Jump to content

Напади црквених расколника на Епископе и свештенике СПЦ

Оцени ову тему


Recommended Posts

  • Гости

А св. Петар Цетињски 1804 год. пише архим. Арсенију Гаговићу:

И не чудите се мој драги оче архимандрите. Ми смо Срби такови, не знадемо нити хоћемо знати друго,

нако један другога гонити и у безчест постављати, и што који више ради за добро општенародње, то се више завист против њега вооружава, јер у српском народу, као и у греческом, гордост царује.

Као да нам је јуче ово написао.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

  

  • Replies 135
  • Created
  • Last Reply

Top Posters In This Topic

Top Posters In This Topic

Popular Posts

Пре доста година совјетски државник Никита Хрушчов одржао је пред Врховним саветом у Москви говор о стању у земљи. У свом говору изнео је тешке оптужбе на рачун Стаљина. Док је говорио, неко од слуш

И ако ово није ништа ново, о овим стварима смо већ доста писали, црквени расколници- а заправо прерушени комунисти и отпадници од Цркве, настављају са лчажном пропагандом- а све у циљу унижења СПЦ а в

Текст гађа у центар и најпре говори о тужним последицама раскола: дељење, дељење, дељење... а коме то највише одговара? Пре неки дан у једном селу дошла група верника-туриста са аутобусом у сеоску цр

Za razmišljanje...

Svetislav Basara, Press, 24. 10. 2010

I pravoslavlje i pravoslavna crkva su u velikoj krizi. Ali to uopšte nije razlog za zabrinutost: i pravoslavlje i crkva treba da budu u krizi. Mnogi su zabrinuti zbog sukoba u našoj crkvi, ja ih, međutim, vidim kao veoma dobru stvar. Kriza izvorno ima sasvim drugo značenje od onoga koje se uvrežilo. Kriza - to je sud, razlučivanje, razdvajanje žita od kukolja. Rekao bih da patrijarh Irinej i jedna grupa episkopa imaju nameru da se obračunaju sa etnofiletizmom koji je crkvu i doveo na ivicu raskola. U teološkom smislu, etnofiletizam je konfuzija: posvećenje profanog i obesvećenje svetog. Pa tako, kada neki arhijereji kažu "sveto Kosovo", oni dobijaju aplauze ekipe iz NSPM-a i simpatije bivših komunista, ali time izazivaju korektivni Božiji gnev. Ovo treba upamtiti: kada se crkva oporavi i vrati svom poslanju, oporaviće se i cela Srbija.

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/vesti_dana/story/138064/Svetislav+Basara%3A+Karleu%C5%A1in+udarac+u+jaja+mladoturske+%C4%8Dar%C5%A1ije.html

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Vec duze vreme pratim i ovaj forum i ''drugi tabor'' i jos nemam formiran stav o svemu.

Upada mi u oci napadno ignorisanje i jedne i druge strane kada se govori argumentovano, i kada se iznose jasne informacije i cinjenice.

Nije mi jasno zasto je otvorena ova tema kada su na to navodno pismo sumnjicavi svi, od urednika tih FB stranica, do clanova tih grupa, a o forumima tipa Ihtus da i ne pricamo.

Na to ne daje niko tamo ni 5 para.

Oni uzimaju vase gluposti i to komentarisu, vi uzimate njihove gluposti i to komentarisete, a ono ozibljno se zaobilazi.Na toj famoznoj grupi, postavili su mnogo albuma, ali jedan je jako provokativan i voleo bih kada bi se rasprava i tamo i ovde vodila oko takvih skandala.

Tamo su me banovali sa moga profila, sada sam na laznom i videcu koliko cu izdrzati.

Da li neko ima komentar na ovaj njihov album, i da li neko poznaje bolje situaciju o kojoj je rec:

Ujak i sestric

ОБАВЕЗНО ПРОЧИТАТИ ТЕКСТ КОЈИ ПРАТИ ОВАЈ АЛБУМ, и текстове испод фотографија.

Браћо и сестре, коловођа медијског линча владике Артемија је вл.Иринеј(Мирко) Буловић, епископ Бачки.

Он стоји на челу свих битнијих установа СПЦ:

1.Декан је Богословског факултета у Београду,

2.Члан Синода СПЦ-е(у задња 4 мандата је 4 пута члан),

3.Председник је комисије за односе са другим верским заједницама,

4.Портпарол је СПЦ.

5.Главни уредник листа "Православље"

Од како је постао епископ, своју моћ црпи из БЛИСКОСТИ СА СВИМ ВЛАДАЈУЋИМ СТРУКТУРАМА!

Као омиљени епископ Мире Марковић, био је радо виђен гост на канабчету код Слободана Милошевића и лични пријатељ са Михаљом Кертезом,пок. Бошком Перошевићем, Радованом Панковим, Јовицом Станишићем, Недељком Шиповцем, и све их је китио граматама, ордењем, и хвалоспевима.

У једном таквом хвалоспеву поменутој господи(или друговима), учествовао је у предизборној кампањи за изборе, док је Милану Парошком(тада популанром политичару опозиције) забранио да носи икону на славској литији око Храма у родној Турији, јер "су избори близу", и тиме показао двоструке аршине и приврженост ВЛАСТИМА.

Као такав имао је једини(од свих владика) приступ свим медијима у Србији(као и сада)

У време када је Милошевић држао Цркву на одстојању, вл.Иринеј је добио своју емисију на ТВНС "Буквар Православља" која је била све, само не буквар, и врвела је од интелектуалистичких и елитистиких неутралних фраза.

Термин "црвени владика" за владику Иринеја је обилато користио, управо владика Атанасије(купујући поене међу народом као неко без длаке на језику) када га је оптуживао да је манипулацијом са Патријархом - издејствовао потпис патријарха у Добановицма - Милошевићу за Дејтон.

Још виталан Патријарх те 1995те године је ипак успео да му се супротстави и ПОВУЧЕ потпис, али му је владика Иринеј увек био сенка, од које није могао да побегне буквално до ВМА и упокојења.

Његова повезаност са властима и Кертезом може се разумети када се види однос Његовог рођеног сестрића Мирка(ујаково име) Хаичара Милићевића из Суботице са СПС полицијом и царином.

Наиме владика има две сестре - једна удата у Станишић за Мађара, а друга за србина са Косова, Милићевића у Суботици, који је одани титоиста.

Мирко је био вођа хулиганско-разбојничке групе "Хаичари" у Суботици, од које су сви зазирали, јер су сејали страх и трепет по граду.

И данас ако било кога у Суботици питате ко је Мирко Хаичар, Суботичани старији од 15 година ће вам тихо одговорити: пазите се њих.

Али само ретки знају да је то владикин сестрић.

Углавном су се бавили "утеривањем дугова" и изнудама, и нико није хтео да има посла са њима...а такав посао увек прате сочне приче и митови и легенде.

Мирко Хаичар Милићевић је са групом својих разбојиника био задужен за нека изборна места у ноћи судбоносних избора, када је Милошевић пао, 23.септембра 2000те године.

Он је са својим разбојницима упадао по мађарским местима око Суботице и Палића и односио кутије са гласовима, уредно их враћајући, када су листићи замењени..пред ћутљивим и уплашеним "контролорима"...

Неки чланови изборних комисија су запрепашћени одбијали да потпишу записнике...али нико није имао храбрости да им се супротстави.

Ту "операцију" је водио и контролисао, нико други до члан ОО СПС-а и начелник СУП-а Суботица Радован Кнежевић, који је уочи 5.октобра наредио полицајцима на јавном састанку, да пуцају у гуме аутобуса - који крену за Београд ујутро.

Већ наредне вечери 5.октобра увече, и рано јутро 6.октобра, био је код Душана Михаиловића и као прави превртач постао веран новим властима.

Неколико месеци после, Ђинђић га је на предлог својих "сарадника", поставио за ДИРЕКТОРА УПБОКА(управа за борбу против организованог криминала).

За оданост свом шефу - начелнику, Мирко хаичар је имао привилегију да обавља разне послове са царином, код другог шефа - Михаља Кертеза, човека који је добио од Мирковог ујака Иринеја(Мирка) Буловића неколико грамата и похвала за своје ктиторске подухвате према Епархији, храмовима и самом владици Иринеју.

Наиме, Кертез је као вид помоћи поклонио појединцима и установама(уочи судбоносних избора), неколико десетина, или стотина аутомобила.

Та куповина гласова се одвијала тако што Михаљ КЕРТЕЗ као управник царине нареди да се заплене аутомобили "без папира" и са "ВУ и БМ" таблама и исте поклони.

Један од оних који су добили аутомобиле са царине је и Владика Иринеј и манастир Ковиљ, тј арх намесништво Новосадско.

Владика се свог аутомобила брзо ратосиљао после 5.октобра продајом градоначелнику Србобрана, а комби ВИТО који су за потребе епархије возили свештеници и монаси, је НЕСТАО испред ПАТРИЈАРШИЈЕ У БЕОГРАДУ.

Наравно све је брзо заборављено, а владика је постао омиљен код нових власти.

Следећи ујаков пример, сестрић Мирко је врло брзо постао угледан грађанин, јапијевског изгледа(завршава финансије), који учествује у приватизацији са свим слобиним и досовским тајкунима, и купује по Суботици и шире.

Шта је купио, видећете у албуму испод фотографија.

Остаје нејасно, да ли је ујак био добар са властима и Кертезом због сестрића, или сестрић због ујака..(или је то само породична склоност према властодршцима или глобалистичкој идеологији)

ПИТАЊЕ ЗА ВЛАДИКУ ИРИНЕЈА БУЛОВИЋА: ДА ЛИ СТЕ ИСПУНИЛИ ХРИСТОВУ ЗАПОВЕСТ И ОБИШЛИ СУЖЊА У ЗАТВОРУ - Вашег пријатеља Михаља Кертеза коме сте давали грамате и ордења светог Саве?

Са њим сте се гостили и виђали на славама Милорада Вучелића и осталих?

Не мора нико да зна Преосвећени, однесите му кило јабука, сок...Сећате се како сте се возили у аутомобилу које је он отимао на Хоргошу?

http://www.facebook.com/home.php#!/album.php?aid=263182&id=93589526605

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Da li neko ima komentar na ovaj njihov album, i da li neko poznaje bolje situaciju o kojoj je rec:

Neka oni lepo sve ovo dokažu.

Ja bi voleo da oni jednog dana budu pozvan na sud pa da lepo sve dokažu što su rekli ili da ,kao što reče Šešelj u hagu, pojedu sva  ***** koja su ********

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Od moga drugara majka je iz suboice i zamolio sam ga da mi se raspita o ''sestricu'' i posle par dana drugar se javlja i kaze da je taj Haicar zaista jako opasan covek i da je ovo sto je napisano samo mali deo, ali da ne znaju da je to vladikin sestric.

U vezi automobila ne verujem da bi tako otvoreno lagali, jer to se ne moze sakriti, ako je neko imao Kertezov autmobil, i ako je prodao gradonacelniku Srbobrana, a kamoli da je ukraden kombi ispred Patrijarsije.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

ljudi meni ovo ne mirise, mislim da iza svega stoje masoni,  iluminati, roman abramovic i Cak Noris a sumnjam da su  prste umesali i vitez Koja i Bananamen (predsednik banana - republike)....  :cmizdrenje::(

sta drugo reci o ovakvom tekstu.....mozda dodati jos da postoji verovatnoca da je autor bio polu-pijan.... mada ko zna

PS: izgleda da se autor nije setio da je Vladika Irinej proveo 10 godina na svetoj gori sa svetim covekom.....

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Od moga drugara majka je iz suboice i zamolio sam ga da mi se raspita o ''sestricu'' i posle par dana drugar se javlja i kaze da je taj Haicar zaista jako opasan covek i da je ovo sto je napisano samo mali deo, ali da ne znaju da je to vladikin sestric.

U vezi automobila ne verujem da bi tako otvoreno lagali, jer to se ne moze sakriti, ako je neko imao Kertezov autmobil, i ako je prodao gradonacelniku Srbobrana, a kamoli da je ukraden kombi ispred Patrijarsije.

Mislim da bi autor ovog teksta trebao da pročita žitije svetih od oca Justina pa onda kad bi video sa kakvim sve vlastodršcima su se družili sveti oci ne bi pronalazio zamere episkopu Irineju.

Što se tiče sestrića a i sestričina o kojima sam takođe čuo sve negativno,nemam šta drugo da kažem nego da im celivam logiku.

Ako je moj ujak pošten ili lopov ili čak otac ili majka zbog čega se misli da bi i ja bio takav?

I tako dalje ...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

ljudi meni ovo ne mirise, mislim da iza svega stoje masoni,  iluminati, roman abramovic i Cak Noris a sumnjam da su  prste umesali i vitez Koja i Bananamen (predsednik banana - republike)....  :cmizdrenje::(

sta drugo reci o ovakvom tekstu.....mozda dodati jos da postoji verovatnoca da je autor bio polu-pijan.... mada ko zna

PS: izgleda da se autor nije setio da je Vladika Irinej proveo 10 godina na svetoj gori sa svetim covekom.....

Ne znam za autora, mozda je i bio pijan, ali mi smo o ovome samo slusali i to u tragovima po crkvenim kuloarima. iI zaista ga je vladika Atanasije prozivao i govorio za njega da je Crveni vladika, da je Milosevicev poltron i da je crveniji od Kremlja za jednu ciglu.

To koliko je bio i gde ne znaci nista, s obzirom da je Juda bio pored Hrista pa je uradio to sto je uradio.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Od moga drugara majka je iz suboice i zamolio sam ga da mi se raspita o ''sestricu'' i posle par dana drugar se javlja i kaze da je taj Haicar zaista jako opasan covek i da je ovo sto je napisano samo mali deo, ali da ne znaju da je to vladikin sestric.

U vezi automobila ne verujem da bi tako otvoreno lagali, jer to se ne moze sakriti, ako je neko imao Kertezov autmobil, i ako je prodao gradonacelniku Srbobrana, a kamoli da je ukraden kombi ispred Patrijarsije.

Mislim da bi autor ovog teksta trebao da pročita žitije svetih od oca Justina pa onda kad bi video sa kakvim sve vlastodršcima su se družili sveti oci ne bi pronalazio zamere episkopu Irineju.

Što se tiče sestrića a i sestričina o kojima sam takođe čuo sve negativno,nemam šta drugo da kažem nego da im celivam logiku.

Ako je moj ujak pošten ili lopov ili čak otac ili majka zbog čega se misli da bi i ja bio takav?

I tako dalje ...

Slazem se sa tobom da je postupak nekoga u familiji, mojoj ili tvojoj ili vladikinoj samo njegov, i da ne mozemo biti mi okrivlejni za isto, ali postavlja se pitanje biliskosti sa vlastima i vecito izbijanje Vladike Irineja u prvi plan.

A tek ta druzenja nisu ni priblizna onima sto ti navodis, jer je ovo bilo podrzavanje vlasti i otvorena agitacija, i to u vremenima opsteg raspada i nestajanja jednog naroda.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Guest
      Од Guest,
      Свети Јован, Претеча Спаситеља нашег Господа Христа, требало је да смрћу својом претходи добровољној смрти Спаситеља нашег, као што је претходио Његовом рођењу, да би, као што је на земљи проповедао долазак Спасов говорећи: "Иде за мном јачи од мене" (Мк. 1, 7), тако и у аду налазећим се душама еветих праотаца проповедао долазак Господа и објавио да се већ јавио очекивани у свету Месија. И као што Господ Христос имађаше пострадати за грехе људске, тако и Претеча Његов пре Њега прими страдалничку смрт безакоња Иродова ради. А догоди се то овако:
       
       
      Ирод, звани Антипа, син старога Ирода, убице деце Витлејемске, зли изданак злог корена, четверовласник у Галилеји, ожени се најпре ћерком арабског цара Арете, и поживе с њом не мало времена. Али потом, очаран лепотом Иродијаде, жене Филипа брата свога, зближи се с њом, јер она пристаде на погану похоту његову; и по жељи ове прељубочинице, он отера своју закониту жену и незаконито узе себи ту жену брата свога; јер и да је умро брат његов, он је не би могао узети за жену, пошто би остала међу живима кћер братовља, рођена од ње; а закон је наређивао да брат само онда узме братовљу жену удовицу, ако умрли брат не би оставио за собом порода. Међутим, тачно се зна да је Ирод отео жену своме живоме брату Филипу, и на тај начин учинио велико безакоње као отмичар, прељубочинац и крвосмешник.
      Када Ирод учини такво безакоње, свети Јован Крститељ, ревнитељ закона Божија, изобличитељ грехова људских и проповедник покајања, не отрпе него пред лицем свих изобличаваше Ирода као прељубочинца и отмичара, који је отео жену брату своме, и говораше му: Ти не можеш имати жену Филипа, брата свога. - А Ирод, не трпећи изобличавање, нареди те Јована бацише у тамницу и оковаше. Иродијада пак нарочито се срђаше на светитеља, и шћаше да га одмах убије, али не могаше, јер јој сам Ирод брањаше, и чуваше сужња од жене која је дисала убиством. Ирод знађаше Јована да је човек праведан и свет; и раније га радо слушаше, и по његовим речима чињаше много добра; зато се и бојаше да га преда на смрт. Но бојаше се Ирод не толико Бога колико људи, као што евангелист Матеј каже: И шћаше да га убије, али се побоја народа, јер га држаху за пророка (Мт. 14, 5). Бојао се Ирод да народ не устане против њега и дигне буну, зато се не усуђиваше да јавно преда на смрт пророка и крститеља, вољеног и поштованог од свију, већ га само мучаше тамницом, желећи затворити неућутна уста свога изобличитеља.
      Свети Јован би у тамници дуго време; његови ученици сабираху се к њему, и он их често поучаваше врлинском животу по закону Божију, и тврђаше им да је Месија већ дошао у свет; он их и слаше к Њему, као што се каже у Еванђељу: А Јован чувши у тамници дела Христова посла двојицу ученика својих да га упитају: јеси ли ти онај што ће доћи, или другога да чекамо? (Мт. 11, 2-3). Он слаше да питају не зато што сам није знао; јер како је могао не знати Онога кога је сам крстио, и на кога је видео да је Дух Свети сишао, и о коме је чуо глас Оца који је сведочио, и на кога је сам указао прстом говорећи: Гле, јагње Божје! (Јн. 1, 36); него он слаше ученике своје ка Господу Христу, да би они својим очима видели славна чудеса која Он чињаше, те да се коначно увере да је Он тај који је дошао да спасе род људски.
      Након неког времена настаде дан Иродова рођења, када он по обичају приређиваше славље. Сабравши све своје кнезове, војводе, и старешине - тетрархе Галилеје, Ирод приреди велику гозбу. У време те гозбе кћи Иродијадина, игравши и угодивши Ироду и гостима његовим, заиска од Ирода, по наговору своје свирепе мајке, главу светог Јована Крститеља, и доби је: јер се Ирод закле дати јој што год заиште, макар то било и до по царства његова. И он бедник, не хотећи прекршити заклетву своју и ожалостити играчицу и њену гадну мајку, одбаци од себе онај страх који га задржаваше да убије Јована, заборави на Јованову светост, и као пијан распали се намером да пролије крв невину. И одмах посла џелата у тамницу, заповедивши му да Јовану одсече главу и да је донесе на тањиру.
      И тако Претеча Христов, због изобличавања Иродова саживљења са Иродијадом, би посечен у тамници, и то у касну ноћ: јер ту одвратну гозбу свети еванђелист Марко назива вечером (Мк. 6, 21); та се вечера протегла до иза поноћи, и када се већ сви беху опили и довољно науживали игре бестидне девојке, тада би извршено ово неправедно убиство. И донесена би глава светог Јована на тањиру усред те гозбе, док је крв још капала и, као што неки саопштавају, глава је и после посечења изговарала оне укорне речи, рекавши Ироду: "Ти не можеш имати жену Филипа, брата свога".
      О, како велики страх обузе све на тој вечери, када угледаше човечију главу, ношену на тањиру као јело, из које течаше крв, и која притом покреташе уста и изговараше речи, и коју играчица узе својим дрским рукама и однесе матери својој. А Иродијада, узевши је, избоде јој иглом језик, који је изобличавао безакоње њихово; и пошто јој се довољно наруга, она је не даде да се сахрани заједно са телом, јер се бојала да Јован не васкрсне, ако глава буде придружена телу, па би онда понова почео изобличавати Ирода и њу. Тело светога Претече ученици његови узеше те исте ноћи и сахранише у Севастији; а главу Иродијада закопа у дворцу свом дубоко у земљи, на неком нечистом и сакривеном месту. Шта је даље било са главом Јовановом може се читати под двадесет четвртим фебруаром, када се празнује обретење те чесне главе.
      После убиства светога Претече, несрећни Ирод изврши и други, не мањи злочин: наруга се Господу нашем Исусу Христу за време добровољног страдања Његовог нас ради, као што о томе говори еванђелист Лука: Ирод осрамотивши Исуса са својим војницима, и наругавши му се, обуче му белу хаљину, и посла га натраг Пилату (Лк. 23, 11).
      Али казна Божија убрзо постиже пророкоубицу и Христоругатеља: јер, с једне стране, крв Јованова вапијаше на Ирода к Богу, као некада крв Авељева на Кајина (1 Мојс. 4, 1-16); с друге пак стране, друга безакоња Иродова, нарочито његово исмевање Господа Христа, навлачаху на њега праведну казну Божију; и стварно, након не много времена Ирод би лишен царства и живота са Иродијадом и играчицом. Јер цар арабски Арета, светећи се за срамоту и бешчешће, нанесене од Ирода његовој кћери, скупи војску и крену на Ирода; такође и Ирод, скупивши своју војску, изиђе против Арете. Настаде силна битка; и војска Аретина победи Иродову; Ирод претрпе страховит пораз, сва војска његова изгибе, а он се сам једва спасе. После тога Ирод би лишен своје власти и свих својих богатстава, и са прељубочиницом и њеном ћерком би послан од кесара римског Калигуле у прогонство, најпре у Галију у град Лион; а потом би преведен у Шпанију у град Илерду, где у беди и понижењу скончаше Ирод и Иродијада, али претходно видеше смрт своје кћери играчице, која погибе на следећи начин:
      Једном зими она шћаше због неког посла да пређе преко залеђене реке Сикориса; и кад иђаше по леду, лед се провали под њом, и она паде у воду до грла. По правосуђу Божјем санте леда стегоше је око грла чврсто, те висијаше телом у води а глава јој беше над ледом; и као што некада играше ногама по земљи, тако се и сада копрцаше, играјући ногама по води да би додирнула дно; при томе јој нико не могаше помоћи; и она тако висијаше у води све дотле, док јој оштар лед не одсече главу. Гадни труп њен, занесен водом испод леда, не би пронађен, а глава њена би однесена Ироду и Иродијади, као некада Претечина, само одсечена не мачем него ледом. Тако Божје правосуђе узврати играчици, виновници одсечења чесне главе светога Јована.
      После тога погибоше са хуком безакони убица Ирод и погана Иродијада: јер се казује за њих, да се земља отвори и прогута их живе.
      Свети пак Јован, како за живота на земљи, тако и по кончини својој би Претеча Господу Христу. Јер предухитривши силазак Спасов у ад, он благовести тамо бившима Бога који се јавио у телу, и обрадова свете праоце; са њима он би изведен отуда по разорењу ада у васкрсење Христово, и удостоји се многих венаца у Царству Небеском: као девственик, као пустиножитељ, као учитељ и проповедник покајања, као пророк, као Претеча и Крститељ, и као мученик. Његовим светим молитвама нека и нас упути на пут истинског покајања и удостоји Царства Небеског милосрдни Господ и Бог наш Христос, коме са Оцем и Светим Духом слава вавек. Амин.
      Извор
      Тропар, глас 2.
      Успомена праведника слави се похвалама, а теби је, Претечо, довољно сведочанство Господње да си, се заиста показао часнији и од пророка, јер си се удостојио да у реци крстиш Онога кога си проповедао. Зато, пострадавши за истину, радујући се, објавио си радосну вест онима који су у Аду, о Богу који се јавио у телу и узео грех света и који нам дарује велику милост.
      Кондак, глас 5.
      Претечино славно усековање, је славно Божије старање о свету, да и онима који су у Аду проповедаш Христов долазак. Нека плаче Иродијада јер безаконо убиство поручи: Не заволе закон Божији, ни живот вечни, но варљиви привремени.
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Будући да су се након изборног дана и синоћ многи грађани окупљали пред храмовима, обавеза нам је да још једном подсјетимо цјелокупну црногорску јавност да Црква не организује и не позива на ова окупљања нити на литије.   Звучни запис саопштења   Најновија масовна окупљања каква су била широм Црне Горе су, нажалост, произвела и неколико инцидената, да ли због провокација оних који су изгубили власт или не, свеједно је, они су потпуно непотребни и штетни за све нас. Овакве врсте окупљања носе потенцијал насиља својственог претходној власти, од кога народ који је побједио треба да буде исцијељен, при томе не смијемо да заборавимо ни ризик који и даље постоји од ширења новог коронавируса.   Сви људи су браћа и сестре, јер смо сви синови и кћери једнога Бога, Творца свих и свега. У таквој братској и сестринској љубави треба да проводимо и ове постизборне дане, као, уосталом и све дане свога живота. Надамо се да је тај дух братске слободе и поштовања оно што је побиједило и што побјеђује.   Немојмо да заборавимо да смо сви, без обзира на идеолошко-политичку, националну или вјерску припадност браћа и као такви грађани ове земље имамо права на своје разлике. Сада као никада морамо имати на уму ријечи Светог Петра II Ловћенског Тајновидца које је у ослобођеној Црној Гори поновио краљ и господар Никола: ”Брат је мио, ма које вјере био”. Немамо, међутим, ни као Хришћани, ни као цивилизовани људи, права да другог мрзимо због тога што има ставове другачије од наших. Напротив, апостол народа Павле вели: “Носите бремена један другог, и тако ћете испунити закон Христов.” (Гал. 6, 2)   Промјена која се у Црној Гори догодила не смије да буде повод за ширење било какве нетрпељивости. Мир и народна слога су најважнији да сада дође до мирног формирања истински демократске власти, први пут послије 75 година. Ниједан интерес, нечија радост или незадовољство изборним резултатом нису разлог да се грађани на било који начин сукобљавају. Зато сматрамо да је најбоље да предстојећи дани протекну без било каквих масовних окупљања, да би се показало да је дошло до истинских промјена у Црној Гори и да би се омогућило задуженим да изврше праве људске промјене, јер неће бити лако вратити народу оно што му је одузето, исцијелити друштво од опаке корупције и саможивости и градити будућност свих на богољубљу и братољубљу.   Митрополит црногорско-приморски Амфилохије   Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије   Епископ милешевски Атанасије   Епископ захумско-херцеговачки Димитрије     Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Pedja.jo,
      У малој недоумици сам, 

      Недавно сам био у  посети Кустурицином Дрвенграду на Мећавнику у склопу ког је и мала брвнара црквица Светог Саве. Елем, у тој црквици сам купио бројаницу која је заправо римокатоличка круница, дакле има крст на ком пише INRI изнад ког је једна перла дрвена затим размак па 3 перле па размак па једна перла па затим састав и у круг креће 10 перлица па размак па перла па размак па опет 10 дакле идентична оној која се користи у римокатоличким самостанима. Интересује ме да ли неко зна може ли се Круница продавати у православној цркви и може ли православац на њој молити Исусову Молитву? Мало сам у конфузији, да се разумемо немам ништа против Крунице али ми је нејасно откуд у православној цркви и да ли се може користити као правопславна бројаница? Слика бројанице је испод.

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Овог 2020. Лета доброте Господње, 18. августа, навршава се десет година од блаженог упокојења Његовог Високопреосвештенства Митрополита либертивилско-чикашког Христофора (Ковачевића), првог српског митрополита рођеног у САД, непоколебљивог чувара православне вере и српског националног идентитета на тлу Америке, проповедника и преводиоца који је много учинио на пољу јединства наше цркве и њене администрације, развоја школства и укупног духовног живота бројне пастве током шездесетогодишњег пастирског рада. У част незаборавног Митрополита Христофора доносмо овај скромни прилог, као вид усрдног молитвеног сећања на овог знаменитог јерарха.    Повезан садржај:    У част знаменитог јерарха - Митрополита либертивилско-чикашког Христофора (Ковачевића)   Изабране проповеди митрополита Христофора   Животопис Митрополита либертивилско-чикашког Христофора (1928–2010)     Блаженопочивши Митрополит либертивилско-чикашки Христофор родио се у Галвестону, у Тексасу, као девето од дванаесторо деце у породици српских емиграната.    На крштењу добија име Велимир. После завршене средње школе, завршио je Српску Православну Богословију Светог Саве у Либеритвилу, у Илиноису, САД. После венчања рукоположен је за ђакона, а затим и за свештеника. Наставио је школовање и дипломирао на одсецима философије и историје Универзитета у Питсбургу. Магистрирао је богословље у Грчкој Правословној Богословији Часног Крста у Бруклину, Масачусетс, САД. Завршио докторске студије на Богословској семинарији у Чикагу.     Отац Велимир је био парох у Пенсилванији и у Чикагу. у свом пастирском раду истицао се жељом да уведе двојезично богослужење и да се у оквиру његових парохија установи ваљан образовни програм. У исто време је био активан у одбрани јединства и канонског поретка у Цркви током периода раскола. Био је духовни отац, саветник, омладински радник, управник, наставник, и, изнад свега, свештенослужитељ у Светом Олтару. Постао је удовац 1970. године. Отац је четворо деце, и деда деветоро унука.     За епископа је изабран 1978. године на заседању Светог Архијерејског Сабора у Београду. Добивши монашко име Христофор, он је постао први епископ рођен у Америци који служи у Епархији своје Цркве на овом континенту. Као Епископ Источне Америке и Канаде, он је брзо развио програм црквеног образовања широм Епархије. Учествовао је у раду заједничке комисије Православних  и Римокатоличких епископа, као и у Православно-лутеранском дијалогу, а такође је представљао Српску Цркву и у Светском Савету Цркава. За Митрополита је изабран 1991. године. Уснуо је у Господу у освит великог Христовог празника - Преображења Господњег, 2010. године.   Протођакон др Дамјан Божић: Митрополит Христофор је био човек Богочовека Христа!     У емисији "Реч пастира" на таласима Радија "Слово љубве", Архиепископије београдско-карловачке, о лику и делу Митрополита Христофора говорио је протођакон др Дамјан С. Божић, дугогодишњи  сарадник овог незаборавног архијереја који је обележио дугу епоху развоја мисије Српске Цркве на тлу Амрике.    Као сарадник архијереја који је обележио дугу епоху развоја мисије Српске Цркве на тлу Амрике, о. Дамјан је годинама вредно сакупљао и систематизовао надахнуте беседе Митрополита Христофора, сабравши их под наслов књиге „Митрополит Христофор – Изабране проповеди – Неизмењена српска душа“.    Звучни запис емисије     Протођакон др Сава Милин: Митрополит Христофор - верни наследник српског златоуста!     По благослову Његове Светости Патријарха српског Иринеја, а уз помоћ Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама Владе Републике Србије, Издавачка фондација Архиепископије београдско-карловачке понудила је јавности прави духовни бисер.   Године су биле потребне како би христоносно проповедништво митрополита Христофора задобило материјално рухо. Али дочекали смо једно грандиозно дело, које има вишеструку вредност. С једне стране, имајући у виду биографију митрополита Христофора и живописне пригодне проповеди, књига има историографске вредности, будући да се прати развој духовности Срба на северноамеричком континенту. А опет, књига има још већи омилитички значај, пошто садржи различите облике проповеди.   Како Патријарх српски Иринеј у предговору наглашава – проповеди на недељна јеванђелска зачала обилују библијско-егзегетским промишљањем, док су пригодне проповеди произнете са много пастирске љубави и бриге да се очува српски идентитет и у том мултинационалном и мултирелигијском друштву. Проповедништво митрополита Христофора описује и протојереј-ставрофор др Милош Весин префињеним, поетским стилом, који у поговору похваљује не само ораторски дар, ревност да се беседнички талант умножи, већ снагу вере као и духовну проницљивост да се у тешким временима одржи Христов крсно-васкрсни пут.     Наравно, највеће заслуге за то што је књига „Изабране проповеди“ митрополита Христофора (Ковачевића) обрадовала наша срца има протођакон др Дамјан Божић, који је ревношћу пчелице, педантношћу историчара, а све стилом потврђеног научног радника, не само сабрао проповеди, већ је приложио обимну биографију обогаћену фотографијама које још боље дочаравају личност и дело блаженопочившег митрополита Христофора.   Књига „Изабране проповеди“, поред биографије на првих 30 страна, садржи три целине. Први део обухвата омилије на јеванђеља која се читају недељом и ово је најобимнији део. Затим следе проповеди произнете приликом великих празника Цркве, а у трећем поглављу сабране су пригодне проповеди произнете у различитим приликама. Управо оваква подела истакла је разноврсност проповедништва блаженопоч. митрополита Христофора (Ковачевића), будући да имамо и омилије, затим хеортолошки надахнуте проповеди, да би се на крају истакла пастирска брига у пригодним проповедима произнетим у разним приликама.    Стилски посматрано, омилије умногоме подсећају на проповеди Светог Николаја Жичког. Та утемељеност на Светоме Писму исијава из сваке омилије. Уживљавање у сваки догађај, исцељење, пластично приказивање околности, све то сведочи да је митрополит Христофор био под јаким утиском владике Николаја. Ово не чуди, будући да је Митрополит био не само ученик (Владика Николај је предавао Нови Завет и Омилитику), него и лични возач, лектор и коректор Светог Николаја Жичког. Несумњиво је да су богата ерудиција, лепршавост стила, научна доследност, као и свети, страдалнички живот владике Николаја умногоме утицали на личност тадашњег младог студента Велимира Ковачевића.   У другоме делу такође увиђамо познавање основних омилитичких принципа. Иако постоји искушење да проповедници на хеортолошке теме пажњу усмере само на историјске чињенице и подсећање шта се на тај празник догодило или препричају житије светитеља, митрополит Христофор надилази ову праксу и не пропушта прилику да укаже на светле примере којим су светитељи ишли, те да их покаже као узоре којима треба стремити.   Пригодне проповеди пуне су брижне топлине и искрености. Када је тужан повод у питању (имајући у виду поруку на Видовдан у којој се обједињују прошла и савремена страдања Срба), непоколебљива вера снажи аудиторијум. Када су друге свечаности у питању, узвишен и достојанствен стил радује присутне.   Да би се најбоље дочарао дух и стил проповедништва митрополита Христофора (Ковачевића), навешћемо само одељак посвећен Светоме Сави, који је заправо писан у стилу Светог Владике Николаја:   „Светитељу, оче Саво, моли Бога за нас! Сада, сада више него икад, ходатај за свој страдални народ, и помоли се Свевишњем Господу: Да нас Господ по милости својој прости, помилује и спасе; да сав твој народ обожи, сложи и умножи!“   Имајући све ово у виду, још једном изражавамо велику захвалност протођакону др Дамјану Божићу на уложеном труду. Наша Црква вечито оскудева збиркама проповеди које би обогатиле Омилитику. Зато су „Изабране проповеди“ блаженопочившег митрополита Христофора (Ковачевића) не само узвишено духовно штиво, већ и значајан допринос Омилитици као науци.     Подсећање: Представљање збирке проповеди митрополита Христофора у крипти спомен храма Светог Саве на Врачару, (19. фебруара 2017. године)       У препуној крипти храма Светог Саве на Врачару у недељу, 19. фебруара 2017. године, свечано је представљена збирка изабраних недељних и празничних проповеди блаженопочившег Митрополита чикашко-либертивилског Христофора под називом „Неизмењена српска душа“, аутора протођакона др Дамјана Божића.   Ово дело објавила је Издавачка фондација Архиепископије београдско-карловачке. Сабрање у величанственој крипти Светосавског храма отпочело је молитвом - поменом којим је началствовао Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, уз саслужење, молитвено учешће и појање Преосвећеног Епископа топличког г. Арсенија, бројних свештеника и ђакона и Камерног мешовитог хора „Свети Василије Острошки“ под управом Катарине Божић.   Кроз филигранско ткање живота блаженопочившег митрополита Христофора, осветљавано речима истакнутих личности српске науке и теологије, присутне је водила драмска уметница Биљана Ђуровић, која је и сама учествовала у конципирању ове вечери. Са пуно љубави и поштовања, позивала је еминентне говорнике да са свима поделе своја сећања, утиске, сазнања и погледе на живот и рад првог српског Епископа рођеног на америчком тлу. Колико је митрополит Христофор био храбар и одлучан, сведочио је уважени академик проф. др Димитрије Стефановић.   Осврт на проповеди митрополита Христофора сачинио је један од предавача на Катедри за омилитику и методику наставе Православног богословског факултета Универзитета у Београду, протођакон др Сава Милин. Протођакон др Радомир Ракић, главни и одговорни уредник Информативне службе Српске Православне Цркве, покушао је да сагледа библијско-егзегетску поруку проповедника, блаженопочившег митрополита Христофора. Протојереју-ставрофору др Милошу Весину, пароху јужночикашком и ленсиншком и професору Православног богословског факултета СПЦ у Либертивилу, припала је завршна реч у књизи „Неизмењена српска душа“. Уважени прота др Весин, духовно чедо блаженопочившег Митрополита, теолог, психолог, реторичар, професор црквеног појања и диригент, произнео је као и увек надахнуту и упечатљиву, беседу под називом „Реч издалека, а тако близу“, упознавши сабране и на три животне беседе које се не налазе у овом зборнику. Прота Весин је такође прочитао дивно и потресно писмо захвалности митрополитове породице и потомака.   Протојереј-ставрофор проф. др Владимир Вукашиновић, главни и одговорни уредник Издавачке фондације Археипископије београдско-карловачке и професор на Катедри за Литургику на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, истакао је избор неких од најбитнијих тема и најважнијих теолошких, пастирских и духовних карактеристика проповедништва митрополита Христофора. Прота др Вукашиновић представио је сабранима три битне одлике Митрополитове беседничке речи: аутентичну црквеност, дубоку укорењеност у богословљу Цркве и личну доживљеност. Аутор и приређивач књиге „Неизмењена српска душа“, протођакон др Дамјан Божић из Саборне цркве у Београду, брижљиво чува и негује успомену на свога духовнога оца, под чијим је будним оком стасавао и духовно и интелектуално. Заблагодаривши Свјатјејшем Патријарху српском г. Иринеју, свим дотадашњим беседницама, али и др Милети Радојевићу, директору Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама при Министарству правде Владе Републике Србије, протођакон др Божић је из угла једног од најближих сарадника Митрополитових подцртао љубав, несебично даривану свима у Митрополитовом окружењу и дао потресно сведоћење.   Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, „први међу једнакима чија реч увек остаје за крај“, дао је уводну реч овој књизи изабраних проповеди митрополита Христофора. Дајући завршну реч вечери у крипти Спомен-храма Светог Саве на Врачару, Свјатјејши Патријарх г. Иринеј произнео је надахнуто слово о митрополиту Христофору, великом архијереју наше помесне Цркве. „Свој живот је почео у Цркви и свој живот је и завршио у Цркви знајући ко је и шта је, што је и потврдио тиме што је неговао и никада није заборавио свој матерњи језик“ истакао је Свјатјејши. „Добро је што су ове беседе, веома лепе, садржајне и корисне издате, јер ће оне по свом садржају користити не само свештеницима наше Цркве у Америци него и нама овде“, рекао је између осталог Првојерејарх Српске Православне Цркве у обраћању на крају ове вечери.    Посебно треба издвојити и уметнике који су употпунили ово изузетно вече речју, музиком и песмом. Миленко Павлов, првак Народног позоришта у Београду, интерпретирао је најпре Митрополитову проповед под називом „Пред причешћем“ из 2003. године, а затим и одломке из проповеди „Неизмењена српска душа“ изговорене у Филаделфији поводом 600-годишњице Косовске битке.   Првак Опере Народног позоришта у Београду, тенор Дејан Максимовић, уз клавирску сарадњу Невене Живковић, извео је прво чувену композицију Франца Шуберта „Аве Марија“, а после ње и једну од најпознатијих оперских тенорских арија у чијим финим нијансама је својевремено уживао и митрополит Христофор - арију Ленског из опере „Евгеније Оњегин“ Петра Иљича Чајковског.   Камерни мешовити хор „Свети Василије Острошки“ из храма на Бежанијској Коси посвећеног овом Божјем угоднику, где је управо последњу овоземаљску Литургију служио митрополит Христофор, на најузвишенији начин је дао завршну уметничку ноту овој вечери. Под управом диригенткиње Катарине Божић, предани појци су најпре, уз сарадњу проте др Милоша Весина, извели композицију „Господи спаси благочестивија“ Миодрага Говедарице, а потом и један од бисера руске духовне литературе - ефектни „Буди Имја Господње“ Дмитрија  Бортњанског.   Посебна захвалност упућена је Управи храма Светог Саве на Врачару на челу са Његовим Преосвештенством Епископом топличким г. Арсенијем, Радију „Слово љубве“ и Телевизији „Храм“, поштованој породици уваженог митрополита Христофора и свима који су, не штедећи средства и ресурсе, помогли да се ова изузетна књига објави и буде на спасење како нашем народу, тако и свима другима.   Вечан ти спомен, достојан блаженства и вечног спомена незаборавни служитељу Божји Митрополите и оче наш Христофоре!     Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од uomo del Ve.Te.,
      Већ сам неколико пута о томе писао овде: о медијима (папирним новинама, интернете порталима/страницама)... као и о дигитализацији на светском нивоу, као и о томе како на Западу (свака држава као и верске заједнице) већ увелико раде на томе да направе стратегију/визију како да заузму најбољи могући положај и да заштите своје интересе....
      Е сад... сведоци смо сви учесталих напада на Цркву као и поједине људе који воде Цркву... дакле тренутно СПЦ је у таквој позицији да чека кад ће неко (неке новине) да избаце нешто, ово или оно али у већини случајева негативно.... не улазим у то дали је извештавање тачно (истина) или није.... имамо примере где су вођени судски процеси против лажних извештавања неких новина и где је доказано да то што је писано није истина.....знам једног чоека' као и још неке људе који су контактирали путем електронске поште новине Курир и доказима указивали на нетачност извештавања и замолили да се вест само уклони и никаквог одговора повратне рекације било које врсте, са оваквим зна се како се ствари решавају....
      Дакле, код нас новине или ТВ станице који су често у страном власништву свакодневно обликују  умове наших људи свих узраста.... пласирају информације према нечијем интересу, циљевима итд....
      Зашто све ово горе пишем?
      Сад шта ћу написати многима од вас ће звучати вероватно чудно и неприхватљиво/контроверзно....по мени СПЦ би требала да има најмање троје или четворе новине (штампане и електронски формат)  различитог калибра... тако да на дуге стазе планираном стратегијом затвори стави под кључ новине као што су курир и још неке друге новине... према томе не треба оставити простора разбојницима/плаћеницима да уништавају наш народ..... исто тако по мени СПЦ би требала имати ТВ станицу која ће ићи 24h, ТВ Храм је одлична идеја и доста лепо ради, али ту има још простора за даљу мисију/рад...
      Овде неки који воле сентименталије/гуруистичко/сентиш Хришћанство рећи ће: јојјјј мој духовник би те сад екскуницирао, или доделио епитимију за ово што си горе написао... итд...
      Као и до сад што сам писао овде, непишем све ово напамет вез упоришта....ДАКЛЕ/АЛИ кад човек чита текстове Отаца Ране Цркве може се видети увек једна отвореност спремност код отаца за делање/рад за активности да се у сваком моменту заштити паства/народ као и интереси Цркве -- дакле потези Отаца Ране Цркве су биле чак понекад контроверзне у њихово време -- на пример да човек узме само Кападокијце у обзир....
      Код нас имамо ситуацију: Човек иде ујутро или у току дана да купи себи (за продицу) нешто и хоће уз све то да купи новине, ово је више " безазлени" ритуал код великог броја нашег народа... Зашто не понудити алтернативу људима?  Наш велики чоек, Свети Саво да није понудио крсну славу као алтернативу пастви/народу ко зна како би се ствари одвијале....
      Разборитом/разумном чоеку' не треба пуно па да дођете до закључка да је већина новина код нас буквално дно дна по свим параметрима,  само да споменем један детаљ код нас у новинама често/увек се среће а то су сензационалистички наслвои... ако на пример:  "Тај и тај или та и та је урадио/ла то од чега се леди крв у жилама..."  И да не говорим о другим гадостима које се свакодневно налазе у новинама....
      Ево не треба вам познавање језика да би уочили разлику, колико су пристојније новине на Запад, кажем не треба вам познавање језика довољно је да отоврите очи добро и да погледате, ето упоредите ове новине са било којим новинама код нас па сами закључите:
       
      Француска:
      https://www.lefigaro.fr/
      https://www.lemonde.fr/
      Италија:
      https://www.repubblica.it/
      https://www.corriere.it/
      Аустрија:
      https://www.diepresse.com/
      https://www.derstandard.at/
      Енглеска:
      https://metro.co.uk/
      https://www.thesun.co.uk/
      Немачка:
      https://www.spiegel.de/
      https://www.bild.de/
      Поздрав за све људе добре воље
      P.S.
      Шта ви мислите, да ли би СПЦ требало да има барем једне новине (папирне/електронске) ако не више?

×
×
  • Креирај ново...