Jump to content

Прогон Православне Охридске Архиепископије у Р. Македонији

Оцени ову тему


Go to solution Solved by JESSY,

Препоручена порука

  • Гости
Guest свештеник Иван

Постављена слика


Феноменална предавања Архиепископа охридског и митрополита скопског Јована


http://www.poa-info.org/video/pouki

Предавања су на македонском језику, али нормално је да се разуме.
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • 7 months later...
  • Одговори 3.1k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Monaštvo pravoslavne Ohridske arhiepiskopije bogosluži u izgnanstvu, mimo vekovnih svetinja Srpske pravoslavne crkve, pod čijom je arhiepiskopija kanonskom jurisdikcijom. Bogosluže i opstaju na imanji

Oвакве речи су одавно морале да се чују и то из уста наших високих Црквених достојника. Поновићу цитат који би трбало да одјекне у учима сваког верујућег приврзаника расколничке ''мпц'' :    У путир

Адресирано: Ономе који незаконито држи трон Архиепископије Охридске и ономе који лажно води непостојећу Македонску Цркву г. Стефану   Г. Стефане, са изненађењем и болом, и без да га траж

Постоване слике

Постављена слика



ХОЋЕ ЛИ ВИШЕ НЕКО ДА ДИГНЕ ГЛАС И НА ФОРУМУ ПРОТИВ УТАМНИЧЕЊА АРХИЕПИСКОПА ЈОВАНА НАСЛЕДНИКА НА ТРОНУ СВ.ЕРАЗМА,ТЕОФИЛАКТА И ИНИХ СВЈАТИХ ОХРИДСКИХ?ШТА ДА КАЖЕМО МИТРОПОЛИТУ СКОПСКОМ ЈОСИФУ,СВЕТОМ ВЛАДИКИ НИКОЛАЈУ,СУЧИМ ЋЕМО ИЗАЋ ПРЕД ЊИХ?
ЉУДИ,БРАЋО,ЗАБОРАВИСМО НА ПРАВОСЛАВНУ ОХРИДСКУ АРХИЕПИСКОПИЈУ,ИМАМО ЛИ ОСЕЋАЈА ВИШЕ ЗА ЊИХ ДОЛЕ ИЛИ ШТА?ПЕВАМО ЛИ ВИШЕ МАКЕДОНСКЕ ПЕСМЕ ИЛИ ЋЕМО САМО МИРОСЛАВА ИЛИЋА,ЕРУ ОЈДАНИЋА И ДОБРИВОЈА ТОПАЛОВИЋА.ХОЋЕ ЛИ ЗАИСТА ОСТАТИ БЕОГРАДСКИ ПАШАЛУК?
АКО НЕ СТВОРИМО ОСЕЋАЈ У НАМА САМИМА ЗА СВЕ ЗЕМЉЕ НАШЕ ПРАВОСЛАВНЕ,АКО НЕ ПЕВАМО СВЕ НАШЕ ПЕСМЕ И ИГРАМО СВА НАША КОЛА ОДЕ И ОВО МАЛО СРБИЈЕ!ЈЕЛ ЗНАТЕ ВИ ШУМАДИНЦИ,ПОМОРАВЦИ,ВОЈВОЂАНИ И ОСТАЛИ ДА ИГРАТЕ РУМЕНКУ,ПОЛОНКУ ,ТРОЈАНАЦ,ШОПСКО ОРО,КУКУЊЕШТЕ?ЈЕЛ ЗНАТЕ ДА ПЕВАТЕ"СОКОЛ ПИЈЕ ВОДА НА ВАРДАРОТ","УЧИ МЕ МАЈКО КАРАЈ МЕ","ЖАЛИ ЗАРЕ",...?
ПОЗИВАМ СВЕ ФОРУМАШЕ ДА СВАКО КОЛИКО МОЖЕ И ЗНА ДИГНЕ ГЛАС НА ИНТЕРНЕТУ А КО МОЖЕ И ОСТАЛИМ МЕДИЈИМА ЗА ОСЛОБАЂАЊЕ МИТРОПОЛИТА ЈОВАНА И ДА СЕ ПОКАЖЕМО ДА СМО НАРОД ЗАИСТА ДОСТОЈАН ПОШТОВАЊА!!! КО МОЖЕ ТАМО У БЕОГРАДУ НЕКА ИДЕ ИСПРЕД БУГАРСКЕ АМБАСАДЕ И ПРОТЕСТУЈЕ ИЛИ БАР УПАЛИ СВЕЋУ КАО МОЛИТВУ ЗА ОСЛОБАЂАЊЕ МИТРОПОЛИТА.
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Гости

Слажем се.

Требало би колико сутра организовати протесте испред амбасаде Бугарске,

јер ово је просто незапамћен злочин да се неко утамничи на вјерској основи у 21. вијеку!

Овај чин бугарске државе је велика срамота, али је још већа ако ми Срби не учинимо ништа,

макар властитог образа ради да покажемо своје огорчење и осуду прогона невиног м.Јована

којег прогони македонска држава искључиво из политичких и јефтиних побуда!

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Слажем се.

Требало би колико сутра организовати протесте испред амбасаде Бугарске,

јер ово је просто незапамћен злочин да се неко утамничи на вјерској основи у 21. вијеку!

Овај чин бугарске државе је велика срамота, али је још већа ако ми Срби не учинимо ништа,

макар властитог образа ради да покажемо своје огорчење и осуду прогона невиног м.Јована

којег прогони македонска држава искључиво из политичких и јефтиних побуда!

'Оће...народ ко пита а српска држава ће учинити,по старом свом добром обичају,једно велико  - ништа.Обично уложе "жесток протест" пред којим "сви дрхте" и толико се "ужасну" да одмах пристају на њима нимало пријатан чин...још веће заје****** српске државе и народа!

Држава Србија?...чиста рунска вуна,бато мој! :cmizdrenje:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ја сам се био одушевио када је један министар био одузео авионе Јата које је користила македонска држава када је ,мислим први пут, био утамничен митрополит Јован

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

    Као да је мајка родила  митрополита Јована, само да седи по неким казаматима и да служи за

    подкусур издајницима и кукавицама.

    А тек како ће му јадном бити сада и у бугарском кукавном и бедном затвору.

    Помози му Боже, а и нама да прогледамо и свог заточеног брата спасемо. :cmizdrenje:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ја сам се био одушевио када је један министар био одузео авионе Јата које је користила македонска држава када је ,мислим први пут, био утамничен митрополит Јован

Ћути,море,не подсећај...могли би тога да се сете и да повећају казну митр.Јовану а можда и да нам узму још нешто приде..на пример,које парче територије! Али нема везе...држава Србија ће и тада да уложи онај свој застрашујући "жесток протест" пред којим "дрхте" све државе. Нас може да зеза ко хоће и како хоће...такве озбиљности и дигнитета је ова наша држава. :cmizdrenje:
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Lepo ja kazem, da nam je PutinR samo na godinu dana... pevali bi svi oni ko u horu...

...и наша држава пева као у хору...глас ко' у "бечких дечака"...а вала има нешто у гласу што подсећа и на кастрате. 0110_hahaha
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Све ово сам својевремено пажљиво чуо од дотичног...а видео сам да и барон Минхаузен слушајући дотичног,хвата белешке. :drugarstvo:
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

E strasno, a Pobjeda nastavlja svoju anticrkvenu kampanju, nevjerovatno...

Nego zaista treba zauzeti nesto odlucniji i cvrsci ( da ne kazem agresivniji) stav po pitanju oslobadjanja Njegovog Blazenstva Arhiepiskopa Jovana...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Српска Православна Црква својој духовној деци о Васкрсу 2021. године
      ПОРФИРИЈЕ
      по милости Божјој
      православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав:
      Христос васкрсе!

       
      Дођите на нови род Винограда,
      на побожно весеље,
      посебан је дан Васкрсења;
      уђимо у заједницу Царства Христова,
      појући му као Богу у векове!
      (пасхални канон, прва строфа осме песме)
       
      Овим речима, драга браћо и сестре, славећи Васкрсење Христово, Црква нас позива и сабира на побожно пасхално весеље, весеље које превазилази и надмашује сва наша овоземаљска весеља. Побожно весеље које нам Господ уготови јесте радост вечног Живота, вечне победе Добра над злом и пораза демона. Предивни Јован Златоуст у празничном усхићењу кличе: „Нека се (данас) нико не боји смрти, јер нас ослободи Спасова смрт: угаси је Онај Кога је она држала, заплени ад Онај Који сиђе у ад, горак постаде ад примивши тело Његово.”
      Суштина овог нашег побожног васкршњег весеља јесте Сâм Васкрсли Исус Христос Који Себе Самог даје као „нови род винограда” да Га пијемо. У великој и божанској Тајни Тела и Крви Његове Он нам говори: „Узмите, једите, ово је Тело моје...”, а затим: „Пијте, ово је Крв моја Новога Завета...” Господ не успоставља Нови Завет на неким обредима и религијским ритуалима већ га установљава на Себи Самом кроз вечно давање Себе као божанског Јела и Пића.
      Нашу тугу Великог Петка и Велике Суботе, док смо пратили Христа Господа од Гетсиманије до Голготе, Господ одједном измени и уведе нас у васкршњу радост. То је, као што каже црквени песник, посебан дан! То је дан Васкрсења. То је благодатна снага Васкрсења коју нити од Бога изабрани синови Израиљеви нити мудри Грци нису могли да схвате. Први говораху да је проповед о Васкрсењу „безумље”, други пак да је то „лудост”. А управо кроз то што је за прве било „безумље”, а за друге „лудост”, Господ је показао величину божанске благодати и моћи. Знајући то искуствено, радујмо се, браћо и сестре, и веселимо се кличући једни другима: Христос васкрсе! Ваистину васкрсе!
      Васкрсење Господа Исуса Христа, браћо и сестре и драга децо духовна, највећи је догађај у историји видљивог и невидљивог света. Зато је он непоновљиви догађај. Васкрс је ново стварање, а за човека ново рађање. Гле, све ново постаде! Богочовек Исус Христос васкрсе из мртвих и све дотадашње „вредности” бише оборене и нови свет настаде. Наднесен над тајном Христова Васкрсења, Свети апостол Павле сведочи оно што зна и што јесте истина: сведочи да, „ако је ко у Христу, нова је твар; старо прође; гле, све ново постаде”, па додаје: „А све је од Бога, који помири нас са собом кроз Исуса Христа и који нам даде службу помирења” (2. Кор 5, 17 – 18). То је она неистражива дубина и висина тајне Васкрсења о којој толико пишу и певају свети Оци Цркве. Најбитније је, браћо и сестре, да познамо дубину и висину тајне Васкрсења, да у њу верујемо и њоме се спасавамо. Не допустимо да нам празник Васкрсења Христова буде празник обичаја, као што често чујемо, већ празник новог живота, нове наде, нове твари. Управо на такво славље и весеље позива нас Црква.
      На овај празник Пасхе, преласка из смрти у прави и вечни живот, Господ нас позива да окусимо „нови род винограда”, оног Винограда у којем је Он Чокот, а ми лозе. Господ је створио свет као добар виноград. Он у Својој беседи о злим виноградарима каже да човек домаћин засади виноград, огради га плотом, ископа у њему пивницу и подиже кулу, те га предаде виноградарима да га обрађују. Када дође време бербе, посла господар винограда слуге своје да донесу рода од винограда. Видећи да слуге господара винограда долазе, виноградари, који се у међувремену беху претворили у разбојнике и узурпаторе Божјег давања, „похваташе слуге, па једнога изудараше, једнога убише, а једнога засуше камењем”. На крају господар винограда посла „сина свога говорећи: постидеће се сина мога”. Уместо да га се постиде они Га ухватише, одведоше напоље и убише. Управо то смо гледали на Велики Петак: неправедно осудивши Господа, разапеше Га на крст.
      Тек што прођосмо страхоту Великог Петка, када гледасмо убиство Наследника Винограда на крсту, ево нас у радости новог Винограда, у радости новог Живота. Наста време истинског Чокота и правог Винограда. Зато, приђите сви и окусите од новог рода Божјег винограда и видите да је добар и благ Господ! Ово је ново весеље којим се побожно веселимо сви ми који кличемо: Христос васкрсе! Али, исто тако се радују са нама и сви остали хришћани, и сви који доживљавају Божју доброту, и сва творевина Божја. Позивамо вас, драга децо духовна, на радост Васкрсења како бисмо одагнали од себе тугу нашег живота, тугу која нас је, ево више од годину дана, притисла, тугу која се уселила у сваку пору нашег живота, тугу која је многе куће затворила. Устанимо, и веселимо се, и победоносно кличимо једни другима: Христос васкрсе!
      Радосним васкршњим поздравом Христос васкрсе! поздрављамо све вас, драга децо духовна, који живите широм света, вас који сте далеко од својих огњишта, од завичаја, а често и од својих најрођенијих. Знајте да ваша Светосавска Црква непрестано брине о вама као нераскидивим деловима нашег народа и живим удовима Тела наше Цркве. Остављамо вам завет, пред Васкрслим Господом и светитељима Његовим, да чувате и јачате најпре наше унутарње црквено јединство, а онда и национално, језичко и културно јединство. Не допустите времену и приликама да вас поделе и одвоје једне од других, а тиме и од Мајке Цркве! И поред чињенице да сте стално под одређеним притисцима, што међу вама изазива несугласице и расправе, молимо се Васкрслом Господу за вас да у Њему Васкрсломе пронађете снагу за своје јединство и крепост за братску слогу. Апелујемо на вас да увек пред собом имате дивне примере вере и родољубља наших дичних предака и наших великана који, живећи у далеком свету, задивише свет у лицу Тесле, Пупина и многих других. Будимо достојни наследници њихових имена и њихових великих дела, њиховог примера и карактера!
      Данас се посебно молитвено сећамо наше напаћене браће и сестара на Косову и Метохији. Њих посебно поздрављамо и охрабрујемо да буду чврсти и постојани у вери, нади и љубави. Распети и Васкрсли Христос Господ са вама је, драга децо духовна, синови и кћери Косова и Метохије. Са вама је и сав српски народ, са вама су сви православни народи света, са вама су сви правдољубиви и истинољубиви људи. Можда ништа није тако силно ујединило православне хришћане света као Косово и Метохија, символ достојанства, части, праведне борбе за слободан живот на прадедовским огњиштима и отпора сили и неправди. Са Светим царем Давидом певајмо: с нама је Бог, разумите народи и покорите се, јер с нама је Бог!
      Све верујуће синове и кћери поносне Црне Горе такође поздрављамо са Христос васкрсе! Њима се посебно обраћамо: са вама су наша љубав и наше молитве, драга децо духовна, јер сте ви у посебним приликама, боље рећи неприликама и невољама, у непрестаним духовним борбама. Нека вам, као и досад, Васкрсли Господ Христос буде непоколебиви Темељ ваше вере, вашег јединства и заједништва са свом вашом браћом и сестрама како у Црној Гори тако и у Србији и широм света. Молитве и благослови великих угодника Божјих, светитеља и чудотвораца Василија Острошког, Петра Цетињског и свих светих нека вас прате и буду са вама у свим вашим борбама за победу Добра над злом, Љубави над мржњом, Јединства над поделама, Светиње над мрзошћу духовне пустоши.
      Срдачно поздрављамо нашу браћу и сестре у Републици Српској и Босни и Херцеговини, у Хрватској, Словенији и Северној Македонији. Не сумњамо да ћете ви, драга децо духовна, са својим архијерејима, свештеницима, монасима и монахињама велики празник Христова Васкрсења дочекати и прославити на најбољи могући начин, отворена срца према својим инославним или пак иноверним суседима. Васкрсли Христос Господ нека буде са свима вама и са свим људима добре воље око вас!
      Наше мисли и молитве лете свих ових дана ка свима болеснима, а нарочито ка инфициранима вирусом ковид-19, као и ка свим лекарима и медицинском особљу, који се самопрегорно, ризикујући и свој живот, боре да спасу оболеле од короне и других болести. Браћо и сестре, све народе света, од Истока до Запада, и од Севера до Југа, задесила је ова опака и опасна болест изазвана невидљивим вирусом. Прошле године смо се надали да ће зараза брзо проћи. Нажалост, не само да није прошла већ је и у овој години наставила да хара широм света. Данас се молимо за оздрављење свих оболелих, као и за покој душа свих упокојених. Поштујући препоруке медицине, сами себе, и једни друге, и сав живот свој Христу Богу предајмо!
      Са молитвеном жељом да Васкрс, Празник над празницима, сви дочекате и прославите у духовној радости и телесној крепости, још једампут вас поздрављамо најрадоснијим поздравом:
      Христос васкрсе!
       
      Дано у Патријаршији српској у Београду,
      о Васкрсу 2021. године.
      Ваши молитвеници пред Васкрслим Господом:
       
      Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски ПОРФИРИЈЕ
      Митрополит дабробосански ХРИЗОСТОМ
      Епископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕ
      Епископ сремски ВАСИЛИЈЕ
      Епископ бањалучки ЈЕФРЕМ
      Епископ будимски ЛУКИЈАН
      Епископ банатски НИКАНОР
      Епископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИН
      Епископ канадски МИТРОФАН
      Епископ бачки ИРИНЕЈ
      Епископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈ
      Епископ западноевропски ЛУКА
      Епископ жички ЈУСТИН
      Епископ врањски ПАХОМИЈЕ
      Епископ шумадијски ЈОВАН
      Епископ браничевски ИГЊАТИЈЕ
      Епископ зворничко-тузлански ФОТИЈЕ
      Епископ милешевски АТАНАСИЈЕ
      Епископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕ
      Епископ диселдорфски и немачки ГРИГОРИЈЕ
      Епископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕ
      Епископ западноамерички МАКСИМ
      Епископ горњокарловачки ГЕРАСИМ
      Епископ источноамерички ИРИНЕЈ
      Епископ крушевачки ДАВИД
      Епископ славонски ЈОВАН
      Епископ аустријско-швајцарски АНДРЕЈ
      Епископ бихаћко-петровачки СЕРГИЈЕ
      Епископ тимочки ИЛАРИОН
      Епископ нишки АРСЕНИЈЕ
      Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички КИРИЛО
      Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске СИЛУАН
      Епископ далматински НИКОДИМ
      Епископ осечкопољски и барањски ХЕРУВИМ
      Епископ захумско-херцеговачки ДИМИТРИЈЕ
       
      Викарни Епископ моравички АНТОНИЈЕ
      Викарни Епископ ремезијански СТЕФАН
      Викарни Епископ мохачки ИСИХИЈЕ
      Викарни Епископ диоклијски МЕТОДИЈЕ
       
      ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА:
       
      Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАН
      Епископ полошко-кумановски ЈОАКИМ
      Епископ брегалнички МАРКО
      Викарни Епископ стобијски ДАВИД
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски Г. Г. Порфирије свечано је отворио новоформирани Музеј црквених старина Православне Епархије нишке, у присуству домаћина Преосвећеног Владике нишког Арсенија и уважених званица, током своје прве званичне посете Епархији нишког.
      Повезан садржај: 
      Поздравно слово на отварању Музеја - Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније (Прилог Радија Глас)
      Поздравно слово на отварању Музеја - Његова Светост Патријарх српски Г. Г. Порфирије (Прилог Радија Глас)

       
      Испред Министарства културе и информисања Републике Србије, које је финансијски подржало оснивање Музеја, свечаности отварања присуствовао је господин др Дејан Масликовић.
      На почетку је Преосвећени Владика нишки Арсеније благословио почетак рада Музеја и поздравио високе званице, подсетивши присутне на славну историју Епархије нишке, о којој музејски предмети сведоче.
      Потом је Свјатјејши Патријарх свечано отворио Музеј, у коме ће од сада бити изложена и архијерејска одежда блаженопочившег Патријарха српског Г. Г. Иринеја, као и друге личне ствари које је Његова Светост Патријарх Порфирије даривао Музеју.
      Формирање Музеја црквених старина Епархије нишке започело је 2018. године, са благословом Преосвећеног Епископа нишког Господина Арсенија, а уз велику помоћ Министарства културе и информисања, које је у периоду од 2018. до 2021. године, кроз више пројеката подржало неколико важних фаза у формирању Музеја. Велики труд уложио је и протођакон Далибор Мидић, архивист Православне Епархије нишке, чијим је великим трудом и пожртвованошћу Музеј црквених старина Православне Епархије нишке поново основан након много времена.
      У Музеју ће од сада бити изложени предмети од великог духовног значаја који у модернијој историји наше Епархије нису били доступни јавности.
      Изложени предмети воде посматраче кроз векове славне историје некада Митрополије, а данас Епископије нишке. Тешко је побројати све вредне артефакте, али свакако треба издвојити колекцију старих и ретких књига, од којих најстарија датира из 1592. године. Реч је о богослужбеној књизи „Општи Минеј за мај“.
      У музејском простору биће изложени и поклони којима је руски цар Николај II Александрович даривао нишки катедрални храм, као и лични предмети блаженопочивших славних нишких Митрополита и Епископа.
      У Музеју ће бити изложен и стари кивот у коме су чуване мошти Светог Георгија из прокупачког храма Светог Прокопија, као и ретке иконе, старе фотографије и архивалија од изузетног значаја за истраживаче у области теологије, историје, културе и архивистике.
      У богатом фонду Музеја свакако посебно место заузимају три значајна ликовна дела – две слике једног од наших најпознатијих сликара реалиста Ђорђа Крстића – Портрет Краља Милана из Ћурлинске цркве (1902. година) и Смрт кнеза Лазара (1885. година)  и једно дело Стевана Тодоровића, који спада у најплодније српске сликаре романтичаре. Реч је о делу Портрет Светитеља из 1880. године.
       
      Извор: Радио Глас
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован и Преосвећени Епископ моравички г. Антоније служили су 28. марта 2021. године, у Недељу Светог Григорија Паламе, свету Литургију у храму Светих апостола Петра и Павла на Подворју Српске Православне Цркве у Москви.

       
      Саслуживали су архимандрити Александар (Котов) и Модест (Володкин), протојереј Дмитриј Калашников, јереји Олег Вишински и Анатолиј Саливончик, ђакон Владислав Соколов и јерођакон Еразмо (Бранковски). Појао је хор Петропавловског храма под руководством Људмиле Черкасове.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Светом архијерејском Литургијом којом ће, у Спомен храму Светог Саве на Врачару са почетком у 9 часова, началствовати Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански г. Хризостом, председавајући Светим Архијерејским Синодом, уз саслужење отачаствених архијереја, започеће Свети Архијерски Сабор за избор новог поглавара Српске Православне Цркве.

       
      Изборни Сабор биће одржан у крипти Спомен храма Светог Саве на Врачару по процедури одређеној Уставом Српске Православне Цркве и канонима Свете Цркве. Није предвиђено присуство медија овом догађају, а по завршетку заседања биће издато званично саопштење за јавност.
       
      Информативна служба Српске Православне Цркве
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Цело српство слави славу, свога оца Светог Саву! - преглед вести о прослави Савиндана у Српској Православној Цркви.
      Празник Светога Саве свечано прослављен у ветерничком храму
      Београд: Откривен споменик Стефану Немањи
      Отворен Колеџ Светог Саве, прва српска школа у Аустралији
      Савиндан у храму Светог Саве на Врачару, богослужио владика Јован
      Митрополит Порфирије на Савиндан богослужио у Загребу и поручио: Следимо пример Светог Саве
      Прослава празника Светог Саве у Бања Луци, богослужио владика Јефрем
      Савиндан у Манастиру Жичи, богослужили архијереји Јустин и Атанасије
      Савиндан у новосадском Саборном храму, богослужили архијереји Иринеј и Исихије
      Савиндан молитвено прослављен у Ђурђевим Ступовима, богослужио владика Јоаникије
      Манастир Милешева: На Савиндан богослужили архијереји Атанасије и Кирило
      Прослава Светог Саве у Призрену, богослужио владика Теодосије
      Епископ Андреј на Савиндан богослужио у Светосавском храму у Бечу
      Епископ Херувим на Савиндан: Све што је Свети Сава радио освештао је Христом и зато нас је то штитило и чувало
      Светосавска беседа игумана Хиландара архимандрита Методија
      Празник Светог Саве, ктиторска слава Хиландара
      Викарни Епископ мохачки Исихије на прослави Савиндана у Гимназији „Јован Јовановић Змај”
      Канцеларија за веронауку Епархије ваљевске на дар светосавској деци
       
        Извор: Ризница литургијског богословља и живота
×
×
  • Креирај ново...