Jump to content

Прогон Православне Охридске Архиепископије у Р. Македонији

Оцени ову тему


Guest свештеник Иван
Go to solution Solved by JESSY,

Recommended Posts

Кад ове комуњаре овако мисле и говоре шта ли сневају антички ВМР-овци?  ;)

тема са овим мостом се већ дуже кува:  http://www.politika.rs/rubrike/region/Konjanici-stizu-na-Kameni-most-u-Skoplju.lt.html

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

  

  • Replies 3.1k
  • Created
  • Last Reply

Top Posters In This Topic

Top Posters In This Topic

Popular Posts

Monaštvo pravoslavne Ohridske arhiepiskopije bogosluži u izgnanstvu, mimo vekovnih svetinja Srpske pravoslavne crkve, pod čijom je arhiepiskopija kanonskom jurisdikcijom. Bogosluže i opstaju na imanji

Oвакве речи су одавно морале да се чују и то из уста наших високих Црквених достојника. Поновићу цитат који би трбало да одјекне у учима сваког верујућег приврзаника расколничке ''мпц'' :    У путир

Адресирано: Ономе који незаконито држи трон Архиепископије Охридске и ономе који лажно води непостојећу Македонску Цркву г. Стефану   Г. Стефане, са изненађењем и болом, и без да га траж

Posted Images

Данас је дошло време медиокритета и глупака.Ови први се намећу својим полузнањем или полунезнањем а ови други слушају ове прве као вође.Све то што свакојаке будале пишу и причају по медијима ,то ни пас с маслом не био појео а камоли да ми такве рачунамо као еминентне људе који могу заиста да поведу своје суграђане,земљаке или сл, у неки бољи живот и будућност.

Најгоре је у свему то што,ради личних или страначких интереса такви људи су у стању да продају не само неког човека попут Владике Јована већ и рођену матер и оца,и онда шта ми можемо више ту да причамо кад је све јасно ко дан.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Питао сам једном, после његовог изласка из затвора, Архиепископа Јована да ли му се неко од Епископа јављао док је био у затвору. Одговорио је да се њему нико није јављао али да су његови свештенослужитељи у постојаном контакту итд. Размишљао сам касније о томе и увидео да храбри и одговорни људи у Цркви служе Цркви без много кукања и очекивања похвала или признања. Такав је и тај човек. Ево шта сада подноси, мушки, достојанствено и ко зна шта га тек чека. Немам неки закључак нити чврсти став о томе како би требало да се понашају или држе наши или бугарски Епископи (од ових других и не очекујем много). Некад ми се чини да треба наступити одлучније, протествовати и слично а понекад мислим да је Цркви - Епископима својствено такво ношење крста... Чуо сам (можда је дезинформација) да је Архиепископ пребачен из кућног притвора опет у онај прави притвор-затвор.

Ја сам чуо са врло поуздане стране, тако поуздане за мене да бих могао да се закунем да је то истина, да је +Игњатије ишао код њега у посету али му нису дозволили да га види.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ја сам чуо са врло поуздане стране, тако поуздане за мене да бих могао да се закунем да је то истина, да је +Игњатије ишао код њега у посету али му нису дозволили да га види.

Да, прочуло се нешто у том конексту ... да је било нечег на ту тему... Углавном ишло се тихо и полако...надам се искрено да ће и уродити плодом... Али ако се ипак то не деси, и Архиепископ буде не дај Боже изручен Скопским властима...ја не могу да кажем друго сем да је то била Божија воља... али и воља расколника ..то несмемо да заборавимо!... Па ако је већ тако..мислим да смо и ми дужни да се потрудимо, да се коначно Воља Божија поклопи и са нашом вољом...оћу рећи ко разуме надам се да је схватио...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Кад ове комуњаре овако мисле и говоре шта ли сневају антички ВМР-овци?  smej.gif

Па познавајући иоле те ВМР-овце, не могу се отети убеђењу да би они вероватно желели да сви македонци оду у Бугарску или да сви бугари дођу у македонију...небитно...  smej.gif
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

...Када се Филарет, бламирао на граници и спавао у комбију, било је на свим вестима.. посећивали су га, носили му храну, искрено ме интересује дали се ико и колико брине за Архиепископа, видим, да у суштини,  трећина Србије нема појма да је Његово Блаженство у затвору.....

Тачно тако..у ту несувислу причу су се укључиле и неке парламентарне политичке странке па и сами политичари лично. А ствар је била више него подспрдна, Епископ-штрајковао глађу 89898989898989

..Једино решење је да СПЦ покаже зрелост и реши ствар као са брат' Артемијем, брзо и одлучно, ако не ослободе човека и не региструју ПОА, онда ајмо у ред монаха...и да завршимо причу...

Додао бих да је то једино ПРАВО решење...јер угледајући се на случај са Артемитијанцима, и лаганим прегруписавањем у расколничким Македонско-Црно Горским-Бугаро-Старокалендарско-Грчким круговима од пре неки дан..уопште нам није потребна нека нова Македон(ск)ијева јерес... smej.gif

... не иде овако, не може да се тргује СЛОБОДОМ, то је елементарна ствар

А ово потписујем са обе руке...размислимо заиста мало дубље о свему..ако је Бог поистивећен са Љубављу...а са друге стране ЉУБАВ са СЛОБОДОМ... о чему ми причамо заправо... Човек је лишен ИСТЕ а ми полемишемо као неки незнавени... Знамо ко је одговоран за то... знамо шта је део посла ако желе да буду настављени разговори о статусу мпц...не показују никакав знак кретања ка томе...па према томе даБоме.. види им се скори крај... smej.gif
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Питао сам једном, после његовог изласка из затвора, Архиепископа Јована да ли му се неко од Епископа јављао док је био у затвору. Одговорио је да се њему нико није јављао али да су његови свештенослужитељи у постојаном контакту итд. Размишљао сам касније о томе и увидео да храбри и одговорни људи у Цркви служе Цркви без много кукања и очекивања похвала или признања. Такав је и тај човек. Ево шта сада подноси, мушки, достојанствено и ко зна шта га тек чека. Немам неки закључак нити чврсти став о томе како би требало да се понашају или држе наши или бугарски Епископи (од ових других и не очекујем много). Некад ми се чини да треба наступити одлучније, протествовати и слично а понекад мислим да је Цркви - Епископима својствено такво ношење крста... Чуо сам (можда је дезинформација) да је Архиепископ пребачен из кућног притвора опет у онај прави притвор-затвор.

Ја сам чуо са врло поуздане стране, тако поуздане за мене да бих могао да се закунем да је то истина, да је +Игњатије ишао код њега у посету али му нису дозволили да га види.

Svaka cast + Ignjatiju. Nadam se da ce arhijereji odgovoriti i djelatno.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Svaka cast + Ignjatiju. Nadam se da ce arhijereji odgovoriti i djelatno.

...Владика Игнатије јако добро познаје ситуацију у Македонији а при том и самог Архиепископа ...и верујем да је заиста тачна ова информација јер и са неким Бугарским теолозима па и клирицима је у добрим односима... Но што се тиче корака који би можда водили решењу...није згорег да поменемо како је једном приликом расуђивао сам еп.Игнатије о расколницима из ''мпц''... Наиме потпуно је свестан да та организација која себе претставља Црквом, нема ама баш никакву иницијативу да се то заиста и збуде! Јер је потпуно у рукама државних органа..(и то оних незваничних...оних који се не виде), који су је руку на срце и ПРОИЗВЕЛИ... То је заправо и једини проблем са расколницима у Македонији, јер они буквално и НЕМАЈУ своју иницијативу! Дакле ми немамо сарадника у њима по никаквој основи...а тражимо од њих да учине то и то... Зар то није врхунац апсурда...? Мени се чини да јесте, и потпуно сам у свему сагласан са епископом Браничевским ... smej.gif Дакле остаје нам да чекамо да се нека будућа власт у македонији одрекне расколничке ''мпц'' ...а то би било као да се мајка одрекне свог детета - дакле јако тешко... Друга опција је да на власт дође неко ко ''им није мајка''..А то су...погађате већ ко...наравно!...браћа Шиптари... е ако треба да чекамо да нам шиптари рашчишћују ситуацију... онда ја не знам какву ми то одговорност, какву визију Цркве имамо... Зато одлучно и одговорно... 50 година чекања заиста није мало,...онај народ доле се НА НАШУ одговорност не причешћује исто толико година! Размишља ли неко на тај начин..ко је за то одговоран... Дакле...Поновити позив који је 2000.године упутио Блажено почивши Патријарх Павле... па ко се одазове и приђе Јовану ..добро је дошао smej.gif А остали фукарлари (на Турском: пролетери - слободњаци) имају дакле слободну вољу па нека мисле и поступају као што је и деда Арта ваљда размишљао где ће и шта ће... А познавајући мпц-овце... припретили им се одлучно и они то ''намиришу'' биће свега ... smej.gif
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Треће, Бугари су у Унији и морају свашта да раде. Обичан народ као и обично нешто друго. Баш би да питам бугарског владику једног о чему се ради. А имам могућности већ данас.

И брате ,... јел си питао тог владику..шта каже...а шта кажу руси..поготову кад је у питању мпц-расколништво ... Јел иамју осећај за П.О.А. за Архиепископа Јована, за његово страдање и страдање свих припадника Охридске Архиепископије...па и ових у расколу јер и они страдају ... али нажалост што свесно и узалуд што несвесно... и опет узалуд... како гледају руси на све то или су они заузети својим сновима о трећем риму па од тог посла немају времена за ''овоземаљске'' ствари.. :bla:
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

„Святейший Патриарх Алексий прокомментировал ситуацию вокруг Македонской Церкви

Версия для печати

1 июня 2005 г. 19:08

На встрече с представителями Координационного комитета международного форума «Культурно- традиции сотрудничества государственной власти, общественных институтов и Православной Церкви» была затронута тема отношений РПЦ и непризнанной Македонской Церкви.

Напомним, самопровозглашенная Македонская Православная Церковь, входившая в состав Сербской Православной Церкви на правах автономии, в 1967 году на церковно-народном соборе в Охриде провозгласила автокефалию. Однако ни Сербская, ни другие Поместные Православные Церкви не признали этого статуса. В результате каноническое общение македонских епископов с их православными собратьями во всем мире прекратилось.

Продолжавшиеся многие годы переговоры сербских и македонских архиереев в 2002 году увенчались проектом договора о восстановлении общения, который был подписан в сербском городе Нише. Однако впоследствии синод МПЦ отказался одобрить этот документ, поскольку в нем не упоминался автокефальный статус Церкви, а также не употреблялось ее название.

Как известно, Греция и ряд других стран не признали конституционного наименования Республики Македонии, которая в 1991, после развала Югославии, стала независимым государством. В связи с этим в ООН и ряде других международных организаций Македония именуется БЮРМ (Бывшая югославская республика Македония).

Отвечая на вопрос членов греческой делегации, Патриарх Алексий подчеркнул, что позиция Русской Православной Церкви в данном случае остается неизменной: Македонская Церковь считается канонической частью Сербской Православной Церкви.

«Когда ко мне обратился Патриарх Павел (Предстоятель Сербской Православной Церкви — Ред.) и сказал, что существует проект создания некой «параллельной» иерархии для Македонской Церкви, я в ответ посоветовал не идти на это и всеми силами и способами сохранять церковное единство. «Параллельная» иерархия — это путь к углублению раскола».

Патриарх Алексий заметил, что ситуация требует компромиссного решения — в том числе и в отношении названия Церкви: «Это может называться не «Македонская Православная Церковь», а, допустим, «Охридская архиепископия».

Также Святейший Патриарх подтвердил, что государственное руководство Македонии обращалось к Русской Православной Церкви с просьбой о посредничестве в урегулировании проблемы. Святейший Патриарх Алексий высказал надежду на то, что раскол, разделивший православные славянские народы, будет в конце концов преодолен. „

Овако је отприлике мислила и мисли РПЦ

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Крв праведника је страшна ствар, а Бог уклања благодат од оних који распињу праведне.

Ко има уши да чује нека чује.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Овако је отприлике мислила и мисли РПЦ

Да ... те руске ''мислилице'' које везе немају са Црквом а које ви толико злоупотребљавате у својој ''борби'' која не може другачије да се назове осим скривалица или ''завођење за Голеш планину'' су опште познате... и оне постоје само као руска Црквена дипломатија...која у суштинском смислу заиста нема никакаве везе са Црквом и кад а би се погледало мало у историју видело би се да никад није ни имала везе са мрвицом еклисиологије и касније се то само олупало о главу ником другом, него пре свега и конкретно Русима... е сад бојим се да сам ја питао потпуно нешто друго... Дакле нисам тражио званичан став који постоји само као мртво слово на папиру и у интерној је употреби унутар руске државе...као ''један од каменчића на путу за Трећи Рим ''  crosseo-smileys-327.gif' class='bbc_emoticon' alt=':)' />, него сам питао Брата Рус-дибидус-а да ми да конкретне ствари са терена... јер је очигледно ''на правом терену'' :229229229:... ферштен брад'р

Крв праведника је страшна ствар, а Бог уклања благодат од оних који распињу праведне.

Ко има уши да чује нека чује.

И не само то брате, ... иако је то потпуна истина... ти који прогоне не само праведнике него ЧАК и оне друге не могу се назвати, а још мање могу бити, део Цркве Апостолске...која нити је била нити ће бити, ОНА КОЈА ПРОГАЊА - БИЛО КОГ...напротив..а уши се посебно требају отворити на оно да ''ГРЕХ РАСКОЛА НИ КРВ МУЧЕНИЧКА ОПРАТИ НЕ МОЖЕ!'' ..то браћа македонероси морају да увиде и да чују... дакле осим једног, ево га и други, и трећи и неће бити краја греху у тој њиховој игри док је сами не прекину т.ј док се не покају... А играти на (не први пут погрешну) политику руске Цркве... је узалудан посао препун самооправдања сопствене немирне савести...
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      За датум свечаности изабран је празник Сабор српских Светитеља, 30. августа/12. септембра 1920. године. Министар вера обавестио је 30. августа министра војске и морнарице, генерала Бранка Јовановића, о месту одржавања свечаности.      Подсећајући га на велики значај свечаности, молио је да одобри потребан број трупа Новосадског гарнизона, „који ће направити шпалир на Тргу Престолонаследника Александра у Сремским Карловцима, са војном музиком, и артилеријом која треба да буде смештена у непосредној околини Карловаца”. Потом је тражио и потребан број војника који би носили барјаке, рипиде и чираке на литији, „по могућству што мањи растом”. На крају је написао да ће се тога дана у свим храмовима Краљевине служити свечана Литургија, па је затражио да службама „присуствује официрски кор у парадном оделу, а војска да ода почаст, правећи шпалир пред црквом”.   У склопу припрема прославе, Опште одељење Министарства вера писало је 6. септембра министру саобраћаја тражећи да 11. септембра по подне дирекција Винковци припреми у композицији брзога воза посебан вагон за 20 архијереја, који би се од Инђије специјалном локомотивом одвезли у Сремске Карловце. Потом је затражено да се припреми дворски воз за престолонаследника, који би 12. септембра био, тачно у 10 сати, на станици у Сремским Карловцима, затим специјални воз за чланове Владе и остале госте да их довезе у 9:10 часова пре подне, и још једна композиција за Београђане. На крају је замољен одговор како би Министарство вера о свему могло објавити вести.    О атмосфери која је пратила овај догађај преносимо краће изводе из извештаја „Политике” објављеног сутрадан, 13. септембра 1920.   „… гости су долазили у изобиљу и са свих страна. Карловци су били пуни, препуни. Од како је постала варош, никад у своје улице није примила света толико колико јуче. Од 8 часова још, распоређена од железничке станице до патријаршије, гарда је очекивала. … Тачно у 10 часова Престолонаследник је приспео долазећи возом из Београда. Његов долазак објавили су са монитора топовски пуцњи… Регент је сео у кола која су вукла два пара белаца и пошао ка патријаршији. При пролазу Престолонаследниковом маса је клицала: Живео! Живео!” Церемонијал је обављен у свечаној пространој дворани Патријаршијског двора у Сремским Карловцима. Дворана је била украшена сликама из новозаветне и националне историје које су израдили Паја Јовановић, Ђорђе Крстић и Урош Предић. Такође, биле су изложене старине српске историје: Мирослављево јеванђеље, Јеванђеље из Дечана, Јефимијин покров за кивот светог кнеза Лазара, крст цара Душана из Високих Дечана и пехар кнеза Лазара, што је све требало да подсети на стару славу и допринесе узвишености тренутка. На столу, за којим је седело петнаест архијереја, крст цара Душана из Високих Дечана. Свечаност је започела уласком престолонаследника Александра у дворану, који је био у пратњи председника владе, министра вера и председника Народне скупштине. Саборску одлуку о васпостављању Српске Патријаршије саопштио је митрополит Димитрије, текст те одлуке прочитао је тузлански митрополит др Иларион (Радонић), док је указ краља Петра I, којим се потврђује ова одлука, прочитао министар вера Павле Маринковић. Свечаност је завршена благодарењем у патријаршијској цркви. Митрополит београдски и архиепископ целе Србије Димитрије Павловић изабран је за патријарха уједињене Српске Православне Цркве 15/28. септембра 1920. године, на заседању Светог Архијерејског Сабора.     Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан, викар патријарха српског, богослужио је у новобеоградском храму Преподобног Симеона Мироточивог, поводом прославе Иконе Богородице Страдалне. Радост литургијског сабрања употпуњена је рукоположењем нових свештенослужитеља Архиепископије београдско-карловачке - презвитера Петра Бакајлића и ђакона Бојана Божића.   Звучни запис беседе   Владика је у беседи истакао да се иконама поклањамо прослављајући тиме изображени на њима прволик, као и да нас празник Иконе Богородице Страдалне учи да на земљи ми само страдамо: И то видимо и у Црној Гори и на свим нашим просторима и у нашој историји, рекао је Епископ Стефан.     Извор: Радио Слово љубве
    • Од Поуке.орг инфо,
      На заседању Свештеног Синода Руске Православне Цркве 16. и 17. јула 2020. године усвојена је следећа изјава у вези са одлуком турских власти да преиначе статус цркве Свете Софије.
      Свештени Синод Руске Православне Цркве дубоко жали због одлуке државних власти Турске да Светој Софији одузме музејски статус и преда је у богослужбену  употребу муслиманске заједнице.
      Поменута одлука донесена је без узимања у обзир молби и јасно израженог става предстојатеља и јерарха православних помесних Цркава, представника страних држава, многобројних међународних друштвених и правних организација, свештенства различитих религија и религијских традиција. Она вређа религијска осећања милиона хришћана широм света, што може довести до нарушавања међурелигијске равнотеже и међусобног разумевања између хришћана и муслимана, не само у Турској, већ и у другим местима.
      У условима када је хришћанство прогоњена религија у многим местима на планети, када се наставља егзодус хришћана са Блиског истока, ова одлука турских власти наноси посебан бол. Аја Софија је саграђена у славу Христа Спаситеља, а у сазнању милиона хришћана и даље је храм. За Православну Цркву овај храм има посебан историјски и духовни значај.
      Надамо се да ће турске власти уложити потребне напоре како би сачувале чудесно преживеле непроцењиве хришћанске мозаике и омогућиле хришћанским поклоницима приступ њима.
      Обраћајући се сестринским помесним Црквама, са посебном тугом констатујемо да овај догађај, тако тужан за свету Православну Цркву, затиче данашњи православни свет разједињеним, а то је непосредна последица антиканонске легализације раскола у Украјини, чиме су ослабљене наше могућности да се заједнички одупремо новим духовним претњама и цивилизацијским изазовима. Данас, у доба растуће хришћанофобије и појачаног притиска секуларног друштва на Цркву, јединство је још неопходније него што је било пре. Позивамо  сестринске помесне Цркве да заједнички, у духу мира и љубави у Христу, тражимо излаз из кризе.
      Изражавајући наду у даље очување и јачање узајамног поштовања и међусобног разумевања између верника различитих светских религија, такође апелујмо на светску заједницу да пружи сву могућу помоћ у одржавању посебног статуса цркве Свете Софије, која има трајни значај за све хришћане.
      Извор: Patriarchia.ru (с руског Информативна служба СПЦ)

      View full Странице
    • Од Поуке.орг инфо,
      На заседању Свештеног Синода Руске Православне Цркве 16. и 17. јула 2020. године усвојена је следећа изјава у вези са одлуком турских власти да преиначе статус цркве Свете Софије.
      Свештени Синод Руске Православне Цркве дубоко жали због одлуке државних власти Турске да Светој Софији одузме музејски статус и преда је у богослужбену  употребу муслиманске заједнице.
      Поменута одлука донесена је без узимања у обзир молби и јасно израженог става предстојатеља и јерарха православних помесних Цркава, представника страних држава, многобројних међународних друштвених и правних организација, свештенства различитих религија и религијских традиција. Она вређа религијска осећања милиона хришћана широм света, што може довести до нарушавања међурелигијске равнотеже и међусобног разумевања између хришћана и муслимана, не само у Турској, већ и у другим местима.
      У условима када је хришћанство прогоњена религија у многим местима на планети, када се наставља егзодус хришћана са Блиског истока, ова одлука турских власти наноси посебан бол. Аја Софија је саграђена у славу Христа Спаситеља, а у сазнању милиона хришћана и даље је храм. За Православну Цркву овај храм има посебан историјски и духовни значај.
      Надамо се да ће турске власти уложити потребне напоре како би сачувале чудесно преживеле непроцењиве хришћанске мозаике и омогућиле хришћанским поклоницима приступ њима.
      Обраћајући се сестринским помесним Црквама, са посебном тугом констатујемо да овај догађај, тако тужан за свету Православну Цркву, затиче данашњи православни свет разједињеним, а то је непосредна последица антиканонске легализације раскола у Украјини, чиме су ослабљене наше могућности да се заједнички одупремо новим духовним претњама и цивилизацијским изазовима. Данас, у доба растуће хришћанофобије и појачаног притиска секуларног друштва на Цркву, јединство је још неопходније него што је било пре. Позивамо  сестринске помесне Цркве да заједнички, у духу мира и љубави у Христу, тражимо излаз из кризе.
      Изражавајући наду у даље очување и јачање узајамног поштовања и међусобног разумевања између верника различитих светских религија, такође апелујмо на светску заједницу да пружи сву могућу помоћ у одржавању посебног статуса цркве Свете Софије, која има трајни значај за све хришћане.
      Извор: Patriarchia.ru (с руског Информативна служба СПЦ)
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Министарство просвете је 22. јуна ове 22020. године послало свим школама у Републици Србији „Стручно упутство о формирању одељења и начину финансирања у основним и средњим школама за школску 2020/2021. годину“ (у даљем тексту: Упутство). Слична упутства је Министарство слало и ранијих година. Међутим, овогодишње Упутство је изазвало најпре реаговање Уније синдиката просветних радника Србије, а потом и Канцеларије за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке.   Огласио се и министар просвете г. Младен Шарчевић саопштењем (http://www.mpn.gov.rs/strucno-upustvo-za-formiranje-grupa-izbornih-predmeta-ne-dovodi-do-ukidanja-verske-nastave/) из којег издвајамо четири важне тврдње:   1. да Упутство не доводи до нових мера рационализације,   2. да оно само „садржи прецизнија објашњења на који начин школе могу да формирају одељења и групе“; као и   3. да оно неће довести до укудања Верске наставе.   4. На крају саопштења, министар је обећао да ће наставницима Верске наставе, након 20 година дискриминације, коначно бити омогућено да ступе у стални радни однос.   Најпре треба истаћи да ово Упутство заиста доводи до нових мера рационализације, јер су сва ранија упутства за формирање одељења и група дозвољавала да група буде формирана већ са 15 ученика; али уз два ограничења: 1) да у групи не може да буде више од 30 ученика, као и 2) да на нивоу једног разреда не може бити више група него што је одељења. Међутим, најновије Упутство захтева да се ђаци распореде у групе за похађање изборних програма тако што се укупан број пријављених ђака за један изборни програм подели са 30. То значи да се од 150 пријављених ученика из 10 одељења више не може формирати 10 група од по 15 ученика, него једино 5 група од по 30 ученика. Мере које се спроводе овим Упутством, дакле, јесу нове мере рационализације – иако министар тврди супротно.   Друго, никада Стручна упутства за формирање одељења и група нису била саветодавна, као што министар сугерише када каже да Упутство само „садржи прецизнија објашњења на који начин школе могу да формирају одељења и групе“, него таква упутства имају наредбодавну сврху. То се може видети и у самом Упутству: „Изузетно број група може бити већи од прописаног, уз сагласност Сектора за основно и средње образовање у васпитање“ (стр. 8, пасус 3). Дакле, ни други навод министра просвете не стоји.   О трећем наводу не треба ни писати, јер уопште није могуће да упутства дерогирају одредбе закона. Чини са да је овде реч о замени теза.   Што се тиче четвртог навода министра просвете – да ће вероучитељи, после 20 година рада, коначно престати да буду дискриминисани од стране државе, остаје нам да видимо како ће се заиста у наредних шест месеци ствари одвијати.   Дакле, из саопштења министра просвете јасно је да он не види у чему је проблем и да нема намеру да промени садржину спорног Упутства. Ако занемаримо саопштење министра због низа погрешних тврдњи и замена теза и окренемо се стварним последицама нових мера рационализације у просвети, суочићемо се са низом проблема.   Узмимо за пример спровођење наставе у гимназијама. Увођењем нових изборних програма укупан број изборних програма који ученици похађају повећан је са два (Верска настава или Грађанско васпитање, и Други страни језик) на четири (ученици бирају још два, новоуведена, изборна програма). Настава Другог страног језика се изводи – као и настава других обавезних предмета – у одељењима, а тек изузетно у групама. Наиме, један од критеријума распоређивања ђака у одељења је управо њихов избор Другог страног језика – што је била мера рационализације. Отуда су одељења у којима се ђаци деле у две групе ђака, од којих једна слуша нпр. Немачи језик, а друга Француски језик – веома ретка. Следи да се спорно Упутство односи на обавезни изборни програм Верску наставу или Грађанско васпитање, као и на друга два изборна програма које ученици бирају са листе изборних програма које им школа понуди; нпр. Примењене науке 2, и Религије и цивилизације.   Организовање наставе изборних програма у групама од по 30 ученика представљаће нерешив проблем за формирање школског распореда. Узмимо за пример наставника Верске наставе који има пун фонд часова у једној школи – 20 у непосредном раду са ђацима. Ако се његов фонд равномерно распореди по радним данима, то значи да ће он морати да одржи свакога дана по четири последња часа, и то тек после редовне наставе! А где су часови преостала два изборна програма? Колико часова у дану треба ђаци да проведу у школи да би се спорно Упутство спровело?   Додатни проблем изазива чињеница да са уситњеним фондом часова наставник Верске наставе неће предавати у једној школи, него – као што је и сада често случај – у две и три школе. Ако сагледамо чињеницу да се и наставници Грађанског васпитања суочавају са истим проблемом, као и вероучитељи; ако томе додамо и распоред часова наставника који ће предавати друга два изборна програма, онда постаје јасно да спорно Упутство неће моћи да се спроведе у дело на начин који не би био дискриминаторан. Наиме, ако се Упутство не може равномерно односити на све групе ученика, онда се поставља питање: На које ће се групе ученика оно примењивати, а на које неће?   Посреди је, дакле, Упутство које ће, због своје неспроводивости у пракси, принудити директоре школа у Србији да дискриминишу не само неке своје колеге, него ће их довести у ситуацију да ће морати да дискриминишу читаве групе ђака.   Стручно упутство о формирању одељења и начину финансирања у основним и средњим школама за школску 2020/2021. годину мора бити повучено, јер се њиме, поред свих други разлога који се тичу нарушавања квалитета наставе Веронауке и остављања без посла и без икакве помоћи од стране државе великог броја катихета, од директора школа захтева да прекрше Закон о забрани дискриминације.   Одбор за верску наставу  Архиепископије београдско-карловачке   Извор: Инфо-служба СПЦ

×
×
  • Креирај ново...