни храмови, попут Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици и Саборног храма Светог Јована Владимира у Бару, који је у завршној фази, представљају, по мишљењу стручњака, најимпресивније објекте те врсте не само у Црној Гори.

 

Када се само погледа бројна фото-архива манастира и храмова, која је најбољи свједок љепоте и пуноће хришћанског живота у протеклом времену, као и специфичних и спиритуалних црногорских пејсажа, није тешко уочити складност и на тврдој и правој вјери утемељених црквених здања. Она је и приказ благочестивог народа, који у времену „од свашта тијесном и оскудном“ даноноћно, уз велико поуздање у Бога и стрпљиво, зидао и зида домове Господње, показујући да је његово памћење и дубље и шире од онога што је дневна политика покушала да направи од њега.

Поред обнове и градње црквених здања посебан феномен, незабиљежен у историји ових простора, који може свако примијетити, представља обнова монаштва и свештенства у читавој Црној Гори. Као један од примјера можемо навести женске манастире у Црној Гори. Можда може претјерано изгледати, али када погледамо само бројно стање већих женских манастира (Жупа никшићка, Рустово, Ждребаоник, Бешка.) онда су бројке неумољиве. Сваки појединачно од наведених манастира има више монахиња него што их је било укупно у читавој историји Црне Горе, од времена Књажевине и Краљевине Црне Горе до краја постојања СФР Југославије. У ово се није тешко увјерити када се на основу расположивих података упореде бројна стања женског монаштва.

 

Nа основу чињеница које се могу видјети „голим оком“ можемо закључити да немањићка епоха у некадашњој Зети, вријеме митрополита Митрофана Бана и вријеме краља Николе у Књажевини и Краљевини Црној Гори и вријеме од када се на трону Св. Петра Цетињског налази митрополит др Амфилохије Радовић представљају најзначајније градитељске епохе у историји ових простора. Може се рећи да је крај XX и почетак XXИ вијека један од златних периода црквеног градитељства и свеукупне обнове Митрополије црногорско-приморске.

 

Данас вјероватно многима постају јасније ријечи из бесједе митрополита Амфилохија које је изговорио 1989, уочи доласка на Цетињски трон (1990), као и његов допринос заштити културног насљеђа нашег народа.

 

Давно је изречена мисао да се културно наслеђе једног народа најбоље штити ако се са бригом о њему и његовим вриједностима упозна шира јавност. Управо овај кратки текст у времену митрополитовог јубилеја има за циљ само да назначи најширој јавности колико је обновљено, санирано, реконструисано и новоподигнуто црквених здања у двадесетпетогодишњем периоду у Митрополији црногорско-приморској.

 

Споменици српском језику и ћирилици

 

Ова обнова и градња је и својеврсни споменик српском језику и ћирилици. Она свједочи да је кроз вјекове наш народ кроз црквену градњу, фрескопис, црквено појање, богословље, старе рукописне књиге, народну ријеч и памћење, кроз своје гробове, ордење, државне симболе преносио с кољена на кољено своје језичко осјећање и своју ћирилску писменост. Тако да савремно црногорско муцање и измишљање нових слова, послије десетовјековне утемељености и језичког склада очигледно показује да је пут којим су се упутили црногорски језички иноватори, пут који води у промашај.

 

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска, Дан, Јован Маркуш



Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!
  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 month later...

СВЕТОСИМЕОНОВСКИ САБОР

 

У ПОДГОРИЦИ

 

sam_4292.jpg

 

Традиционални Светосимеоновски сабор који се сваке године одржава

у суботу најближу празнику Светог Симеона Мироточивог – Стефана Немање,

одржан је 27. фебруара 2016. године у Подгорици.

 

 

Свету архијерејску литургију у Саборном храму Христовог Васкрсења служили су Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и умировљени Епископ захумско-херцеговачки г. Атанасије са многобројним свештенством и свештеномонаштвом из Црне Горе, Србије и Републике Српске, уз молитвено учешће вјерног народа из разних крајева нашег Отачаства.

 

Вјерници су у току Литургије могли да се поклоне Руци Светог Јована Крститеља која је за ову прилику у Подгорицу стигла из Цетињског манастира. Одоварали су Београдски мушки хор под управом ђакона Владимира Руменића и подгорички Црквени хор „Свети Марко“ под управом Људмиле Радовић.

 

У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља владика Атанасије је рекао да је свака власт опасна.  -Што већа власт, то опаснија власт. Зато наш Бог није властодржац. Усијане главе на западу кажу да православни имају Пантократора. Мисле да је то тиранин који држи и тиранише све под собом. Они не знају да је наш Пантократор Сведржитељ који све држи као мајка децу, рекао је умировљени Епископ захумско-херцеговачки. Он је рекао да је наш Бог сабиратељ. -Од њега је Немања учио да сабира наше крајеве и да их приводи Христу, казао је владика Атанасије.

 

Митрополит Амфилохије је у току Литургије у презвитерски чин рукоположио ђакона Александра Орландића из Бара.

 

Након Литургије архијереји су улицама Подгорице преводили празничну Светосимеоновску литију, овога пута са Руком Светог Јована Крститеља. На Немањином граду, гдје је по предању рођен Стефан Немања, благосиљан је славски колач и одржана празнична духовна академија.

 

Бесједио је проф. др Богољуб Шијаковић који је рекао да је небеско поријекло моралних норми наше народне личности посвједочено многим праведним жртвама у нашој историји. -И Свети кнез Лазар, као и Свети Јован Владимир, понио је своју главу у рукама. У овој идентичности коју предочава иконопис и фрескопис њих двојицу жртвеноприносних светитеља сједињава Свети Јован, Крститељ Господњи са својом, такође преварно посјеченом главом у својим рукама, рекао је професор Шијаковић и додао да ми, као крштен народ, кроз историју тражемо спасење, ходамо с главом у рукама, освештавамо историјско вријеме и на небу тражимо морално упориште. Етика Светог Јована Владимира, и етика Светог Симеона и Светог Саве, као и етика Светог Лазара Косовског су једна те иста етика Часног Крста, казао је Шијаковић.

 

У умјетничком дијелу програма наступили су Београдски мушки хор и драмске умјетнице Јелена и Ивана Жигон са хором „Косовски божури“.

Митрополит Амфилохије је рекао да је Свети Јован Владимир темељ јединства нашег народа, као владар прве српске државе. -Свети Симеон Мироточиви је објединио Рашку и Зету, Петровићи су објединили Босну и Цетиње, Свети Василије Острошки обједињује Херцеговину и Црну Гору, а Свети Стефан Дечански је онај чијом круном је крунисан краљ Никола Први Петровић. Све је, дакле, у знаку неразоривог јединства. И сваки који би то јединство покушао да разори, он је отпадник, издајник тога јединства и свега што је било часно, свето и честито кроз вјекове, поручио је митрополит Амфилохије

 

Владика је гђу Јелену Жигон одликовао Златним ликом Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца „за животно служење љепоти и добру и материнско човјекољубље“

 

Овогодишњи Светосимеоновски сабор је завршен посјетом манастиру Лаври Светог Симеона Мироточивог.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ОСВЕШТАН МАНАСТИР НА

НЕМАЊИНОМ ГРАДУ У ПОДГОРИЦИ

 

02_18.jpg

 

Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије освештао је 26. фебруара 2016. године

са свештенством манастир Лавру Преподобног Симеона Мироточивог на Немањином граду у Подгорици

и у њему служио свету архијерејску Литургију.

 

 

У току свете службе Владика је крстио малу Анастасију Ракић. У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља, митрополит Амфилохије је рекао да је овај храм Светог Симеона Мироточивог призив свима који се овдје буду сабирали да се освећују и просвећују.

 

-А кроз овај храм васкрсавају сви они свети храмови који су овдје били вјековима. Васкрсава и онај храм у коме је крштен Свети Симеон Мироточиви. Свети Симеон својим крштењем овдје на Рибници, у латинском храму и на латинском језику, и својим миропомазањем у храму Светих Петра и Павла у Расу, својом личноћу и свим дјелом обједињује, не само наш светосимеоновски народ, него и исток и запад”, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

 

Он је рекао да је све што је свето, честито и животворно обједињено у личности овога светитеља. -Зато ово мјесто, од сада па убудуће биће мјесто обновљеног памћења вјекова, памћења истока и запада, памћења Цркве Божје, једне, свете, саборне и апостолске, каква је она овдје била све до времена Светога Симеона, нарочито до времена Светога Јована Владимира. Тако је овај храм и призив свима који живе овдје у староме граду, свима нама, призив истоку и западу да, попут наше мале Анастасије, приме свјетлост богопознања”, поручио је митрополит Амфилохије.

Након причешћа вјерних, Владика је са свештенством освештао просторије Дома патријарха Гаврила Дожића који ће од сада бити зимска резиденција црногорских митрополита.

 

Након службе освећења он је рекао да је Митрополит црногорско-приморски, потоњи Патријарх српски Гаврило Дожић један од највећих архијереја и патријараха двадесетог вијека. -Радује ме да, ево, патријарх Гаврило, добија овај дом, при овој светој обитељи, казао је Митрополит Амфилохије.

Затим је благосиљан славски колач и приређена славска трпеза хришћанске љубави.

 

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 4 weeks later...

Вијеће народних скупштина Црне Горе усвојило Декларацију против уласка Црне Горе у НАТО

232264.p.jpg

Вијеће народних скупштина Црне Горе усвојило је Декларацију против уласка Црне Горе у НАТО. Молба коју је актуелни црногорски режим поднио НАТО пакту да Црну Гору прими у своје чланство ући ће у историју највећих бешчашћа. Како та срамота не би пала и на народ Црне Горе који нико није ништа питао, Вијеће народних скупштина Црне Горе, у овом одсудном часу, под протестом објављује Декларацију против уласка Црне Горе у НАТО пакт, с пуним поштовањем према свим европским народима, наведено је, поред осталог, у овом документу. На манифестацији, која је одржана у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, бесједили су митрополит црногорско-приморски Амфилохије, епископ будимљанско-никшићки Јоаникије и историчар умјетности професор Никола Кусовац. У име Вијећа народних скупштина присутне је поздравио предсједник др Момчило Вуксановић.

Декларацију против уласка Црне Горе НАТО потписали су најистакнутији представници двадесет и четири народне скупштине из цијеле Црне Горе. Предсједник Управног одбора Вијећа народних скупштина др Момчило Вуксановић поручио је да молба црногорског режима за приступање Црне Горе НАТО савезу не представља народну вољу, него специфичан вид окупације која државотворном народу ограничава слободу и мијења свијест о његовој традицији и постојању на овим просторима.„Двадесет и четири делегације народних скупштина потписале су декларацију против учлањења Црне Горе у НАТО алијансу. То је квалитет који ни поред милионских улагања протагонисти уласка Црне Горе у НАТО не могу да остваре“, казао је Вуксановић.

Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохије казао је да ми као хришћани поштујемо Европу и европске вриједности, али да не можемо бити за приступање НАТО алијанси, у првом реду због злочина које је тај војни пакт починио над нашим народом и нашом државом.

„Ако Црна Гора може нешто да допринесе уласком у Европу, онда је то да помогне како би се расформирао НАТО“, рекао је владика Амфилохије.

 

232266.p.jpg

    

Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије побројао је имена свих погинулих из Црне Горе приликом НАТО агресије на Савезну Републику Југославију, нагласивши да се увијек морамо сјећати недужних жртава у Мурину, гдје је од НАТО бомби погинуло троје дјеце од девет до четрнаест година.

„Видимо да НАТО агресија није престала, као што нису престале ни подјеле у Црној Гори. Молбом за учлањење у НАТО Црна Гора пише најсрамније странице своје историје и исписује себе из реда часних држава“, поручио је владика Јоаникије.

Предсједник Скупштине Вијећа народних скупштина историчар умјетности професор Никола Кусовац казао је да Црна Гора не смије да дозволи да се зарад НАТО пакта окрене против своје једновјерне браће у Русији. „Уколико данас, након свега што је доживио наш народ, некоме није јасно зашто Црна Гора не треба да буде у НАТО пакту, онда му је то узалудно и објашњавати“, казао је Кусовац.

 

232265.p.jpg

    

У декларацији коју су потписале народне скупштине Црне Горе наведено је да нема краћег образложења зашто Црна Гора не треба да буде у НАТО пакту од чињенице да никад није била ни у једном војном савезу током своје вишевјековне историје. “Сам НАТО је злочиначким бомбардовањем Србије и Црне Горе одговорио на то питање. Уласком у НАТО придружили бисмо се злочинцима и оправдали злочине према сопственом народу. Као чланица НАТО пакта Црна Гора би се претворила у бусију из које су бојеве главе уперене на Русију, као уздарје једноплеменој и једновјерној Русији за братску помоћ, светиње и хљеб којима је вјековима помагала и даривала Црну Гору”, наводи се,између осталог, у декларацији.

Свечаном усвајању декларације поред великог броја грађана присуствовали су представници јавног, културног и политичког живота Црне Горе, а у културно-духовном дијелу програма учествовао је хор Свети апостол и јеванђелист Марко из Подгорице.

Митрополије Црногорско-приморска

24 / 03 / 2016

Link to comment
Подели на овим сајтовима

У Тивту одслужен парастос жртвама НАТО агресије

232259.p.jpg

Братство православне омладине Црне Горе, Матица Боке и Мировни покрет ,,Не у рат – Не у НАТО” поводом 17. годишњице НАТО бомбрадовања приредили су данас у манастиру Михољска Превлака и на градском гробљу Брдишта парастос жртвама и помен војнику 63. падобранске бригаде Марку Аврамовићу и припаднику МУП-а Драгану Бјелановићу. Поред породица Аврамовић и Бјелановић, скупу су присуствовали предсједник Демократске странке Јединства, Небојша Јушковић, предсједник Мировног покрета „Не у рат – не у НАТО“ Гојко Раичевић, одборници тиватских опозиционих партија и чланови тиватске Организације бораца НОР 1941-1945 који су положили вијенце на гробове Аврамовића и Бјелановића.

 

232260.p.jpg

    

 

232261.p.jpg

    

„Данас као мало стадо уздижемо своју молитву за покој душе погинулих, али ово је и дан сјећања. Да нам се не деси да због заборава огријешимо своје душе и душе уних који су страдали на правди Бога. Христос је рекао „Не бој се мало стадо“. Они који су пострадали за Господа и за правду ушли су у радост јер су страдали за највеће идеале. Правда је божија и божија је освета. Никога ко је чинио зло неће заобићи правда Божија. Дужни смо да се сјећемао због оних који су погинули и због себе самих. Да не постанемо кратке памети и кратког памћења“, нагласио је архијерејски намјесник бококоторски отац Момчило Кривокапић који је са бокељским свештенством служио помен у цркви Свете Тројице на Михољској Превлаци и код гробова Марка Аврамовића и Драгана Бјелановића.

 

232262.p.jpg

    

Комеморативном скупу на Превлаци присуствовали су у униформама и ветерани рата из 1999. године, горњогрбалски парох јереј Миајло Бацковић и Иван Старчевић. Говорећи и уме Удружења ветерана 63. падобранске бригаде, Бацковић је нагласио да рат са НАТО траје и данас јер све више људи умире од канцера као посљедица бомбардовања осиромашеним уранијом. „Све више младих брачних парова не може добити дјецу природним путем. Оно што је још горе и дубље од тога то је напад на икону човјека. Убијају душу у човјеку гурајући нас у овај и овакав војни савез. Нека Господ упокоји душу нашег Марка и Драгана, као и свих оних које смо данас поменули. Тих 78 дана бомбардовања страдало је преко 90 дјеце“, нагласио је Бацковић, ветеран 63.падобранске бригаде и саборац Марка Аврамовића.

 

232263.p.jpg

    

У име организатора, скуп је поздравио предсједник УО Матице Боке, Жељко Комненовић. Марко Аврамовић у строју 63. падобранске бригаде страдао је током бомбардовања Ниша, а Драган Бјелановић, припадник МУП-а страдао је борби у селу Врановац код Пећи.

Жељко Комненовић

Митрополије Црногорско-приморска

24 / 03 / 2016

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 4 weeks later...

САХРАЊЕН ПРОТОЈЕРЕЈ -СТАВРОФОР

ДАНИЛО ЦРНОГОРАЦ

http://www.spc.rs/files/galerije/16/04/0ed9ce02270a418661b0a600299ef618d560be777fe76a5f6b9652ad59815c5f.jpg

У уторак, 19. априла 2016. године, у храму Светог Саве у Фочи, поводом упокојења архијерејског намјесника фочанског протојереја-ставрофора Данила Црногорца, Пређеосвећену Литургију служио је декан Богословског факултета у Фочи протојереј-ставрофор др Дарко Ђого уз саслужење епархијских свештеника. Након службе стотине вјерника, пријатеља и познаника прошле су кроз храм, са жељом да се опросте са протом Данилом.

У 12 часова у храму Светог Саве у Фочи опијело је служио архијерејски замјеник протојереј-ставрофор Борис Бандука уз саслужење 42 свештеника и свештеномонаха, два ђакона и јерођакона. Чину опјела присуствовао је протођакон Дамјан Божић из Сабоне црвке у Београду, представник Патријарха српског г. Иринеја, као и велики број свештеника из Митрополије дабробосанске и осталих епархија Српске Православне Цркве. Од оца Данила краћим бесједама су се опростили архијерејски замјеник протојереј-ставрофор Борис Бандука, протојереј-ставрофор др Ранко Билинац (дугогодишњи супарох оца Данила), протојереј-ставрофор Томислав Лукић, школски друг проте Данила, и старјешина храма Сетог Саве протојереј-ставрофор др Ненад Тупеша. Након опијела тијело блаженопочившег проте похрањено у градско гробље Божовић у Фочи, после чега је све постављена трпеза љубави у сали парохијскиг дома у Фочи.

Нека је блажен и вјечан помен нашем брату и саслужитељу, проти Данилу Црногорцу !

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Митрополија загребачко-љубљанска позива све људе добре воље, који желе и могу, да помогну страдалима у земљотресима који су 28. и 29. децембра погодили хрватске градове Петрињу и Сисак.

      Повезане вести:
      Саопштење за јавност Митрополита загребачко-љубљанског Порфирија поводом земљотреса који су погодили Хрватску
      Саопштење за јавност: Епархија горњокарловачка позива све људе добре воље који желе и могу да помогну страдалим житељима
      Архијереји Порфирије, Герасим и Никодим посјетили мјеста погођена земљотресом
      Патријарх московски и све Русије Кирил упутио је писмо саучешћа предсједнику Републике Хрватске
      Писмо подршке Митрополита Илариона
      Владика Герасим о последицама земљотреса: Да нам Господ буде милостив
      У земљотресу оштећени српски храмови у Сиску и Петрињи

      Донације је могуће уплатити на следећи рачун:
       
      Srpska pravoslavna crkva u Hrvatskoj, Eparhija zagrebačko-ljubljanska
      Sberbank d.d.
      Varšavska 9
      10000 Zagreb
      Hrvatska
      SWIFT/BIC: VBCRHR22
      HR09 2503 0071 5100 0060 0
      Sa naznakom: Pomoć stradalima u potresu

      Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Поједини медији су сасвим нетачно и злонамјерно представили изјаву Епископа будимљанско-никшићког Јоаникија, тако да јавност на основу те информације може закључити да је он рекао да је Српска православна црква урадила измјене закона, што не одговара истини.

       
      Владика Јоаникије је јасно саопштио да би Црква, у другим околностима, захтјевала да се овај дискриминаторни закон у потпуности укине. Но, Православна Црква је и од претходне власти тражила само оне измјене које би онемогућиле њену дискриминацију, па сљедујући томе, ни од ових власти није тражила ништа друго.
      Уз то, јасно је рекао да је тај процес измјене посматран „поиздаље“ и да су остављени правници да ураде свој посао. Дакле, надлежни државни органи су предложене измјене представили Цркви, као и осталим вјерским заједницама, а правници из Цркве су то питање размотрили и закључили да су измјене урађене на добар начин, с обзиром на све околности.
      Понављамо, Црква је, као мјеру компромиса, а не као идеално рјешење, прихватила измјене умјесто израде новог закона. Није било непознато шта је Црква, још претходној Влади, изнијела као свој минимум захтјева – признање постојећег правног субјективитета и одустајање од безаконог покушаја нове национализације црквене имовине. То је овим измјенама, Богу хвала, и обезбјеђено.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Саопштење за јавност Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке

       
      У овим данима четрдесетодневне жалости за нашим драгим пастиром, блаженопочившим Архиепископом и Митрополитом Амфилохијем, позивамо свештенство, монаштво и вјерујући народ на умножење молитве и међусобних дјела љубави и пажње.
      Ово су очигледно дани великих друштвених и здравствених искушења, идеолошких и медијских узнемиравања и лутања, па то видимо као додатни разлог да ми као хришћани на првом мјесту свједочимо мир и стрпљење по сваком могућем питању. Молимо све да на сваку евентуалну земаљску неправду или неку увреду која долази од ближњих узврате јеванђелским трпљењем – јер смо сви браћа и сестре и сви смо дјеца Божија.
      Упркос чињеници да НКТ – државно тијело које руководи друштвеним животом Црне Горе у вријеме пандемије, не показује минимум осјећаја за духовне потребе људи, него дозвољава рад трговинских и угоститељских објеката, а забрањује учешће вјерницима у храмовним богослужењима, ипак позивамо све вјернике на поштовање данас донијетих мјера. Јер од селективне правде НКТ-а и његовог игнорисања живота Цркве, горе би било показивати неред и безвлашће у вријеме ове опаке болести.
      Ово посебно наглашавамо због тога што смо као Црква, од почетка епидемије, позивали на поштовање здравствених мјера и спроводили их колико је год то било могуће.
      У овим данима нарочито се молимо за љекаре и све здравствене раднике у Црној Гори, који својом жртвеном љубављу свима нама постају образац људскости и живота по Божијој науци. Молитве узносимо и за све болне, а поготово за оне чији су животи угрожени. Да Господ даде крепост љекарима и здравственим радницима, оздрављење болнима, и сачува здравље здравима, како у Црној Гори тако и у читавоме свијету.
      Позивамо све славаре уочи великих јесењих и зимских слава, да у складу са нашим ранијим позивом, свог небеског заштитника прославе најскромније, уз поштовање прописаних мјера. Овај апел се односи како на домаћине тако и на традиционалне породичне госте. За сва додатна питања на ову тему нека се свечари благовремено договоре са својим надлежним свештеницима.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг инфо,
      Изјава Митрополита Амфилохија
      Цетиње, 2. септембар 2020.
      Посљедњи у низу вандалски чин насиља у Пљевљима усмјерен против тамошње Исламске заједнице је велика људска срамота за његовог починиоца. Нечасно је и кукавички под окриљем ноћи чинити овакве ствари, без обзира на то какве мотиве има главни актер овог догађаја.
      Не можемо се отети утиску да се ради о намјерној провокацији која има за циљ да поремети односе између грађана Пљеваља и цијеле Црне Горе по основу вјерске припадности. Нећемо да изводимо преурањене закључке, али чињеница да већ више инцидената остају нерасвијетљени, наводи на помисао да се овдје не ради о аутентичном облику испољавања вјерске мржње и нетрпељивости и хулиганству, већ о осмишљеном плану подизања тензија због исхода избора, који, нажалост, већ даје своје резултате, што смо могли јуче да видимо у Рожајама.
      Не заборавимо да је полиција у претходном периоду у року од неколико сати проналазила и приводила људе који су анонимно писали по друштвеним мрежама или сликали тробојке, тужилаштво их експресно кажњавало, а сад се суочавамо са тим да се насилнички изгреди не ријешавају ни приближно истом ефикасношћу.
      Ко год да су починиоци ових недјела и какве год да су њихове намјере, свакако нису доброжелатељи ниједном грађанину Црне Горе и треба да одговарају за своја непочинства. Напад на пљеваљске муслимане је напад и на сваког пљеваљског хришћанина и на сваког грађанина Црне Горе. Пљеваљски манастир је посвећен Светој Тројици, Богу Љубави, а ко шири мржњу, себе удаљује од те Божије Љубави и благослова Божијег.

      View full Странице
    • Од Поуке.орг инфо,
      Изјава Митрополита Амфилохија
      Цетиње, 2. септембар 2020.
      Посљедњи у низу вандалски чин насиља у Пљевљима усмјерен против тамошње Исламске заједнице је велика људска срамота за његовог починиоца. Нечасно је и кукавички под окриљем ноћи чинити овакве ствари, без обзира на то какве мотиве има главни актер овог догађаја.
      Не можемо се отети утиску да се ради о намјерној провокацији која има за циљ да поремети односе између грађана Пљеваља и цијеле Црне Горе по основу вјерске припадности. Нећемо да изводимо преурањене закључке, али чињеница да већ више инцидената остају нерасвијетљени, наводи на помисао да се овдје не ради о аутентичном облику испољавања вјерске мржње и нетрпељивости и хулиганству, већ о осмишљеном плану подизања тензија због исхода избора, који, нажалост, већ даје своје резултате, што смо могли јуче да видимо у Рожајама.
      Не заборавимо да је полиција у претходном периоду у року од неколико сати проналазила и приводила људе који су анонимно писали по друштвеним мрежама или сликали тробојке, тужилаштво их експресно кажњавало, а сад се суочавамо са тим да се насилнички изгреди не ријешавају ни приближно истом ефикасношћу.
      Ко год да су починиоци ових недјела и какве год да су њихове намјере, свакако нису доброжелатељи ниједном грађанину Црне Горе и треба да одговарају за своја непочинства. Напад на пљеваљске муслимане је напад и на сваког пљеваљског хришћанина и на сваког грађанина Црне Горе. Пљеваљски манастир је посвећен Светој Тројици, Богу Љубави, а ко шири мржњу, себе удаљује од те Божије Љубави и благослова Божијег.
×
×
  • Креирај ново...