Jump to content
marija

Seren Kjerkegor

Оцени ову тему

Recommended Posts

Evo na brzinu što sam nekad davno podvukao u knjizi  :smiley: :

...svo saznanje je sećanje...

...čitav život je ponavljanje.

Ponavljanje i sećanje je isto kretanje , samo u suprotnom smeru.

...ponavljanje...usrećava čoveka, dok ga sećanje čini nesrećnim.

Ljubav u sećanju je jedino srećna...

Ljubav ponavljanja je samo jedino srećna.

...čoveku dodija samo novina, a nikada starina.

Da sam Bog nije želeo ponavljanje, svet nikada ne bi nastao.

Ponavljanje, to je stvarnost i ozbiljnost bivstvovanja.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Bio je duboko u dnu svoje duše zaljubljen, to je bilo jasno, a ipak u stanju da se več prvih dana seća svoje ljubavi. U osnovi je završio sa čitavim odnosom.

Sećanje ima veliku prednost što započinje gubitkom, zato je sigurno da nema šta da izgubi.

Sa druge strane, ipak je nije voleo, jer je za njom samo čeznuo...

Samo ko može stvarno voleti, samo je taj čovek; samo taj ko svojoj ljubavi može dati neki izraz, samo je tj umetnik.

Share this post


Link to post
Share on other sites
link=topic=1094.msg145652#msg145652 date=1270942748]

moj omiljeni filozof..... strah i drhtanje i dnevnik zavodnika sam prvo čitao...i oduševio se.... probaću da nadjem svesku sa njegovim mislima...većina toga se ne može naći na netu bendoff

Ima li ko linkove ka Kjerkegorovim djelima na netu,

osim brevijara

hvala

Share this post


Link to post
Share on other sites
"Prokleti slučaju! Nikad te nisam kleo zato što si se pojavio, kunem te zato što se uopšte ne pojavljuješ. Ili je to možda tvoj novi pronalazak, neshvatljivo biće, neplodna majko svega, jedini zaostatku iz onog vremena, kada je nužnost rodila slobodu i kada je sloboda dozvolila da se prevarom vrati u majčino telo? Prokleti slučaju! Ti, moj jedini povereniče, jedino biće koje smatram dostojnim da bude moj saveznik i moj neprijatelj, koji si uvek istovetan samom sebi uprkos svojoj neistovetnosti, stalno neshvatljiv, stalno zagonetka! Da, ti, koga volim celim svojim bićem, u čiju sliku se sam pretvaram, zašto se ne pojavljuješ? Ne moljakam, ne preklinjem te smerno da se ovako ili onako pokažeš, jer takva služba bogu bilo bi idolopoklonstvo i neprijatna u tvojim očima. Izazivam te na borbu, zašto se ne pojavljuješ? Ili se zaustavio nemir univerzuma, da li je tvoja zagonetka rešena tako što si se i sam survao u more večnosti? Užasne li misli! Tako se, dakle, svet smirio iz dosade. Prokleti slučaju, čekam te! Neću te pobediti principima ili onim što tupi ljudi nazivaju karakterom, ne, ja hoću da te opevam! Neću da budem pesnik za druge, tebe ću opevati i proždreti vlastitu pesmu, i to će biti moja hrana. Ili me ne smatraš dostojnim tebe? Kao što bajadera igra u čast boga, tako sam se i ja posvetio služenju tebi; polako, slabo odeven, poslušan, nenaoružan i bez ikakve odbrane, odričem se svega; nemam i ne želim išta svoje da imam, ništa ne volim, nemam ništa da izgubim, ali zahvaljujući tome nisam li postao dostojniji tebe, kome je, nesumnjivo, već odavno dosadilo da otimaš ljudima ono što vole, tebe, koga je umorilo njihovo kukavičko uzdisanje i njihove kukavičke molbe. Iznenadi me, spreman sam, bez uloga daj da se borimo za čast. Pokaži mi devojku, pokaži mi mogućnost koja će izgledati nemoguća, pokaži mi je u senovitom carstvu donjeg sveta, ja ću je izvesti napolje, neka me mrzi, neka me prezire, neka voli drugog, ne plašim se; ali uzburkaj vodu, okončaj bezvetricu. Bedno je da me tako izgladnjuješ ti koji uobražavaš da si jači od mene."

Seren Kjerkegor
Dnevnik zavodnika

Share this post


Link to post
Share on other sites

Dnevnik zavodnika

Na zidu visi ogledalo, ona ne misli na njega, ali ogledalo misli na nju. Kako verno hvata njenu sliku, ono je kao ponizni rob, koji svoju prednost dokazuje vernošću, rob za koga ona, naravno, nešto predstavlja, ali koji za nju ništa ne znači, koji je dobro uhvatio njen lik, ali je ne sme uhvatiti. Nesrećno ogledalo koje svakako može obuhvatiti njenu sliku, ali ne nju, to nesrećno ogledalo koje ne može zadržati njenu sliku kao tajnu u sebi, skrivajući je od pogleda celog sveta, koje, naprotiv, može samo drugima pokazati tu sliku, kao, na primer, sada meni! Kakva nesreća kada bi čovek bio takav! A ipak, ima dosta ljudi koji su takvi, koji ništa nemaju osim u trenutku kada to pokazuju drugima, koji zahvataju samo površinu stvari a ne i suštinu, koji sve gube u trenutku kada pokazuju drugima, kao što bi to ogledalo izgubilo njenu sliku ako bi mu je jednim uzdahom odala svoje srce. I ukoliko čovek ne bi bio u stanju da čuva sliku lepote, čak ni u trenutku njene prisutnosti, morao bi stalno želeti da bude na rastojanju od lepote, i nikada suviše blizu, da bi video lepotu onog što drži u naručju, a da ne vidi više u trenutku u kome je predmet suviše blizu, u trenutku kada se usne spajaju u poljubac, morao bi da izoštrim unutrašnji pogled... Ah, kako je lepa! Jadno ogledalo. mora da je to muka, ali takođe kakva sreća što ne poznaješ ljubomoru! Njena glava je potpuno ovalna, malo se naginje napred, time čelo postaje više, koje se često i ponosno podiže, ne ocrtavajući njene intelektualne sposobnosti. Njena tamna kosa nežno i fino okružuje čelo. Njeno lice liči na plod, svaki prelaz je pun i zaokružen; njena koža je prozirna i osećam svojim očima kao da je somot. Njene oči - da, još ih nisam video - pokriva jedna zavesa sa svilenim resama, koje idu u zavijutke, opasne po onoga koji želi uhvatiti njen pogled. Nadam se da ću se s njom još sresti, svakako ću je prepoznati, a i ona mene. Moj pogled sa strane ne zaboravlja se tako lako. Kada je onda iznenada sretnem, negde, gde je nisam očekivao, na nju će doći red. Ako me ne prepozna, u svakom slućaju ću već naći prilike da je još jednom pogledam sa strane, i jamčim vam da će se setiti susreta. Samo bez nestrpljenja, bez pohlepe, u svemu treba uživati polagano. Ona je odabrana, ona mi neće izbeći.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Љубав у сећању је једино срећна, рекао је један писац. У томе има пуно право, ако се само сећамо да оно човека најпре чини несрећним. Љубав понављања је стварно једино срећна. Оно као и сећање нема немир наде, нема застрашујућу пустоловност открића, али ни меланхолију сећања, оно има блажену сигурност тренутка. Нада је нови део одеће, крут, гладак и блистав, али га никад нисмо имали и зато не знамо како ће неком стајати и како ће му лежати. Сећање је одбачени део одеће, који ма како био леп, ипак не пасује, јер смо из њега израсли. Понављање је неуништива одећа, која чврсто а ипак нежно пријања, нити стеже нити ландара. Нада је дражесна девојка, која бежи из наших руку. Сећање је лепа старија жена, која у датоме тенутку ипак никада не помаже. Понављање је вољена супруга, са којом никад није досадно. Јер човеку додија само новина, а никад старина; и ако то имамо у виду, постајемо срећни. И само тај у правом смислу речи постаје срећан, ко самога себе не вара у илузији да понављање треба да буде нешто ново, јер нам оно тада додија. Потребна нам је младост да би смо се надали, младост да би смо се сећали, али нам је потребна храброст да пожелимо понављање. Ко жели само да се нада, кукавица је, ко жели само да се сећа, пожудан је, но тај ко жели понављање, човек је, и што темељније зна да то себи разјасни, утолико је дубљи човек.

 

- Понављање -

Share this post


Link to post
Share on other sites

On je bio varalica, odvratan čovek koji me je, hladan i bezdušan, učinio beskrajno nesrećnom. Pre nego što sam ga upoznala, bila sam zadovoljna. Naravno, istina je, nisam nikako mogla zamisliti da bih mogla biti toliko srećna, ali isto tako nisam mogla pretpostaviti da ću
postati tako nesrećna kao što me je on poučio. Zato ću ga mrzeti, gnušaću se njega, proklinjaću ga. Da, Klaviho, proklinjem te u dnu svoje duše; niko to ne sme saznati, ne mogu dozvoliti da to drugi saznaju, jer na to imam prava samo ja; ja sam te volela kao niko drugi, ali ja te i mrzim, jer niko kao ja ne zna za tvoju podmuklost. Dobri bogovi, koji raspolažete osvetom, prepustite mi je za trenutak, neću je zloupotrebiti, neću biti okrutna.

Ugnezdiću se u njegovoj duši kada neku drugu bude zavoleo, ne da ubijem tu ljubav, to ne bi bila kazna, jer
znam da bi je isto tako malo voleo kao i mene; on uopšte ne voli ljude, on voli samo ideju, misao, svoj veliki uticaj na dvoru, svoju duhovnu moć, sve njegove ljubavi koje su meni neshvatljive. Toga ću ga lišiti, i onda će upoznati moju bol. I kada bude blizu očajanja, sve ću mu vratiti, ali će meni morati biti za to zahvalan - tako ću biti osvećena.

 

"Ili - ili"

Share this post


Link to post
Share on other sites

Човек и очајање

У своју егзистенцијалистичку филозофију уноси теолошке погледе пропитујући неколико ступњева на човековом путу. Сваки човек стрепи, његово утемељење јесте у осећању стрепње као вртоглавице која настаје од дате слободе. У таквој ситуацији човек очајава.

Очајање је, мисли Кјеркегор, и предност и мана. Предност очајника састоји се у његовој свести о томе да је човек јер га управо очајање разликује од животиње и уздиже на две ноге. Очајање му даје бескрајну усправљеност која га именује духом. Мана је та што очајање води ка несрећи, тиме и изгубљености. У овој синтези догађа се човек.

 

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...