Jump to content

Прогон Православне Охридске Архиепископије у Р. Македонији

Оцени ову тему


Guest свештеник Иван

Препоручена порука

@ Romejac

Postavljanje ovog pisma na uvid javnosti je bilo preko potrebno i sada niko medju nama ne moze reci da ne razume situaciju u vezi sa nesrecnim raskolom u kojem se nalazi tzv. ''mpc''.

Treba otkriti ranu da bi se ona izlecila.

Mozda je u pravu Srdjan kad kaze da Gospod dopusta veliki pad da bi ih podstakao na pokajanje i izlazak iz dubokog mraka raskola...

Otac ceka povratak bludnog sina da kaze...i nadje se.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 3.1k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Mozda je u pravu Srdjan kad kaze da Gospod dopusta veliki pad da bi ih podstakao na pokajanje i izlazak iz dubokog mraka raskola...

Otac ceka povratak bludnog sina da kaze...i nadje se.

Пуштајући на нас велико искушење, Господ нам исто тако пројављује људе који зраче Његовом светлошћу као светионици на мору, да ми видимо ту светлост, у бури наших невоља, и нађемо пут ка Њему.

...јер овај брат твој мртав беше, и оживе; и изгубљен беше, и нађе се

(Јеванђеље по Луки 15:11-32)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Обраћање

Његовог Преосвештенства, Епископа брегалничког и местобљуститеља битољског г. Марка

у име Светог Синода и верног народа Охридске архиепископије

на десетогодишњици хиротоније у Архијерејски чин Његовог Блаженства, Архиепископа охридског и Митроплоита скопског г.Јована

20 Јули 2008 Врање

Ваше Блаженство, многоскупоцени, у Господу, духовни оче,

Када треба пред Вама нешто да кажемо, посебно када се то односи на Вас, обухвата ме један свештени страх и велико узбуђење. Прво, да говорим пред Вама, а о Вама, ја најмањи, је нешто што превазилази моје говорничке способности, и знам да ћу се мало или нимало приближити циљу који сам поставио, да Вам захвалим од свих, за све што сте урадили, што радите, и, са Божјом помоћи, што ћете урадити за Цркву Божију.

Навршише се десет година од када промисао Божији благоизволи да Вас позове у Архијерејску службу, или боље рећи, у распету љубав за Ваше словесно стадо.Та служба је одговорна но у исто време и узвишена. Одговорна, зато што одговарате не пред људима и царевима већ пред Живим Господом, пред Царем над царевима, пред Господарем над господарима. А узвишена је зато што је икона самога Христа, икона смирења до распећа и самопонижења до кеносиса, но и икона реалности Васкрсења за вечност и Вазнесења у славу. Служба коју сте примили пре десет година, да приносите Евхаристију за сваког и за све, Ваше Блаженство, је служба обнављања створене природе, како су неки од отаца Цркве називали Литургију Цркве. А Ви сте, још од првог дана после рукополагања у Архијерејски чин, почели то да чините. Да обнављате створену природу, не по мери Ваше воље, већ по вољи Бога и Оца која Вам се открива, као и свима нама, преко оваплоћеног Сина Његовог, Богочовека Христа.

Данас се сви радујемо, али ако ме неко пита шта мене радује рекао бих му да ме радује то што сте дочекали да сабирате плодове Вашег труда. Заиста, чак и после десет година, дела која сте Ви урадили нису честородна него многородна и што је још важније, таква дела рађају само зреле плодове, не зелене нити суве. Највероватније да треба да прође још неколико година да се Вашим плодовима насити Црква зато што их је за сада мало а и још увек су скупи. Те плодове, драги мој оче, Владико и Архиепископе, Ви сте платили много скупо. Али, другачије они немају вредност или би били нешто што може за ситне паре да се купи на пијаци.

Откако ме живот довео поред Вас, памтим Вас као човека усмереног ка небесима. Човека жедног слова Божијег али и спремног да испуњава вољу Његову. При првим сусретима са Вама, да будем искрен, беше ми тешко да црпим из Ваше дубине. Ако нас је нешто извлачило из кризе у коју су нас стављале Ваше проповеди, била је то љубав и послушност према Вама. Тачност Ваше јавно изговорене речи, нелицемерје и љубав према истини нису увек људима решавали проблеме. Напротив, те речи су људима стварале проблеме. Али да би схватио да је теже да откријеш проблем него да га решиш, то долази са зрелошћу. Теже је наћи праву дијагнозу него преписати терапију за болест. Ето, за то Вам захваљујем у име свих јер смо сви овде Ваша духовна деца. Хвала Вам што сте нам створили кризу идентитета, да би пронашли наше постојање у Богу и у личности Христовој а не у нацији и сличним јој сурогатима. Хвала Вам што сте нам открили теологију као молитву, познавање језика као дар Духа Светога, али највише Вам захваљујемо за Ваше живо сведочење оваплоћене истине, сведочење до измрцварености, сведочење до затвора.

Подсетићу себе, но зарад свих овде присутних: Приликом једног сабрања (док сте још били Митрополит у Велесу, у МПЦ), када седесмо око Вас млади и неискусни, рекосте: „Ми се играмо Цркве. Све док нисмо у јединству са другим Црквама, ми нисмо Црква“. Чак и данас нисам убеђен да је ико од присутних могао да Вас разуме. Ја то тада нисам могао да разумем а сигуран сам да су се многи саблазнили. Но, када сте жртвовали себе за јединство Цркве, када се нисте поколебали да одете у затвор да останете доследни смислу јединства Цркве, тада су сви што су привучени од Духа Светога добили одговор у просветљењу: Црква је Црква само ако је у јединству и ван јединства нема Цркве. То је прастаро учење, то је учење јеванђелско, светоотачко, саборско.

Ових дана изашла је из штампе Ваша књига „Кратка историја Охридске Архиепископије“. Кажу да историју пишу победници. У томе свакако има много истине, само што је победа Цркве није матерјална и видљива већ духовна и невидљива. Зато су победници у Цркви они који су за име Христово изгубили оца, мајку, жену или децу, они који су изгубили богатство или имање, они који су били затварани, мучени, убијани за веру, за истину, за Цркву, за Христа. Они су губитници за свет а за Цркву су победници, као што сте Ви за неког у свету губитник, но, за Цркву Ви сте победник. Победили сте заједно са Христом кога сте ставили за предводника Ваше битке и више пута сам чуо ваше речи: „Ова битка је Христова, зато што је Црква Христова“. Битка јесте Христова али је победа и Ваша. Ви сте данас као победник написали историју. Победили сте раскол, и још више од тога. Ви сте сломили раскол, самлели сте га, уништили сте га и оставили без апологије. Ако данас питате некога од расколника у Р. Македонији: „Пријатељу, зато си ти још увек у расколу?“, ако вам уопште нешто и одговори, рекао би вам: „Па зато што сам Македонац“.

Зато што си Македонац да будеш у расколу? Па буди ако хоћеш и Марсовац али дођи у јединство са Црквом зато што ти она даје вечност а не то што си Македонац, Јелин или Србин. Управо у овоме је Ваша победа Ваше Блаженство. Нека ми опросте они који мисле другачије, усудићу се да кажем, Ваша победа није победа само за Цркву у Р. Македонији. Ваше победе су добитак за целу Цркву Божију која још од 19. века до данас вуче са собом проблем лажног идентитета који се другачије назива етнофилетизам. И још нешто. Ако има неке Цркве у којој има најмање етнофилетизма, мислим да је то Охридска Архиепископија. То је зато што сте Ви победили, зато што је Ваша теологија – теологија Цркве Божије - добила тело кроз Ваше порођајне муке, зато што Ваша страдања нису остала без венца и награде.

У навечерје данашњег празника сте ме замонашили у манастиру Св. Ђорђа у Неготину, где сте били прогнани после Вашег приступања у јединство са Пећком Патријаршијом. Исте вечери сте доживели и друго прогонство: пред очима полиције, људи нахушкани од расколничких лажиепископа, су Вас и све нас, који смо били са вама од почетка гоњења, насилно избацили из манастира. И да је било само то па би било много, али оно што сте доживели после тога не бих волео да се деси било коме, иако су Вас управо ти догађаји овенчали, показали Вас великим пред садашњошћу и историјом, показали Вас истинским Епископом, достојним Архиепископом. Притварали су Вас на неколико дана па када су видели да тиме не могу да Вас сломе, ушли су маскирани наоружани полицајци у кућу Ваших родитеља у којој сте живели прогнани. Како Вас тамо нису нашли, запалили су кућу и изгорела је сва покућнина. Ипак, непрестано се питам, како ли Вам је било када су Вам, по наредби председника Црвековског, рушили Цркву коју сте градили својим рукама?Да ли сте рачунали штету или сте жалили те који су рушили? До данас не знам колику Вам је бол то учинило, не зато што не могу да претпоставим, већ зато што нисте показивали никакву љутину, ни мржњу, ни гнев ка таквим безобразницима. Само сте говорили: „Остави их, не знају шта раде“. Како Вас ни то није поколебало, осудили су Вас на затворску казну. Сећам се да Вам се казна, после вашег одласка у затвор, подигла до четири и по године. Четири и по године за распаљивање „верске и националне мржње“. Добро је што сте, под притиском међународних институција, изашли из затвора после осам месеци, но срамота је за једну државу не само што мења судске одлуке под спољним притиском већ што доноси судске одлуке, не по праву и поретку већ по политичкој потреби. А о прераној смрти судије који Вас је осудио сада нећу говорити, њу је народ добро протумачио.

Не знам за Вас, али за мене је било исувише када вам је умро отац по телу док сте Ви били у затвору. Откако су нас избацили заједно из Велеса, а потом и из споменутог манастира, уселили смо се у његову кућу у Битољу. Нисмо га волели само зато што је био Ваш отац већ што је и нама био отац. Све што је имао поклонио је Цркви и Црква га са правом сматра ктитором манастира који сте Ви основали на његовом имању. Њему сте посветили Историју Охридске Архиепископије коју сте написали а сигуран сам да се он данас моли за Вас и за све нас, да се моли за Вашу и нашу будућност и за нашу Цркву.

Што се тиче осталих малтретирања, притварања и затварања, суђења и тужења које Вам је приредила власт у Р.Македонији нахушкана од расколника нећу говорити. Ако почнем да говорим о томе то ће ми одузети сво време предвиђено за ово моје скромно слово Вашем Блаженству. Али нећу ућутати да не запитам, себе и све вас, као што то уосталом и Ви често радите, али да не дам исцрпан одговор: „Да ли може да буде толико велики лични интерес за верске вође расколничке МПЦ, да их уопште не интересује спасење народа а да их интересује само њихов матерјални добитак? Да ли је раскол толико потамнио оне који му служе да су почели да живе само од Цркве а не и за Цркву? Да имају Цркву само за личну корист да би они и њихове породице живеле добро на рачун наивности народа кога држе у мраку и незнању да би могли са њим да манипулишу“.

Ви пак, дајете потпуно другачији пример од онога кога остављају расколници. Све што сте имали, цело Ваше наследство, дали сте Цркви. Живите за Цркву, радите за Цркву, постојите за Цркву. То је пример за све нас.

Зато, у име Светог Синода, у име Ваше духовне деце, у име верника и у име целе Цркве Христове, тражимо опроштај зато што смо се много пута показали слаби и недостојни да се ослоните на нас. Тражимо опроштај зато што смо Вас слабошћу нашом не једном ражалостили, не једном обеспокојили. Но, нисте Ви сте велики само зато што сте последњих шест година претрпели страшне увреде, малтретирања, гоњења и затварања. Велики сте зато што поред свега овога носите и нас мале. Ми не умесмо да будемо ни као Симон из Кирине који је више добио од тога што је носио крст него од тога што је помогао Христу, али примите барем ову нашу метанију, Владико свети, и извадите једну честицу за нас кад стојите на Проскомидији.

Поред овог, примите и нашу жељу и молбу да дочекате још много година. Свака наредна нека Вам буде радоснија од ове. Тешкоће кроз које сте прошли историја неће заборавити и оне ће бити светло за наредне генерације, али желим да Вам се никад више таква тешка искушења не понове. Држите свој поглед усмерен ка Царству Божијем да и ми поред Вас смемо да гледамо у невечерњи дан и Богу да кажемо: Господе, молитвама нашег светог Архиепископа, помилуј нас!

Иоану, Блажењешему и Богопроизведеному Архиепископу, свјатјешија Архиепископији охридскија, и Митрополиту скопскому, нам же отцу и пастиру, многаја лета.

http://www.poa-info....sinod/obrakanja

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Хвала брате, заиста сам пресрећан због читавог вашег заједничког труда. Предлажем да сви ви који говорите добро македонски размените ПП и договорите се шта би ко могао превести.

Још једном хвала вам..

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Оче Иване и г.Ромејац,молим да поставите ,не знам да ли сте,документ Нишког споразума из 2002. са потписима расколничких владика,верујем да ће то, уз писмо ђакона Јурија Максимова бити такође велики допринос.Хвала.

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ево Нишког споразума са потписима са сајта ПОА:

http://www.poa-info....avanje/nis.html

А ево самог текста:

Ниш, 17 мај 2002

НАЦРТ СПОРАЗУМА

О ВАСПОСТАВЉАЊУ ЦРКВЕНОГ ЈЕДИНСТВА

Српска Православна Црква, односно Пећка Патријаршија, имајући у виду реалне духовне и пастирске потребе, и одлуке Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве број 47/1958, 6/1959-записник 57 од 17/4 јуна 1959г., признаје постојећим епархијама Православне Цркве у Републици Македонији, односно Охридској Архиепископији и њеној дијаспори, широку црквену самосталност, односно најширу црквену аутономију, остављајући питање коначног решења, сагласно канонском саборском поретку Православне Цркве, будућем свеправославном сагласју Пуноће Цркве у Духу Светом.

По свом конкретном садржају, то подразумева следеће:

1. У свом унутрашњем животу и у својим црквено-пастирским делатностима Православна Црква о којој је реч има самосталност у складу са општеважећим канонским нормама. Сходно томе, она има свој Свети Архијерејски Синод и Поглавара.

2. Црква о којој је реч управља се на основу општеважећег канонског устројства Православне Цркве и свог Устава.

3. Поглавар представља своју Цркву пред Српском Православном Црквом, а успоствљање евхаристијске заједнице и канонског јединства са Српском Православном Црквом јесте сведочанство црквеног јединства и са осталим помесним Православним Црквама.

4. Поглавар се ословљава са Његово Блаженство или Блажењејши и носи белу панакамилавку са брилијантским крстом.

5. Избор Поглавара потврђује Патријарх српски, пре свега заједничким служењем Свете Литругије са њим.

6. У чину устоличења новоизабраног Поглавара учествују Патријарх српски или његов изасланик и један од архијереја речене Цркве.

7. Поглавар на светој Литургији, на В первих помјани, помиње Патријарха српског, а на Великом входу може да помиње и поглаваре других помесних Цркава, док подручни епархијски архијереји и викарни епископи помињу име Поглавара.

8. Поглавар, или његов изасланик, учествује у варењу и освећењу светог мира са Патријархом српским, у знак јединства у Духу Светом.

9. О избору и устоличењу Поглавара речене Цркве, Патријарх српски обавештава Васељенску Патријаршију и помесне Цркве. Са своје стране, о томе може обавештавати и Поглавар својим мирним писмом.

10. О оснивању нових и арондацији постојећих епархија одлучује Свети Архијерејски Синод и о томе службено извештава Патријарха српског.

11. У случају суђења епископу или у другом случају сличне тежине, када, сагласно канонском поретку Православне Цркве, треба да одлучује Сабор од најмање дванаест епископа, број епископа који недостаје биће обезбеђен из епископата Српске Православне Цркве.

12. Епархијске архијереје и викарне епископе бира Свети Архијерејски Синод речене Цркве.

13. Поглавар, при саслуживању са Архиепископом пећким, Митрополитом београдско - карловачким и Патријархом српским, стоји са његове десне стране.

14. Сагласно древном црквеном предању и историјској пракси, Црква о којој је реч носи назив Охридска Архиепископија. Охридска Архиепископија може, по досад устаљеној вишедеценијској пракси, у свом унутрашњем међусебном службеном општењу са Пећком Патријаршијом да користи назив који је и до сада користила.

15. Из истих разлога, Поглавар званично носи титулу Архиепископа охридског и Митрополита скопског, а у унитрашњој употреби може да користи и досадашњу титулу.

16. Православна Црква о којој је реч учествује на свеправославним конференцијама, саветовањима и свечаностима, а уз сагласност Васељенске Патријаршије и у сусретима Поглавара аутокефалних и аутономних Православних Цркава.

17. У духу ових одлука неопходно је усагласити уставне прописе који се односе на споразум о воспостављању канонској јединства.

НАЧЕЛНИ СПОРАЗУМ О ПАСТИРСКОЈ САРАДЊИ

Питање успешног и канонски исправног пастирског старања за припаднике српског народа у Републици Македонији и за припаднике македонског народа у Србији и у другим српским областима, као и у Хрватској, Словенији и другде на канонском подручју Српске Православне Цркве, треба решити братским договором о постављању парохијских свештеника из исте народности на парохије односног националног састава и о коришћењу односног језика у богослужењу, проповеди и администрацији, с тим што ће се дотични парохијски свештеници налазити под јурисдикцијом надлежног епархијског архијереја.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Хвала али да ли има са потписницима?

Ево док не нађемо ..статија на исту тему са ''Википедије'' и на крају има и потписника..али није факсимил..

http://sr.wikipedia.org/wiki/Нишки_споразум_(2002)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

''

Свака част свима на труду nasznak9877777777777777777

Да заиста свака част (!) .. свима који су допринели и који ће тек допринети да се о теми говори и да тема напредује..

Морам само да додам, да је још раније требало УДАРИТИ ИЗ СВИХ ИНТЕРНЕТ ОРУЖЈА, .. Јер ипак се ради о ПРОГОНУ ЦРКВЕ..и то ДЕЛА НАШЕ ПОМЕСНЕ ЦРКВЕ..А као да то слабо допире до наше свести..сад је хвала Богу боље.. Некако као да нико није схватио да се ради о ХАПШЕЊУ ДРУГОГ ЧОВЕКА ПО ЧАСТИ У СПЦ,.. али Богу хвала.. само да Тензија не спласне,.. и да се настави, ако не јаче, онда бар у овом стилу у коме је кренуло..

Хвала свима.. уједно ево текста од те године, из ''НИН''-а у вези ''Нишког споразума'' који је историјски документ.. НАЈВИШЕГ ЗНАЧАЈА... А који је расколничка ''мпц'' одбила..а ПРИХВАТИО САМО АРХИЕПИСКОП ЈОВАН

http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=21599txt21599

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Хвала али да ли има са потписницима?

Можда не разумем на које потписе мислиш оче али на линку који сам дао види се да је испод прве стране нацрта спорзума потписан расколнички митрополит Петар а испод друге расколнички митрополити Петар, Тимотеј и Наум.

http://www.poa-info....avanje/nis.html

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      У понедељак 30. августа када наша света Црква молитвено прославља свете мученике Мирона и Патрокла, Његово Преосвештенство Епископ топлички Г. Јеротеј, викар Патријарха српског Г. Порфирија, служио је свету архијерејску Литургију у храму Светог Василија Острошког на Бежанијској коси. Епископу Јеротеју саслуживало је свештенство Архиепископије београдско-карловачке. После светог евхаристијског сабрања у парохијском дому организовано је годишње сабрање вероучитељâ и катихетâ Архиепископије бeoградско-карловачке.
      Извор: Телевизија Храм
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Са радошћу се одазивајући позиву Његовог Блаженства Митрополита кијевског и све Украјине г. Онуфрија, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је упутио своје викаре, Преосвећеног Епископа ремезијанског г. Стефана и Преосвећеног Епископа топличког г. Јеротеја, да 27. и 28. јула 2021. године у Кијеву представљају Српску Патријаршију на свечаној прослави 1033. годишњице Крштења Русије и дану када Православна Црква прославља Светог равноапостолног великог кнеза Владимира.

       
      Прославa овог великог празника ће започети 27. јула традиционалним чином благодарења на Владимирској гори у Кијеву којим ће началствовати Митрополит кијевски и све Украјине г. Онуфрије. У подножју споменика Светом равноапостолоном кнези Владимиру биће изложене чудотворне иконе Пресвете Богородице: Почајевска, Свјатагорска, Касперовска и Зимненска, затим икона Равноапостолног кнеза Владимира са честицом његових светих моштију, као и многе велике светиње из свих крајева Украјине.
      Потом ће, од споменика Светом кнезу Владимиру на Владимирској гори, верни народ, предвођен митрополитом Онуфријем, архијерејима, свештенством и монаштвом, у великој литији отићи до Светоуспенске Кијево-печерске лавре где ће бити служено свеноћно бденије.
      Сутрадан, 28. јула, на сам дан празника, митрополит Онуфрије ће служити свету Литургију на тргу испред Успенске Cаборне цркве. Истог дана у подне звона ће се огласити у свим црквама и манастирима Украјинске Православне Цркве.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Најсветији патријарх српски Порфирије честитао је председавајућем Одељења за спољне црквене послове Московске Патријаршије митрополиту волоколамском Илариону 55. рођендан.

       
      Ваше Високопреосвештенство,
      Драги наш брате у Христу и саслужитељу, 
      Са радошћу Вам честитам Дан рођења, којим сте, пре свега, донели радост вашим родитељима, а затим и свима нама, који су у Вама видели следбеника архипастира, који својом жртвеном и ватреном службом доводите све људе на спасоносни пут Крштења у име Оца и Сина и Светог Духа (Мт.,28,19), и евхаристијског сједињења са Исусом Христом, Сином Божијим. 
      Радујући се Вашем рођендану, молимо се Господу нашем Исусу Христу, нека Вам Он подари духовну и телесну снагу у Вашој христољубивој и човекољубивој архипастирској мисији. 
      Високопреосвећени Владико, на многаја и блага љета!
       
      С љубављу у Христу Господу, 
      Архиепископ пећки, 
      Митрополит београдско-карловачки,
      Патријарх српски Порфирије

      Извор: Мospat.ru
    • Од Поуке.орг инфо,
      Древни антички Лихнидос, што у преводу са грчког значи Бело језеро, или данашњи словенски назив - Охридско језеро (језеро о хриди), се налази у држави Македонији на територији коју насељава наш братски и комшијски народ Македонци. Читав тај простор је регија од посебно великог историјског значаја, одакле је захваљујући св. Клименту и св. Науму, и њиховим ученицима, потекла велика христијанизација балканских Словена а касније и Свете Русије. Благодарећи њима и њиховим духовним оцима св. Кирилу и св. Методију, Словени су још у деветом и десетом веку једним делом христијанизовани, а словенска племена су добила и своја словенска писма - глагољицу и ћирилицу. 
      Охрид је својеврсни балкански Јерусалим и то не само по мноштву измешаних култура, вера и обичаја, већ пре свега по светим словенским просветитељима који су као у неком новом Јордану или у некој новој Галилеји, крстили прве веће групе балканских Словена. 
      У Охриду је и данас пуно прелепог белила, особене светлости и несвакидашње чистоте. Човек који није обишао Охрид и Македонију, тешко може схватити велики значај тог простора за духовну судбину свих Словена. Када дођете у Охрид осећате се као да сте дошли кући јер сви ми Словени смо на неки начин духовно зачети и духовно рођени негде у благодатним дубинама Цркве Охрида и Охридске регије.
      У Охриду је све некако древно и прастаро али уједно ново и увек актуелно. И ваздух који удишете је посебан. И светиње које целивате су тако особене и важне за све Словене. Па кад вас још и на сред улице вама непознати људи поздрављају и траже вам благослов, то само сведочи о љубави македонског народа према Цркви и свештеницима Христове Лађе Спасења. А када вам још са искреним осмехом и кажу: "Драго нам је оче да сте из нама братске Србије", онда вам се срце испуни милином и радошћу. Тек тада схватите да су сви расколи и свакојаки политички неспоразуми само привремена појава. Да ће љубав Христова све то ускоро надвладати јер љубав је непобедива. Да се Срби и Македонци поштују и воле на благодатним фреквенцијама којих често ни сами нису свесни. То је тај древни хришћански Балкан, отворен, искрен, незлобив и јединствен.
      Па када се вас Бог још удостоји и да у Нижепољу покрај Битоља саслужујете на Светој Литургији мученику и исповеднику наших дана, Архиепископу Охридском и Митрополиту Скопском Г. Јовану, и када се преко 120 ходочасника из Србије на тако светом месту причести Светим Тајнама Христовим, онда се на све излије огромни и неописиви мир и преобиље благодати Господње.
      Ваљало је зато и вредело посетити Охрид и Македонију, и упознати себе саме у неким скривеним наслагама древне хришћанске прошлости. Сусрести се са браћом и сестрама у Христу. Загрлити се са онима који су нам најближи рођаци и гостољубиви домаћини Охрида и Македоније. Само у том непосредном контакту и искреној хришћанској љубави, у којој потпуно и искрено поштујемо различите националне, језичке и културне идентитете једни других, осетићемо сви заједно, да смо били и остали најближи сродници. И по крви балканској а пре свега по љубави Христовој. 
      Архимандрит Петар (Драгојловић)
       









    • Од Поуке.орг - инфо,
      Редакција званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе „Православни мисионарˮ упутила је у мајско-јунском, 379. броју благодарност свим медијским делатницима са којима остварује сарадњу. Текст благодарности доносимо у целости: 

       
      Имајући у виду значај ове мисионарско-медијске сарадње, редакција Православног мисионара најсрдачније благодари свим медијским делатницима Српске Православне Цркве, на сарадњи и сатрудништву у овом богоугодном делу које већ овде и сада рађа дивне и благословене плодове.
      Посебну благодарност упућујемо следећим црквеним медијима које сматрамо за своје конкретне и редовне сараднике: радио станицама: Беседа, Епархије бачке; Светигора, Митрополије црногорско-приморске; Слово љубе, Архиепископије београдско-карловачке; Глас, Епархије нишке; Источник, Епархије ваљевске, Српски Сион, Епархије сремске.
      Благодарност упућујемо и Телевизији Храм, Архиепископије београдско- карловачке, у чијем програму се чује глас и мисионарска реч нашег часописа, коју у име редакције Православног мисионара најчешће упућује катихета Бранислав Илић, члан Редакције задужен за односе са медијима.
      Нека би Господ дао снаге свим делатницима на пољу црквене мисије, да у овом богоугодном, равноапостолном и са-литургијском делу напредују из славе у славу, из силе у силу, изграђујући себе и све оне који примају њихову реч, у меру раста висине Христове (Еф 4, 13).
×
×
  • Креирај ново...