Jump to content

Rate this topic

Колико се често причешћујете?   

92 members have voted

  1. 1. Колико се често причешћујете?

    • Једном седмично или чешће.
      10
    • Једном у две седмице.
      7
    • Једном месечно.
      5
    • Једном у два месеца.
      2
    • Више пута у току сваког од 4 год. поста.
      9
    • По једном/два пута у току сваког од 4 год. поста.
      13
    • Два пута годишње.
      3
    • Једном годишње.
      2
    • Једном у току неколико година.
      5
    • Како кад... врло променљиво.
      3
    • Не причешћујем се.
      5
    • Не причешћујем се. Шта значи причестити се?
      0
    • на свакој Светој литургији
      24


Recommended Posts

Да, и ја сам слушала ту емисију кад је о.Лука одговорио неком. Него, схватила сам да је тог неког ко је поставио питање узнемирило то што је читао на "многим православним форумима и блоговима", па о.Лука поједноставио ствари.Иначе, мислим да оно што један добије за поуку, не важи за свакога. Даје нам се по мјери снага. ;)

На здравље вам Бадње вече.

Sem sto ovo nije razgovor sa pojedincem, vec emisija koju prati ko zna koliko ljudi i koji ce taj stav dalje da sire.

U svakom slucaju, veoma nesmotren potez.

Nazdravlje i tebi. :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

То је то :) нисам мислила на тебе,него,да се мешамо једни другима,на то сам мислила.

Веруј ми,построје ствари које су само и искључиво наше,личне,мислим да је и ово једна од тих ствари.

Мишљења сам да свака жена треба да поступа по своме личном осећању и избору,и волела бих,да ми жене имамо свој подфорум,без присуства мушкараца,где би могле,конкретно о овој теми,доста озбиљно и слободно да приступимо јер има много,много ствари које мушкарци не разумеју нити ће икада.

Без увреде.

:)

Наравно и осећај стида да се бавимо отворено овом темом,овако на изволте свима на увид,и добронамернима и недобронамернима( а ту сврставам знатижељне посматраче и недобронамерне госте)

Meni vise odgovara ono 'iz strahopostovanja ne prici'. Iako mi je drago vidjeti da je neki svetitelj imao takvu sirinu duha da prevazidje starozavjetna ogranicenja, dok takvi stavovi postaju aktuelni tek petnaestak vijekova posle. Genijalnost Duha koja se pojedincima daje a vecina kaska...

Takodje osjecam i izuzetno postovanje za stavove patrijarha Pavla, i smatram da oni koji su u velikoj mjeri prozeti Duhom Svetim i treba da imaju autoritet da tumace bogoslovske teme.Kome ce se dati najrazumniji uvid ako ne nekome ko odise svetoscu... Uostalom, shvatam da je imao pocasni doktorat. Sad, sto on spada u konzervativniju, a ne liberalnu struju, ne umanjuje znacaj njegovih stavova...

Uvijek sam sretna kad me na veliki praznik to mimoidje. I tesko bi mi, od stida, bilo da tek tako pitam 'jel'mogu ja', posebno ako ce odgovor biti 'ne mozes'. Ne znaci da u nekom znacajnom trenutku kad bi mi to tad toliko mnogo znacilo, ne bih pitala... Kod nas svakako pricescivanje svake nedelje nije pravilo, vec izuzetak, pa tako to i nije neko veliko pitanje za mene... Kad se nekome desi da je krvarenje od bolesti mislim da treba pitati i da joj treba dopustiti, jer kome treba lijek ako ne bolesnom...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Meni vise odgovara ono 'iz strahopostovanja ne prici'. Iako mi je drago vidjeti da je neki svetitelj imao takvu sirinu duha da prevazidje starozavjetna ogranicenja, dok takvi stavovi postaju aktuelni tek petnaestak vijekova posle. Genijalnost Duha koja se pojedincima daje a vecina kaska...

Takodje osjecam i izuzetno postovanje za stavove patrijarha Pavla, i smatram da oni koji su u velikoj mjeri prozeti Duhom Svetim i treba da imaju autoritet da tumace bogoslovske teme.Kome ce se dati najrazumniji uvid ako ne nekome ko odise svetoscu... Uostalom, shvatam da je imao pocasni doktorat. Sad, sto on spada u konzervativniju, a ne liberalnu struju, ne umanjuje znacaj njegovih stavova...

Uvijek sam sretna kad me na veliki praznik to mimoidje. I tesko bi mi, od stida, bilo da tek tako pitam 'jel'mogu ja', posebno ako ce odgovor biti 'ne mozes'. Ne znaci da u nekom znacajnom trenutku kad bi mi to tad toliko mnogo znacilo, ne bih pitala... Kod nas svakako pricescivanje svake nedelje nije pravilo, vec izuzetak, pa tako to i nije neko veliko pitanje za mene... Kad se nekome desi da je krvarenje od bolesti mislim da treba pitati i da joj treba dopustiti, jer kome treba lijek ako ne bolesnom...

у теологији нема либералног и конзервативног тумачења, има само по Духу Светом.

разумем твоје поштовање према Патријарху Павлу, коме и сам дугујем велико захвалност и поштовање кад нас је покупио једног јутра 1996. године из кордона у коларчевој улици у београду и повео у шетњу а слобина полиција спремала аутоматске пушке "да растера демонстранте", али неке ствари не могу свесно да се игноришу само да би се остало у послушању. оно што су свети Дионисије и Патријарх игнорисали је то што је крвоточива жена ипак пришла у пуној смерности и страху, а није била одбијена. између осталог, Патријарх пише да је нормално причестити болесника у све дане.

због тога свети Григорије Велики и узима као аргумент слободу приласка путиру и образлаже да нема грешности у нужности тела, већ само у греху који се чини. значи, менструални период жене НИЈЕ грех, већ природа нужности. приде, не може ни у ком облику бити тумачен као грех јер је управо увод у благословено стање трудноће, кад је прилика и благослов Господњи.

морамо да схватимо да свако време има своје ограничено знање, а у 3. веку људи нису имали представу да је менструација НЕОПХОДНА, колико и СПАСОНОСНА, жени јер новог живота од ње неће бити уколико се не очисти материца за ново јајашце спремно за оплодњу. а менстраулни период је и СПАСОНОСАН такође јер свети Апостол Павле објашњава да ће се жена спасти и рађањем, уколико остане у вери и поштењу.

иста је аналогија и са храњењем и дисањем - те ствари су нужне и природне а храњење постаје грех кад је претерано и називамо га стомакоугађањем. како бисмо онда назвали менструални период грехом, кад не постоји претеривање у томе?

како је менструални период неопходношћу везан за рађање и нужност тела, не можемо рећи никако да је нечиста жена због тога и да има икакву препреку испред путира. ни сам Христос није препрека, јер је оздравио крвоточиву жену, НИЈЕ ускратио благодат Своју.

а то што вас свештеници уче нецрквеном праксом ретког причешћивања и одрицања приласку путиру по аутоматизму, то је страшна ствар пред Богом, па светитељи такве називају духовним убицама, такви сами себи суде. искрено, мислим да то више из незнања раде, него што заиста разумеју шта уопште чине таквим одбијањима ... претужно, заиста.

треба прочитати цео приговор, можда чак и целу књигу ради што бољег разумевања реченог, да не остане као осуда:

http://www.verujem.o...etogorac.htm#p1

свети Никодим Светогорац и свети Макарије Коринтски

ДУШЕКОРИСНА КЊИГА О ЧЕСТОМ ПРИЧЕШЋИВАЊУ СВЕТИМ ХРИСТОВИМ ТАЈНАМА

... последња три пасуса првог приговора: Постоје неки људи са великим страхопоштовањем, који не познајући Писмо, када виде неког хришћанина да се често причешћује почињу да га укоравају, говорећи да само свештеници могу то да раде. И ако ти хоћеш да се често причешћујеш онда и ти кажу постани свештеник.

Претходно споменути Јов каже још да онај човек који је достојан може да се причешћује сваки дан и то на исти начин како то раде свештеници, и то без разлике – оно што важи за свештенике важи и за мирјане, мушкарце и жене, децу и старце - или простије речено за све хришћане без обзира на узраст и чин.

Ти свештеници, који не причешћују хришћане који приступају Божанаском Причешћу са страхопоштовањем и вером Бог осуђује као убице, сагласно написаном код пророка Осије: " А дружина је свестеничка као чета која дочекује људе, убијају на путу у Сихем, чине грдило" (Ис.6,9). Другим речима, свештеници који су сакрили пут и вољу, и заповест Божију, и нису је објавили су убили Сихема и починили беззакоње у народу Мојем.

Ја се само чудим и не знам да ли постоје такви свештеници који удаљују оне који приступају Тајнама. Јер они се чак нису ни замислили о томе да су речи које они сами говоре - лаж. Јер они сами на крају Литургије гласно призивају све верне, говорећи: "Са страхом Божијим, вером и љубављу приступите". То јест приђите Тајнама и Причешћујте се; а затим се опет сами одричу својих речи и удаљују оне који приступају. Ја не знам како би се могло назвати овако лоше дело.

Share this post


Link to post
Share on other sites

moj sveštenik kaže da molitve pre i posle pričešća nisu obavezne jer ispada kao da je liturgija nepotpuna(daleko bilo) i kao da ona sama nije dovoljna priprema ali je blagoslovio da ih uvek čitamo da se ne bi crkva podvajala tj. da ne bude da jedni čitaju a drugi ne tj. da ne bude individualno čitanje

Share this post


Link to post
Share on other sites

Liturgija je zajednicka molitva;a ovo su licne molitve. Valjda su to dvije razlicite stvari. KOd nas kazu, u razgovoru, da treba procitati, ne naglasavaju svima kolektivno kao obavezu; meni licno je drago da procitam, jer treba roditi rijec (misao, osjecanje) zahvale za taj najveci dozivljaj.

Share this post


Link to post
Share on other sites

[quote name=Милан Меденица :)' timestamp='1325877145' post='555003]

у теологији нема либералног и конзервативног тумачења, има само по Духу Светом.

али неке ствари не могу свесно да се игноришу само да би се остало у послушању.

крвоточива жена ипак пришла у пуној смерности и страху, а није била одбијена.

због тога свети Григорије Велики и узима као аргумент слободу приласка путиру и образлаже да нема грешности у нужности тела, већ само у греху који се чини. значи, менструални период жене НИЈЕ грех, већ природа нужности. приде, не може ни у ком облику бити тумачен као грех јер је управо увод у благословено стање трудноће, кад је прилика и благослов Господњи.

морамо да схватимо да свако време има своје ограничено знање, а у 3. веку људи нису имали представу да је менструација НЕОПХОДНА, колико и СПАСОНОСНА, жени јер новог живота од ње неће бити уколико се не очисти материца за ново јајашце спремно за оплодњу. а менстраулни период је и СПАСОНОСАН такође јер свети Апостол Павле објашњава да ће се жена спасти и рађањем, уколико остане у вери и поштењу.

иста је аналогија и са храњењем и дисањем - те ствари су нужне и природне а храњење постаје грех кад је претерано и називамо га стомакоугађањем. како бисмо онда назвали менструални период грехом, кад не постоји претеривање у томе?

како је менструални период неопходношћу везан за рађање и нужност тела, не можемо рећи никако да је нечиста жена због тога и да има икакву препреку испред путира. ни сам Христос није препрека, јер је оздравио крвоточиву жену, НИЈЕ ускратио благодат Своју.

а то што вас свештеници уче нецрквеном праксом ретког причешћивања и одрицања приласку путиру по аутоматизму, то је страшна ствар пред Богом, па светитељи такве називају духовним убицама, такви сами себи суде. искрено, мислим да то више из незнања раде, него што заиста разумеју шта уопште чине таквим одбијањима ... претужно, заиста.

Ти свештеници, који не причешћују хришћане који приступају Божанаском Причешћу са страхопоштовањем и вером Бог осуђује као убице, сагласно написаном код пророка Осије: " А дружина је свестеничка као чета која дочекује људе, убијају на путу у Сихем, чине грдило" (Ис.6,9). Другим речима, свештеници који су сакрили пут и вољу, и заповест Божију, и нису је објавили су убили Сихема и починили беззакоње у народу Мојем.

Ја се само чудим и не знам да ли постоје такви свештеници који удаљују оне који приступају Тајнама. Јер они се чак нису ни замислили о томе да су речи које они сами говоре - лаж. Јер они сами на крају Литургије гласно призивају све верне, говорећи: "Са страхом Божијим, вером и љубављу приступите". То јест приђите Тајнама и Причешћујте се; а затим се опет сами одричу својих речи и удаљују оне који приступају. Ја не знам како би се могло назвати овако лоше дело.

oprostices sto sam isjekla tvoje kazivanje.

Kako nema konzervativni i liberalni pravac? Mislim na sve ove rasprave u kontekstu 'starotarstva i novotarstva'. Ja nemam znanja na te teme da bih presudjivala ko je u pravu, i sudim samo po 'plodovima'.

Trebalo bi, da su sve bogoslovske rasprave u Duhu Svetom. Medjutim, sta reci kad krene osudjivanje, gordo insistiranje na svom stavu, i cak neposlusanje Crkvenom saboru, u ime ubijedjenosti u ispravnost jednog stava naustrb drugog. Razmisli posteno pa ces vidjeti dvije strane koje se tako ponasaju. Duh koji razjedinjuje proizvodi takve rasprave, i to nije Duh Sveti. Ja sam laik i teoloski neobrazovana ali cini mi se da mi oko nije tamno da ne mogu da rasudim...

Koliko ja shvatam, osnova nase Crkve je sabornost. Nema pojedinacnog rasudjivanja i stranastva; ono sto odluci Sabor to je pravilo. Mi nismo protestanti da smo svi veci katolici od pape i da nam crkva i njena hijerarhija nisu potrebni. Vjerovatno je problem to sto episkopi nisu se slozili o tim pitanjima, pa su neki mozda samovlasno krenuli da provode ono sto smatraju ispravnim. Tu je odgovornost na njima; oni su pogresno poveli prvo svestenike a preko njih cijelo stado. Ja razumijem svestenike, narocito mlade i obrazovane, friske s fakulteta, zanesene idejama koje su sve odreda napredne, humane i pravicne. Ali npr. ako mene neko ubjedjuje da je ono sto moj episkop cini i njegovo svestenstvo neispravno, navodi me na gundjanje, osudjivanje i neposlusnost prema njima. I ja kad bih se povela za tim, odgovornost bi bila vise na njima nego na meni... ali ja se necu povesti. Svi imamo savjest i razum od Boga nam dan da vidimo sta je pravicno.

Npr. pricescivanje. Meni se cini razumno, pravicno i logicno ono sto je napisao p.Pavle "pozeljno je sto cesce, ali uvijek prema prosudjivanju duhovnika u svakom individualnom slucaju". Rekla bih da je pastirstvo uveliko kao pedagogija; nikako svi ljudi nisu isti, nisu im iste potrebe, zar vjere, duhovni stupanj razvoja, pa tako ni pravilo za pricescivanje ne moze biti isto za sve. Ja tek sad upoznajem te druge ideje; ali meni je dovoljno sto napisa Ap,Pavle 'ko nedostojno jede i pije, sud sebi jede i pije', i u svim pricasnim molitvama 'oganj koji sazize nedostojne', i zaista, iako kako moja vjera raste, imam sve vecu potrebu za cescim pricescivanjem, upravo sam sretna sto ima neko ko ce umjesto mene da odluci, tj.preuzme odgovornost, koja je moja mjera. Da mi mozemo pravilno da ocijenimo svoje duhovno stanje, oni ne bi bili ni potrebni. Brate, kad sam ja izrazila zelju i potrebu da se cesce pricescujem, i mimo posta, dopusteno mi je, prema njihovoj procjeni i mojoj savjesti. Ali ne podrazumijeva se da mogu niti ja niti vecina da prilazimo stalno... A da sam u takvoj eparhiji i parohiji gdje je moguce stalno pricescivanje, vjerovatno bih to prihvatila sa zahvalnoscu, i to bi u tom slucaju bilo poslusnost, i trudila se da budem ne dostojna, nego dostojnija... Ali nije tako, i vrlina osnovna hriscanska je poslusnost, Gospod i Bogomajka su to bili i tome nas naucili, i na tome Crkva pociva...

Krvotociva zena je bila bolesna, to nije bilo mjesecno tecenje krvi. I ona nije ni pitala, nije se usudila, jer po zakonu nije ni smjela da pomisli, iako ne bi bila odbijena... Znam za takav slucaj, i rekla sam toj osobi da pita svestenika da se priccescuje; bilo bi okrutno i nepravicno da je odbiju, i u nesaglasnosti sa Jevandjeljem. Medjutim, On je rekao za starozavjetni zakon 'nisam dosao da promijenim, nego da ispunim", sa izuzetkom samo kad ljubav nadmasuje zakon.

A ovo mjesecno krvarenje je posljedica pada, zalog radjanja-zalog smrtnosti, i mozda u tome necistota... elem, ja ni ne zelim da prosudjujem o tome, to mi uopste nije potrebno. Ne samo za to, nego uopste, trebalo bi da procitam silne knjige, da bih nesto znala, pa da se pogordim i da pametujem; a apostol u startu rece - ne budite sami sebi mudri... Ko sto si ti dobro rekao, u Novom Zavjetu sve pise sto nam treba, ali naravno ne sami da tumacimo, nego da slusamo crkvene autoritete - od apostola, preko svetitelja-ucitelja, do episkopa i svestenika... Svestenika upravo treba slusati i kad grijesi, (a da li grijesi je diskutabilno svakako) jer odgovornost je na njemu, a zbog neposlusnosti (gordosti), nikakvu duhovnu korist necemo imati. Ako ne mogu sama po svom razumu ili srcu da rasudim, ja cu da vidim sta kaze crkveni autoritet. Mi koji smo po prirodi skloni gordosti i uobrazenosti u svoj intelekt i znanje, vrlo radoznali i kriticni, nimalo podlozni autoritetu, imamo poseban zadatak da se odreknemo toga da bismo duhovno napredovali. Gordost moze da uzme razlicite forme, i da nam porusi sve sto s naporom i dugo gradimo...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Sem sto ovo nije razgovor sa pojedincem, vec emisija koju prati ko zna koliko ljudi i koji ce taj stav dalje da sire.

U svakom slucaju, veoma nesmotren potez.

Nazdravlje i tebi. :)

Ne mislim da je nesmotren. Jednostavno, oni koji na forumu traze Boga, naci ce ga. Tako i u sred pustinje, ili u nekoj diskoteci... Isto tako i oni koji dolaze u crkvu i ne traze Ga, nece Ga naci. Ja bih rekla da je o.Luka rekao "ako te nesto muci i stvara ti nedoumice, onda potrazi odgovor gdje ces ga naci". Kad nadjemo PRAVI odgovor, onda nam je svaki drugi odgovor dobrodosao kao poredjenje onoga sto smo vec primili. Nekad moze i da bude iznad.Bitno je da smo DOBRO primili, da nas ne zbunjuje.

Share this post


Link to post
Share on other sites

moj sveštenik kaže da molitve pre i posle pričešća nisu obavezne jer ispada kao da je liturgija nepotpuna(daleko bilo) i kao da ona sama nije dovoljna priprema ali je blagoslovio da ih uvek čitamo da se ne bi crkva podvajala tj. da ne bude da jedni čitaju a drugi ne tj. da ne bude individualno čitanje

Pozdravi ti lepo tvog svestenika, i podseti ga ko su ljudi koji su sastavljali takve molitve, da mu se malo razbistri um.

Dakle, neverovatno kakvih sve ludosti nece covek da procita u danasnje vreme...

Share this post


Link to post
Share on other sites

zahvalnosti nikad dosta, kao ni ljubavi ;)

u jednoj od molitava se kaze: um moj prosveti i srce, i usta moja otvori da te slavim Sveta Trojice... ljudi sto su svetiji bivali vise su se molili, skruseniji su bili i manje sigurni u svoje spasenje.takodje u mnogim molitvama se moli za oslobodjenje od ljenosti i nemara. gordost i zablude s te strane ne bih da spominjem.

cini mi se da nije dovoljna neka apstraktna ljubav koja ne staje truda i zahvalnost koja se podrazumijeva. A oni se najbolje pokazuju djelima i trudom, sto ne mora da bude uvijek samo zadovoljstvo, nego i napor.

Ti si bjese napravio poster 'pravoslavlje je kad nijednu zapovijest ne moras da ispunis da dodjes u raj'? hm, ja bih je prepravila na 'pravoslavlje je kad nijednu zapovijest ne moras da ispunis, i mozda nisi ni ispunjavao, pa si se onda pokajao i kroz zapovijest o ljubavi sve ispunio,i nastavio da ih ispunjavas ne sto moras vec sto to zelis, pa dodjes u raj'.

ali naravno ti ne pricas ozbiljno, samo se igras :)

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pozdravi ti lepo tvog svestenika, i podseti ga ko su ljudi koji su sastavljali takve molitve, da mu se malo razbistri um.

Dakle, neverovatno kakvih sve ludosti nece covek da procita u danasnje vreme...

na forumu se moze procitati i da post nije potreban, nadam se da neko nece reci da molitve uopste nisu potrebne i za to nekog svestenika citirati; pa, da je dovoljno za spasenje samo se pricescivati sto cesce, sve milost nista trud, i to treba utuvljivati svestenicima ako su zaostali, bez obzira sto su toliki svetitelji u svim molitvama naglasavali ono 'oganj koji spaljuje nedostojne'. sve uopste reforme koje mogu biti najpravednije i najrazumnije ali jos nisu praksa crkve, i ne mogu se uvesti 'odozdo', vec samo 'odozgo'.

pa da je blizi inovjerni nego 'krivovjerni' pravoslavni, ili ekumenizam po svaku cijenu. brat je inovjerni, a nije brat artemijevac?!

ukratko, duh danasnjeg vremena, anarhija i demokratija u pitanjima vjere.

Nekad se pitam da li imamo svi zajedno dovoljno svijesti o odgovornosti za javno izrecenu rijec. Sto veci projekt, veca odgovornost.

I onda sve to procita mnogo ljudi i sablazni se, ode na onu drugu stranu, i onda treba obi-wan da se klonira da popravlja stetu koja se pricinjava inace velikoj ideji i zamasnom projektu (zru).

Share this post


Link to post
Share on other sites

oprostices sto sam isjekla tvoje kazivanje.

Kako nema konzervativni i liberalni pravac? Mislim na sve ove rasprave u kontekstu 'starotarstva i novotarstva'. Ja nemam znanja na te teme da bih presudjivala ko je u pravu, i sudim samo po 'plodovima'.

Trebalo bi, da su sve bogoslovske rasprave u Duhu Svetom. Medjutim, sta reci kad krene osudjivanje, gordo insistiranje na svom stavu, i cak neposlusanje Crkvenom saboru, u ime ubijedjenosti u ispravnost jednog stava naustrb drugog. Razmisli posteno pa ces vidjeti dvije strane koje se tako ponasaju. Duh koji razjedinjuje proizvodi takve rasprave, i to nije Duh Sveti. Ja sam laik i teoloski neobrazovana ali cini mi se da mi oko nije tamno da ne mogu da rasudim...

Koliko ja shvatam, osnova nase Crkve je sabornost. Nema pojedinacnog rasudjivanja i stranastva; ono sto odluci Sabor to je pravilo. Mi nismo protestanti da smo svi veci katolici od pape i da nam crkva i njena hijerarhija nisu potrebni. Vjerovatno je problem to sto episkopi nisu se slozili o tim pitanjima, pa su neki mozda samovlasno krenuli da provode ono sto smatraju ispravnim. Tu je odgovornost na njima; oni su pogresno poveli prvo svestenike a preko njih cijelo stado. Ja razumijem svestenike, narocito mlade i obrazovane, friske s fakulteta, zanesene idejama koje su sve odreda napredne, humane i pravicne. Ali npr. ako mene neko ubjedjuje da je ono sto moj episkop cini i njegovo svestenstvo neispravno, navodi me na gundjanje, osudjivanje i neposlusnost prema njima. I ja kad bih se povela za tim, odgovornost bi bila vise na njima nego na meni... ali ja se necu povesti. Svi imamo savjest i razum od Boga nam dan da vidimo sta je pravicno.

Npr. pricescivanje. Meni se cini razumno, pravicno i logicno ono sto je napisao p.Pavle "pozeljno je sto cesce, ali uvijek prema prosudjivanju duhovnika u svakom individualnom slucaju". Rekla bih da je pastirstvo uveliko kao pedagogija; nikako svi ljudi nisu isti, nisu im iste potrebe, zar vjere, duhovni stupanj razvoja, pa tako ni pravilo za pricescivanje ne moze biti isto za sve. Ja tek sad upoznajem te druge ideje; ali meni je dovoljno sto napisa Ap,Pavle 'ko nedostojno jede i pije, sud sebi jede i pije', i u svim pricasnim molitvama 'oganj koji sazize nedostojne', i zaista, iako kako moja vjera raste, imam sve vecu potrebu za cescim pricescivanjem, upravo sam sretna sto ima neko ko ce umjesto mene da odluci, tj.preuzme odgovornost, koja je moja mjera. Da mi mozemo pravilno da ocijenimo svoje duhovno stanje, oni ne bi bili ni potrebni. Brate, kad sam ja izrazila zelju i potrebu da se cesce pricescujem, i mimo posta, dopusteno mi je, prema njihovoj procjeni i mojoj savjesti. Ali ne podrazumijeva se da mogu niti ja niti vecina da prilazimo stalno... A da sam u takvoj eparhiji i parohiji gdje je moguce stalno pricescivanje, vjerovatno bih to prihvatila sa zahvalnoscu, i to bi u tom slucaju bilo poslusnost, i trudila se da budem ne dostojna, nego dostojnija... Ali nije tako, i vrlina osnovna hriscanska je poslusnost, Gospod i Bogomajka su to bili i tome nas naucili, i na tome Crkva pociva...

Krvotociva zena je bila bolesna, to nije bilo mjesecno tecenje krvi. I ona nije ni pitala, nije se usudila, jer po zakonu nije ni smjela da pomisli, iako ne bi bila odbijena... Znam za takav slucaj, i rekla sam toj osobi da pita svestenika da se priccescuje; bilo bi okrutno i nepravicno da je odbiju, i u nesaglasnosti sa Jevandjeljem. Medjutim, On je rekao za starozavjetni zakon 'nisam dosao da promijenim, nego da ispunim", sa izuzetkom samo kad ljubav nadmasuje zakon.

A ovo mjesecno krvarenje je posljedica pada, zalog radjanja-zalog smrtnosti, i mozda u tome necistota... elem, ja ni ne zelim da prosudjujem o tome, to mi uopste nije potrebno. Ne samo za to, nego uopste, trebalo bi da procitam silne knjige, da bih nesto znala, pa da se pogordim i da pametujem; a apostol u startu rece - ne budite sami sebi mudri... Ko sto si ti dobro rekao, u Novom Zavjetu sve pise sto nam treba, ali naravno ne sami da tumacimo, nego da slusamo crkvene autoritete - od apostola, preko svetitelja-ucitelja, do episkopa i svestenika... Svestenika upravo treba slusati i kad grijesi, (a da li grijesi je diskutabilno svakako) jer odgovornost je na njemu, a zbog neposlusnosti (gordosti), nikakvu duhovnu korist necemo imati. Ako ne mogu sama po svom razumu ili srcu da rasudim, ja cu da vidim sta kaze crkveni autoritet. Mi koji smo po prirodi skloni gordosti i uobrazenosti u svoj intelekt i znanje, vrlo radoznali i kriticni, nimalo podlozni autoritetu, imamo poseban zadatak da se odreknemo toga da bismo duhovno napredovali. Gordost moze da uzme razlicite forme, i da nam porusi sve sto s naporom i dugo gradimo...

опет ти понављам, не постоји ни конзервативни ни либерални правац теологије, ни по Павлу, ни по Петру, само по Духу Светом. поготово што се не могу светитељи супротстављати један другом, иначе не би ни били светитељи, пошто су сви свети у Духу Светом. али знања су делимична и треба их раздвајати од облагодаћености јер је човек ипак ограничено биће, а не постаје неограниченог знања само зато што се освећује. да је тако, по причешћивању бисмо постајали као Бог - не би било потребе за размишљањем јер бисмо ЗНАЛИ, не би било потребе за храном јер бисмо били СИТИ, итд.

ни старотарство ни новотарство није у праву док није по Духу Светом и док год није утврђено у Светом Писму, Светом Предању и Цркви. сем тога, свака девијација, и десна и лева, нису по Духу Светом. то што неке, понекад старотарци а понекад новотарци покушавају да стрпају другог саговорника по сваку цену у супротност, то је само због тога што не разумеју да нису у праву и живе у наспрамностима својих идеологија.

не желим да идем у дубиозе ко је у праву и кад, јер не би ни разумела нити имаш знања да разлучиш шта јесте а шта није.

одатле и потреба за послушањем, али слепо послушање те не одриче сопствене одговорности ако ти свештеник или владика нешто каже а ти учиниш, мислећи да је одговорност тога само на њима. зато се и тражи од верника да живи у Духу Светом, па и знањем да се надограђује. онај који нема знања, може да учи и да по разуму одлучује за себе. одатле и потреба за слободом воље, па и сопственом одговорношћу да се разлучи где стоји Истина, а не код кога. где је Црква, а ко је само Христос. људи могу да закључују само према знањима свог доба и одређених достигнућа тог доба.

како у једном добу нису имала одређена сазнања, тако су то знање надокнађивали Духом Светим. због свега тога, хијерархија јесте успостављена и не негира се ако неко не жели да послуша, из одређеног разлога. уосталом, ако није на корисност спасења, потребно је и променити духовника, ако такав не води спасењу него се лепо и заувек уклонити од таквог.

конкретно, што се тиче причешћивања и непричешћивања, два светитеља овако разлучују, прочитати цео приговор на линку, коме и тај јереј или архијереј одговара, као и да ли ћемо и ми одговарати за послушање њима:

http://www.verujem.o...togorac.htm#p12

свети Никодим Светогорац и свети Макарије Коринтски

ДУШЕКОРИСНА КЊИГА О ЧЕСТОМ ПРИЧЕШЋИВАЊУ СВЕТИМ ХРИСТОВИМ ТАЈНАМА

ПРИГОВОР 12

Неки се саблажњавају од тога што не могу да нас убеде својим речима (имајући у виду да постоји забрана на непрестано Причешћивање), и у своју одбрану наводе три закључка: прво, говоре, каноне и заповести држе архијереји; друго ми не треба да испитујемо то што нам говоре архијереји, већ треба само простодушно да их слушамо; и треће наводе Апостолску изреку “повинујте се учитељима вашим и будите покорни” (Јевр. 13, 17).

...

“Ти кажеш да је тај човек кротак и имајући свештенички чин веома благоразуман, а ради то и то. Не говори ми о томе да је он кротак, разуман, благочестив, свештеник. Ако хоћеш нека то буде чак и Петар или Павле, или ангео који је сишао с небеса, - чак ни тада нећу обратити пажњу на значај особе. Јер ја не читам закон слуга, већ Царски закон. Када се читају Царске речи, сва значајност слуга треба да нестане.

Зашто ми наводиш примере овог или оног? Бог ти неће судити за немарност таквих слугу, већ за неиспуњење Његових закона. Ја сам ти заповедио, рећиће [Он теби у судњи дан], и ти си требало да се потчиниш, а не да наводиш пример другога или да будеш радознао у погледу злих дела другог.

Јер је и велики Давид сагрешио страшним грехом, али да ли то значи реци ми да нама већ сада није опасно да грешимо? Зато ми треба да будемо опрезни и да ревнујемо само за подвиге светих, а немарност и нарушавање закона – [који и њима као људима могу да се десе] – треба с трудом избегавати. Јер нам неће судити исте такве слуге као и ми сами, већ Сам Владика, - Њему ћемо дати одговор за све што смо у животу урадили”

Ето како кажу свети. Ми браћо моја, уколико нас је Господ позвао на мир треба да се покоравамо архијерејима, и духовницима, и учитељима ради њиховог чина који они имају од Бога. Ако неко од њих ради нешто неразумно или нас спречава у богоугодном делу, онда не престајмо да га молимо за то да се испуни воља Божија, да би мир, једномислије и сагласност царовали међу нама, да би постојала љубав између пастира и оваца, између архијереја и хришћана, између свештеника и мирјана, између руководиоца и потчињених како не би било саблазни, постреса, раскола, подела. Јер све то разара наше душе, и наше куће,и наше Цркве, и свако друштво и нацију.

...

е сад, како се то на верника односи? па односи се тако да свака личност понаособ мора да куса плод са дрвета познања добра и зла, иначе никад неће познати шта је добро и шта треба да чини, као ни шта је зло и шта не треба да чини. у овом конкретном случају, свети Григорије је потпуно у праву, и то се и огледа у његовом делу и писању самим тим што обара аргумент непричешћивања због телесности, објашњавајући зашто телесност носи само нужност пале природе, не и грешност. грех МОРА бити словестан, учињен слободном вољом и слободним избором да би био грех, намерно или случајно.

према томе, код менструације нема ни намере нити случајности, нити слободе избора нити слободне воље, а природан је као и храњење па према томе НИКАКО не може бити грех.

према свему реченом, одговорност верника НИКАД не престаје, нити се може, па ни покушати, оправдати својим послушањем духовнику кад је био представљен пред избор и слободу воље, колико позивом на послушање исповеднику/духовнику, толико и самом Христу коме тај исповедник/духовник пре свега дугује, као и верник. у сваком другом случају, оправдање би изгледало као Адам кад се изговара женом набеђујући Бога - исповедник/духовник, што ми је га ти даде Господе, одведе ме у пропаст ...

имајући у виду твоју позицију и очигледно нецрквену праксу где се по аутоматици забрањује прилаз путиру, практично епитимишу верници без дебелог разлога, онда човек треба да предузме кораке да се или уклони или промени духовника, па ако је могућност чак и да пређе у другу епархију или парохију да се исповеда и духовно правилно руководи што редовнијим причешћивањем.

оно што ме највише буни и збуњује код слепих верника са мозгом у теглици је пристајање на нецрквену и замало јеретичку клерикализацију Литургије, својеврсно постављање свештенства изнад верника, по ком аршину се они у мантији причешћују редовно на Литургији а верници се ускраћују, кад важи ИСТО и за свештенство и за лаике кад је прилазак путиру у питању?

зар то нимало не личи на овај приговор, где светитељи помињу такве свештенике као духовне убице?

http://www.verujem.o...etogorac.htm#p1

кад смо сад опет и опет код крвоточиве жене, ОНА ЈЕ ИЗГОВОР ЗА ПРАВИЛО ДА СЕ ЖЕНА НЕ ПРИЧЕШЋУЈЕ У МЕНСТРУАЛНОМ ПЕРИОДУ И НИСАМ ЈЕ ЈА, МОЦАРТ ИЛИ ЛАЗАР НЕШИЋ ПОСТАВИЛИ ЗА ПРИМЕР ВЕЋ СВЕТИ ДИОНИСИЈЕ, А ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ КОЈИ СЕ ИЗГОВАРА ЊОМ ДА НЕ ПУСТЕ ЖЕНУ ДА СЕ ПРИЧЕСТИ, ДОК СЕ СВЕТИ ГРИГОРИЈЕ ВЕЛИКИ ЗБОГ ТОГА ЊОМ ОБЈАШЊАВА ДА ТРЕБА ПУСТИТИ ЖЕНУ У МЕНСТРУАЛНОМ ПЕРИОДУ ДА СЕ ПРИЧЕСТИ.

почињем да се питам јел ико од ових што аргументују да се не треба причестити памти шта постављени текст каже?

https://www.pouke.org...post__p__552560

и на крају, не разумем како је знање изједначено са гордошћу, одакле ти таква мисао кад су ВЕЋИНА Апостола били најнапреднији учењаци свог времена? па и потоњи светитељи, поготово свети Григорије Велики који је написао гомилетину практичних списа а не философско-теолошких па је прерадио и Литургију и црквеног појања, па свети Атанасије Велики, па свети Василије Велики, који је и сам дорадио Литургију, и многи други ОД КОЈИХ И ПОТИЧУ СКОРО СВИ КАНОНИ ЦРКВЕ.

http://sr.wikipedia....%B0%D1%86%D0%B0

једино ако је дошло од тога што се светом Григорију Великом отац рођени зове Гордијан. :D

и што се онда на крају не подлеже већем ауторитету као што је свети Григорије Велики, него неком свештенику који ни не зна за њега и његов спис?

зар то не значи онда да треба да испратиш горе подвучено и да предочиш таквој незналици, мантија или не, шта каже тај Велики светитељ па и да се молиш за његово просвећење ума ако тај спис одбаци из соптвене гордости?

Share this post


Link to post
Share on other sites

na forumu se moze procitati i da post nije potreban,

ГДЕ?

за остало немаш права да прозиваш, јер нико нигде није то написао а да није био салетан од свих нормалних на овом форуму и сваки такав "аргумент" оборен.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Join the conversation

You can post now and register later. If you have an account, sign in now to post with your account.

Guest
Reply to this topic...

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


  • Recently Browsing   0 members

    No registered users viewing this page.

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...