Jump to content

Прогон Православне Охридске Архиепископије у Р. Македонији

Оцени ову тему


Go to solution Solved by JESSY,

Препоручена порука

 

Беседа Његовог Блаженства Архиепископа охридског и Митрополита скопског ГГ Јована на Спасовдан у Високим Дечанима.
21. мај 2015 године. - храмовна слава манастира

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 2 weeks later...
  • Одговори 3.1k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Monaštvo pravoslavne Ohridske arhiepiskopije bogosluži u izgnanstvu, mimo vekovnih svetinja Srpske pravoslavne crkve, pod čijom je arhiepiskopija kanonskom jurisdikcijom. Bogosluže i opstaju na imanji

Oвакве речи су одавно морале да се чују и то из уста наших високих Црквених достојника. Поновићу цитат који би трбало да одјекне у учима сваког верујућег приврзаника расколничке ''мпц'' :    У путир

Адресирано: Ономе који незаконито држи трон Архиепископије Охридске и ономе који лажно води непостојећу Македонску Цркву г. Стефану   Г. Стефане, са изненађењем и болом, и без да га траж

Постоване слике

Време jе да се македонска Црква канонски осамостали и уједини 
 

Архиепископ Јован

 

arhiepiskop%20jovan%200.jpg

 

Владика Јован, поглавар Православне охридске архиепископије, после дуго времена проведеног иза решетака, и са неформалним статусом политичког затвореника, фебруара ове године бива пуштен на слободу, под такорећи драматичним околностима. У Идризову пише есеј „Слобода у затвору“, док се у јавности ,,говорка'' како је у затвору изложен  малтретирању и претњама, те да је његово здравствено стање веома угрожено.

 

НАСТАВАК НА:

http://plusinfo.mk/mislenje/560/vreme-e-makedonskata-crkva-kanonski-da-se-osamostoi-i-da-se-obedini

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Архиеспископ Јован: Време је да се Македонска Црква канонски осамостали у уједини

 

arhiepiskop%20jovan%200.jpg

 

Владика Јован, поглавар Православне охридске архиепископије, је дуго времена провео иза решетака са незваничним статусом политичког затвореника, а у фебруару ове године је пуштен на слободу под драматичним околностима. У Идризову је написао причу „Слобода у затвору“, а у јавности се спекулисало да је био изложен малтретирању и да му је здравствено стање погоршано.

 

- Владико Јоване, знам да Вам је непријатно подсећање на затворске дане, али бих ипак желео од Вас да чујем шта се тачно дешавало у затвору у Идризову. Да ли је истина да Вам је живот био угрожен и да су Вам спремали ликвидацију као што сте написали у једном писму Управи за извршење санкција?

 

- Барем за сада се не осећам непријатно када се присећам затворских дана, нити у оним ситуацијама када треба да говорим о свом времену проведеном тамо. То је део мене, део мог живота и вероватно ће тако заувек остати. Затвор има сврху само ако испуњава циљеве због којих се неко затвара, а то су углавном два циља: да се изврши праведна каза и други циљ, који је можда и важнији од првог, је да затвор ресоцијализује затвореника. Ако затвор не испуни барем један од ова два циља – онда је бесмислен.

Ја сам затвор у Идризову, у ком сам био затворен, доживео као бесмисао свих бесмисла у нашој држави. У мом случају није постојала праведна казна првенствено зато што није постојало праведно суђење, а то се огледа у томе што Врховни суд вратио предмет Основном суду на поновно суђење, али ни ту није било ресоцијализације. Ресоцијализација не постоји ни за једног од 1.500 затвореника у затвору у Идризову. Такође сматрам да не треба да се прећути ни то да у затвору нема довољно хране, а и оно што има од хране је очајно, па се затворенцима дозвољава да од куће доносе храну у неограниченим количинама. О постељини, прибору за личну хигијену и есцајгу не желим ни да говорим.

 

Када сам био у затвору за претходну казну 2005. године, понекад су затвореници добијали сапун и пасту за зубе. Последњи пут за три године колико сам био у затвору, ни једном нисмо добили пасту за зубе, сапун, ни тоалет папир. Да не помињем да затвореници немају гардеробу коју је затвор обезбедио, већ мора да им се доноси споља. Затвор више не наручује ни дневну штампу за затворенике, а о срамним условима у којима сам живео ме је срамота и да говорим.

 

Мене с у сместили у собу са још 40 затвореника. Свако од тих 40 људи једампут дневно да кине или да се закашље, па већ настаје бука, а ако се зна да се у тој соби налази макар 10 телевизора и ако се зна да се неретко догађа да сваки телевизор емитује различити канал, онда можете да претпоставите који је то хаос у соби. Са друге стране, срећа је што нисам боравио у тој соби када су у њој били мишеви, бубашвабе и вашке. Самим избегавањем тога могу да кажем да сам био привилегован. Што се тиче посла, од 1.600 затворенка у затвору радно ангажовано је било само 50. Под овакивим условима је јасно да је ресоцијализација немогућа.

 

Зато сматрам, тврдим и нећу да престанем да говорим о томе докле год сам жив, да је затвор у Македонији бесмисао свих бесмисла. То је само изгубљено време и пропали део живота затвореника коме се не даје никаква шанса ни да се покаје, ни да постане користан за друштво. Што се мене тиче, уопште није тајна да непрестано трпим притисак да се одрекнем пута црквеног јединства. Био сам посебан затвореник у Идризову, а чак и поред тога што сам испуњавао услове да ми промене третман и да добијем кућно одсуство, то се никада није десило. То је, подразумевано, код мене изазвало негодовање и био сам принуђен да напишем писмо Управи за извршење санкција, можда не толико због неправде која ми се дешавала, јер није ни прва ни последња, колико због неизвесноти од тих притисака. Да испуњавате све услове, а да Вас не пусте на кућно одсуство, одмах би помисли да иза тога нешто лоше стоји. У причи коју сте поменули, а коју сам написао у затвору, сам говорио о томе да скоро сви затвореници знају места где су били сахрањивани политички затвореници бивше Југославије. Онда некако дођеш до закључка да се ово наше, данашње, лудо време не разликује претерано од времена тадашње Југославије.

 

 

9sbbyx.jpg

Нисам јабука раздора

 

- Врховни суд Републике Македоније је укинуо пресуду из 2013. године којом сте били осуђени на казну затвора од 3 године због наводних финансијских малверзација. Предмет је враћен на поновно суђење. Оптужени сте за проневеру 250.000 Евра Македонске Православне Цркве које сте наводно „опрали“ куповином имовине. Шта ћете рећи на поновљеном суђењу у своју одбрану?

 

- Мислим да у Македонији не постоји човек који не зна да сам био непаведно осуђен на трогодишњу казну затвора. Али, чак и у Македонији и поред медијског мрака и тенденције већине медија да буду или пристрасни или игнорантски постављени када се ради о мојим судским споровима, сматрам да се у великој мери прочуло о мом неправедном суђењу и неправедној затворској казни. Оно што сам рекао на првом суђењу ћу поновити и на другом. Једном потрошени новац (говорим за наведених 250.000 Евра) за који сам био осуђен правоснажном пресудом да сам га незаконито потрошио и за то је већ одлежана казна, нисам могао ни на који начин да га „оперем“, јер је већ новац био потрошен, односно није га ни било. За време мог боравка у Русији, једна особа којој сам рекао зашто сам осуђен је рекла нешто врло занимљиво. Знате, каже, зашто вас је судија осудио на казну затвора? Зато што му нисте рекли тајну како једном потрошени новац може поново да се потроши.

 

- Насупрот наводима да сте занемарили лечење и опоравак после седам робија, бил исте прилично активни после изласка на слободу. Били сте на лечењу у Санкт Петербургу, али се чини да се трудите да надоместите пропуштено време за промоцију Православне охридске архиепископије. Или грешим?

 

- Искористићу простор који су ми Ваше новине уступиле да се захвалим Његовој Светости, патријарху московском и целе Русије Кирилу, као и свима другима којима је засметао мој боравак у Русији ради опоравка после затворске казне. Обавио сам све прегледе и открио неке здравствене проблеме које нисам ни знао да имам. Био сам немаран према сопственом здрављу не само у затвору, него и на слободи. Некако, као да ми је недостајало време да обратим пажњу на здравље.  Први пут у животу сам у Русији  добио прилику да одрадим систематске прегледе свих делова главе и тела, да ми конзилијум успостави дијагнозу и да добијем одговарајуће лечење. Невезано за то, свакако сам имао могућност да вршим службе, проповедам и мало да путујем. Што се тиче Охридске архиепископије, мислим да су и она и њен претстоитељ добро обавештавали и ширили истину о неправедним судским поступцима који су се водили против мене и још 18 лица из Архиепископије . Нема места у свету на ком се није чуло за такву политичку хајку. На корист Охридске архиепископије, али на штету наше отаџбине.

 

- Српска Православна Црква је одобрила наставак дијалога за решавање црквеног спора са Македонском Православном Црквом. То је добра вест. И поред свих очекивања, иницијатива је обустављена престанком тамошњег прогона Охридске архиепископије од стране македонских световних власти. На удару се нашло 18 свештених лица Охридске архиепископије међу којима и двојица епископа. Очекујете ли да се и тај услов коначно испуни? То Вас питам, јер сам и сам мало сумњичав по том питању. Наиме, прошле године је српски владика Амфилохије у интервјуу за „Слободни Печат“ споменуо и похвалио позитивне сигнале од стране МПЦ и када се чинило да ће све коначно да крене да се одвија, јабука раздора сте опет били Ви.

 

- Ко непристрасно прати дешавања унутар Цркве, зна да СПЦ никада до сада није показала било какву колебљивост везану за престанак гоњења претстоитеља Охридске архиепископије и њених чланова , јер је то услов да се започне нови дијалог о статусу МПЦ која је у расколу. Други проблем је тај што у Македонији не постоје неристрасни аналитичари и у недостатку истих, двојица новинара (један телевизијски, други новинар једног дневног листа) су сами себе прогласили за експерте који прате унутарцрквена дешавања. Ни један, ни други никада нису тражили потврду и проверу информација од стране Охридске архиепископије, а често су давали себи за право да коментаришу црквене прилике у Македонији. Ако не постоји потпуност информација, онда се подразумева да велика мера такве непрофесионалне новинарске пропаганде ствара искривљену слику црквене реалности и стварних догађаја унутар Цркве. Пристрасно је, нереално и тенденциозно тражити да се Архиепископ Јован прикаже као јабука раздора, а посебно као се зна колико он поштовање ужива међу православним македонским становништвом. Са подношењем жртве, преко неправедног страдања и затварања се граде мостови и споне за јединство, а не разлози за нејединство и раскол.

 

 

- Имам утисак да је мање-више позната формула, ако тако могу да се изразим, по којој ће се решавати спор између СПЦ и МПЦ: враћање Македонске Цркве у канонско јединство са СПЦ, проглашавање аутономије МПЦ и признавање од стране других сестринских православних цркви под именом које је фактички већ промењено (Македонска Православна Црква – Охридска архиепископија).  Да ли пропуштам неко важно питање које може да буде непремостива препрека  у преговорима?

 

- СПЦ се оптужује да не жели да да аутокефалност МПЦ која је у расколу. Али то није истина. Управо се по томе види колико су самопроглашени аналитичари црквених прилика у Македонији неинформисани и не познају ни најосновније ствари потребне за  изношење анализа . СПЦ једноставно није у могућности да сама да аутокефалност МПЦ без сагласности осталих православних Цркви. Чак и под условом да се све Православне Цркве сложе и дају МПЦ, која је у расколу, аутокефалност – то ће бити неефикасно с обзиром на то да се за сада сестринске Цркве нису усагласиле која ће од њих да потпише и одбори аутокефалност . Ове информације знам из прве руке, јер сам учествовао на припремној конференцији Великог свеправославног сабора који ће се одржати у Шамбезију. На последњој припремној конференцији која се одржала пре два месеца нисам био присутан, јер сам био у Русији, али сам обавештен од стране учесника конференције да се тема везана за доделу аутокефалности неће помињати на Великом свеправославном сабору који ће се одржати следеће године из разлога што не постоји консензуално решење по том питању између Цркви. До пре неколико деценија аутокефалност је одобравала само Константинопољсла патријаршија, а друге Православне Цркве су пре или касније то прихватале. Дакле, чак и да се на Великом свеправославном сабору усвоји тема о аутокефалности и додели аутокефалност, ту аутокефалност неће моћи да одобри ни Константинопљска патријаршија.  Како ствари стоје, то питање неће бити постављено на Великом свеправославном сабору и из тог разлога постоји страх да та тема још дуго неће бити решена и затворена.  Да се вратим на питање – сматрам да је аутономни, самосталан, односно самоуправни статус највише што МПЦ која је у расколу може тренутно да добије. То би трајало све до оног тренутка док се Православне Цркве не договоре која ће од њих бити задужена за доделу аутономије у будућности.

 

 

pskov12.jpg

Тенденциозност и заблуде

 

 

- Осим што је Ваша лична слобода  „conditio sine qua non“ (услов без ког се не може) за преговоре, да ли ћете имати неку другу улогу у преговрима између СПЦ и МПЦ? Ако сам добро разумео, владика Давид ће бити члан комисије СПЦ задужене за преговоре . Може ли Православна охридска архиепископија ту  да одигра позитивну улогу, или ће бити тројански коњ у процесу?

 

 

- Услов да будем на слободи да би преговори могли да почну није наметнула СПЦ, већ Православна охридска архиепископија. СПЦ је само прихватила одлуку синода Православне охридске архиепископије да је за отпочињање било каквих преговора са МПЦ која је у расколу потребно да се испуне елементарни услови за одржавање тих преговора , а ти услови су да преговарач буде на слободи, а не у затвору. То је из разлога што се СПЦ након издвања документа за аутономију Правослане охридске архиепископије према архиепископији односила као према аутономној Цркви која се пита и даје мишљење како за суштинска решења у самој СПЦ, тако и у међуцрквеним односима. СПЦ је била недвосмислена и јасна свих ових година уназад да су било који преговори са МПЦ која је у расколу немогући без учешћа представника Православне охридске архиепископије. СПЦ је остала томе доследна, а ми смо у Православној охридској архиепископији показали и доказали да смо то заслужили.

Ако говоримо о томе да ли ће Православна охридска архиепископија одиграти позитивну улогу или ћр бити тројански коњ у процесу, сматрам да су се и највећи скептици међу јерарсима у Православној Цркви, посебно после нашег затварања и прогонства, уверили да је јединствени пут за решавање дугодеценијског раскола онај који је предложила Православна охридска архиепископија. Данас је Православна охридска архиепископија поштована не само због њеног континуитета са древном Охриском архиепископијом, већ и због сведочења истине коју смо показали целом свету. Њен првојерарх, Архиепископ охридски и Митрополит скопски је по тој титули познат на свим меридијанима. У овој ери дигиталних медија, међу православним јерарсима можда постоји неки са којим нисам има омогућност да се упознам лично. ли сигирно не постоји ни један који није чуо о мојој затворској казни. То је огорман духовни капитал који прави Охридска архиепископија. А, као таква, она може имати само конструктивну улогу у решавању раскола једног дела јерарха у Македонији.

 

- Владико Јоване, вероватно знате да немате много пријатеља у Македонији и да су ретки они који изговарају Ваше црквено име (многи медији Вас зову искључиво по презимену – Вранишкоски). То је делимично тако и због пропаганде која каже да су Ваше активности и ставови у СПЦ и Православној охридској архиепископији антимакедонски и да им је основна намена порицање самосталности Македоније. Морам да наведем да ћете уколико се испостав ида је то тачно у мени имати најљућег противника.

 

- Омаловажавање моје личности које систематски спроводе средства јавног информисања у Македонији показује да су новинари недостојни професије којом се баве. Неће мени пасти круна са главе ако ме неки злонамерни новинар не ослови мојом пуном титулом, зато што ми он није дао ту титулу, нити може да ми је одузме. Чак и краљицу Енглеске неко из злобе и да би је понизио може да назове принцезом Елизабетом или само Елизабетом без и једне титуле, али она неће престати да буде краљица Енглеске. Моја титула је прихваћена у Православној Цркви, а преко тога и у политичким, културним и научним круговима у свету. То да ли ме неко ословљава пуном титулом или само по презимену, Вранишкоски, је његова воља која истовремено показује и његов ниво васпитања и образовања.  Моје презиме заиста јесте Вранишковски и ту нема ничег погрешног , али они који ме зову по презимену праве грешку јер не знају или знају, а не маре за то да се људи са титулама било црквеним или световним ословљавају и по тим титулама, а не само по личном имену и презимену. Ви који се бавите медијима знате да је и лоша реклама ипак реклама. Ако на интернет претрази откуцате Архиепископ Јован, Охридски Јован, Митрополит Јован или ако откуцате само Вранишкоски Јован, изаћи ће вам толико резултата претраге колико нема ни председник Македоније.

Ипак да се вратим на на питање. Да ли неко ко је био спреман да поднесе толика прогонства, суђења, затварања, а да не говорим омаловажавања која сам доживео за последњих 13 година није исправан и прави за народ који му је поверен и за отаџбину у којој живи? Нажалост, у нашој отаџбини се још идеолошки приступа не само црквеним, него и националним питањима. По црквеном питању је настављено да се односи идеолошки и након пада комунизма, зато што је неко услед кризе идентитета,  по распаду СФРЈ, који је уздрмала све државе бивше Југославије, успео да уведе тајне службе које су водиле и унутрашњу и спољашњу политику.  Грађани су од стране тих тајних служби лагани и убеђивани да је МПЦ вековима уназад штитила македонски идентитет. Те су лажи, које су тајне службе излагале без икакве анализе и научних провера, прихваћене и данас имамо ситуацију да се свако ко је против МПЦ проглашава државним непријатељем. То су ствари које су ван памети, али такав догматски начин рада се догађао и у државама које су јаче од наше. Сада су потребне године и деценије да се промени тај став и да се људи убеде да ниси непријатељ државе и народа ако си против МПЦ.  Држава која држи монопол над било чим, па макар тај монопол био и на верском плану не може бити демократска, а нажалост Македонија није била демократска ни за време Црвенковског, нити сада. Нас прогоне већ пуних 13 година. 13 година је довољно да свако покаже своје намере и циљеве. Мислите ли да до сада не бисмо били већ десет пута осуђени да неко има и најмањи доказ о нашем противдржавном деловању? Па, такви суде намештене судске процесе и оком не трепну, а кажете да не бисмо били осуђени да постоји и најмању доказ противдржавног деловања?

 

- Медији у Македонији кажу да се представљате као „српски егзарх“ и да не признајете македонски идентитет. Ако заиста спорите македонски идентитет са комотне позиције заговорника фриволне тезе да „подела на националност припада реду безначајних подела за које не треба велики напор да се превазиђу“ – не бих могао да схватим како очекујете подршку и разумевање Македонаца. Другачије речено, у једном Вшем интервјуу кажете да Вас у Македонији када желе да вас увреде називају Србином, Грком, Бугарином... Ево, ја не желим да Вас увредим и познато ми је Ваше уверење да Вам је црквена припадност много важнија од националне. Али бих Вас ипак замолио да ми недвосмислено одговорите и на то неважно питање – шта сте ви, заправо, по националности?

 

- Не, ја се не претстављам као „српски егзарх“, нити сам „српски егзарх“, нити сам то икада био. Моја титула је „Архиепископ охридски и Митрополит скопски“. Један кратак временски период од половине 2002. до маја 2005. године сам имао титулу „Егзарх српског патријарха за Републику Мкедонију“.  Али од маја 2005. године, када је издата потврда о аутономији Охридске архиепископије , моја титула је „Архиепископ охридски и Митрополит скопски“. Нажалост, код нас свако може да пише о црквеним темама без обзира да ли прати дешавања или је потпуно неписмен не само по црквеним питањима, него и граматички. Пре извесног времена сам давао интервју за један тајвански лист где ми је постављено питање: „Зашто Вас поједини медији називају егзархом када нисте егзарх, него архиепископ?“ Шта сам друго могао да одговорим осим да неки новинари у мојој земљи који се баве црквеном проблематиком не знају о томе ни толико колико зна један тајвански новинар.

Што се тиче питања националне припадности, ја се не изражавам привидно, или извештачено, или насилно, да сам национално незаинтересован. То је моја одлука и став из моје ране младости. Можда ме у хришћанству највише привлачи аутентично тумачење речи апостола Павла: „Када нема више ни Грка, ни Јудејаца , ни необрезаних, ни варвара, ни скитница, ни робова, ту је све и у свему је Христос.“  И сада, када мислим да сам слободан од већине видова ропства, а ропство је, између осталог, и оно што се намеће као биолошка потреба (национална припадност), неко опет жели да ме зароби и да ме стави у затвор строжији од оног у Идризову и да ме направи робом нације, па која год она била. Томе пркосим и оштро се противим. Као епископ Цркве Божје, прво сам треба да се трудим да не западнем ни под чије ропство, а потом и друге да потстичем на лепоте живота слободног од сваког ропства.

Мене нико није питао да ли желим да се родим у Македонији. То је ствар коју ја не могу да променим сопственом вољом. Могу да бирам да ли ћу живети у својој отаџбини или ћу се одселити.  Али сам ја изабрао да останем и поред  свих непријатности које сам доживео, а које, признаћете, нису мале. За много мање непријатности од оних које сам ја доживео, људи су проклињали сопствену отаџбину и одлазили из ње. Велико се онда поставља питање ко је већи родољуб. Да ли је то онај који наглашава своју националну припадност у свакој прилици, а притом се одселио из Македоније или би то урадио чим му се укаже прилика да у иностранству има бољи живот, или онај који сматра да је национална припадност терет и ропство које стеже са свих страна, али ипак не напушта своју отаџбину, јер је убеђен да је Божја воља да се роди међу тим народом и у тој земљи и да се тамо бори против сваког вида ропства у које, без изузетка, спада и ропство националног идентитета. Из тог разлога сматрам да је безначајно да се изјашњавам било као Грк или Јеврејин.

 

 

pravoslavna-ohridska-arhiepiskopija-arhi

Две Цркве у Македонији треба да се споје

 

- Под претпоставком да ће спор између СПЦ и МПЦ бити решен на задовољство обе стране, настаће једна чудна ситуација: у Македонији ће постојати две помесне Цркве – Православна охридска архиепископија чији сте Ви поглавар и МПЦ која је наша „званична“ Црква. Може ли у будућности да дође до уједињења две македонске Цркве у једну?

 

- Када би се гледао црквени канон, није могуће да Македонија има две православне Цркве. Сада је ситуација таква, јер постоји једна канонска и призната Православна Црква – Охридска архиепископија и једна неканонска и у расколу, али ипак Православна Црква – Македонска Православна Црква. Могуће решење треба да укључи и решење спајања ове две Цркве ако постоји жеља да то буде одрживо.

 

 

 

Гандијевски начин борбе са тоталитаризмом је најбољи

 

 

- Желео бих да вас подсетим да сте 2009. године написали писмо премијеру Николи Груевском у ком сте му тражили да се заустави прогон који је започео док је Бранко Црвенковски био на власти. Од тада до данас је прошло 6 година, а Ви као ни сви ми у Македонији нисте подигли главу. Занима ме да ли пратите политичку ситуацију у Македонији и шта мислите о актуелној кризи?

 

- Неко је задовољан када има довољно новца да наручи ракију и салату у кафани. За неког другог је то мизерно и тај други има жељу да лети параглајдером.  Сви ми се разликујемо један од другог својом вољом и начином на који остварујемо своју слободу и своје жеље. Ја баш не бих рекао да нико у Македонији није подигао главу. Главе тешко подижу само они који желе да освоје врх Монт Евереста. Други ће се задовољити тиме да им живот прође у подножју планине и уопште неће имати проблем са спуштеном главом. Али, ови други су у множини и зато увек надјачају и ту заиста нема дилеме ко је од те две групе људи бројнији.

 

Ипак, демократски начин владавине који барем декларативно одобравамо као друштвени поредак наше отаџбине, не подразумева само власт већине, већ и власт правде и права. Е, то је оно што није обезбедио Црвенковски, а још мање Груевски. Владавина права прави равнотежу између мањине и већине. Владавина закона чини равнотежу између већине и мањине. Мени се чини да је највећи проблем наше отаџбине то што ни након 25 година транзиционог периода нисмо успели да направимо институционалну државу и наставили смо да живимо у диктаторском режиму без обзира да ли се ради о Цркви или Груевском.

 

Замислите да у нашој земљи постоје развијене институције које на основу анализа и преко интересних сфера убеђују и власт и народ да трпимо раскол између две Цркве, да наша отаџбина не може да нађе заједнички језик са суседним државама, да предуго стојимо на прагу ЕУ. Е, то би била демократија, а ово што нам се дешава последњих 25 година је слично оном што нам се догађало претходних 45 година, а тај период смо звали тоталитаризам.

 

Постоје два начина путем којих слободоумни људи мог уда се боре са тоталитаризмом. Један је револуција, али то доводи до губитка људи и зато је тај начин за мене неприхватљив, а други је гандијевски начин и то је за мене најбољи начин борбе са тоталитарним режимом. Говорење истине  и трпљење последица је највећи доказ истине. Истина није надмена и не намеће се. Она је превасходна управо због те своје ненаметљивости.

 

 

Бранко Героски

 

Извор оргинала: http://plusinfo.mk/mislenje/560/vreme-e-makedonskata-crkva-kanonski-da-se-osamostoi-i-da-se-obedini

 

Превод за Поуке.орг: Александар Лазић 



Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 3 weeks later...
  • 4 weeks later...

Makedonija: Sloboda za vernike, pa pomirenje

Razgovori između srpske Patrijaršije i makedonske crkve mogli bi da počnu na jesen. SPC očekuje obustavu sudskih postupaka protiv 18 osoba

ARHIEPISKOP-JOVAN_620x0.jpg

RAZGOVORI između Srpske patrijaršije i kanonski nepriznate Makedonske pravoslavne crkve (MPC) mogli bi da počnu najranije na jesen. Na njihov tok presudno će uticati povlačenje tužbe pred makedonskim sudovima protiv 18 vladika, monaha i vernika Ohridske arhiepiskopije. Dok se to ne desi ne treba očekivati nikakav pozitivan rezultat razgovora.

 

Na formiranje komisije MPC za dijalog sa Srpskom crkvom i buduće pregovore ovako se gleda u Srpskoj patrijaršiji. Ključni uslov, pored obustavljanja sudskih postupaka protiv dela klira i laika, jeste i pozitivno rešenje procesa protiv arhiepiskopa skopskog i mitropolita ohridskog Jovana (Vraniškovskog). Prekid njihovog sudskog gonjenja, kako objašnjavaju u Patrijaršiji, biće jasan znak da i u Skoplju postoji volja da se postigne kompromis sa SPC.

Da je Makedonska crkva odredila sastav delegacije koja će voditi razgovore sa Patrijaršijom u Beogradu o budućem statusu Pravoslavne crkve u Makedoniji, SPC nije zvanično ni obaveštena. Informacija o tome stigla je iz diplomatskih izvora i medija.

- Zvanično obaveštenje iz Skoplja još nismo dobili, iako je nepriznatoj MPC još 25. juna poslata odluka Sabora, kojom je odobren nastavak dijaloga i određen sastav srpske delegacije - kažu u Patrijaršiji SPC. - Do zvaničnog susreta moglo bi da dođe najranije na jesen, pošto se krajem avgusta ponovo sastane Sveti sinod i usaglase tehnički detalji razgovora.

Kako "Novosti" saznaju, zbog loših iskustava sa progonom vladike Jovana i njemu vernih episkopa i monaha, Srpska crkva neće žuriti sa početkom razgovora. Sporom dinamikom susreta Makedoncima će biti data prilika i da povuku konkretan korak sa obustavljanjem sudskih postupaka protiv monaštva i vernika autonomne Ohridske arhiepiskopije.

Makedonske vlasti pokrenule su postupak protiv 18 osoba, među kojima su majka i sestra arhiepiskopa Jovana, kao i vladike Marko (Kimev) i David (Ninov). Oni se terete za navodno pranje novca, kojim je kupljeno zemljište za izgradnju sedišta autonomne Ohridske arhiepsikopije, koju državne vlasti u Makedoniji - ne priznaju.

Budući razgovori o statusu MPC odvijaće se pod budnim okom Moskovske patrijaršije, koja će biti i neka vrsta garanta dogovorenih rešenja. U tom procesu ključnu ulogu imaće ruski mitropolit Ilarion (Alfejev), koji je kao šef Odeljenja za spoljne odnose Ruske pravoslavne crkve odigrao i ključnu ulogu u puštanju na slobodu vladike Jovana. Od njega i Moskovske patrijaršije očekuje se da budu faktor koji će odigrati presudnu ulogu u postizanju kompromisa, ali isključivo u skladu sa kanonskim pravom koji važi u pravoslavlju.

REŠENjA IZ NIŠKOG SPORAZUMA

IZ Srpske patrijaršije više puta se čulo da Makedoncima SPC ne može da ponudi ništa više nego što je bilo predviđeno Niškim sporazumom iz 2002. godine. On je predviđao najširu autonomiju za Ohridsku arhiepiskopiju, koja bi imala pravo na izbor poglavara i samostalno delovanje. Prema ovom aktu, od koga su makedonski crkveni velikodostojnici ubzro po potpisivanju odstupili, SPC bi bila samo formalni nosilac kanonskog ustrojstva, a patrijarh srpski bi samo potvrđivao izbor poglavara Arhiepiskopije.

 

CRKVA ZA IDENTITET UZBUĐENjE u Skoplju izazvala je nedavna izjava mitropolita Jovana po izlasku na slobodu da je Makedonska pravoslavna crkva "politički izum, kako bi se osigurao identitet makedonskog naroda". Istup poglavara Ohridske arhiepiskopije deo je argumentacije SPC povodom makedonskog raskola. Patrijaršija u Beogradu smatra da je odvajanje Crkve u Makedoniji "skuvano" u kuhinji komunističkih vlasti u cilju tadašnjeg trenda jačanja makedonske nacije.

 

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:557223-Makedonija-Sloboda-za-vernike-pa-pomirenje

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Епископ стобиски и Местобљустител струмички Давид: Обраќање на 17-годишнината од хиротонијата во Архиерејски чин на Архиепископот охридски и Митрополит скопски г.г. Јован

 

d0bdd0bf.jpg?w=640&h=455

 

Ваше Блаженство, Архиепископе на најсветата Охридска Архиепископија и Митрополите Скопски г.г. Јован, неизглаголива радост ни происходи од денешнава прослава и учество во евхаристисково собрание на кое Вие претстоите, а коешто, бездруго, претставува средиште, срж, епицентар на животот на нашата помесна Црква. Воопшто речено, нашите евхаристиски собранија, кои се објава на црковното Единство на нашиве простори, од Охрид до Скупи, преку Баргала, и од Хераклеа, преку повардарието, до Тивериопол, сведочат дека луѓето во Соборноста на Црквата не се случајно натрупана толпа, не се хаотична маса потхранета од земната политика, поттикната од трулежните пориви. Суштината на православната еклисиологија е недвосмислено јасна – Црквата е таму, кадешто верниот народ е во Единство со својот Епископ во светата Литургија! Се подразбира, пак, дека тој Епископ е во литургиско Единство со сите канонски Епископи! Затоа некои теолози православната еклисиологија ја именуваат уште и како евхаристиска еклисиологија. Следствено, јасно е дека Црквата е Телото Христово, Црквата се верните луѓе причестени на Евхаристијата, која ја принесува нивниот Претстоител, којшто не е „функционер“, туку a priori харизматична личност, која го негува поредокот на Црквата и ја исполнува волјата Божја. Во што се состои поредокот и која е волјата Божја? Одговорот ни го дава самиот Христос во Неговата Првосвештеничка молитва, кога обраќајќи му се на Отецот, вели: оние кои си ми ги дал, сите едно да бидат, како што сме ние (Јован 17. 11).

Рековме, Отците на Црквата нагласуваат дека Епископот не е само управител и некој кој ја разубавува Литургијата, туку е единствен Претстоител на Литургијата. Не е возможно да се замисли Литургијата, доколку не се совршува во негово име! Не е возможно свештеникот да служи некаква негова „презвитеријанска“ Литургија, која не би се служела во име на неговиот канонски Епископ! И бидејќи од Евхаристијата извира животот на Црквата, тогаш и духовното очинство, и исповедта, и севкупниот светотаински живот на Црквата не е независен од харизматичната дејност на Претстоителот на помесната Црква! Логично е, тој што слуша, да праша зошто на почетокот на денешново обраќање го предочуваме сето ова? Затоа што од претходнореченото поимаме дека главната, првичната, суштинска дејност и посветеност на Епископот е – како зеница во окото и по секоја цена да ги чува Единството на Црквата, преку заедничкото служење Литургија со претстоителите на сите помесни евхаристиски собранија. Тоа е суштински битно, особено затоа што не смее да се заборави дека споменатото Единство на Црквата е стекнато со пролевање на самата крв Христова, како што и Црквата не се гради само со поставување крстови, полиелеји или шандани, ниту само со ѕидање параклиси и конаци, туку првенствено со творечко подражавање на саможртвената љубов Христова и со дејствително чување на црковното литургиско Единство.

Ваше Блаженство, имајќи го во вид претходнореченото, секогаш во живо сеќавање ни останува дека на денешен ден, на 19 Јули 1998 г., на денот на Вашата хиротонија во Епископски чин, со сопствениве уши Ве чувме како ги изговоривте следниве полнозначни зборови, велејќи: Господ нека ми даде благодат и енергии, онака како што само Тој знае, та свештенослужејќи го Словото и принесувајќи му благодарност од сиот народ, да допринесам за единството на Црквата, толку неопходно во ова време на изопачени вредности; до последен здив да работам на единството како на помесната, така и на Црквата во целата вселена.

И, откако ги изрековте тие слова, што се збидна?!

Во Вашата скромност, Вие не се фалите со крвта што ја пролевате за Единството на Црквата, не се фалите со сето тоа што се случи и што сѐ уште се збива. Но, Соборната Црква се фали со таков Претстоител каков што сте Вие и пофалбата нејзина се пренесува по целата земја, нејзините зборови се слушаат до краиштата на вселената. Откако, значи, ги изглаголивте тие заветни глаголи во Вашата пристапна Епископска омилија, многупати се најдовте во опасност од разбојници, во опасност од својот род, во опасност по градови, во опасност меѓу лажни браќа. Моќниците од овој свет и век Ве гонеа и Ве затвораа! Sвечкаа со оружје, фрлаа оган, го уриваа тоа што беше издигнато со последната лепта. Не еднаш, не двапати, не трипати, туку многупати бевте затворан во темница. Сведочиме дека ниту еднаш од Вашата уста не излезе грд збор за оние кои Ве гонеа и продолжуваат да Ве гонат Вас и Црквата на која ѝ претстоите. Напротив, Ваши се зборовите дека: портите од нашите срца треба секогаш да бидат отворени за нив, ако сакаме да бидеме Христови, какви што и сме!

Поминавте 220 денови и ноќи во студот на затворот, под лажното обвинение дека сте распалувале национална омраза. Но, така, исцело му се вподобивте на Христа, којшто и самиот беше лажно обвинет и затворен, кога првосвештениците и римската власт се здружија против Него. Само за такви клевети беа кадарни непријателите на Соборноста, за јасно да се види дека нивните сетила не се извежбани да созерцуваат дека Вие со целосна предаденост му служите на Христовото Евангелие, кое не го ограничува, ниту го заробува човека во распадливоста на неговата биолошка даденост.

Во често неспиење, глад, труд и маки, повторно поминавте 256 денови и ноќи во Идризово, и на тој затвор ликуваа сите на кои им се непознати зборовите Христови:одете од мене… оти во затвор бев и не ме посетивте (Матеј 25. 41-43). А, Ве фрлаа и во самица, само за на Богојавление да не им го фрлите крстот на затворениците, кога тие со метафизички копнеж ја молеа неумоливата затворска управа, Архиепископот Јован да им го фрли крстот за да им се ублажат страдањата. Истата управа и нам ни забрануваше да Ве посетиме и да Ви донесеме света Причест во Идризово, но и покрај сѐ Вие ја испишувавте Вашата слобода во затворот, усрдно вежбајќи се во подвигот да се откажете од гномичката волја и Вашата волја да ја поистоветите со волјата Божја. Ете, оттука е јасно дека затоа, и го постигнавте, и го негувате Единството! Заради таа јакововска борба, кога, сепак, еднаш Ве посетивме во Идризово, не можевме да Ве познаеме, колку бевте ослабен!

И повторно, ползувајќи лажни сведоци, Ве фрлија 1147 денови и ноќи во темница, како 1147 пати да бевте удиран со стапови, каменуван, напаѓан! Кој се соблазни, а Вие да не горите? И уште многу други зла Ви беа приредени, но како што велат светогорските старци, Вашиот ум постојано беше фабрика за производство на добри, убави мисли, Вие постојано бевте со добра волја во немоќта, во потсмевите, во тешкотиите за Христа, држејќи се до исконското, до апостолското, дека кога сте слаб, тогаш сте силен (види: 2Кор. глави 11 и 12).

Возљубени, затоа, парафразирајќи го светиот Григориј Богослов ќе кажеме дека Јован Архиепископот Охридски фалејќи го, ние добродетелта ја фалиме, бидејќи исто е него и доблеста да ги пофалиме!

Блаженејши, како новопројавен теолог на Единството ја опфативте во себе доблеста за која зборуваме. А, фалејќи ја доблеста, Бога го фалиме кој, според Вашите зборови, Ви дава благодат и енергии и на Вас ја исполнува православната перспектива и блаженство: блажени сте вие кога ќе ве срамат и прогонуваат, и кога ќе говорат против вас секакви лоши зборови, лажно, заради Мене! Радувајте се и веселете се, зашто голема е наградата ваша на небесата! Така ги гонеа и пророците, коишто беа пред вас (Матеј 5. 11, 12). Затоа, и тука, и сега, нагласено ќе го повториме тоа што насекаде и секогаш го објавуваме. Бог го создаде светот не од неговата суштина, туку преку неговите несоздадени енергии. Следствено, согласно на светоотечката теологија, помеѓу битијата и создавачката волја Божја постои целосна и органска поврзаност. Човекот е повикан да ја воочи таа нераскинлива поврзаност на неговиот логос, или како што светиот Дионисиј Ареопагит овој логос го именува со изразот парадигма, повикан е да ја поими причината заради која постои, призван е, значи, секој човек да ја согледа и познае поврзаноста на парадигмата на неговото битие со создавачката волја на Троичниот Бог. Ваше Блаженство, на Црквата ѝ е кристално јасно дека причината за Вашето постоење, логосот и парадигмата на Вашето битие е сѐ да приведувате во Единство со Бога, не жалејќи го Вашето веќе нарушено телесно здравје и не прашувајќи притоа која е цената за Единството, бидејќи Вие најдобро знаете дека црковното Единство нема цена!

Затоа, се сеќаваме дека на прославата на 10-годишнината од Вашата хиротонија, во Јули 2008 г., рековте дека воспоставувањето на Единството на Црквата во Р. Македонија, како највисока цел на програмата на Вашето Архиерејско делување, е постигнато, е остварено. Тогаш поставивте нова цел – присоединување кон нашата канонска Охридска Архиепископија и на оној верен народ во Р. Македонија, кој, за жал, сѐ уште е надвор од Соборноста на Црквата.

Еве, на општа радост, таа нова цел почнува да се остварува! Но, и таа нова цел моравте да ја одстрадате, инаку којзнае дали ќе беше возможно нејзиното остварување!

Претстојат, значи, разговори за присоединување во нашата Соборност на оние, кои за жал, сѐ уште се надвор од Соборноста, а копнееме да бидат во неа! Затоа, денес, и не само денес, најпрвин Вие, а потоа и целата Црква заедно со Вас се моли за постигнување на многупосакуваното Единство. Оттука, ова денешно торжество, не е само празнување на минатото, туку уште повеќе претставува празнување на иднината. Денешново црковно благолепие претставува поттик, кој доаѓа од иднината кон сите оние што, за жал, се наоѓаат во раскол, за да се замислат и да си одговорат на прашањето: кој е логосот на нивното битие, која е причината на нивното постоење? Бездруго, тоа не е расколот! Следствено, денешново празнување е Ваша првосвештеничка и соборна молитва за: сите едно да бидеме! Ние, истовремено, сведочиме дека Вашето најголемо страдање е страдањето кое го чувствувате заради тоа што во Црквата не учествуваат нејзините отпаднати делови. Затоа, иако постоеше можност претстојниот разговор за нивното присоединување да не започне, додека конечно не заврши новиот судски прогон најавен за Септември, оваа година, значи и покрај сѐ што Ви направија, а гледаме дека и сѐ уште Ви прават, Вие бевте првиот, кој целосно се заложи разговорот веднаш да почне. Светиот Архиерејски Собор одлучи тој разговор да не заврши пред да бидат донесени ослободителни пресуди! Следствено, сведочиме дека Вашата рака е секогаш подадена, само заради длабоката свест дека во Црквата не е возможно да се биде до крај среќен, сѐ додека сите не ги видиме во најскапоцената Соборност и спасителното Единство.

Затоа, Отците на Црквата учат дека за да се оствари вистинско постоење потребно е да се движиме напред, а не назад во минатото. Само futur-от, односно само Христос Кој ни доаѓа од иднината, може да му даде вистинитост на минатото, а не обратно. Ќе си дозволиме да се послужиме со една впечатлива метафора за тоа дека човекот во Црквата не е замрзнато, намрштено, вкочането постоење, туку дека е homo ludens– човек играч, битие кое се игра и низ играта учи. Извесниот елински поет и морепловец Никос Кавадиас, во еден негов моќен стих, ќе испее: χόρεψε πάνω στο φτερό του καρχαρία… односно: играј на крилото од ајкулата…! Овој стих во една метафорична, преносна смисла претставува порака до секој човек; и како да му вели: дојден си на овој свет заради една причина, инаку безвредно ќе ти е тоа што си дојден, дојден си да ги надминеш своите граници, биолошки, политички и сите други, дојден си да го освоиш невозможното! Дојден си да го живееш допирот на создаденото со несоздаденото, на трулежното со нетрулежното во Соборноста на Црквата.

Ваше Блаженство, вечноста веќе запиша дека делото на Вашиот живот е остварувањето на Соборноста. Некој друг, некогаш, без да ги праша, ги исфрли луѓето од плодната паша! Вие како вистински Архипастир ги вративте. И не само што ги вративте, туку, по углед на великите Отци на Црквата, се жртвувате за тие да пребиваат во Соборноста, за на тој начин да биде обезбедено обожението на човекот, кое е возможно единствено во, а никако вон Едната, Света, Соборна и Апостолска Црква.

Ваше Блаженство, ќе ги сопреме на кратко овие зборови за Вашите секојдневни распетија и воскресенија, кои се многу послаби од самата вистина за распнувањата и востановувањата кои секојдневно ги живеете, за, поучени од светоотечките слова, да Ви посакаме, крепко здравје и уште многу години да ги водите кон обожение оние кои по слободен избор сакаат да бидат православни Христијани, да ги водите какосовршени поклоници на Совршената Троица. Тогаш кога ќе го живеат мирот и тишината, уште многу и многу години да ги одржувате и архипастирствувате, тогаш кога ќе се наоѓаат во внатрешна борба, уште многу и многу години да ги подигнувате и примате, како што тоа, не жалејќи се себе си, не само со збор, туку и на дело без престан го правите во Самиот Христос, нашиот Господ, Кому му припаѓа славата, честа и моќта, сега и секогаш и во вековите на вековите.

19 Јули 2015 г.

Ставропогијален манастир „Свети Јован Златоуст“

Нежеполе, Битола

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

ОМИЛИЈА на 17.годишњици хиротоније у епископски чин 19/06. јулa 2015 г. Св. Сисоје Велики

 

godisnina8.jpg

 

Ваша Преосвештенства, епископе Брегалнички и мјестобљуститељу битољски г. Марко, епископе стобијски и мјестобљуститељу струмички Давиде, часни оци, настојатељко Ставропигијалног манастира Св. Јована Златоустог, монахињо Магдалино, браћо и сестре,

 

            на данашњи дан пре 17 година, рукоположен сам у епископски чин. Изабран, наречен и хиротонисан од епископа Македонске Православне Цркве, која је и тада била, као што је и сада у расколу са свим другим православним Црквама. Када сам примио епископски чин, многи од моје браће, посебно епископи и свештенослужитељи других помесних православних Цркава оштро су ме прекоравали што сам примио хиротонију од расколничке јерархије. Како што је познато из моје биографије, помоћу Божијом и ванредној благодати Његовој, имао сам могућност да се школујем на најпознатијим теолошким катедрама у то време, у Београду и Солуну. Тамо, као и на многим другим местима где сам путовао упознао сам многе ревнитеље слова Божијег, људе виспреног расуђивања и врхунске теологе нашег времена. Упознао сам многе одличне јерархе, свештенослужитеље престола Божијег, прекрасне ђаконе који би својим даровима могли да плене безмало сваког благочестивог хришћанина. И сви они, ево да не претерам, али сигурно већина њих се питала и чудила који разлог ме наводи прихватању рукополагања од јерархије која је у расколу. Сви, или ево поново да не претерам, рећи ћу бар већи део њих, знали су да бих могао да имам добру службу било где у православној икумени. На било ком континенту да сам пожелео да служим мислим да би ми било остварљиво, а ја сам се сагласио да будем јерарх у уедној цркви која је у расколу, и ничим није обећавала да ће брзо изаћи из истог.

 

           Међутим, оно за шта ме је Господ припремао од младих дана, штедро изливајући на мене своју благодат особито у тренуцима падова, сагрешења и тумарања оних дана моје младости, није било познато онима који су ме осуђивали због хиротоније у епископски чин од стране расколничке јерархије. Када је Господ сматрао да сам већ довољно духовно зрео и да нећу презрети Његову вољу, тада ме просветљује да разумем шта се суштински и очекује од мене. Ни то није било познато онима који су ме осуђивали, као што нису знали ни претходно. Ја сам пак, то откровење Божије воље љубоморно чувао, делећи га само са малим бројем оних који су могли да га понесу, подражавајући Марију која никоме није говорила да је занела од Духа Светога, осим Јелисавети.

           Не, браћо и сестре, нисам био ја љубоморан ако би многи открили вољу Божију. Био сам само сумњичав и скептичан да ли ће они који сазнају то откровење имати снаге, зрелости и воље да то и спроведу. Јер у противном то знање и просветљење не само што не би било на никакву корист, већ би неспровођење истог било на њихову осуду. И показало се да сам исправно расуђивао. Годинама уназад, када је требало да се провери ко може да издржи пут ка јединству, сви смо видели да је мало оних који су успели. Али зар и Христос не каже како су „многи позвани, а мало њих изабрани.” (Мт. 22,14)

            Мањина су били апостоли, само дванаест, али данас нема места на земљи где се није чуло за име Исусово. Мањина су били и мученици, наспрам остатка народа у време гоњења Цркве, али тим малобројним семеном данас имамо милијарде Хришћана. Мањина беху и оци пустињаци и подвижници у поређењу са другим житељима Египта, међутим они и данас после толико векова остају непревазиђен образац Хришћанског етоса. На крају, и количина злата је много мања наспрам количине других метала које поседује земља, али је злато оно које је од свих драгоценије.

            А ми данас, после свега што смо пребродили чак и нисмо таква мањина. Ако се пребројимо, видећемо да нас само овде има више него што у било ком храму МПЦ има верујућих на недељној Литургији. То никако не значи да нас има много, већ значи да смо Црква у којој сви који јој припадају, они се и црквују. Код нас нема оних који се сматрају Хришћанима, а у храм долазе два пута годишње, о Васкрсу и Божићу. Код нас нема неких који долазе на Бадње вече само до црквене порте јер се ту точи ''грејана ракија'' а потом за Божић седе кући и не учествују у Божићној Литургији. Наши Хришћани, колико они некоме изгледали малобројни, живе хришћански, живе тајнама и у тајнама Христовим, и знају да ће их благодат Божија пратити свукуд, јер и када греше кају се, и када нису у праву нису надмени, и када страдају не проклињу, а када им се чине почасти не преузносе се.

            Ипак, ево дође дан када и они који су нас осуђивали ради примања хиротоније од расколника, и оних који су сумњали да ли је исправан пут страдања који смо изабрали за постизање јединства Цркве, сви они данас, без изузетка свесни су да у суштини другог пута за разрешење раскола није ни било. Нема ране која није пропраћена болом. Уколико је рана већа, утолико је и бол снажнији. А ако је раскол рана, како би било могуће излечити га без страдања?

            То што је страдање пало на Ваша плећа, драги Епископи, часни оци, браћо и сестре, није на срамоту, већ за сваку похвалу. Ви сте могли то страдање да одложите за нека будућа времена. Да неко други пострада уместо Вас, нека друга генерација да понесе ово страдање за јединство, међутим Ви нисте одбацили вољу Божију, да раскол коначно буде решен. Вашом вером, изграђен је мост којим ће многи корачати без интересовања ко га је саградио, али биће и оних који ће имати свест, да би им без тог моста живот у многоме био тежи.

            Седамнаест година сам архијереј. Четири у јерархији која још увек нема јединство са православним Црквама, и тринаесет ових у канонској јерархији Цркве Божија. Од тих тринаест година, већи део прошао је по судницама и судским процесима, у прогонству или пак затвору. И неко би могао да се упита, када смо ми то успели да одгајимо овај прелепи врт, препун разнобојног и миришљавог цвећа, какво уистину јесте Ви, браћо и сестре?

            Не, најдражи моји саслужитељи и браћо по епископству, не возљубљени народе Господњи, ову градину нисам засадио ја, она је Божија и Он се брине о њој. Мене је само поставио да пазим да неко не згази то цвеће без његове воље, да не покида још нерасцветано и у огањ га баци. Али не да будем чувар који ће на грубости одговарати грубошћу, већ сопственим примером да покажем и посведочим, како и по сто пута на дан да нас газе, ако имамо смирење, никада нас неће прегазити. Да покажем, да нас и по сто пута на дан понижавају, неће успети да нас понизе, ако претходно сами себе нисмо унизили и не мислимо о себи како смо нешто више од онога што заиста јесмо.

            Тим мачем смирења, победићемо све. И пријатеље и непријатеље. Пријатеље, за још већу љубав према нама, а непријатеље на стид у немоћи да нам учине било шта на шта нас неше смирење претходно већ није извежбало да поднесемо.

 

            Љубљена чеда у Господу,

            Ви знате каквe грубe лажи и клевете су изречене о мени у ових последљих 13 година мог епископства, од којих такорећи ни једна није минула без гоњења и суђења. Изречено је толико неистина да је немогуће све их побројати, али нико, апсолутно нико нас никада није прозивао за недоследност. Напротив, и они који су смишљали и најгнусније клевете, чак ни такви, нису нас оптуживали за недоследност.

            А, како би и могао неко да нас оптужи за недоследност када се бар она веома лако доказује. Свако данас може прочитати оно што је записано још на дан моје хиротоније у епископски чин, пре 17 година, док сам још увек припадао расколничкој јерархији, још тада сам изговорио: „Зато, сада, када ми Бог предаје Дух Свој и жезал да управљам Црквом, не својом већ вољом Његовом, молим се Богу, а молим и ваша високодостојна богољубија да се помоле, не би ли ми Господ дао благодати и енергије, онако несебично као што само Он може, не би ли свештенослужећи Слову и приносећи му благодарност од свег народа, допринео и јединству Цркве, тако неопходном у овом времену изопачених вредности. Молим и сав овај, данас сабрани народ Божји, да покаже управо то јединство у вери, Литургији и у Епископу, како би ми увек би савест, у опредељењу да и последњим својим дахом допринесем јединству, како помесне тако и целе Васељенске Цркве. Јединству свеукупне творевине Божије са Богом у једно Тело, Тело Христово, е да би се тако обожена творевина преобразила и постала нераспадљива. То је једина и права екологија, која еко проблеме не решава протестима, већ љубав поставља једином алтернативом за опстанак човека, земље и читаве творевине Божије.

            Ето зато, данас и највећи злобници не могу, па и не покушавају да приговоре ништа мојој доследности. Још пре ступања у епископски чин, мој став о јединству Цркве био је познат јавности. Јединство Цркве нема алтернативу, ако бих се послужио речима Св. Максима Исповедника, рекао бих како је јединство Цркве једнопутије (монодромос), тако да, или си у јединству са Богом и Црквом, или ниси у јединству ни са Црквом нити пак са Богом.

            Моја уста никада неће престати да хвале епископе и свештенослужитеље наше свете Цркве који су успели да употпуне сваки недостаток мог последњег отсуства, услед затворских казни које сам издржавао. Ни срце, ни језик мој неће престати да им благодаре за све жртве које су они морали да поднесу, уосталом као и сви ви, у име јединства Цркве. Господ нека вам је свима помоћник!

            Позивам вас да се данас сви заједно, али вас умољавам да то чините и свако од вас појединачно, помолимо за ону нашу браћу која још увек чаме у расколу. Они су наше тело и крв наша и нећемо бити мирни док и њих не причислимо телу Христовом. Живећи толико деценија ван Цркве они у суштини нису ни свесни свог незавидног стања. Али ми који имамо свест о смислу јединства, ми који смо свесни да без јединства са Црквом нема јединства ни са Богом, управо зато да се помолимо за њих.

            Постоје тешка стања која могу постати људска реалност, при којима човек остаје без могућности и да се помоли да из њих изађе. Оболели од неких болести, ради тежине тих обољења остају чак и без молитве. Такорећи то исто се догађа и са духовно оболелима који пребивају у расколу. Ретко ко од њих може и да се помоли Господу како би му помогао да изађе из раскола. Зато да се помолимо за њих, да ми завапимо Богу за оно што они сами не траже, свакако из свог незнања.

            Милост Господња да буде са свима вама, као и радост чији извор је сами Бог, да вас прати у све дане ваших живота. Господ да нам свима подари дуговечност е да би му још много година служили у Духу, у Слову и у истини.

 

http://www.poa-info.org/arhiepiskop/omilii/20150720.html

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 2 months later...
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Поручите нову књигу Архиепископа охридског Јована "Слобода у затвору" на сајту Поуке.орг

 

 

12028961_699557010180766_1025609410_n.jp

 

Цена књиге са урачунатом поштарином је, по повлашћеној цени за чланове и госте сајта Поуке.орг, само 600 динара.

Сав приход од продаје књиге иде као помоћ Архиепископији охридској- јединој канонској Цркви у Македонији.
 

Поруџбине на велико и мало на телефон

+38166 8000 283

и

 

мејл:   [email protected]

 

https://www.pouke.org/forum/page/index.html/_/-/1346437209/поручите-нову-књигу-архиепископа-охридског-јо-r5378

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Митрополит Глифаде, Павле у посети Охридској Архиепископији и светињама Охрида и Скопља, подарио честицу часног Крста Господњег Охридској Архиепископији.

 

 

ИЗВОР:

http://www.romfea.gr/patriarxeia-ts/patriarxeio-serbias/3301-o-glufadas-paulos-stin-arxiepiskopi-axridos-foto

 

 

Прорасколнички медији су одмах осули паљбу (из празних пушака) пуну мржње ка свему што је нормалан црквени догађај у БЈРМ ..

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

NovaMakedonija_02.jpg

 

 

MПЦ:  Вранишковски не поштује црквени поредак

 

sinod-na-mps-oa-banskoliev-(17).jpg

 
 

КАДЕ ВОДАТ ПРОШЕТКИТЕ НА РАСЧИНЕТИОТ ВЛАДИКА

Продолжуваат провокациите на поранешниот митрополит Вранишковски кон клирот и верниците на Македонската православна црква-ОА со посета на цркви и манастири без почитување на црковноканонскиот поредок. Ова е вчерашната официјална изјава од Синодот на МПЦ, како реакција на неодамнешната посета на расчинетиот владика од МПЦ Јован Вранишковски и грчкиот митрополит Павле на македонските цркви и манастири. Наспроти ова, Синодот на МПЦ-ОА во соопштението нагласува дека ќе им посака добредојде на сите што ќе го испочитуваат црковниот поредок.

- Почитувајќи го него, пак, преостанатите архијереи од другите помесни православни цркви секогаш се добредојдени во македонските храмови - пишува во соопштението од МПЦ. 

Со оглед на тоа што Вранишковски по неговото расчинување од страна на МПЦ се декларира како дел од Српската православна црква (СПЦ), некои од познавачите на меѓуцрковните релации на неговата посета гледаат како на знак на добра волја за соработка и дијалог помеѓу МПЦ и СПЦ, иако има и такви што сметаат дека, како што велат, допрва ќе се дознае во која насока води прошетката на Вранишковски.

- Дали неговата посета била туристичка или имал некоја друга намера, времето ќе покаже. Сепак, сметам дека тој сакал да привлече внимание и да покаже оти е тука на слобода - објаснува Цане Мојановски, верски аналитичар. 

Неофицијално, пак, црковни извори откриваат дека веќе извесен период помеѓу двете цркви постои тајна комуникација на пониско ниво, за утврдување на почетните точки за разговори околу статусот на МПЦ во православниот црковен поредок. Во моментот кога ќе бидат усогласени основите, работните комисии на двете цркви ќе седнат на првата официјална средба.

Последните изјави на г. Петар, претседателот на преговарачката комисија на МПЦ со СПЦ, во јуни годинава беа дека српските владици ќе го диктираат темпото на преговори и дека од нив ќе зависат датумот и местото за одржување на состаноците. Во истото време, од црковен Белград одговорија дека го очекуваат писмото од МПЦ во кое треба официјално да ги известат дека формирале комисија за преговори. 

И владиката Тимотеј, еден од членовите на оваа комисија, неколкупати изјавуваше дека останува само надеж оти преговорите ќе почнат набрзо. 

Преостанатите двајца членови на комисијата, владиката Наум и епископот Климент, никогаш не давале изјави за овие црковни прашања. 

Како што пишувавме во повеќе наврати, МПЦ останува на цврстиот став за својот статус во православниот свет, а условот од кој нема да отстапи е признавање на автокефалноста во суштинска смисла. МПЦ-ОА не сака да биде автономна црква, зашто смета дека на тој начин нема да биде независна.

Се пофали со фотографии од посетите по манастири

Расчинетиот владика на МПЦ Јован Вранишковски, во текот на изминатиот викенд, заедно со грчкиот владика г. Павле посетил неколку цркви и манастири низ државата. Ова е за првпат од 2002 година, по неговото расчинување од МПЦ, Вранишковски да прошета по македонските верски објекти. Тој, заедно со г. Павле, ги посетил црквите во Скопје, Нерези и на Матка, а потоа отпатувал за Охрид. Фотографиите од прошетките Вранишковски ги поставил на интернет-страницата на неговата таканаречена Православна охридска архиепископија (ПОА).

 

http://www.novamakedonija.com.mk/NewsDetal.asp?vest=93015850118&id=9&setIzdanie=23578

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 2 weeks later...

mpc-ikona-titova.jpg

Саздавање МПц... на зиду стоји икона господа Јосипа Броза Тита

 

 

http://sobornopravoslavie.com/images/statii/2015/mpc-ikona-titova.jpg

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, под председништвом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, донео је одлуку да редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве отпочне служењем свете архијерејске Литургије, 24. маја 2021. године, на празник Светих равноапостолних Кирила и Методија, у Спомен-храму Светог Саве на Врачару. Свету Литургију ће служити Патријарх српски г. Порфирије уз саслужење отачаствених архијереја.

       
      Раније предвиђени свечани чин устоличења предстојатеља Српске Православне Цркве у Ставропигијалном манастиру Пећкој Патријаршији, древном седишту Српске Православне Цркве, одложен је до даљег због епидемиолошких мера које су на снази у овој jужној српској покрајини.
       
      Из Канцеларије Светог Архијерејског Синода
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Радуј се, ковчеже најлепших дарова! Радуј се, изворе у коме се умивамо сузама покајања и опраштањем! Радуј се, јер у себи подиже жртвеник љубави јеванђељске! Радуј се, Василије Свети, похвало рода нашега!
      Емисија: Свети Василије Острошки - сведок Васкрсења
      Међународни научни скуп „Свети Василије Острошки – 350 година од престављења“
      Свети и богоносни отац наш Василије чудотворац Острошки

      Прослава празника Светог Василија Острошког у острошкој светињи
      Патријарх Порфирије: Свети Василије Острошки нам је показао шта је циљ и смисао сваког човека
      Владика Јоаникије на Световасилијевској литији у Никшићу: Свети Василије Острошки је нови Свети Сава
      Никшић: Бденије уочи празника Светог Василија Острошког
      Епископ Фотије: Свети Василије Острошки један од најпоштованијих светитеља у српском народу
      Епископ Јован: Молимо се Господу и Светом Василију да болесне оздрави, здраве сачува, немоћне оснажи, да залутале врати на пут покајања
      Епископ Јустин: Свети Василије Острошки је наш усрдни молитвеник пред Васкрслим Господом
      Епископ Атанасије: Толико се Свети Василије приближио Богу да је постао сасуд Божије силе, Божије мудрости, Божије благодати
      Василије: Слава и Милост – Света архијерејска литургија у Мркоњићима
      Епископ Герасим: Светитељи попут Свето Василија Острошког сведоче Христове речи "сазидаћу Цркву своју"
      Епископ Арсеније: Свети Василије Острошки - најдивнији угодник из рода нашега
      Епископ Сергије пред кивотом Светог Василија: Чудотворче Острошки: Твој свети гроб и твоје свето тијело сисјају Христовим Васкрсењем
      Владика Никодим: Свети Василије Острошки живео је у земљи која је била веома слична нашој, земљи благословеној маслинама
      Епископ Силуан: Свети Василије је један опипљив доказ присуства Божијег међу нама и истине Јеванђеља Христовог
      Епископ Јован (Пурић): Свети Василије је себе испунио да личи на Христа
      У ветерничком храму свечано прослављен празник и 350-годишњица упокојења Светога Василија Острошког
        Извор: Ризница литургијског богословља и живота
      View full Странице
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Радуј се, ковчеже најлепших дарова! Радуј се, изворе у коме се умивамо сузама покајања и опраштањем! Радуј се, јер у себи подиже жртвеник љубави јеванђељске! Радуј се, Василије Свети, похвало рода нашега!
      Емисија: Свети Василије Острошки - сведок Васкрсења
      Међународни научни скуп „Свети Василије Острошки – 350 година од престављења“
      Свети и богоносни отац наш Василије чудотворац Острошки

      Прослава празника Светог Василија Острошког у острошкој светињи
      Патријарх Порфирије: Свети Василије Острошки нам је показао шта је циљ и смисао сваког човека
      Владика Јоаникије на Световасилијевској литији у Никшићу: Свети Василије Острошки је нови Свети Сава
      Никшић: Бденије уочи празника Светог Василија Острошког
      Епископ Фотије: Свети Василије Острошки један од најпоштованијих светитеља у српском народу
      Епископ Јован: Молимо се Господу и Светом Василију да болесне оздрави, здраве сачува, немоћне оснажи, да залутале врати на пут покајања
      Епископ Јустин: Свети Василије Острошки је наш усрдни молитвеник пред Васкрслим Господом
      Епископ Атанасије: Толико се Свети Василије приближио Богу да је постао сасуд Божије силе, Божије мудрости, Божије благодати
      Василије: Слава и Милост – Света архијерејска литургија у Мркоњићима
      Епископ Герасим: Светитељи попут Свето Василија Острошког сведоче Христове речи "сазидаћу Цркву своју"
      Епископ Арсеније: Свети Василије Острошки - најдивнији угодник из рода нашега
      Епископ Сергије пред кивотом Светог Василија: Чудотворче Острошки: Твој свети гроб и твоје свето тијело сисјају Христовим Васкрсењем
      Владика Никодим: Свети Василије Острошки живео је у земљи која је била веома слична нашој, земљи благословеној маслинама
      Епископ Силуан: Свети Василије је један опипљив доказ присуства Божијег међу нама и истине Јеванђеља Христовог
      Епископ Јован (Пурић): Свети Василије је себе испунио да личи на Христа
      У ветерничком храму свечано прослављен празник и 350-годишњица упокојења Светога Василија Острошког
        Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У суботу, Светле седмице, на празник Светог апостола и јеванђелиста Марка, 25. априла/8. маја 2021. године, Епархију бачку и град Нови Сад посетили су православни верници из Украјинске Православне Цркве, предвођени Архиепископом обуховским г. Јоном, председником Синодског одељења за омладину Украјинске Православне Цркве, и протојерејем Владимиром Тукалом.

      Госте је у дворани Црквене општине новосадске примио Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки г. Иринеј, у присуству Његовог Преосвештенства Епископа мохачког г. Исихија, протонамесника Ђорђа Стојисављевића, војног свештеника, и новосадских ђакона.
      Преосвећени владика Иринеј је гостима из Украјинске Православне Цркве пожелео добродошлицу и пријатан боравак током поклоничког путовања и посете светињама Српске Православне Цркве. У име верника из Украјине, Епископу бачком г. Иринеју је на указаном гостопримству заблагодарио Архиеписком обуховски г. Јона. Гости из Украјинске Православне Цркве посетили су Саборни храм у Новом Саду и Светоархангелски манастир у Ковиљу, а на поклоничком путовању посетиће и друге манастире Српске Православне Цркве: Крушедол, Велику Ремету, Ћелије, Лелић, Манасију и Сопоћане.
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Српска Православна Црква својој духовној деци о Васкрсу 2021. године
      ПОРФИРИЈЕ
      по милости Божјој
      православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав:
      Христос васкрсе!

       
      Дођите на нови род Винограда,
      на побожно весеље,
      посебан је дан Васкрсења;
      уђимо у заједницу Царства Христова,
      појући му као Богу у векове!
      (пасхални канон, прва строфа осме песме)
       
      Овим речима, драга браћо и сестре, славећи Васкрсење Христово, Црква нас позива и сабира на побожно пасхално весеље, весеље које превазилази и надмашује сва наша овоземаљска весеља. Побожно весеље које нам Господ уготови јесте радост вечног Живота, вечне победе Добра над злом и пораза демона. Предивни Јован Златоуст у празничном усхићењу кличе: „Нека се (данас) нико не боји смрти, јер нас ослободи Спасова смрт: угаси је Онај Кога је она држала, заплени ад Онај Који сиђе у ад, горак постаде ад примивши тело Његово.”
      Суштина овог нашег побожног васкршњег весеља јесте Сâм Васкрсли Исус Христос Који Себе Самог даје као „нови род винограда” да Га пијемо. У великој и божанској Тајни Тела и Крви Његове Он нам говори: „Узмите, једите, ово је Тело моје...”, а затим: „Пијте, ово је Крв моја Новога Завета...” Господ не успоставља Нови Завет на неким обредима и религијским ритуалима већ га установљава на Себи Самом кроз вечно давање Себе као божанског Јела и Пића.
      Нашу тугу Великог Петка и Велике Суботе, док смо пратили Христа Господа од Гетсиманије до Голготе, Господ одједном измени и уведе нас у васкршњу радост. То је, као што каже црквени песник, посебан дан! То је дан Васкрсења. То је благодатна снага Васкрсења коју нити од Бога изабрани синови Израиљеви нити мудри Грци нису могли да схвате. Први говораху да је проповед о Васкрсењу „безумље”, други пак да је то „лудост”. А управо кроз то што је за прве било „безумље”, а за друге „лудост”, Господ је показао величину божанске благодати и моћи. Знајући то искуствено, радујмо се, браћо и сестре, и веселимо се кличући једни другима: Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!
      Васкрсење Господа Исуса Христа, браћо и сестре и драга децо духовна, највећи је догађај у историји видљивог и невидљивог света. Зато је он непоновљиви догађај. Васкрс је ново стварање, а за човека ново рађање. Гле, све ново постаде! Богочовек Исус Христос васкрсе из мртвих и све дотадашње „вредности” бише оборене и нови свет настаде. Наднесен над тајном Христова Васкрсења, Свети апостол Павле сведочи оно што зна и што јесте истина: сведочи да, „ако је ко у Христу, нова је твар; старо прође; гле, све ново постаде”, па додаје: „А све је од Бога, који помири нас са собом кроз Исуса Христа и који нам даде службу помирења” (2. Кор 5, 17 – 18). То је она неистражива дубина и висина тајне Васкрсења о којој толико пишу и певају свети Оци Цркве. Најбитније је, браћо и сестре, да познамо дубину и висину тајне Васкрсења, да у њу верујемо и њоме се спасавамо. Не допустимо да нам празник Васкрсења Христова буде празник обичаја, као што често чујемо, већ празник новог живота, нове наде, нове твари. Управо на такво славље и весеље позива нас Црква.
      На овај празник Пасхе, преласка из смрти у прави и вечни живот, Господ нас позива да окусимо „нови род винограда”, оног Винограда у којем је Он Чокот, а ми лозе. Господ је створио свет као добар виноград. Он у Својој беседи о злим виноградарима каже да човек домаћин засади виноград, огради га плотом, ископа у њему пивницу и подиже кулу, те га предаде виноградарима да га обрађују. Када дође време бербе, посла господар винограда слуге своје да донесу рода од винограда. Видећи да слуге господара винограда долазе, виноградари, који се у међувремену беху претворили у разбојнике и узурпаторе Божјег давања, „похваташе слуге, па једнога изудараше, једнога убише, а једнога засуше камењем”. На крају господар винограда посла „сина свога говорећи: постидеће се сина мога”. Уместо да га се постиде они Га ухватише, одведоше напоље и убише. Управо то смо гледали на Велики Петак: неправедно осудивши Господа, разапеше Га на крст.
      Тек што прођосмо страхоту Великог Петка, када гледасмо убиство Наследника Винограда на крсту, ево нас у радости новог Винограда, у радости новог Живота. Наста време истинског Чокота и правог Винограда. Зато, приђите сви и окусите од новог рода Божјег винограда и видите да је добар и благ Господ! Ово је ново весеље којим се побожно веселимо сви ми који кличемо: Христос васкрсе! Али, исто тако се радују са нама и сви остали хришћани, и сви који доживљавају Божју доброту, и сва творевина Божја. Позивамо вас, драга децо духовна, на радост Васкрсења како бисмо одагнали од себе тугу нашег живота, тугу која нас је, ево више од годину дана, притисла, тугу која се уселила у сваку пору нашег живота, тугу која је многе куће затворила. Устанимо, и веселимо се, и победоносно кличимо једни другима: Христос васкрсе!
      Радосним васкршњим поздравом Христос васкрсе! поздрављамо све вас, драга децо духовна, који живите широм света, вас који сте далеко од својих огњишта, од завичаја, а често и од својих најрођенијих. Знајте да ваша Светосавска Црква непрестано брине о вама као нераскидивим деловима нашег народа и живим удовима Тела наше Цркве. Остављамо вам завет, пред Васкрслим Господом и светитељима Његовим, да чувате и јачате најпре наше унутарње црквено јединство, а онда и национално, језичко и културно јединство. Не допустите времену и приликама да вас поделе и одвоје једне од других, а тиме и од Мајке Цркве! И поред чињенице да сте стално под одређеним притисцима, што међу вама изазива несугласице и расправе, молимо се Васкрслом Господу за вас да у Њему Васкрсломе пронађете снагу за своје јединство и крепост за братску слогу. Апелујемо на вас да увек пред собом имате дивне примере вере и родољубља наших дичних предака и наших великана који, живећи у далеком свету, задивише свет у лицу Тесле, Пупина и многих других. Будимо достојни наследници њихових имена и њихових великих дела, њиховог примера и карактера!
      Данас се посебно молитвено сећамо наше напаћене браће и сестара на Косову и Метохији. Њих посебно поздрављамо и охрабрујемо да буду чврсти и постојани у вери, нади и љубави. Распети и Васкрсли Христос Господ са вама је, драга децо духовна, синови и кћери Косова и Метохије. Са вама је и сав српски народ, са вама су сви православни народи света, са вама су сви правдољубиви и истинољубиви људи. Можда ништа није тако силно ујединило православне хришћане света као Косово и Метохија, символ достојанства, части, праведне борбе за слободан живот на прадедовским огњиштима и отпора сили и неправди. Са Светим царем Давидом певајмо: с нама је Бог, разумите народи и покорите се, јер с нама је Бог!
      Све верујуће синове и кћери поносне Црне Горе такође поздрављамо са Христос васкрсе! Њима се посебно обраћамо: са вама су наша љубав и наше молитве, драга децо духовна, јер сте ви у посебним приликама, боље рећи неприликама и невољама, у непрестаним духовним борбама. Нека вам, као и досад, Васкрсли Господ Христос буде непоколебиви Темељ ваше вере, вашег јединства и заједништва са свом вашом браћом и сестрама како у Црној Гори тако и у Србији и широм света. Молитве и благослови великих угодника Божјих, светитеља и чудотвораца Василија Острошког, Петра Цетињског и свих светих нека вас прате и буду са вама у свим вашим борбама за победу Добра над злом, Љубави над мржњом, Јединства над поделама, Светиње над мрзошћу духовне пустоши.
      Срдачно поздрављамо нашу браћу и сестре у Републици Српској и Босни и Херцеговини, у Хрватској, Словенији и Северној Македонији. Не сумњамо да ћете ви, драга децо духовна, са својим архијерејима, свештеницима, монасима и монахињама велики празник Христова Васкрсења дочекати и прославити на најбољи могући начин, отворена срца према својим инославним или пак иноверним суседима. Васкрсли Христос Господ нека буде са свима вама и са свим људима добре воље око вас!
      Наше мисли и молитве лете свих ових дана ка свима болеснима, а нарочито ка инфициранима вирусом ковид-19, као и ка свим лекарима и медицинском особљу, који се самопрегорно, ризикујући и свој живот, боре да спасу оболеле од короне и других болести. Браћо и сестре, све народе света, од Истока до Запада, и од Севера до Југа, задесила је ова опака и опасна болест изазвана невидљивим вирусом. Прошле године смо се надали да ће зараза брзо проћи. Нажалост, не само да није прошла већ је и у овој години наставила да хара широм света. Данас се молимо за оздрављење свих оболелих, као и за покој душа свих упокојених. Поштујући препоруке медицине, сами себе, и једни друге, и сав живот свој Христу Богу предајмо!
      Са молитвеном жељом да Васкрс, Празник над празницима, сви дочекате и прославите у духовној радости и телесној крепости, још једампут вас поздрављамо најрадоснијим поздравом:
      Христос васкрсе!
       
      Дано у Патријаршији српској у Београду,
      о Васкрсу 2021. године.
      Ваши молитвеници пред Васкрслим Господом:
       
      Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски ПОРФИРИЈЕ
      Митрополит дабробосански ХРИЗОСТОМ
      Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ
      Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
      Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
      Епископ будимски ЛУКИЈАН
      Епископ банатски НИКАНОР
      Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН
      Епископ канадски МИТРОФАН
      Епископ бачки ИРИНЕЈ
      Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ
      Епископ западноевропски ЛУКА
      Епископ жички ЈУСТИН
      Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
      Епископ шумадијски ЈОВАН
      Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ
      Епископ зворничко-тузлански ФОТИЈЕ
      Епископ милешевски АТАНАСИЈЕ
      Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ
      Епископ диселдорфски и немачки ГРИГОРИЈЕ
      Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ
      Епископ западноамерички МАКСИМ
      Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ
      Епископ источноамерички ИРИНЕЈ
      Епископ крушевачки ДАВИД
      Епископ славонски ЈОВАН
      Епископ аустријско-швајцарски АНДРЕЈ
      Епископ бихаћко-петровачки СЕРГИЈЕ
      Епископ тимочки ИЛАРИОН
      Епископ нишки АРСЕНИЈЕ
      Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички КИРИЛО
      Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске СИЛУАН
      Епископ далматински НИКОДИМ
      Епископ осечкопољски и барањски ХЕРУВИМ
      Епископ захумско-херцеговачки ДИМИТРИЈЕ
       
      Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ
      Викарни Епископ ремезијански СТЕФАН
      Викарни Епископ мохачки ИСИХИЈЕ
      Викарни Епископ диоклијски МЕТОДИЈЕ
       
      ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА:
       
      Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН
      Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ
      Епископ брегалнички МАРКО
      Викарни Епископ стобијски ДАВИД
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
×
×
  • Креирај ново...