Jump to content

Прогон Православне Охридске Архиепископије у Р. Македонији

Оцени ову тему


Guest свештеник Иван

Препоручена порука

АРХИЕПИСКОП  ЈОВАН  НЕЋЕ  ТРАЖИТИ  ПОМИЛОВАЊЕ  ОД  ПРЕДСЕДНИКА  БЈР МАКЕДОНИЈЕ

 

Како преносе македонски медији , Архиепископ Јован неће тражити помиловање од председника државе, нити од било које друге институције у БЈРМакедонији.

Ову вест је данас први пренео скопски лист ''Утрински весник'' а затим и остали. У тексту се каже да је браниоц владике Јована, скопски адвокат Александар Тортевски данас изјавио за тај лист, да је то  „лична одлука“ његовог клијента, без образложења који су мотиви за такву одлуку.

 

 

ИЗВОРИ

 

http://www.utrinski.com.mk/default.asp?ItemID=88964E0C6C2F4C4F8E1ED03149E7B8CF

 

http://www.plusinfo.mk/vest/68977/Vranishkovski-nema-da-bara-pomiluvanje-od-pretsedatelot



This post has been promoted to an article
Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 3.1k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Startovao%20novi%20radio.jpg

 

ВЛАДАН КОСТАДИНОВИЋ -

 

О ТАКОЗВАНОЈ МАКЕДОНСКОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ
петак, 23 новембар 2012 

ОД ДЕСЕТ ДО ЈЕДАН, 20. 11. 2012.

Последњих недеља поново се актуелизовало питање такозване Македонске православне цркве и решавања њеног конфликта са Српском православном црквом. У то се умешала и држава, предлогом актуелног председника г. Томислава Николића да он помогне решавању овог проблема. Сваки разговор о такозваној Македонској цркви разговор је и о Охридској архиепископији и судбини нашег архиепископа Јована који је већ  дванаести месец у затвору.

О свему томе разговарали смо са г. Владаном Костадиновићем, професором Историје цркве у Богословији Свети Јован Златоусти.

 

АУДИО

 

http://www.radiozlatousti.rs/images/stories/mp3/Vladan%20Kostadinovic%20razgovor%20o%20takozvanoj%20makedonskoj%20pravoslavnoj%20crkvi%2020.11.2012.mp3

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости
Нов број на периодиката „Соборност“
 
naslovna34-36.jpg
 
 

Во време кога Неговото Блаженство Архиепископот охридски и Митрополит скопски г.г. Јован бива по шести пат затворен во најстрогите затворски услови што им се достапни на властите во Р. Македонија, и кога против него и против Епископи, свештеномонаси, монаштво и верен народ на Православната Охридска Архиепископија се спроведува политички монтиран судски прогон, од печат излезе најновиот број (34-36), на „Соборност“, периодиката на Архиепископијата охридска и Митрополија скопска.

Дел од содржините, коишто се застапени во овој број се: Второто, од затвор, окружно послание на Архиепископот охридски г.г. Јован, светоотечките текстови: „Образ и Подобие“ од свети Григориј Нисски, „Слово 86.“ од светиот Симеон Нов Богослов и „Поглавија од Точното изложување на Православната Вера“ од светиот Јован Дамаскин, како и текстовите „Мануил Панселинос и теологијата“ на Архимандритот Василиј (Гондикакис), „Библијата и Литургијата“ на протојереј-ставрофор д-р Владимир Вукашиновиќ, „Мојот пат кон Православието“ на Максим Егер и други.

Во периодиката е поместен и краткиот хронолошкиот преглед на настаните во Архиепископијата, коишто го обележаа периодот од минатото излегување на периодиката, а за најмладите, како и во претходните броеви, одделен е илустрираниот подлисток „Соборко“.

Во продолжение, од содржината на овој број на периодиката „Соборност“ ја издвојуваме пристапната епископска беседа на светиот исповедник Епископот хвостански Варнава, изговорена на Преображение 1947 година.

Целата содржина на овој број на периодиката можете да ја видите на следнава адреса: Соборност бр. 34-36

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости
Пристапната беседа на епископот Варнава Настиќ на хиротонијата на Преображение 1947 година
 
sv_varnava_nastic.jpg
 
 

Епископот Варнава измачуван од јосипброзовата милиција
 
 

„Драги браќа и сестри!“

 

 

Висината на честа, по Христовата мера, се доделува на луѓето според висината на нивната спремност на жртва. Оној кој жртвува малку, мала чест ќе добие, оној кој жртвува многу, многу почести ќе прими. Оној кој помеѓу луѓето ќе прими најголема чест, ќе ја поднесе, со тоа, и најголемата жртва. Бидејќи тој, според Своите сопствени зборови, најпрво мораше да ја пројде Голготата, за дури потоа да влезе во Својата слава. И како на тоа мерило да му побегнат луѓето, кога му се потчини самиот бесмртен Бог? Оние што бегаат од жртвата, бегаат и од единствената чест под ова Божјо сонце, за кое е вредно да се бориме. Кога нашиот Господ Исус Христос ги испрати своите апостоли во светот, Тој ја постави жртвата како програма и метод на нивниот живот. И само спремноста на апостолската жртва ги удостои галилејските рибари на апостолската чест. Ова мерило, поставено еднаш во основите на Христовата Црква, останало како непроменливо и незаменливо мерило преку сите овие денови до свршетокот на векот. Висока чест во Христовата Црква значи – ВИСОКА ЖРТВА.

 

Светиот Архиерејски Собор на Српската Православна Црква, на чело со Неговата Светост Патријархот српски господинот Гаврил, раководен од Светиот Дух, ја избра мојата недостојност за епископ на Христовата Црква. Со тој избор ме осуди на жртвата од Голготата Христова. А осудувајќи ме на таа најголема жртва, ми jа укажа најголемата чест која може да му се укаже на еден смртен човек. И јас, во овој час и од ова место, недоволно само со зборови од човечкиот јазик, од цела душа и од цело срце, благодарам на Неговата Светост Патријархот и на отечките српски архијереи за укажаната чест на Голготата. Сè што можам да кажам, и најмногу што можам да кажам, е тоа, дека радосно ќе се искачам на својата Голгота и дека таа чест нема никогаш да ја заменам нити со било која друга чест под ова Божјо сонце.

 

Епископската служба е голготска жртва, бидејќи епископската служба е апостолска служба, а на апостолите Господ им рече: „чашата, што ја пијам Јас, ќе ја пиете и вие, и со крштавањето со кое се крштевам Јас, ќе се крстите и вие“ (Мк. 10,39). А чашата која ја испи Господ и крштавањето со кое се крсти, што беше друго ако не чашата на Голготата и крвавото крштавање во Својата сопствена крв.

 

Но, Синот Божји беше секој ден на овој свет во една страшна Голгота, и Неговата чаша мед потполно исчезна во бескрајната чаша со горчина која доброволно ја испи. И Неговите зборови се исполнија: чашата што ја испи Тој, ја испија и Неговите апостоли и се крстија со истото крштавање со кое и Он се крсти. Од дванаесетмината, единаесетмина ја пролеаја својата крв. Но како што и на нивниот учител, секој ден, а не само последниот од Неговиот живот, беше страшна Голгота, така исто беше и со учениците. Почнувајќи од оној ден кога од стравот поради Јудејците, беа собрани во една тмурна ерусалимска одаја, па сè до оној час кога со својата крв ги запечатија своите денови. А, како што беше со апостолите, беше и со епископите. Кој ќе ги преброи гробовите со маченичките архиерејски коски, распрснати по земјата од апостолските времиња, па сè до времињата на варварскиот дваесетти век, и кој ќе го измери длабокото море на архиерејска крв во која потонаа безбројни животи на архипастирите на Христовата Црква? И исто онака како што на Синот Божји Велики Петок Му беше само последната и најстрашната Голгота, во низата на секојдневните Негови Голготи, и на истиот оној начин на кој апостолите со својата последна крвава жртва само го заклучија бројот на сите безбројни жртви на својот апостолски живот, исто така и на исти начин и епископот е осуден секој час да биде спремен, не само на онаа последна и најголема жртва, туку и на сите оние големи и мали жртви, и на сите оние големи и мали умирања од кои е исткаено ткивото на неговите денови. Да, бидејќи епископите се оние кои, како некогаш апостолите, го оставија својот татко и мајка и жена и деца и куќа и своето богатство, кои се одрекоа од самите себе, и го зедоа својот крст и појдоа по Христа. Ова е основната формула на епископскиот живот, и од неа, како река од својот извор, извираат неговите секојдневни умирања и неговите секојдневни жртви.

 

Епископот нема своја лична радост, ниту пак своја лична тага. Радоста на Црквата е негова лична радост и тагата на Црквата е негова лична тага. Загубата на Црквата е и негова лична загуба, но и победата на Црквата е негово лично славење. Секое хулење на Бога паѓа на епископот како лична навреда, и секое ругање на Синот Божји како негово омаловажување. Секоја неправда мора да се допре до неговата душа и секое насилство мора да го предизвика неговиот праведен гнев. Секоја солза на сиромашните мора да се слее низ неговото лице, и секое рането срце да крикне од неговата уста. Кој ќе прави добро, а епископот да не се радува; кој ќе прави зло, а епископот да не биде тажен? Епископот преживува Голгота кога гледа како луѓето трчаат по смртните луѓе, а од Бесмртниот Бог ги свртуваат своите глави. Он преживува Голгота кога гледа како семето на Евангелието паѓа на патот, и птиците небесни го колваат, и како паѓа во трња и како трњето го дави. Да, епископството е Голгота, бидејќи епископот мора Вистината да ја стави над животот, а ние знаеме дека многу пати низ историјата говорењето на вистината значело губење на животот.

Дали е потребно овде да ви ги изнесам прекрасните примери за епископските жртви? Да ви ги набројам сите оние бесмртни мажи на Црквата кои со својата крв ги цементираа нејзините темели, и кои ги подигнаа нејзините мермерни сводови со своите маченички коски? Тоа би ме однело далеку и долго би ве задржал овде. Но, зарем е потребно тоа да се прави за нас, благочестивите деца на Српската православна дабробосанска епархија? Зарем е потребно, да го покажам ликот на епископот-маченик, да скитам низ просторот и времето, кога еден таков лик засветли пред нашите сопствени очи и во нашите сопствени денови. Тоа е ликот на нашиот митрополит, блажено покојниот Петар Зимоњиќ...

 

А нам, браќа, уште и сега ни звучат во ушите непрестајно повторуваните и умилните архипастирски зборови на митрополитот Петар: „Братот е драг, без разлика од која вера и да е!“ Но тој само не збореше, туку и твореше. Тој својата љубов ја даруваше и десно и лево. А браќата, што направија тие? Какво воздарување му дадоа? За љубовта го даруваа со логор, а за братството и единството го пратија во земјичката црна. Радувај се блажена душо на митрополитот Петар! Ти си станала слична на Христа и Неговите апостоли. Ти на овој свет си ја поднела најголемата жртва, за да ја примиш на овој свет најголемата чест.

 

И ете затоа, иако ги знам слабостите на својата сопствена душа, јас не се плашам дека мојата нога ќе затрепери на трновитиот пат на Голготата на кој денеска се упатив. Бидејќи кога и таа би сакала да затрепери, светлината и топлината на безбројните примери на Христовите херои ќе ѝ ја вратат сигурноста и силата.

 

Во својата прва архипастирска беседа, браќа и сестри, сакам да ви упатам и неколку зборови вам Христољубивите деца, на онаа Црква чиј епископ јас денеска станав. Вооружете се, браќа и сестри, со духовно оружје, бидејќи Христовата Црква денеска води по целиот свет една страшна војна. Таа војна на Црквата не е војна за позиции во земните власти и сили, туку војна за спасение на човечките души, војна тие да се грабнат од мрачната и смртоносна сатанска прегратка и да се повратат во добрите пазуви на Небесниот Отец. Оваа војна не е од денес, или од вчера. Таа е толку стара колку што е стар и човечкиот род. Но таа никогаш не била толку силна, како што е силна во нашите денови, бидејќи денеска богатството и моќта ги соблазнија човечките души. Да, таа војна со поднебесните духови на злобата, тоа е со што Црквата денеска е зафатена, а не војна со политичките партии и партиите на овој свет. Бидејќи на Христовата Црква малку ѝ е дојдено до тоа која партија ќе завладее со светот, но многу ѝ е дојдено до тоа во светот да завладеат љубовта, вистината и правдата. Бидејќи додека не завладеат тие трите, нема никогаш да завладее ни мирот. Јас се надевам, браќа, во вашата љубов кон Спасителот и нашата вера во Бога. Јас се надевам дека оваа битка нема да ја изгубите вие, туку вашиот непријател, ѓаволот. Но, не заборавајте дека таа битка ќе ја здобиете единствено со оружјето на жртвата. Жртви големи и мали. Не заборавајте дека сте потомци на оној косовски кнез кој го жртвуваше земното за да го здобие небесното. И не го заборавајте ни тоа дека сте вие деца на еден народ кој не поседува ништо големо што не го платил со цена на голема жртва. И затоа ако во некој од вас живее желбата да побегне од жртвата, нека ја преобрази таа желба во светото Преображение, во желба преку евангелската жртва да го стекне евангелскиот венец на победата.

А ви благодарам вам, браќа и сестри, што денеска принесовте на Бога жртва, молитва за благослов во мојот иден труд.

 

Благодарам и на моите браќа свештеници, кои денеска, заедно со мене му принесоа на Господа Бескрвна Жртва, и Му се помолија за новите должности, да ми подари и нови сили.

 

А нашиот Господ, Кој преку најголемата Жртва нам ни ја даруваше најголемата победа, нека дарува победа на нашиот Патријарх и на целото водство на нашата света Црква, која во едниот Христос, една желба има, и која во едниот Бог само една мисла ја води, и нека дарува победа на својата Православна Црква, победа голема и славна, победа над сите непријатели Нејзини. Амин.“

 



Превод од српски: јеромонах Мојсеј (Тодоровски)

 

Изворник: Протојереј Саво Б. Јовић „Свештеномученик Епископ Варнава Настић“- Београд 2004 год.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Представник расколничке МПЦ, Ванчо Умленски, изјавио је пред судом да  МПЦ  остаје при захтеву за  прогоном Архиепископа Јована и Пр авославне Охридске Архиепископије

 

 

Evo upravo ovo, dragi moji pratioci ovog foruma, oni koji poznajete ili koji malo manje poznajete "problem crkvenog pitanja u makedoniji"; oni koji ste se neočekivano našli na ovu temu; oni koji poštujete Crkvu a i oni koji je nepoštujete toliko, jer više volite republiku ili narod; oni koji ste za rešavanje ali ne na takav način, jer ovo previše boli; oni koji vidite da u međusobnim odnosima (Mpc sPC) nema dovoljno ljubavi baš kod srba; oni koji ste na veliko propagirali da krivca za osuđenje Vraniškovskog treba tražiti u Atinu (otac Ivica svaka ti čast za ovu izjavu), oni koji se pojave na ovom forumu , pa postave par pitanja pa se izgube; ini koji bi hteli da se raspnu na krst, ali nekako da jih ne boli i da imaju jastuk pod glavu.... i svi oni kojima je iole stalo do Crkve Hristove treba da vide i da jasno raspoznaju gde je i ko je problem što Crkva Hristova na teritoriji sadašnje Republike Makedonije preživljava takav progon i takvo raspeće. Da vide ko je odgovoran. Da vide na čiji ZAHTEV se progoni arhiepiskop Jovan i sva Crkva, Pravoslavna Ohridska Arhiepiskopija.

Upravo tu i vidim hrabru i do kraja ispravnu i mušku odluku da

АРХИЕПИСКОП ЈОВАН НЕЋЕ ТРАЖИТИ ПОМИЛОВАЊЕ ОД ПРЕДСЕДНИКА БЈР МАКЕДОНИЈЕ

 

I pazite nešto što je dosta zanimljivo, ovu informaciju u makedonskim medijima UOPŠTE NIJE BILA PRENESENA. Niko "normalni" koji čita dnevne novine, ili koji gleda televiziju, nije čuo za ovo. A ta zemlja se deklarira kao demokratska u koju je zagarantirana sloboda govora i u koju su medijumi nezavisni. :policeman:  A verujte mi. nadao sam se da će se bar neko naći. da bar nekako usput progovori za ovo zadnje suđenje. Ali tamo eto nema ništa.

Pa možda i zbog toga, a i zbog što boljeg informisanja celokupne javnosti u srbiji, a ništa manje i u makedoniji toplo preporučujem intervju 

ВЛАДАН КОСТАДИНОВИЋ - О ТАКОЗВАНОЈ МАКЕДОНСКОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ петак, 23 новембар 2012 ОД ДЕСЕТ ДО ЈЕДАН, 20. 11. 2012. Последњих недеља поново се актуелизовало питање такозване Македонске православне цркве и решавања њеног конфликта са Српском православном црквом. У то се умешала и држава, предлогом актуелног председника г. Томислава Николића да он помогне решавању овог проблема. Сваки разговор о такозваној Македонској цркви разговор је и о Охридској архиепископији и судбини нашег архиепископа Јована који је већ дванаести месец у затвору. О свему томе разговарали смо са г. Владаном Костадиновићем, професором Историје цркве у Богословији Свети Јован Златоусти.

 

 

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости
Превод од српски: јеромонах Мојсеј (Тодоровски)   Изворник: Протојереј Саво Б. Јовић „Свештеномученик Епископ Варнава Настић“- Београд 2004 год.

 

Дајте превод на српски... 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Беседа изговорена 1947. године на хиротонији 
у Саборном храму у Београду

 

 

Драга браћо и сестре!

Висина части, по Христовом мерилу, додељује се људима према висини спремности на жртву. Онај који мало жртвује, малу ће и част добити. Онај који много жртвује, много ће и части примити. Онај, који је међу људима примио највећу част, поднео је, пре тога, и највећу жртву. Јер је Он, по Својим сопственим речима, најпре морао проћи Голготу, да би тек после тога ушао у Своју славу. И како да томе мерилу побегну људи, кад му се потчинио и сами бесмртни Бог. Они који беже од жртве, беже и од једине части под овим Божијим сунцем, за коју је вредно борити се. Кад је Господ наш Исус Христос послао своје апостоле у свет, Он је поставио жртву као програм и метод њиховог живота. И само спремност на апостолску жртву удостојила је галилејске рибаре апостолске части. Ово мерило, постављено једном у основе Христове Цркве, остало је као неизменљиво и незаменљиво мерило кроз све дане њене историје, и као такво ће остати у све дане до свршетка века. Висока част, у Христовој Цркви, значи високу жртву.

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве, на челу с Његовом светошћу патријархом српским господином Гаврилом, руковођен Духом светим, изабрао је моју недостојност за епископа Цркве Христове. Тим избором осудио ме је на жртву Голготе Христове. А осудивши ме на ту највећу жртву, указао ми је највећу част која се смртноме човеку указати може.

И ја, у овоме часу и са овог места, недовољним речима људског језика, из све душе и из свег срца, благодарим Његовој светости патријарху и отачественим архијерејима српским на указаној ми части Голготе. Све што могу рећи, и највише што могу рећи, то је да ћу се радосно испети на своју Голготу, и да ту част никад нећу заменити ни с којом другом чашћу под овим Божијим сунцем. Епископска служба голготска је жртва, јер је епископска служба апостолска служба, а апостолима је Господ рекао: Чашу коју Ја пијем испићете; и крштење којим се Ја крстим крстићете се. (Мар. 10, 39). А чаша коју је Господ испио и крштење којим се крстио, шта је друго било, него чаша Голготе и крваво крштење Својом сопственом крвљу.

Но, Сину Божијем на овом свету био је сваки дан по једна страшна Голгота, и Његова чаша меда потпуно је ишчезла у бескрајној чаши жучи коју је драговољно испио. И Његове су се речи испуниле: чашу коју је Он испио, испили су и апостоли Његови, и крстили су се оним истим крштењем којим се и Он крстио. Од дванаесторице, једанаесторица су пролила своју крв. Али као што је и њиховом Учитељу сваки, а не само последњи дан Његовог живота био по једна страшна Голгота, тако је исто било и ученицима. Почевши од онога дана када су се, страха ради јудејскога, били сабрали у једну тмурну јерусалимску одају, па све до онога часа када су својом крвљу запечатили своје дане. А као што је било апостолима, било је и епископима. Ко ће пребројати гробља мученичких архијерејских костију, разасутих по земљи од апостолских времена па све до времена варварског двадесетог века, и ко ће измерити дубоко море архијерејске крви у коме су потонули безбројни животи архипастира Христове Цркве. И исто онако као што је Сину Божијем Велики петак био само последња и најстрашнија у низу свакодневних Његових Голгота, и на исти онај начин на који су апостоли својом последњом крвавом жртвом само закључили број свих безбројних жртава свога апостолског живота, исто тако и на исти тај начин и епископ је осуђен да сваког часа буде спреман, не само на ону последњу и највећу жртву, него и на све оне велике и мале жртве, и на сва она велика и мала умирања од којих је саткано ткиво његових дана. Да, јер епископи су они који су, као некада апостоли. оставили оца свога и мајку своју, и жену и децу и кућу и благо своје, који су се одрекли сами себе, и узели крст свој, и пошли за Христом. Ово је основна формула епископског живота, и из ње, као реке из свога извора, извиру његова свакодневна умирања и његове свакодневне жртве.

Епископ нема своје личне радости, нити има своје личне туге. Радост Цркве његове је лична радост, и жалост Цркве његове је лична туга. Губитак Цркве је његов лични губитак, али је и победа Цркве његово лично славље. Свака хула на Бога пада на епископа као лична увреда, и свако ругање Сину Божијем као поруга самоме њему. Свака неправда мора се коснути његове душе, и свако насиље мора изазвати његов праведни гнев. Свака сиротињска суза мора се сточити низ његово лице, и свако рањено срце јаукнути кроз његова уста. Ко ће чинити добро, а епископ да се не радује, ко ће радити зло, а епископ да не буде тужан? Епископ проживљује Голготу када гледа како људи трче за смртним људима, а од бесмртнога Бога окрећу своје главе. Он проживљује Голготу када гледа како семе Еванђеља пада на пут, и птице га небеске зобљу, и како пада у трње и тамо га трње дави. Да, епископство је Голгота, јер епископ мора Истину ставити изнад живота, а ми знамо да је много пута кроз историју говорење истине значило губљење живота.

Је ли потребно да вам изнесем овде пресјајне примере епископске жртве? Да вам набројим све оне бесмртне мужеве Цркве који су својом крвљу цементирали њене темеље, и који су подигли њене сводове од мрамора својих мученичких костију? Далеко би ме то одвело и дуго бих вас овде задржао. Али, зар је то и потребно чинити нама, благочестивој деци Српске православне дабробосанске епархије? Зар је потребно, да бих показао лик епископа-мученика, лутати кроз простор и време, кад је такав један лик засијао пред нашим сопственим очима и у наше сопствене дане. То је лик нашег митрополита, блаженопокојног Петра Зимоњића...

А нама, браћо, још и сада звуче у ушима непрестано понављане и умилне архипастирске речи митрополита Петра: “Брат је мио које вере био!” Али он није само зборио, он је и творио. Он је своју љубав даривао и десно и лево. А браћа, шта она учинише? Какво му уздарје дадоше? За љубав дариваше га логором, а за братство и јединство послаше га у земљицу црну. Радуј се, блажена душо митрополита Петра! Ти си постала слична Христу и апостолима Његовим. Ти си на овоме свету поднела највећу жртву да би на ономе свету примила највећу част.

И ето зато, премда познајем слабости своје сопствене душе, ја се не бојим да ће моја нога задрхтати на трновитом путу Голготе којим сам се данас упутио. Јер кад би она и хтела задрхтати, светлост и топлота ових безбројних примера Христових хероја повратиће јој сигурност и снагу.

У својој првој архипастирској беседи, браћо и сестре, хоћу да упутим неколико речи вама Христољубивој деци оне Цркве чији сам Епископ ја данас постао. Наоружајте се, браћо и сестре, духовним оружјем, јер Христова Црква води данас по целоме свету један страшан рат. Тај рат Цркве није рат за позиције земаљске власти и силе, него рат за спасење људских душа, борба да се оне отму из мрачног и смртоносног загрљаја сатаниног и поврате у благо наручје Оца небеског. Ова борба није од данас или од јуче. Она је стара колико је стар и сам човечији род. Али ова борба никад није била тако силна, као што је силна у наше дане, јер су данас богатство и моћ саблазнили људске душе. Да, тај рат с поднебесним духовима злобе, то је оно чиме је Црква данас заузета, а не рат с политичким партијама и странкама овога света. Јер Христовој Цркви мало је стало до тога која ће партија завладати светом, али јој је много стало до тога да светом завлада ју љубав, истина и правда. Јер док не завлада то троје, неће никада завладати мир. Ја се уздам, браћо, у вашу љубав према Спаситељу и у нашу веру у Бога. Ја се надам да ову битку нећете изгубити ви, него ваш непријатељ, ђаво. Али не заборавите да ћете ту битку задобити једино оружјем жртве.

Жртве велике и мале. Не заборавите да сте ви потомци оног косовског кнеза који је жртвовао земаљско да би задобио небеско, и не заборавите ни то да сте ви деца једног народа, који не поседује ништа велико што није платио ценом велике жртве. И, зато, ако у некоме од вас живи жеља да побегне од жртве, нека преобрази ту жељу, данас на Свето Преображење, у жељу да еванђеоском жртвом задобије еванђелски венац победе. А хвала вам, браћо и сестре, што сте данас принели Богу жртву молитве за благослов у моме будућем раду. Хвала нека је и мојој браћи свештеницима, који су данас, заједно са мном принели Господу Бескрвну Жртву, и помолили Му се да ми за нове дужности подари и нове силе. А Господ наш, Који нам је кроз највећу Жртву даровао највећу победу, нека дарује победу патријарху нашем, и свему вођству наше свете Цркве, које у једном Христу једну жељу има и које у једном Богу само једна мисао води, и нека дарује победу свој Цркви Православној, победу велику и славну, победу над свим вразима Њеним. Амин.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Са својим домаћином, владиком Савом, владика Милутин је у Кућанцима, родном селу блаженопочившег Патријарха српског Павла, служио свету архијерејску Литургију...

Два архијереја су се, у току свете Литургије, помолила и за ослобођење од земаљских окова Архиепископа охридског и Митрополита скопског г. Јована, који као сужањ затворен у скопском затвору исповеда веру и страда за Христа.

 

Из текста:

http://spc.rs/sr/muchenichki_venac_eparhije_slavonske

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

У наслову треба додати чија је беседа.

 

Беседа је Владике Варнаве Настића. А постављена је јер је отац Иван тражио да се преведе са македонског, пошто је објављена на сајту ПОА.

Иначе ова беседа је (поред још неких његових беседа) од стране комуниста била повод да га ухапсе, муче и држе до краја живота у притвору.

Судбина Архиепископа Јована и епископа Варнаве је слична. Обојицу прогоне, муче и затварају безбожне власти (свакога у његово време), у циљу својих дневно политичких интереса

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Фрагменти за икону
са срамотног суђења Архиепископу Јовану и П.О.Архиепископији

 

Ових дана у cкопском Cуду, увелико су у току судска рочишта против Архиепископа Јована и П. О. Архиепископије. Нема много новог што би се о самом току суђења рекло. И даље је то процес непознаница, како за македонску тако и за српску јавност јер извештавање са суђења просто не псотоји, изузев тенденциозних и политикантских пашквила по скопским медијима које повремено препишу и београдске колеге.

Но оно што ће можда обележити овај ''терћи –велики'' процес против Архиепископа Јована , а када кажемо ''трећи'' иако их је до сада било бар десет, мислимо на исконструисану бомбастичност оптужнице на коју не би остали равнодушни ни највећи терористи са Косова и Метохије, па и шире.

 

Оно што се несумњиво уклапа у целу ову жалосну причу јесте и потпуна дезавуација институције Суда зарад најнижих политичких интереса  владајућих група и појединаца, како из врха државе тако и из врха, онога што у Македонији,самозвано и претенциозно претставља духовну водиљу – расколничке ''мпц''. Ништа мање битна а као чињеница, у многоме и трагичнија, јесте апсолутна инструменатлизација судија, што  као највиших функционера суда, још и више као самих личности јер у свим овим процесима, приказаним као ''процесима столећа'' .. њима се, руку на срце, једва зна име и презиме. Претходни судија, Тања Милева, која је осудила Архиепископа на две и по године затвора, је 1980. годиште а судија који сада руководи процесом против ''злочиначког удруживања и прања новца'' је две године старији од своје претходнице.

 

У свим овим процесима, оштећена страна је ''МПЦ''! Иста она ''духовна водиља'' у Р.Македонији, која на овај начин показује своју ''зрелост'' за улазак у Јединство са Васељенским Православљем.
Ових дана, на последњем рочишту, у сву ову слику се више него перфектно, уклопио  и представник ''оштећене'' ''мпц'' , свештеник  Ванчо Умленски, рођен 1979. године. Не толико због својих година, колико због својих невероватних изјава, по којима ће остати упамћен као сведок-претставник оштећне стране, који није знао одговор ни на једно постављено питање..! Није знао о каквом је новцу реч, за који се Архиепископ терети, а на питање: '' да ли су епархије ''мпц'' функционисале (постојале) у време док је Архиепископ Јован био епископ ''мпц''?'' - дао одговор, да не зна јер је тада био у средњој школи ( у богословији ''мпц'' у Скопљу) !?
Уследило је питање адвоката – како је свештени Ванчо, уопште завршио и са којом оценом, средњу школу када му оваква чињеница није позната, на шта је упозорен од Суда да ће уколико настави таквим тоном бити удаљен са суђења. Архиепископ Јован је потом упутио констатацију Судији, да је много корисније да се одмах прочита (очигледно унапред донесена) пресуда него да оптужени губе драгоцено време редовним доласцима на суђења; Јер слањем оваквог претставника, сама ''мпц'' показује и ко је и шта је, а суд се његовом заштитом, јер није дозволио испитивање сведока – представника од стране одбране, потпуно ставио на страну саме ''мпц''.  Ово је изазвало неодмерену реакцију судије који је запретио одстрањењем оптужених из тока процеса, и наставком суђења у њиховом одсуству!

 

Архиепископ је ево већ годину дана у истражном затвору. Месту на коме не постоји ни минимум услова за живот, а камо ли за потребе једног дијабетичара и човека са болестима кичме и зглобова, какав јесте владика Јован. О духовним потребама и верским правима испразно је говорити и губити време. 

На претходном рочишту, судија је обећао да ће Архиепископ отићи у затвор, где ипак постоје извесни  услови за живот, одмах по давању исказа свих оптужених, што се на овом рочишту и догодило. Сви оптужени су уредно дали своје исказе , али је Архиепископ и даље у самици- истражног затвора! Образложење судије је - непостојање услова за испуњење сопственог обећања! Који су то услови ..није открио.

 

Потонуће суда и судства у македонији, није се завршило овом бурлеском, већ је настављено истом силином током саслушања сведока који су у Скопљу продали плац на коме је требало да се гради параклис П.О.Архиепископије. Ради се иначе о четворици браће Албанске националности који су одвојено давали своје исказе. Намера Тужилаштва је да докаже, да су они на руке добили новац од Архиепископа за ту њиву, (сваки од браће је поседовао по четвртину поменутог плаца), а тај новац је, наравно, новац који је Архиепископ отуђио од ''мпц'' док је био епископ у истој. И за тај исти новац, је до сада два пута ослобађан а претходним судским поступком и ОСУЂЕН НА 2,5 ГОДИНЕ ЗАТВОРА(!?) јер је тај новац украо.

Е сад, исти новац је дакле и украо , и ненаменски и несврсисходно трошио и усмеравао, и купио плац за градњу храма ПОА ?? Не треба заборавити да је истим новцем направљен и Храм у граду Велесу (док је Архиепископ тамо столовао ка Митрополит), Епископски Двор, да су истим новцем иплаћиване плате свим запосленима, да је епархија живела од тог истог новца, да су купљена и нека возила и да све поменуто и дан данас припада ''оштећеној'' ''мпц''!
Оштећеној,  а заправо тешко хендикепираној.

 

Но, вратимо се на сведоке Албанце.. њих четворицу, и то браћу.  Сви до једног дају исказе да никада у животу нису видели Архиепископа Јована (човека, дакле, који им је ''дао украден од ''мпц'' новац), и да он никада није био да погледа и види поменуту њиву. Нису га препознали у судници међу осталим оптуженима, чак ни на његово јављање руком, када констатују да га ''виде први пут у животу''.  Међутим, уследило је питање Тужиоца, ''да ли њива има ограду'', на шта је уследио ''кључни одговор'' сведока, да њива није ограђена. Из овога, Тужилаштво је спремно да изведе закључак ''доказ'', да је Архиепископ могао да дође и сам погледа њиву ( јер није ограђена!!), а да новац потом, да другом лицу које ће га касније поделити браћи Албанцима на равне части, и у његово име купити поменути плац.
Судија је тада дао право одбрани да испита сведоке, а адвокат ПОА и Архиепископа Јована је мирно констатовао , да нема питања ''јер је са ''оградом'' све постало јасно''..

 

Наставак овог квази-процеса, и очигледне деградације пре свега људскости а потом и водећих институција БЈРМакедоније, заказан је за 11. децембар. 
Тада ће тужилаштво покушати да покаже и докаже везу између ових ''доказа'' и материјала прикупљених  прислушкивањем телефонских разговора, као и контаката преко интернета (скајпа и електронске поште), са својим конструкцијама из оптужнице, што за сада никоме, иоле нормалном, не пада на памет како ће им то поћи за руком.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Drugačija situacija je, dodaje, s nepriznatom Makedonskom pravoslavnom crkvom, koja je do 1967.godine bila autonomna crkva u sastavu Patrijaršije SPC, a onda nekanonski proglasila autokefalnost, koju niko nije priznao.

"Preko je potrebno da crkva u Republici Makedoniji postane svesna neophodnosti da se vrati u kanonsko polje. Smatramo da mogućnosti koje postoje za to treba da razmotre predstavnici Patrijaršije SPC i same nepriznate Makedonske pravoslavne crkve, na osnovu kanonskih normi i u duhu bratske ljubavi", ukazuje Ilarion.

 

https://www.pouke.org/forum/topic/22839-mitropolit-ilarion-albanci-ne-%C5%BEele-sa%C5%BEivot/?p=761745

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      У понедељак 30. августа када наша света Црква молитвено прославља свете мученике Мирона и Патрокла, Његово Преосвештенство Епископ топлички Г. Јеротеј, викар Патријарха српског Г. Порфирија, служио је свету архијерејску Литургију у храму Светог Василија Острошког на Бежанијској коси. Епископу Јеротеју саслуживало је свештенство Архиепископије београдско-карловачке. После светог евхаристијског сабрања у парохијском дому организовано је годишње сабрање вероучитељâ и катихетâ Архиепископије бeoградско-карловачке.
      Извор: Телевизија Храм
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Са радошћу се одазивајући позиву Његовог Блаженства Митрополита кијевског и све Украјине г. Онуфрија, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је упутио своје викаре, Преосвећеног Епископа ремезијанског г. Стефана и Преосвећеног Епископа топличког г. Јеротеја, да 27. и 28. јула 2021. године у Кијеву представљају Српску Патријаршију на свечаној прослави 1033. годишњице Крштења Русије и дану када Православна Црква прославља Светог равноапостолног великог кнеза Владимира.

       
      Прославa овог великог празника ће започети 27. јула традиционалним чином благодарења на Владимирској гори у Кијеву којим ће началствовати Митрополит кијевски и све Украјине г. Онуфрије. У подножју споменика Светом равноапостолоном кнези Владимиру биће изложене чудотворне иконе Пресвете Богородице: Почајевска, Свјатагорска, Касперовска и Зимненска, затим икона Равноапостолног кнеза Владимира са честицом његових светих моштију, као и многе велике светиње из свих крајева Украјине.
      Потом ће, од споменика Светом кнезу Владимиру на Владимирској гори, верни народ, предвођен митрополитом Онуфријем, архијерејима, свештенством и монаштвом, у великој литији отићи до Светоуспенске Кијево-печерске лавре где ће бити служено свеноћно бденије.
      Сутрадан, 28. јула, на сам дан празника, митрополит Онуфрије ће служити свету Литургију на тргу испред Успенске Cаборне цркве. Истог дана у подне звона ће се огласити у свим црквама и манастирима Украјинске Православне Цркве.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Најсветији патријарх српски Порфирије честитао је председавајућем Одељења за спољне црквене послове Московске Патријаршије митрополиту волоколамском Илариону 55. рођендан.

       
      Ваше Високопреосвештенство,
      Драги наш брате у Христу и саслужитељу, 
      Са радошћу Вам честитам Дан рођења, којим сте, пре свега, донели радост вашим родитељима, а затим и свима нама, који су у Вама видели следбеника архипастира, који својом жртвеном и ватреном службом доводите све људе на спасоносни пут Крштења у име Оца и Сина и Светог Духа (Мт.,28,19), и евхаристијског сједињења са Исусом Христом, Сином Божијим. 
      Радујући се Вашем рођендану, молимо се Господу нашем Исусу Христу, нека Вам Он подари духовну и телесну снагу у Вашој христољубивој и човекољубивој архипастирској мисији. 
      Високопреосвећени Владико, на многаја и блага љета!
       
      С љубављу у Христу Господу, 
      Архиепископ пећки, 
      Митрополит београдско-карловачки,
      Патријарх српски Порфирије

      Извор: Мospat.ru
    • Од Поуке.орг инфо,
      Древни антички Лихнидос, што у преводу са грчког значи Бело језеро, или данашњи словенски назив - Охридско језеро (језеро о хриди), се налази у држави Македонији на територији коју насељава наш братски и комшијски народ Македонци. Читав тај простор је регија од посебно великог историјског значаја, одакле је захваљујући св. Клименту и св. Науму, и њиховим ученицима, потекла велика христијанизација балканских Словена а касније и Свете Русије. Благодарећи њима и њиховим духовним оцима св. Кирилу и св. Методију, Словени су још у деветом и десетом веку једним делом христијанизовани, а словенска племена су добила и своја словенска писма - глагољицу и ћирилицу. 
      Охрид је својеврсни балкански Јерусалим и то не само по мноштву измешаних култура, вера и обичаја, већ пре свега по светим словенским просветитељима који су као у неком новом Јордану или у некој новој Галилеји, крстили прве веће групе балканских Словена. 
      У Охриду је и данас пуно прелепог белила, особене светлости и несвакидашње чистоте. Човек који није обишао Охрид и Македонију, тешко може схватити велики значај тог простора за духовну судбину свих Словена. Када дођете у Охрид осећате се као да сте дошли кући јер сви ми Словени смо на неки начин духовно зачети и духовно рођени негде у благодатним дубинама Цркве Охрида и Охридске регије.
      У Охриду је све некако древно и прастаро али уједно ново и увек актуелно. И ваздух који удишете је посебан. И светиње које целивате су тако особене и важне за све Словене. Па кад вас још и на сред улице вама непознати људи поздрављају и траже вам благослов, то само сведочи о љубави македонског народа према Цркви и свештеницима Христове Лађе Спасења. А када вам још са искреним осмехом и кажу: "Драго нам је оче да сте из нама братске Србије", онда вам се срце испуни милином и радошћу. Тек тада схватите да су сви расколи и свакојаки политички неспоразуми само привремена појава. Да ће љубав Христова све то ускоро надвладати јер љубав је непобедива. Да се Срби и Македонци поштују и воле на благодатним фреквенцијама којих често ни сами нису свесни. То је тај древни хришћански Балкан, отворен, искрен, незлобив и јединствен.
      Па када се вас Бог још удостоји и да у Нижепољу покрај Битоља саслужујете на Светој Литургији мученику и исповеднику наших дана, Архиепископу Охридском и Митрополиту Скопском Г. Јовану, и када се преко 120 ходочасника из Србије на тако светом месту причести Светим Тајнама Христовим, онда се на све излије огромни и неописиви мир и преобиље благодати Господње.
      Ваљало је зато и вредело посетити Охрид и Македонију, и упознати себе саме у неким скривеним наслагама древне хришћанске прошлости. Сусрести се са браћом и сестрама у Христу. Загрлити се са онима који су нам најближи рођаци и гостољубиви домаћини Охрида и Македоније. Само у том непосредном контакту и искреној хришћанској љубави, у којој потпуно и искрено поштујемо различите националне, језичке и културне идентитете једни других, осетићемо сви заједно, да смо били и остали најближи сродници. И по крви балканској а пре свега по љубави Христовој. 
      Архимандрит Петар (Драгојловић)
       









    • Од Поуке.орг - инфо,
      Редакција званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе „Православни мисионарˮ упутила је у мајско-јунском, 379. броју благодарност свим медијским делатницима са којима остварује сарадњу. Текст благодарности доносимо у целости: 

       
      Имајући у виду значај ове мисионарско-медијске сарадње, редакција Православног мисионара најсрдачније благодари свим медијским делатницима Српске Православне Цркве, на сарадњи и сатрудништву у овом богоугодном делу које већ овде и сада рађа дивне и благословене плодове.
      Посебну благодарност упућујемо следећим црквеним медијима које сматрамо за своје конкретне и редовне сараднике: радио станицама: Беседа, Епархије бачке; Светигора, Митрополије црногорско-приморске; Слово љубе, Архиепископије београдско-карловачке; Глас, Епархије нишке; Источник, Епархије ваљевске, Српски Сион, Епархије сремске.
      Благодарност упућујемо и Телевизији Храм, Архиепископије београдско- карловачке, у чијем програму се чује глас и мисионарска реч нашег часописа, коју у име редакције Православног мисионара најчешће упућује катихета Бранислав Илић, члан Редакције задужен за односе са медијима.
      Нека би Господ дао снаге свим делатницима на пољу црквене мисије, да у овом богоугодном, равноапостолном и са-литургијском делу напредују из славе у славу, из силе у силу, изграђујући себе и све оне који примају њихову реч, у меру раста висине Христове (Еф 4, 13).
×
×
  • Креирај ново...