Jump to content

Митрополија црногорско-приморска

Оцени ову тему


Препоручена порука

Слава матураната Цетињске богословије

 

 

 

ЦЕТИЊЕ, 3. ФЕБРУАРА (Светигора прес) – Светом литургијом и резањем славског колача, матуранти Богословије “Свети Петар Цетињски” данас су прославили своју крсну славу – празник Светог Максима Исповједника.


Свету службу Божију у Влашкој цркви тим поводом су служили ректор Богословије протојереј-ставрофор Гојко Перовић и парох цетињски јереј Анђелко Боричић.


Са пјевнице су одговарали ђаци и професори Богословије.


Након литургије у школској трпезарији је јереј Анђелко Боричић благосиљао славски колач, а потом је приређена славска трпеза љубави.


Одјељење учеика завршног петог разреда Богословије у овој генерацији броји 11 ученика, а њихов разредни старјешина је ђакон Павле Љешковић.


Р.В.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 2 weeks later...
  • Одговори 572
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Бог се јави. Док не стигну неке званичне слике са данашње литургије и са пливања за Часни крст, само да пренесем једну фину вијест- у цркви Светог Ђорђа се данас крстила једна Францускиња Клаудија. П

Котор не заборавља: Прикупљање помоћи за угрожене од поплава20. мај 2014. - 14:16 Котор, Которани нису заборавили помоћ која им је из Србије и осталих крајева некадашње Југославије стизала након ка

Митрополит Амфилохије на Сретење служио на Медуну

 
 
wpaudio-play.pngПрилог Радија Светигора

ЦЕТИЊЕ, 15. ФЕБРУАРА (Светигора прес) –  Постоји опасност да се јунаштво претвори у еуропоклонство, а да се чојство преобрази у геј-парадерство, упозорио је данас у литургијској бесједи у цркви Светог архиђакона Стефана на Медуну код Подгорице Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије.

Владика је јутрос са свештенством у овој цркви служио Свету службу Божију, са поменом војводи Марку Миљанову, који се упокојио на данашњи празник Сретења Господњег 1901. године, и чији гроб се налази пред овим храмом.

Митрополит Амфилохије је казао да се на “овој Медунској гори, као некада Симеон Богопримац, срео и војвода Марко Миљанов са Богом својим, са живим Господом”.

“У Њега је свим својим бићем вјеровао и Истини служио. Овдје је војвода Марко доживио своје Сретење. И не само да је овдје постао истински, не само земаљски него и небески војвода, него га је Бог удостојио да се упокоји на овај велики свети празник, како би, као и Симеон Богопримац, могао да изговори оне ријечи на крају свога земнога живота прије стотину и дванаест година: сад отушташ у миру слугу свога, Господе, јер видјеше очи моје спасење Твоје”, рекао је Владика.

Владика Амфилохије је казао да је војводу Марка Господ удостојио да се “на овој гори, гдје се рвао са злом, ропством, са мржњом и насиљем, с Богом сретне, да овдје почине, да овдје чека и трубе судњега дана”.

“Црна Гора се кроз вјекове трудила да на сјемену које је посијао Свети Сава буде носилац двоједне врлине јунаштва и чојства – до наших времена. Нажалост, у ово наше вријеме постоји опасност да се јунаштво претвори у еуропоклонство, а да се чојство претвори и преобрази у геј-парадерство”, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

“То је грађење Вавилонске куле, стварање златнога телета. Као што су сеЈевреји, док се Мојсије на Синају сретао са Богом, клањали златном телету, тако је и у ово наше вријеме, па и у Црној Гори, ново златно теле – еуропоклонство на помолу, да му се служи, да му се сви клањају, да му приносе кад и своју душу и своје биће”, упозорио је Митрополит Амфилохије.

Митрополит Амфилохије је рекао да “геј-парадерство, као унутарњи поремећај људске природе, као одрицање од достојанства ради кога је Бог створио човјека, јесте управо оно што полако, али очевидно јасно сије демонска сила по душама милиона људи широм Европе и свијета. И оно почиње да замјењује истинско и право чојство и људско достојанство и овдје у Његошевој и Марка Миљанова Црној Гори”.

“Без обзира на то шта ми савременици чинимо и радимо, једном за свагда то двоједно начело истинског човјечног постојања овдје на земљи, које је проповиједао и својим животом посвједочио војвода Марко Миљанов, остаје једини путоказ сваком покољењу, па и овом нашем које се помућене савјести и ума, нашло да се умјесто Богу, клања новим златним теладима, новим идолима, који нијесу ништа друго до прастари идоли који само мијењају своје хаљине”, закључио је Митрополит Амфилохије.

Р.В.
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 2 weeks later...

Светосимеоновски сабор у Подгорици

 

 

podgorica.jpg

 

Светом архијерејском Литургијом у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, коју су служили Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Епископи будимљанско-никшићки

г. Јоаникије и ремезијански г. Андреј, уз саслужење свештенства и свештеномонаштва Митрополије црногорско-приморске, јуче је, на празник Светог Харалампија, почео традиционални Светосимеоновси сабор, који се у
Подгорици одржава сваке године у суботу која пада пред празник Светог Симеона Мироточивог – Стефана Немање.
 

У литургијској бесједи Преосвећени Епископ Јоаникије је подсјетио да се Свети Симен Мироточиви између Истока и Запада опредијелио за православље. „Али не форме ради, не политике ради него заиста из све душе и из свега срца“.


„Био је човјек велике молитвености. Наравно, као владар и као војсковођа долазио је у разне животне неприлике заједно са својим народом, али се увијек усрдно Богу молио. И по њему можемо видјети шта то значи када је један владар побожан и богоугодан. Онда се то преноси и на друге, онда је то велики благослов и за његове поданике и за цио народ. А он се трудио да своју вјеру посвједочи дјелима“, рекао је Владика Јоаникије.


Након литургије и причешћа вјерних, булеваром Светог Петра Цетињског је кренула свечана празнична литија са моштима Светог свештеномученика Харалампија, предвођена архијерејима и свештенством и завршила се, као и претходних година, на Немањином граду на ушћу Рибнице у Морачу.


Након благосиљања славског колача Владика Андреј се сабранима обратио бесједом.


„Са овог историјског мјеста гдје се прије деветсто година родуио наш родоначелник Стефан Немања, потоњи Свети Симеон Мироточиви, од свег срца вас поздрављам као викар Његове Светости нашега Патријарха Господина Иринеја, који је благословио да данас дођем на ово свето мјесто и да будем са вама на овој литији. Цио наш живот хришћански, ако је схваћен како треба, једно је поклоничко путовање. Како је лијепо вас видјети овдје како се трудите да носите свој крст. Пресрећан сам кад долазим у Подгорицу, кад видим храм Христовог Васкрсења и сјећам се да је један од највећих помагача јерусалимског храма Христовог Васкрсења био управо Свети Симеон“, рекао је Владика Андреј.


Потом је одржана свечана духовна академија на којој је о Светом Симеону – Стефану Немањи бесједио историчар Предраг Вукић.


„Славни Немањићи установили су православну цивилизацију и на просторима данашње Црне Горе оснивајући православне манастире и оснивајући Православну зетску епископију 1219. године. У Цетињском мјесецослову из 1495. Године црвеним словима је уписан Свети Симеон Мироточац, док је Свети Сава уписан црним словима. Дакле, онај ко је уређивао мјесецослов Немањи је овог пута дао веће мјесто него Светом Сави“, рекао је Вукић.


Он је подсјетио да су Владиока Василије Петровић посветио милотвене стихове Светом Симеону.


„Српска државотворна мисао коју су ударили Немањићи живјела је под окриљем Цетињског манастира, али и свих манастира широм српских земаља. Петровићи су се сматрали духовним настављачима Немањића. Петровићи ће, као и Црнојевићи, усвојити двоглавог бијелог орла Немањића као свој династички, али и државни симбол Црне Горе. Краљ Никола посебно је цијенио личност и дјело Светог старца Симеона Мироточивог – Стефана Немање и Светога Саве“, нагласио је Вукић.


„Краљ Никола је Црну Гору, чији је био господар и апсолутни суверен, сматрао Немањином земљом, Немањином колијевком, Немањином постојбином, што је она била и што ће опет бити, ако да Господ и сила Господња“, закључио је Вукић, након што је цитирао стихове краља Николе из 1913. године у којима Црну Гору назива „Немањином Црном Гором“.


У умјетничком дијелу програма наступили су Црквени хорови „Свети апостол Марко“ из Подгорице и „Свети новомученик Станко“ из Никшића, пјесник Благоје Баковић, глумац Гојко Бурзановић и гуслар Максим Војводић.

  • Волим 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Митрополит Амфилохије и Епископ Андреј служили у манастиру Ждребаонику

 
 
wpaudio-play.pngПрилог Радија Светигора

ЦЕТИЊЕ, 24. ЈАНУАРА (Светигора прес) - Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Високопреосвећени Господин Амфилохије и викарни Епископ ремезијански Преосвећени Господин Андреј служили су јутрос са свештенством Митрополије црногорско-приморске Свету службу Божију у манастиру Ждребаоник код Даниловграда.

У литургијској бесједи Владика Андреј је казао да се никада не може показати веће смирење од Господа Исуса Христа који је дошао да спаси што је изгубљено.

“И да би то потврдио, Он је пред страдање своје апостолима опрао ноге”, казао је Владика.

Тумачећи јеванђелску причу о митару и фарисеју, Владика је рекао да кад се бијемо у наша прса, ми уствари признајемо да све оно што је зло излази из нашег срца и из наше душе.

 

“Зато је цариник, потпуно исправно, узео руке своје и био се у прса да би отворио нешто што је тајно, што је скривено, што је општи проблем међу људима. Тако у овој причи, браћо и сестре, имамо примјер и за наш живот”, казао је Владика Андреј.

Поздрављајући Владику Андреја, који је викарни Епископ Његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја, Митрополит Амфилохије је рекао да је преко његовог присуства данас у Ждребаонику присутан и наш Свјатјејши Патријарх, који је наследник Светог Саве и Светог Арсенија чије мошти почивају у овом манастиру.

“Какав благослов има ова Светиња и Бјелопавлићи да је наследник Светог Саве овдје са нама и међу нама. То је велики Божји дар и за Бјелопавлиће и за Црну Гору”, рекао је Митрополит Амфилохије, који је у бесједи посебно подсјетио на бројна предања о Немањићима која живе у народу овога краја.

Сестринство манастира Ждребаоник поклонило је Владици Андреју икону Светог Арсенија.

Јутрошњем литургијском сабрању присуствовала је, заједно са својом породицом, и амбасадорка Украјине у Подгорици госпођа Оксана Сљусаренко, коју је Митрополит Амфилохије посебно поздравио назвавши је “нашом Оксаном”.

Р.В.
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Протојереј-ставрофор Велибор Џомић у интервјуу Порталу ИН4С: Влада Црне Горе нема стручњаке који познају државно-црквено право

 

 

 

 

dzomicin4s.jpg

 

Координатор Правног савјета Митрополије црногорско-приморске и протојереј-ставрофор Велибор Џомић казао је у интервуу за портал ИН4С да је Православна црква вољна да учествује у припреми новог закона о правном положају цркава и верских заједница, оцјењујући да су политички разлози пресудни зашто Црна Гора још увијек није потписала уговор са Српском православном црквом.


Он сматра да Влада Црне Горе нема адекватне стручњаке који познају државно-црквено право, због чега приликом припреме новог закона о правном положају цркава и вјерских заједница треба потражити помоћ од стручњака из Савјета Европе, а у радну групу треба укључити и квалификоване представнике цркава и вјерских заједница.


Џомић је казао да ће Митрополија црногорско-приморска приликом доношења новог закона о правном положају вјерских заједница инсистирати на поштовању принципа одвојености цркава и вјерских заједница од државе.


Он је поручио да се грдно варају они који мисле да се питање односа државе са црквама и вјерским заједницама у Црној Гори може ријешити тако што ће се примат дати идеолошким интересима у односу на правне принципе.


Ако се, истакао је Џомић, не дај Боже, крене тим путем онда проблеми не само да неће бити ријешени него могу бити увећани.
 

Он је казао да је Митрополија црногорско-приморска опредијељена за дијалог са Владом Црне Горе, али никаква комуникација са канонски непризнатом Црногорском православном црквом није могућа.


Џомић је навео да СДП већ годинама покушава да се обрачуна са Православном црквом, али јој не успијева за руком, односно све су покушали и све су до сада изгубили на судовима.


Он је лидера СДП-а и предсједника црногорског парламента Ранка Кривокапића поново означио као екстремисту и иницијатора прогона Православне цркве и свештенства.


Џомић је казао да до даљњег нема ни рушења ни измјештања обновљене цркве Свете Тројице на Румији, понављајући да је глупа иницијатива неканонске ЦПЦ за њено уклањање.


Он је истакао да Митрополија црногорско-приморска неће одустати од иницијативе за обнову цркве Светог Петра Цетињског на врху Ловћена.


Право да буде изнад идеологије

Влада Црне Горе је најавила да ове године планира да донесе нови Закон о правном положају цркава и вјерских заједница. По том питању су већ остварени први контакти са вјерским поглаварима. Какав ће став Митрополија црногорско-приморска заузети у тим преговорима, односно на чему ће инсистирати?


Митрополија и остале епархије Српске цркве у Црној Гори већ годинама инсистирају на доношењу новог Закона о правном положају цркава и вјерских заједница. Подсјећања ради, Митрополија је 2008. године у Бару организовала међународни научни скуп на ту тему. Нешто касније је одштампан зборник радова са тог скупа на коме су учествовали бројни стручњаци из области државно-црквеног права из више држава-чланица Европске уније. Стари закон из социјалистичког периода, који је на снази већ скоро 40 година, у доброј мјери је превазиђен и није усаглашен са међународним принципима и цивилизацијским достигнућима у области односа државе са црквама и вјерским заједницама, као ни у погледу остваривања права грађана на слободу вјероисповијести.


Не вјерујем да ће, поводом доношења новог закона, бити било каквих преговора. Сви су сагласни да нови закон треба донијети. Став Православне цркве тим поводом је саопштен на том скупу, али и у десетинама саопштења Митрополије. То је ових дана саопштено и министру Суаду Нумановићу. Став Митрополије се до данас није промијенио, а вјерујем и да се неће промијенити.


У најкраћем, инсистирамо на имплементацији члана 9. Европске конвенције о људским правима и чланова 14. и 46. Устава Црне Горе.  Дакле, законом је неопходно обезбиједити остваривање слободе вјероисповијести у индивидуалном и колективном аспекту и нормирати систем кооперативне одвојености цркава и вјерских заједница од државе који подразумијева обавезу државе да поштује улогу, идентитет, достојанство, устројство и унутрашњу аутономију цркава и вјерских заједница у пуном капацитету.


Да ли Влада Црне Горе има адекватне стручњаке који познају државно-црквено право?


-Био бих срећан када бих могао да кажем да има, али, на жалост, нема. Руку на срце, у томе није највећа кривица Владе. Област државно-црквеног права је већ деценијама потиснута из правне науке на бившем југословенском простору тако да је иста ситуација и у Црној Гори.


Како ће се израдити нови закон без стручњака Владе у тој области?


Недавно сам једном министру у Влади Црне Горе рекао да се нови закон веома лако и на квалитететан начин може припремити само уколико се буде поштовала правна наука. Грдно се вара онај који мисли да се питање односа државе са црквама и вјерским заједницама у Црној Гори може ријешити тако што ће се примат дати идеолошким интересима у односу на правне принципе. Ако се, не дај Боже, крене тим путем онда проблеми не само да неће бити ријешени него могу бити увећани.


Ако нема довољно стручњака у Влади, а нема их, онда треба потражити помоћ од стручњака из Савјета Европе. Затим, у радну групу треба укључити и квалификоване представнике цркава и вјерских заједница. Ако се у припрему Закона о играма на срећу укључују и они који се баве тим послом, у припрему Закона о спорту они који се баве спортом, у припрему Закона о невладиним организацијама представници тог сектора онда је сасвим природно и нормално да се у припрему овог Закона укључе и представници цркава и вјерских заједница. Тако су радиле све државе у окружењу и Европској унији. Не видим ниједан разлог да се другачије поступи у Црној Гори. Али, остаје да видимо којим ће путем кренути Министарство за људска и мањинска права које је, по садашњем акту о организацији Владе, надлежно за припрему тог Закона. Подсјетићу само да се у неким земљама ЕУ такав закон усваја двотрећинском већином у Скупштини. Та чињеница свједочи да се ради о важном и веома осјетљивом питању.


На који начин очекујете да ће новим законом бити регулисано питање црквене имовине?


Имовинско-правна питања свих правних субјеката, па и цркава и вјерских заједница као правних лица су ријешена недавно донијетим законима из те области и то првенствено Законом о својинско-правним односима. Закон о правном положају цркава и вјерских заједница једино може да гарантује правни субјективитет цркава и вјерских заједница и, у погледу имовине, да констатује постојање њиховог раније стеченог или, тачније, вишевјековног права да, на основу свог правног субјективитета, располажу својом имовином у складу са законима из те области. Таква је пракса Европске уније и држава у окружењу. То потврђују и три уговора које је влада потписала са једном црквом и двије вјерске заједнице.


Дедеић да се покаје

Уколико се, током припреме новог Закона о правном положају вјерских заједница, постави и услов да се оствари дијалог са канонски непризнатом Црногорском православном црквом, да ли ће Митрополија црногорско-приморска пристати на тако нешто?


Прво, не постоји само Митрополија него и Епархија будимљанско-никшићка која има своје сједиште у Црној Гори. Такође, на једном мањем простору данашње Црне Горе се простире духовна јурисдикција Епархије захумско-херцеговачке и Милешевске. Ту чињеницу многи не желе да виде, а веома је важна. Зато је битан и став остале три православне епископије и то држава мора да уважи. Сваки други однос према том питању значи кршење начела одвојености Цркве од државе и непоштовање унутрашње црквене аутономије у погледу самосталног уређивања сопственог организационог устројства.


Као што Црква не може да условљава државу са којим ће државама да разговара тако ни држава, приликом доношења закона, не може једној Цркви, а посебно не оној која је родила Црну Гору, да поставља услове такве врсте. Таква идеја је, чак и кад би некоме пала на памет, за Цркву неприхватљива.


Црква је са рашчињеним свештеницима у вези њихове службе завршила у канонским поступцима и то држава мора да поштује. Црква није створена прије 2000 година државним законом. Христос није чекао ћесара да донесе закон по коме би Црква била Црква.


Једини дијалог Цркве са тим људима може да се тиче њиховог покајања и повратка у Цркву у достојанству лаика. О тој врсти дијалога једину мериторну одлуку може да донесе Црква. Молим се Богу да Дедеићу и његовој тројици-четворици рашчињених колега подари снаге и дометне вјере да се покају због свега што су сагрешили током ових десетак година, јер су се прво огријешили о Бога и своју душу, а онда и о оне људе које су свјесно обмањивали.


Када очекујете да ће Влада Црне Горе потписати уговор са Српском православном црквом као што је то већ урадила са Католичком црквом, Исламском и Јеврејском заједницом?


То је питање за Владу Црне Горе. Црква је са своје стране изразила спремност, предузела адекватне кораке и о томе на примјерен начин обавијестила Владу.


Шта је, по Вашем мишљењу, кочница и због чега још увијек нема сличног уговора са најбројнијом вјерском заједницом у Црној Гори?


Мислим да су разлози више политичке, а најмање правне природе. Више пута је речено, а и званичницима је јасно да док тај посао не заврше и са Православном црквом на исти начин као и у претходна три случаја читав пројекат, без обзира на три потписана уговора, виси у ваздуху. А и кад се и ако се потпише треба знати, а више пута сам то јавно саопштио, да су такви уговори веома тешко примјенљиви у садашњим законским оквирима.


Из тог разлога одавно постављам питање смисла таквих уговора у важећем правном систему Црне Горе. Више користи од три уговора је извукла Влада, а готово ниједну Католичка црква и двије вјерске заједнице. Прошло је доста времена од када су уговори потписани и од када су ступили на снагу. Треба видјети шта је од обавеза испуњено од страна уговорница.


Покушаћу да, за читаоце Вашег портала, укратко резимирам ту причу. Католичка црква само на папиру има признат јавно-правни субјективитет, а у реалном животу га нема нити ће га, како ствари стоје, имати.


У чему се промијенио положај Барске надбискупије и Которске бискупије након што је Темељни уговор ступио на снагу? Ето питања за велике правне ауторитете и државе и Католичке цркве у Црној Гори да одговоре. Ја знам одговор и мени не треба, али мислим да га потребују грађани Црне Горе.


Шта је за годину дана добила Исламска заједница, а што не би добила без уговора? Има ли халал хране у болницама и затворима што је обавеза из уговора? Нема. Има ли исламског вјерског објекта у ЗИКС-у? Нема. Да ли су исламски вјерници добили право на одмор у току радног времена петком ради обављања своје молитве? Наравно да нису. Све то пише у уговору, али нема у реалном животу. Читам прије неки дан изјаву имама из Бара да је Одбор Исламске заједнице отворио дјечији вртић. То је за сваку похвалу. Он наводи да је вртић отворен ”захваљујући уговору”. То није тачно, јер свако данас може да оснује вртић, али не по уговору него у складу са законом који регулише ту област. Гдје то може бити да се неко позове на уговор и отвори вртић, телевизију, радио станицу?


Послије доста времена које сам потрошио ради изучавања те материје и анализе три уговора склон сам да закључим да се намјерно ишло тим путем како би се ”притискала” Православна црква, али не иде то тек тако. Да се Црква тако повијала кроз разне историјске мијене и промјене, да је била сервис моћницима онда би давно престала да буде Црква. То неки још увијек не могу или неће да схвате.


Мени као свештенику више од било ког уговора значи овај дивни православни вјерни народ који се сабира око своје Цркве као никада до сада и то у оваквим условима.

 

Кривокапић екстремиста и хушкач
 

Из владајуће коалиције, а посебно из Социјалдемократске партије, најављено је да ће се кренути у обрачун са Српском православном црквом када је у питању њена имовина у Црној Гори. Помињан је и њихов коалициони уговор са ДПС-ом. Стријепите ли од таквих најава?


СДП већ годинама покушава да се обрачуна са Црквом, али јој не успијева за руком. Све су покушали и све су до сада изгубили на судовима. Кривокапић је те неуспјехе недавно ”образложио” да није имао апсолутну власт у Влади. Али, заборавио је да каже да је имао апсолутну власт у ресорима које је добио СДП и опет није успио.


Мићо Орландић је, за вријеме директоровања Управом за некретнине, покушао да незаконито из листова непокретности испише Митрополију као носиоца својинских права на парохијским црквама у Цетињу, Даниловграду и другим општинама. Гурнуо је испред себе представника тзв. ЦПЦ, а прије тога га је мјесецима подучавао у службеним канцеларијама Управе како да изведу тај пројекат. Епилог је да су све изгубили на Управном суду.


Даље, Иван Брајовић је покушао да протјера свештенике који у Црној Гори живе деценијама. Епилог је да је све изгубио на Управном суду. Мало ли је?


Директно сте прозвали лидера СДП-а Ранка Кривокапића да стоји иза хајке на Митрополију црногорско-приморску. Шта је, по Вашем мишљењу, разлог толике нетрпељивости према цркви?


Тачно је да сам више пута означио Кривокапића као екстремисту и иницијатора прогона Цркве и свештенства и прозиваћу га све док се не поправи и промијени. Интересантно је да та особа стално гура друге испред себе да саопштавају и испуњавају његове жеље, а он би да на тај начин купи политичке поене. Недавно је Кривокапић испред себе истурио чак и неког момчића, али му ни то није успјело.


Гледао сам ових дана истраживања јавног мњења у Црној Гори током претходних десет година. Најнепопуларније личности су, и то скоро увијек на посљедњем мјесту, Ранко Кривокапић и Мираш Дедеић. Један до другога.


И лично сте већ двије године на удару државних органа Црне Горе, пошто МУП, и поред судских пресуда у Вашу корист, упорно одбија да позитивно ријеши Ваш захтјев за привремени боравак у Црној Гори. Очекујете ли да ће се то питање ипак ријешити на законит начин и шта је било узрок па то већ није урађено до сада?


Један је узрок – Кривокапић је заробио неколико органа државне управе и не дозвољава им да раде по закону. Потрошили су ми доста времена, али снагу да се изборим са његовим зулумом нисам изгубио. Напротив, како они више кидишу тако ми Бог даје све више снаге. Надам се да ће се то питање ријешити у складу са законом. Давно сам им јавно поручио да нема потребе да ме тјерају из Црне Горе и измишљају небулозе. Ако имам, а мислим да имам, право по закону – остајем. Да немам право по закону сам бих отишао и не бих чекао решења МУП-а. Ако ја тако дуго ”угрожавам националну безбједност Црне Горе”, а и даље сам на слободи, онда се постављају бројна питања. Наравно, нити сам угрожавао нити угрожавам било чију безбједност, а посебно не ”националну безбједност Црне Горе”. Служим Богу и народу онако колико могу и колико умијем. Бог не тражи више од тога.


Неканонска ЦПЦ је поручила да неће одустати од захјева за рушење цркве са Румије. Постоји ли опасност да се то заиста деси и шта би то значило?


Одговор је ових дана дало надлежно министарство након глупе иницијативе која је поднијета од стране тзв. ЦПЦ. Чудим се да су уопште разматрали и одговарали на глупе иницијативе. До даљњег нема ни рушења ни измјештања обновљене Цркве Свете Тројице на Румији. Она је на свом мјесту. А остала правна питања ће се решавати кад буде вријеме за то. Годинама говорим да има и других вјерских објеката истог статуса на том простору и да се закон не смије примјењивати селективно. А неки би управо то хтјели, али им то не може бити.


Ове године се обиљежава два вијека од рођење Петра Другог Петровића Његоша. Митрополија Црногорско-Приморска је тим поводом иницирала обнову цркве Светог Петра Цетињског на врху Ловћена. Да ли ћете одустати од те иницијативе и очекујете ли њену проходност?


Свака нормална иницијатива, а таква је иницијатива о обнови прве Цркве Светог Петра Цетињског, треба да има проходност. Вјерујем да ће се обновити Црква и испунити Његошев завјет да почива у Светињи. Да не вјерујем не бих био православни свештеник.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

У Недељу о блудном сину Митрополит Амфилохије служио Литургију у Голубовцима

 
 
 
wpaudio-play.pngБесједа Митрополита Амфилохија
ЦЕТИЊЕ, 3. МАРТА (Светигора прес) – Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је данас, на недјељу о блудном сину, Свету службу Божију у цркви Свете Петке у Голубовцима.
У литургијској бесједи Владика је рекао да је блудни син из јеванђелске приче мислио да је смисао живота у томе да се наједе, напије и да задовољи своје страсти.
“Тако мисле многи и дан данас. А таква идеологија често пута завлада читавим покољењима. Шта је био комунизам до одлазак у далеку земљу отуђења од Бога и коришћење Божјих добара у своје саможиве сврхе? И шта се на крају догодило с оним у шта је уложена огропмна енергија великих народа, руског, нашег и других земаљских народа? Све је пропало и нестало”, рекао је Митрополит Амфилохије.
“Све је пропало и проћерано. Ево код нас су остали још КАП и Жељежара. И још мало капље, па се не зна кад ће се завршити. Зашто? Зато што је то грађебно мимо Бога и против Бога”, објаснио је Митрополит Амфилохије.
У току литургије Владика је у ђаконски чин рукоположио Слободана Лукића, а у чин чтеца произвео Ивана Црногорчевића.
Владика је данас у цркви преподобне Параскеве Римљанке у зетском селу Курило крстио Војина Станковића.
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Митрополит Амфилохије на дан Светог Лава Катанског служио Литургију у Савини

 

 

 

ЦЕТИЊЕ, 5. МАРТА (Светигора прес) – Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије служио је данас са свештенством Свету службу Божију у манастиру Савина код Херцег Новог.

 

У литургијској проповиједи Владика је подсјетио колико је велико призвање хришћана на земљи.

 

“Није случајно Господ рекао: Ја вас изабрах од свијета. Хришћани су најизабранији род на овој земљи, без обзира коме народу припадали и којим језиком говорили. Само ако су се крстили у име Оца и Сина и Духа Светога и ако су примили Христа као Бога свога и Господа свога и ако се труде да се кроз Њега и преко Њега сједине са великом и Светом тајном и истином, љубављу и добротом коју је Он донио, коју нам је открио и подарио”, рекао је Владика.

 

“То је велика одговорност нас хришћана, а нарочито нас презвитера и епископа који смо наследници првих Христових ученика, заједно са народом Божјим”, објаснио је Митрополит Амфилохије.

 

У току литургије Владика је у презвитерски чин рукоположио ђакона Стефана Јовановића, који је рођен у Аргентини, а предачким поријеклом је из Ћеклића. Он ће бити свештеник у новооснованој Буеносајреско-централно-јужноамеричкој епархији Српске православне цркве, чији администратор је Митрополит Амфилохије.

 

Владика је данашње рукоположење велики благослов за оца Стефана и његову попадију, за нашу Цркву и њену мисију, за потомке наших исељеника у Јужној Америци који су сачували вјеру предака.

 

“Велика мисија очекује нашег оца Стефана у Аргентини, као што очекује и друге наше свештенике. Већ је пет наших свештеника отишло одавде да служе у Јужној Америци. Тамо има много нашег народа, понајвише Бокеља у Аргентини и шире од Аргентине, још од осамнаестог вијека”, рекао је Владика.

 

“Треба да се молимо сви да Господ благослови ту нашу нову епископију, да благослови наш тамошњи народ, који је расијан као овце без пастира”, казао је Митрополит Амфилохије.

 

Р.В.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Митрополит Амфилохије сутра служи у Острогу

 

 

ЦЕТИЊЕ, 6. МАРТА (Светигора прес) – Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије служиће сјутра са свештенством Свету службу Божију у манастиру Острогу.

 

У току литургије Владика ће у презвитерски чин рукоположити ђакона Слободана Лукића.

 

Литургија ће почети у 8 часова.

 

Р.В.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Монашки постриг у манастиру Светог Сергија Радоњешког у Микулићима

 
 
 
wpaudio-play.pngПрилог Радија Светигора
 
 
 
ЦЕТИЊЕ, 11. МАРТА (Светигора прес) - Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије служио је јуче, у Месопусну недјељу, Литургију у манастиру Светог Сергија Радоњешког у Микулићима, на обронцима Румије.
 
У току Светог богослужења Митрополит Амфилохије је замонашио искушеницу ове свете обитељи којој је дао монашко име  Пафнутија.
 
“У сваком човјеку који нам долази на врата нашега срца и нашега дома, са којим се срећемо, нарочито у оном човјеку који тражи од нас помоћ и утјеху, открива се сам Господ”, рекао је Владика у литургијској бесједи.
 
“И онај који покаже љубав своју према било ком човјеку, и пријатељу и непријатељу, он уствари показује открива љубав према самом Господу који се кроз њега јавља”, објаснио је Владика.
 
Новопостриженој монахињи Пафнутији Владика је пожелио да као мјеру свога живљења узме примјер Светог Пафнутија “као узор свога живота, као образ њенога живота – великог Божјег угодника који је живио у древна времана, који је био учитељ и великог Атанасија Великога у Египатској пустињи”.
 
“Он је остао уписан у памћење Цркве Божије управо са разлога што је ходио за Господом и принио му се на жртву миомирну”, рекао је Митрополит Амфилохије.
 
Р.В.
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Митрополит Амфилохије у писму Штефану Филеу упозорио на поступке предсједника Скупштине Црне Горе Ранка Кривокапића

 

 

 

Mitropolit_Amfilohije_Predavanje-o_Njego

 

ПОДГОРИЦА, 12. марта (ДАН) - Пред­сјед­ник Скуп­шти­не Цр­не Го­ре Ран­ко Кри­во­ка­пић из­нио је ви­ше не­и­сти­на и гру­бо дез­ин­фор­ми­сао по­сла­ни­ке Европ­ског пар­ла­мен­та. На са­стан­ку са чла­но­ви­ма Од­бо­ра за ме­ђу­на­род­не од­но­се ЕП Кри­во­ка­пић је ка­зао да пред­ста­вља Срп­ска пра­во­слав­на цр­ква про­блем, јер не при­зна­је др­жав­ност Цр­ној Го­ри јер не же­ли да се ре­ги­стру­је као све оста­ле вјер­ске за­јед­ни­це, на­вео је ми­тро­по­лит цр­но­гор­ско-при­мор­ски Ам­фи­ло­хи­је у пи­сму упу­ће­ном ко­ме­са­ру за про­ши­ре­ње и по­ли­ти­ку су­сјед­ства Европ­ске уни­је Ште­фа­ну Фи­леу и пред­сјед­ни­ку Од­бо­ра за ме­ђу­на­род­не од­но­се ЕП Ел­ма­ру Бро­ку.

 

Ам­фи­ло­хи­је је ци­ти­рао и Кри­во­ка­пи­ће­ву тврд­њу „да из Срп­ске пра­вол­сав­не цр­кве до­ла­зе вер­бал­ни на­па­ди на ЛГБТ по­пу­ла­ци­ју и на пер­спек­ти­ве члан­ства у НА­ТО”.

 

– Со­ци­јал­де­мо­крат­ска пар­ти­ја, на чи­јем је че­лу Кри­во­ка­пић, већ го­ди­на­ма без ика­квих ар­гу­ме­на­та, а из иде­о­ло­шких ин­те­ре­са, гру­бо на­ру­ша­ва ци­ви­ли­за­циј­ске и прав­не те­ко­ви­не. Зло­у­по­тре­бом вла­сти, Кри­во­ка­пић пред­у­зи­ма про­тив­прав­не рад­ње упе­ре­не пре­ма СПЦ, од­но­сно Ми­тро­по­ли­ји цр­но­гор­ско-при­мор­ској и оста­лим пра­во­слав­ним епар­хи­ја­ма у Цр­ној Го­ри. То чи­ни по­след­њих не­ко­ли­ко го­ди­на и пре­ко Ми­ни­стар­ства уну­тра­шњих по­сло­ва, ко­ри­сте­ћи ре­сор­ног ми­ни­стра из сво­је пар­ти­је, про­тив­за­ко­ни­то не­ги­ра вје­ков­но по­сто­ја­ње СПЦ, од­но­сно ње­них је­ди­ни­ца у Цр­ној Го­ри, на­па­да ње­ну имо­ви­ну и про­го­ни пра­во­слав­но све­штен­ство из Цр­не Го­ре ус­кра­ћи­ва­њем пра­ва на бо­ра­вак – ка­зао је Ам­фи­ло­хи­је.

 

По ри­је­чи­ма ми­тро­по­ли­та, пред­сјед­ник пар­ла­мен­та са­да је оти­шао и ко­рак да­ље та­ко што гру­бе не­и­сти­не са­оп­шта­ва и по­сла­ни­ци­ма ЕП. Под­сје­ћа да је у Цр­ној Го­ри још на сна­зи За­кон о прав­ном по­ло­жа­ју вјер­ских за­јед­ни­ца, ко­ји је усво­ји­ла јед­но­пар­тиј­ска ко­му­ни­стич­ка власт 1977. го­ди­не, а у чи­јим од­ред­ба­ма не по­сто­ји по­јам „ре­ги­стра­ци­је” не­го „еви­ден­ци­је” цр­ка­ва и вјер­ских за­јед­ни­ца, и то са­мо оних ко­је се осну­ју на­кон сту­па­ња на сна­гу тог за­ко­на.

 

– Ни­ка­да до са­да ни­је­дан др­жав­ни ор­ган, чак ни за ври­је­ме ко­му­ни­стич­ког ре­жи­ма ко­ји је до­нио тај за­кон, то ни­је тра­жио од Ми­тро­по­ли­је и ни­ко до Кри­во­ка­пи­ћа да­нас ни­је оспо­рио прав­ни су­бјек­ти­ви­тет Ми­тро­по­ли­је и дру­гих пра­во­слав­них епар­хи­ја у Цр­ној Го­ри – на­гла­сио је Ам­фи­ло­хи­је.

 

Ми­тро­по­ли­ја цр­но­гор­ско-при­мор­ска је, ка­ко до­да­је, осно­ва­на 1219. го­ди­не и у не­пре­ки­ну­том кон­ти­ну­и­те­ту по­сто­ји до да­на да­на­шње­га.

 

– Ми­тро­по­ли­ју ни­је осно­вао ни­ко од да­на­шњих гра­ђа­на и из тог раз­ло­га не по­сто­ји за­кон­ска оба­ве­за за би­ло ка­квом при­ја­вом над­ле­жном ор­га­ну. Та­кво ту­ма­че­ње за­кон­ске од­ред­бе из чла­на 2 тог за­ко­на су за­у­зе­ле и суд­ске и из­вр­шне вла­сти кроз ви­ше пра­во­сна­жних суд­ских пре­су­да и ту­ма­че­ња. Ме­ђу­тим, еви­дент­но је да Кри­во­ка­пи­ћа, као пред­сјед­ни­ка за­ко­но­дав­ног до­ма Цр­не Го­ре и пар­ти­ју на чи­јем је че­лу, не оба­ве­зу­ју суд­ске од­лу­ке и ту­ма­че­ња над­ле­жних ор­га­на – ка­зао је Ам­фи­ло­хи­је.

 

По­ја­шња­ва да су свој­ство прав­ног ли­ца у прав­ном си­сте­му Цр­не Го­ре Ми­тро­по­ли­ји цр­но­гор­ско-цри­мор­ској и дру­гим епар­хи­ја­ма СПЦ кон­ти­ну­и­ра­но при­зна­ва­ли и при­зна­ју дру­ги над­ле­жни др­жав­ни ор­га­ни и су­до­ви у по­ступ­ци­ма пред суд­ским и управ­ним ор­га­ни­ма.

 

– Пре­ма зва­нич­ним ту­ма­че­њи­ма дру­гих над­ле­жних ор­га­на, СПЦ у Цр­ној Го­ри, оли­че­на у Ми­тро­по­ли­ји цр­но­гор­ско-цри­мор­ској и оста­лим пра­во­слав­ним епар­хи­ја­ма, има свој­ство гра­ђан­ско-прав­ног ли­ца и као та­ква она је не­пре­кид­но оства­ри­ва­ла и оства­ру­је сво­ја пра­ва и оба­ве­зе у прав­ном про­ме­ту као и дру­га прав­на ли­ца – под­ву­као је Ам­фи­ло­хи­је.

 

Он на­по­ми­ње да је Ми­тро­по­ли­ја због ис­кр­слих про­бле­ма по­твр­ди­ла и при­ја­ви­ла сво­је и по­сто­ја­ње оста­лих пра­во­слав­них епар­хи­ја у Цр­ној Го­ри ак­том АЕМ бр. 361 од 7.3.2012. го­ди­не, упу­ће­ним МУП-у Цр­не Го­ре, на ко­ји тај ор­ган ни до да­нас ни­је од­го­во­рио на на­чин ка­ко је то учи­нио са при­ја­ва­ма оста­лих вјер­ских за­јед­ни­ца од 2000. до 2011. го­ди­не.

 

Ам­фи­ло­хи­је ис­ти­че да ни­јед­ном ри­јеч­ју или дје­лом ми­тро­по­лит, Ми­тро­по­ли­ја цр­но­гор­ско-при­мор­ска ни оста­ле пра­во­слав­не епар­хи­је ни­је­су оспо­ри­ли др­жав­ност и ме­ђу­на­род­но­прав­ни су­бјек­ти­ви­тет Цр­не Го­ре.

 

– Оп­ште је по­зна­та чи­ње­ни­ца да је Ми­тро­по­ли­ја цр­но­гор­ско-при­мор­ска уте­ме­љи­ла цр­но­гор­ску др­жав­ност, јер су се ско­ро 200 го­ди­на, од­но­сно до 1851. го­ди­не цр­но­гор­ски ми­тро­по­ли­ти у те­шком вре­ме­ну на­ла­зи­ли као вла­да­ри на че­лу Цр­не Го­ре. Из те чи­ње­ни­це, као и из све­у­куп­не ду­хов­не ми­си­је Ми­тро­по­ли­је и пра­во­слав­не цр­кве у Цр­ној Го­ри и ње­не ко­му­ни­ка­ци­је са дру­гим др­жав­ним ор­га­ни­ма, ја­сно се ви­ди да она при­зна­је др­жав­ност Цр­не Го­ре у ко­јој по­сто­ји и дје­лу­је вје­ко­ви­ма – на­вео је Ам­фи­ло­хи­је.


Бо.М.

 

Ми­је­ша се у уну­тра­шња пи­та­ња цр­кве

 

Иако је на че­лу СДП-а, ко­ји је члан Со­ци­ја­ли­стич­ке ин­тер­на­ци­о­на­ле, Ран­ко Кри­во­ка­пић сво­јим дје­ло­ва­њем уру­ша­ва не са­мо прав­ни си­стем Цр­не Го­ре не­го и ци­ви­ли­за­циј­ске ври­јед­но­сти, на­вео је Ам­фи­ло­хи­је.

 

По ње­го­вој оцје­ни, Кри­во­ка­пић се че­сто са по­зи­ци­је пред­сјед­ни­ка Скуп­шти­не ми­је­ша у уну­тра­шња пи­та­ња пра­во­слав­не цр­кве у Цр­ној Го­ри, ко­јој он, по сво­јој сло­бод­ној во­љи, не при­па­да као вјер­ник.

 

– Ко­ри­сте­ћи по­ли­тич­ки ути­цај пред­сјед­ник СДП-а го­ди­на­ма, пре­ко ми­ни­стар­ста­ва на чи­јем се че­лу на­ла­зе функ­ци­о­не­ри ње­го­ве пар­ти­је, ак­тив­но­сти тих др­жав­них ре­со­ра ис­кљу­чи­во усмје­ра­ва са ци­љем да, кр­ше­ћи ва­же­ће прав­не про­пи­се, на­но­си ште­ту пра­во­слав­ној цр­кви и све­ште­ни­ци­ма – гра­ђа­ни­ма Цр­не Го­ре. Он вје­ро­ват­но то чи­ни због иде­о­ло­шке по­др­шке но­во­фор­ми­ра­ној вјер­ској за­јед­ни­ци ко­ја се­бе на­зи­ва „Цр­но­гор­ска пра­во­слав­на цр­ква”. Не­за­ко­ни­тост та­квих ака­та је, на сву сре­ћу, до­ка­за­на пред су­до­ви­ма у Цр­ној Го­ри ко­ји су их по­ни­шта­ва­ли – на­во­ди се у Ам­фи­ло­хи­је­вом пи­сму.

 

Уру­ша­ва прав­ни по­ре­дак

 

Кри­во­ка­пић, ка­ко је ис­та­као Ам­фи­ло­хи­је, има пра­во на сво­ја опре­дје­ље­ња, па и на ате­и­стич­ко и иде­о­ло­шко-по­ли­тич­ко увје­ре­ње.

 

– Ме­ђу­тим, не­ма пра­во да у име свог ате­и­зма, по­ли­тич­ке иде­о­ло­ги­је и на­ци­о­нал­ног опре­дје­ље­ња, по­зи­ва­ју­ћи се при том на „европ­ске стан­дар­де”, уру­ша­ва прав­ни по­ре­дак, др­жав­не ин­сти­ту­ци­је пре­тва­ра у иде­о­ло­шко-пар­тиј­ске сер­ви­се и да про­го­ни цр­кву и ње­но све­штен­ство ли­ша­ва­ју­ћи их пра­ва на сло­бо­ду вје­ро­и­спо­ви­је­сти – ка­зао је Ам­фи­ло­хи­је.

 

Он је на кра­ју из­ра­зио спрем­ност да од­нос пра­во­слав­не цр­кве, ко­јој при­па­да ап­со­лут­на ве­ћи­на ста­нов­ни­штва у Цр­ној Го­ри, пре­ма др­жа­ви Цр­ној Го­ри и ва­жним дру­штве­ним пи­та­њи­ма „по­свје­до­чи­мо и у лич­ном су­сре­ту са Фи­ле­ом и Бро­ком”.

 

Не мо­же цр­ква про­па­ги­ра­ти хо­мо­сек­су­а­ли­зам

 

Ми­тро­по­лит Ам­фи­ло­хи­је ис­ти­че да се је­ди­но пра­во­слав­на ми­тро­по­ли­ја оп­ту­жу­је за на­вод­ну хо­мо­фо­би­ју, иако је ње­но ми­шље­ње о том пи­та­њу исто као и став Ри­мо­ка­то­лич­ке цр­кве, али и свих цр­ка­ва и вјер­ских за­јед­ни­ца у Цр­ној Го­ри.

 

– Као ми­тро­по­лит цр­но­гор­ско-при­мор­ски сло­бод­но, по сво­јој са­вје­сти и пра­во­слав­ном вјер­ском увје­ре­њу, на исти на­чин као што то чи­не ве­ли­ко­до­стој­ни­ци дру­гих хри­шћан­ских цр­ка­ва у Евро­пи и сви­је­ту, а по­во­дом ак­ту­ел­не јав­не де­ба­те о ЛГБТ по­пу­ла­ци­ји, са­оп­шта­ва­мо став цр­кве о овом пи­та­њу за­сно­ван на хри­шћан­ској ети­ци – на­во­ди Ам­фи­ло­хи­је.

 

На­гла­ша­ва да као пра­во­слав­ни хри­шћа­нин и епи­скоп сма­тра да сва­ки чо­вјек има пра­во да сло­бод­но ода­бе­ре свој на­чин жи­во­та, као и да је то пре­ко пред­став­ни­ка Ми­тро­по­ли­је ви­ше пу­та ис­ти­цао при­ли­ком до­но­ше­ња За­ко­на о за­бра­ни дис­кри­ми­на­ци­је.

 

– Не мо­же се од цр­кве и пра­во­слав­ног ми­тро­по­ли­та, и то у Цр­ној Го­ри, тра­жи­ти да по­ста­ну про­па­га­то­ри хо­мо­сек­су­а­ли­зма и ЛГБТ по­пу­ла­ци­је. Ни­јед­ном ми­тро­по­ли­ту не мо­же се за­бра­ни­ти пра­во на сло­бо­ду ми­шље­ња, го­во­ра и са­оп­шта­ва­ње ста­во­ва цр­кве о дру­штве­ним по­ја­ва­ма, укљу­чу­ју­ћи и од­нос пре­ма НА­ТО-у. Ме­ђу­тим, упра­во је то Кри­во­ка­пи­ће­ва ам­би­ци­ја ко­ја је не­дав­но по­свје­до­че­на и у Европ­ском пар­ла­мен­ту – ис­та­као је Ам­фи­ло­хи­је.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 2 weeks later...

У манастиру Дајбабе сахрањени земни остаци послушнице Добриле Симић

 

 

ПОДГОРИЦА, 20. МАРТА (Светигора прес) – У манастиру Дајбабе код Подгорице данас су сахрањени земни остаци послушнице ове Свете обитељи Добриле Симић, мајке сабрата Цетињског манастира,  некадашњег дајбабског игумана јеромонаха Исака (Симића).

 

Опело су служили свештеници Подгоричког архијерејског намјесништва и цетињски свештеномонаси.

 

Парох момишићки јереј Никола Пејовић је, опраштајући се од покојнице, казао да је Добрилу упознао прије десет година, када је по благослову оца Исака обављао послушање манастирског црквењака.

 

“Обављала је сва послушања као монах, иако није примила монашки чин. Она је, служењем у овој светињи, испунила све монашке завјете. Јер, шта су друго монашки завјети него да човјек остави сав свијет и све оно што му је Бог дао и пође да служи у неку светињу”, рекао је отац Никола.

 

“Са својим супругом Славком, честито и поштено, у зноју лица свога, градила је своју будућност, подизала и васпитавала свога сина и на крају и њега и све што је стекла предала Христу Богу. Зато се на њеном примјеру најбоље могу посвједочити ријечи да је блажен пут којим данас идеш, душо, јер ти је припремљено мјесто покоја”, казао је јереј Никола Пејовић.

 

 

Р.В.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Прослава Недеље православља у Митрополији црногорско-приморској (најава)

 

 

ЦЕТИЊЕ, 23. МАРТА (Светигора прес) – Светом архијерејском литургијом коју ће у 8 часова у Цетињском манастиру служити Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије, потом празничном  литијом улицама Цетиња и у 18 часова свечаном духовном академијом у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, сјутра ће у Митрополији црногорско-приморској бити прослављен празник побједе Светих икона – Недјеља православља.

 

Након литије пред Цетињским манастиром ће бити прочитан Синодик православља, документ Васељенског сабора који је одбранио поштовање икона од јереси иконоборства.

 

На свечаној академији у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, коју организује Богословија “Свети Петар Цетињски” о иконама и о догматима православља, као и о 200-тој годишњици од рођења Петра Другог Петровића Његоша бесједиће професор Универзитета у Подгорици и професор информатике у Богословији Здравко Кривокапић.

 

У умјетничком дијелу програма наступиће црквени хорови, глумац Гојко Бурзановић, рецитатори, полазници вјеронауке при Цетињском манастиру и етно групе.

 

Најављено је и присуство амбасадора земаља са већинским православним становништвом.

 

 

Р.В.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Данас је на Цетињу прослављена Недеља Православља

 
 
2_4.jpg
 
Светом Aрхијерејском Литургијом, коју је са свештенством у Цетињском манастиру служио Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије, празничном литијом с иконама која је прошла градским улицама и славском трпезом хришћанске љубави у Богословији „Свети Петар Цетињски“ данас је на Цетињу прослављена Недјеља Православља.
 
„Шта су друго иконе које ми цјеливамо него свједочанство да се Господ јавио, да се уселио у нас пун благодати“, рекао је Митрополит Амфилохије у литургијској проповиједи вјернима.“Зато они који су порицали поштовање икона у древна времена и који данас поричу поштовање икона уствари показују да не вјерују да је Бог постао човјек, да се вјечно Слово Божје уселило у нас пуно благодати и истине“, рекао је Владика.“Иза њиховог непоштовања Светих икона се скрива управо то порицање живога Господа, Његовог присуства, Његовог виђења и Његовог јављања. Такви ће несумњиво порицати и све оно што је написано о Христу као Сину Божјем у Светом Јеванђељу“, објаснио је Митрополит Амфилохије.
 
Након литургије Митрополит Амфилохије је предводио свечану празничну литију с иконама, која је прошла од манастира до цркве на Ћипуру, Влашке цркве и назад.Пред Цетињским манастиром је потом по устаљеној традицији прочитан Синодик Православља, документ којим је Васељенски сабор осудио јерес иконоборства и утврдио поштовање икона у Православној цркви.Светковина на Цетињу је завршена у трпезарији Богословије, гдје је приређена славска трпеза љубави. Чланови никшићког Црквеног хора „Свети новомученик Станко“ под управом ленке Дурутовић су приредили пригодан програм.
 
Данашњем литургијском сабрању на Цетињу присуствовали су амбасадор Украјине у Подгорици Оксана Сљусаренко и замјеник амбасадора Руске федерације у Подгорици Сергеј Феропонов.
 
На свечаној академији у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, коју вечерас у 18 часова организује Богословија „Свети Петар Цетињски“ о иконама и о догматима православља, као и о 200-тој годишњици од рођења Петра Другог Петровића Његоша бесједиће професор Универзитета у Подгорици и професор информатике у Богословији Здравко Кривокапић.У умјетничком дијелу програма наступиће црквени хорови, глумац Гојко Бурзановић, рецитатори, полазници вјеронауке при Цетињском манастиру и етно групе.
 
wpaudio-play.pngПрилог Радија Светигора
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Прослава Недеље Православља у Котору

 

 

 

КОТОР, 25. МАРТА (Светигора прес) – Традиционалном литијом око цркава Светог Николе и Светог Луке, јуче је, седмог дана од почетка  Васкршњег поста, у Котору у организацији Српске православне парохије прослављена Недјеља православља.

 

О историјском догађају “из времена када је царица Теодора дала слободу и тиме разријешила питање поштовања или непоштовања икона”, говорио је парох которски, намјесник бококоторски протојереј- ставрофор Момчило Кривокапић.

 

“Сви они који пођу за Христом и нађу истину, нађу православље, они ће ићи према Царству небеском и виђеће много више од тога него што видимо сад”, казао је Кривокапић, додавши да православни “тиме што су свјесни да су сачували истину неокрњену и цијелу не треба да се горде”.

 

Он је позвао присутне да буду поносни на своје претке и Цркву, али и на испуњење онога што она од њих тражи. “Православље обавезује. Дешава се редовно да се на Велику суботу, само на молитву православног патријарха јерусалимског, појављује Благодатни огањ, што је потврда да је Бог жив и да је са нама”, казао је Кривокапић.

 

Он је истакао да Благодатни огањ и Недјеља православља, између осталог, обавезују православне да не дају своју вјеру, али и да  и да поштују друге.  Говорећи о Неђељи православља Кривокапић је подсјетио и да су иконе биле прогањане неколико вјекова и да данашњи празник представља побједу иконопоштовања.

 

 

П.Н./Р.В.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Митрополија загребачко-љубљанска позива све људе добре воље, који желе и могу, да помогну страдалима у земљотресима који су 28. и 29. децембра погодили хрватске градове Петрињу и Сисак.

      Повезане вести:
      Саопштење за јавност Митрополита загребачко-љубљанског Порфирија поводом земљотреса који су погодили Хрватску
      Саопштење за јавност: Епархија горњокарловачка позива све људе добре воље који желе и могу да помогну страдалим житељима
      Архијереји Порфирије, Герасим и Никодим посјетили мјеста погођена земљотресом
      Патријарх московски и све Русије Кирил упутио је писмо саучешћа предсједнику Републике Хрватске
      Писмо подршке Митрополита Илариона
      Владика Герасим о последицама земљотреса: Да нам Господ буде милостив
      У земљотресу оштећени српски храмови у Сиску и Петрињи

      Донације је могуће уплатити на следећи рачун:
       
      Srpska pravoslavna crkva u Hrvatskoj, Eparhija zagrebačko-ljubljanska
      Sberbank d.d.
      Varšavska 9
      10000 Zagreb
      Hrvatska
      SWIFT/BIC: VBCRHR22
      HR09 2503 0071 5100 0060 0
      Sa naznakom: Pomoć stradalima u potresu

      Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Поједини медији су сасвим нетачно и злонамјерно представили изјаву Епископа будимљанско-никшићког Јоаникија, тако да јавност на основу те информације може закључити да је он рекао да је Српска православна црква урадила измјене закона, што не одговара истини.

       
      Владика Јоаникије је јасно саопштио да би Црква, у другим околностима, захтјевала да се овај дискриминаторни закон у потпуности укине. Но, Православна Црква је и од претходне власти тражила само оне измјене које би онемогућиле њену дискриминацију, па сљедујући томе, ни од ових власти није тражила ништа друго.
      Уз то, јасно је рекао да је тај процес измјене посматран „поиздаље“ и да су остављени правници да ураде свој посао. Дакле, надлежни државни органи су предложене измјене представили Цркви, као и осталим вјерским заједницама, а правници из Цркве су то питање размотрили и закључили да су измјене урађене на добар начин, с обзиром на све околности.
      Понављамо, Црква је, као мјеру компромиса, а не као идеално рјешење, прихватила измјене умјесто израде новог закона. Није било непознато шта је Црква, још претходној Влади, изнијела као свој минимум захтјева – признање постојећег правног субјективитета и одустајање од безаконог покушаја нове национализације црквене имовине. То је овим измјенама, Богу хвала, и обезбјеђено.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Саопштење за јавност Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке

       
      У овим данима четрдесетодневне жалости за нашим драгим пастиром, блаженопочившим Архиепископом и Митрополитом Амфилохијем, позивамо свештенство, монаштво и вјерујући народ на умножење молитве и међусобних дјела љубави и пажње.
      Ово су очигледно дани великих друштвених и здравствених искушења, идеолошких и медијских узнемиравања и лутања, па то видимо као додатни разлог да ми као хришћани на првом мјесту свједочимо мир и стрпљење по сваком могућем питању. Молимо све да на сваку евентуалну земаљску неправду или неку увреду која долази од ближњих узврате јеванђелским трпљењем – јер смо сви браћа и сестре и сви смо дјеца Божија.
      Упркос чињеници да НКТ – државно тијело које руководи друштвеним животом Црне Горе у вријеме пандемије, не показује минимум осјећаја за духовне потребе људи, него дозвољава рад трговинских и угоститељских објеката, а забрањује учешће вјерницима у храмовним богослужењима, ипак позивамо све вјернике на поштовање данас донијетих мјера. Јер од селективне правде НКТ-а и његовог игнорисања живота Цркве, горе би било показивати неред и безвлашће у вријеме ове опаке болести.
      Ово посебно наглашавамо због тога што смо као Црква, од почетка епидемије, позивали на поштовање здравствених мјера и спроводили их колико је год то било могуће.
      У овим данима нарочито се молимо за љекаре и све здравствене раднике у Црној Гори, који својом жртвеном љубављу свима нама постају образац људскости и живота по Божијој науци. Молитве узносимо и за све болне, а поготово за оне чији су животи угрожени. Да Господ даде крепост љекарима и здравственим радницима, оздрављење болнима, и сачува здравље здравима, како у Црној Гори тако и у читавоме свијету.
      Позивамо све славаре уочи великих јесењих и зимских слава, да у складу са нашим ранијим позивом, свог небеског заштитника прославе најскромније, уз поштовање прописаних мјера. Овај апел се односи како на домаћине тако и на традиционалне породичне госте. За сва додатна питања на ову тему нека се свечари благовремено договоре са својим надлежним свештеницима.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг инфо,
      Изјава Митрополита Амфилохија
      Цетиње, 2. септембар 2020.
      Посљедњи у низу вандалски чин насиља у Пљевљима усмјерен против тамошње Исламске заједнице је велика људска срамота за његовог починиоца. Нечасно је и кукавички под окриљем ноћи чинити овакве ствари, без обзира на то какве мотиве има главни актер овог догађаја.
      Не можемо се отети утиску да се ради о намјерној провокацији која има за циљ да поремети односе између грађана Пљеваља и цијеле Црне Горе по основу вјерске припадности. Нећемо да изводимо преурањене закључке, али чињеница да већ више инцидената остају нерасвијетљени, наводи на помисао да се овдје не ради о аутентичном облику испољавања вјерске мржње и нетрпељивости и хулиганству, већ о осмишљеном плану подизања тензија због исхода избора, који, нажалост, већ даје своје резултате, што смо могли јуче да видимо у Рожајама.
      Не заборавимо да је полиција у претходном периоду у року од неколико сати проналазила и приводила људе који су анонимно писали по друштвеним мрежама или сликали тробојке, тужилаштво их експресно кажњавало, а сад се суочавамо са тим да се насилнички изгреди не ријешавају ни приближно истом ефикасношћу.
      Ко год да су починиоци ових недјела и какве год да су њихове намјере, свакако нису доброжелатељи ниједном грађанину Црне Горе и треба да одговарају за своја непочинства. Напад на пљеваљске муслимане је напад и на сваког пљеваљског хришћанина и на сваког грађанина Црне Горе. Пљеваљски манастир је посвећен Светој Тројици, Богу Љубави, а ко шири мржњу, себе удаљује од те Божије Љубави и благослова Божијег.

      View full Странице
    • Од Поуке.орг инфо,
      Изјава Митрополита Амфилохија
      Цетиње, 2. септембар 2020.
      Посљедњи у низу вандалски чин насиља у Пљевљима усмјерен против тамошње Исламске заједнице је велика људска срамота за његовог починиоца. Нечасно је и кукавички под окриљем ноћи чинити овакве ствари, без обзира на то какве мотиве има главни актер овог догађаја.
      Не можемо се отети утиску да се ради о намјерној провокацији која има за циљ да поремети односе између грађана Пљеваља и цијеле Црне Горе по основу вјерске припадности. Нећемо да изводимо преурањене закључке, али чињеница да већ више инцидената остају нерасвијетљени, наводи на помисао да се овдје не ради о аутентичном облику испољавања вјерске мржње и нетрпељивости и хулиганству, већ о осмишљеном плану подизања тензија због исхода избора, који, нажалост, већ даје своје резултате, што смо могли јуче да видимо у Рожајама.
      Не заборавимо да је полиција у претходном периоду у року од неколико сати проналазила и приводила људе који су анонимно писали по друштвеним мрежама или сликали тробојке, тужилаштво их експресно кажњавало, а сад се суочавамо са тим да се насилнички изгреди не ријешавају ни приближно истом ефикасношћу.
      Ко год да су починиоци ових недјела и какве год да су њихове намјере, свакако нису доброжелатељи ниједном грађанину Црне Горе и треба да одговарају за своја непочинства. Напад на пљеваљске муслимане је напад и на сваког пљеваљског хришћанина и на сваког грађанина Црне Горе. Пљеваљски манастир је посвећен Светој Тројици, Богу Љубави, а ко шири мржњу, себе удаљује од те Божије Љубави и благослова Божијег.
×
×
  • Креирај ново...