Jump to content

Опет траже "хрватску православну цркву"

Оцени ову тему


Препоручена порука

Опет траже "хрватску православну цркву"

Срна 19.08.2021 16:24
20210819162455_373564.jpg  Опет траже "хрватску православну цркву"

ЗАГРЕБ - Хрватски десничари и даље желе "хрватску православну цркву" и наводе да то не би угрозило Католичку цркву у Хрвата.

 

Хрватски десни портали данима коментаришу сесију одржану у просторијама "Хрватске културне закладе - Хрватског слова" гдје се разговарало о "хрватској православној цркви".

Сања Вулић, професор на Факултету хрватских студија Универзитету у Загребу и продекан за међународну сарадњу, сматра да "постојање хрватске православне цркве не би угрозило Католичку цркву у Хрвата којој би и даље припадао далеко највећи постотак хрватскога народа".

Она, као и сви хрватски десничари, сматра да је Српска православна црква /СПЦ/ "србизирала већину несрпског становништва православне вјере у Хрватској".

Вулићева ламентира над непостојањем "хрватске православне цркве", коју је покушао да наметене усташки вођа Анте Павелић.

Како наводи десничарски лист "Хрватско слово" као прилог нападима на СПЦ, "дио шокачких Хрвата подлегао је пропаганди и прешао на православље".

Десничарске оптужбе по којима су Срби криви и за буњевачко питање, односно за одбијање тог народа да се назива Хрватима, преузела је и хрватска држава, која често позива Београд да реагује.

У жељи да докажу потребу да се формира "хрватска православна црква" - пројекат који је пропао у усташкој Независној Држави Хрватској /НДХ/, Вулићева, као и остали хрватски десничари, признају да су многи знаменити Хрвати били православци /односно Срби - што се често прећуткује/.

На листи Срба или полусрба /један родитељ Србин/ у Хрватској су Анте Старчевић, за живота називан "оцем домовине" и челник правашког покрета, затим Аугуст Харамбашић, књижевник, те Стјепан Милетић, први интендант Хрватскох народног казалишта..

На листи оних са српским православним поријеклом су и праваш Никола Кокотовић, припадник Чисте странке права, борац против "великосрпства".

Хрватски десничари у жељи да покажу како је наводно пожељна "хрватска православна црква" признају и да је Петар Прерадовић, пјесник, заправо српског поријекла /православног како они кажу/, као и Анастас Поповић, оснивач прве новчане установе у Хрватској.

На списку знаменитих православних Срба у Хрватској су и Александар Трбуховић, високи крајишки функционер, Мојсије Балтић, унапређивач агрономије, затим Димитрија Деметер, пјесник и први модерни драматург у хрватској, Максо Прица правник и политичар, иначе секретар бана Јелачића...

Све то сада постају аргументи хрватских десничара да оживе још једном пропали појекат уништења СПЦ у Хрватској и тако потпуно избришу српско присуство у Хрватској.

Вулићева, њене колеге и бројни хрватски деничари узимају себи право да говоре у име преосталих Срба у Хрватској и тврде да "недостатак жхрватске православне црквеж осјећа више хиљада жХрвата православне вјероисповијестиж који данас живе у Хрватској".

Међутим, врло је мала вјероватноћа да ће та црква бити формирана, закључују десничари, а преноси "Хрватско слово", јер ће могући покушај њеног оснивања одмах бити схваћен као фашисоидна провокација без хршћанске основе.

Удар на СПЦ, задњу велику вјерску али националну институцију Срба у Хрватској, покушај је да се Срби у Хрватској практично избришу из њене историје, процјењују либерални портали у Хрватској.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Како оно рече Бећковић, "Монтенегрини су они што су сами себе држали на крштењу"? А тако ваљда и Хрвати мисле да направу ту цркву, ни Божију, ни за човјека. Једино за демоне, ето, који ће ту кумовати себи самима.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
  • Сличан садржај

    • Од Вилер Текс,
      Преносим чланак из Новости о срамотном скрнављењу зида са ликовима жртава комунистичког терора. 
      Ово је иста "школа" размишљања која упорно покушава да прекречи мурал Ратка Младића на Врачару. Они причају о неком "грађанском друштву" без корена, смисла и правца. Праве грађане, који су били Срби православци су њихови идеолошки очеви, дивљаци, немилосрдно побили. И многи побијени су верујем управо били са Врачара. 
      ОПЕТ УБИЛИ ЖРТВЕ ОЗНЕ: Оскрнављен зид сећања на Београђане стрељане 1944. у Лисичијем потоку (ВИДЕО)
      WWW.NOVOSTI.RS ТЕШКА новембарска киша спира лишће и прашину са стрмих падина Лисичијег потока под...  
       
       
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве је благовремено и у законом предвиђеном року поднео Влади Републике Србије  примедбе и мишљење о  предлогу закона о истополним заједницама.

       
      Поменути предлог закона за Српску Православну Цркву је неприхватљив, јер је огромна већина предложених одредби у супротности са Јеванђељем Христовим и свеукупним искуством и праксом Цркве на којима је духовно и морално утемељен наш српски народ, као и целокупна европска цивилизација.
      Недопустиво је истополне заједнице законски изједначавати са браком и породицом, како је наведено у тексту Нацрта закона, јер се тако дискриминише брачна заједница, као хришћанска и Законом заштићена вредност. Црква поштује слободу коју нам је Бог даровао и разуме људску тежњу да своју слободу исказује на различите начине.
      Свети Архијерејски Синод је сагласан да постоји потреба за остварењем одређених личних, имовинских и других права оних које третира наведени нацрт закона, али је аргуменовано указао на могућност да се она у правном поретку Републике Србије остварују у потпуности административним путем, без задирања у брачно и породично законодавство. 
      Свети Архијерејски Синод наглашава да прихвата и промовише дијалог, као једини и неопходан пут за изналажењe решења у вези свих питања од општег друштвеног значаја, као и по овом питању које је изазвало велику забринутост.
      Свети Архијерејски Синод је изразио очекивање да ће по овом питању бити уважени  аргументи Српске Православне Цркве.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Протојереј-ставрофор Стојадин Павловић за 40 година свештеничке службе прошао је пут од сеоског свештеника у Горњој Трешњици, Бачевцима, Паунама до пароха и намесника ваљевског, да би последњих 11 година службовао у Београду где је директор Патријаршијске управне канцеларије и свештенослужитељ при Храму Светог Саве. 



      Подигао је и обновио више храмова, од којих издвајамо дивчибарску цркву јер је то прва богомоља у неком туристичком месту. Приредио је више публикација, монографија, књига од којих посебно место заузимају фотомонографија и документарни филм о десетогодишњици патријарашке службе блаженопочившег Патријарха Иринеја. 
      Реализовао је више радијских и телевизијских емисија, написао велики број чланака и колумни, али и основао прву црквену телевизију у Србији. Каже да су његов живот обележили успеси и неуспеси, али и да би опет кренуо свештеничким путем. Енергичан, делатан и пун идеја, жели да га здравље послужи и да уме да препозна опасност и зло.
       
      Извор: Радио Источник
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Архиепископ охридски Митрополит скопски господин Јован казао је за Радио ”Светигору” да је одлазак блаженопочившег Митрополита Амфилохија доживео као велики губитак за читаво Православље.

       
      Звучни запис разговора
       
      ”Сви су сазнали у једном тренутку, онако слично како је дејствовао и за живота, дакле све његове мисли и дејства били су муњевити и по утицају и значају за читаву васељену у православљу. Е сад, каква је Божија промисао у свему томе? То ће се можда видети некад, можда ћемо некад нешто сазнати, можда никад ништа нећемо сазнати, али у сваком случају један Божији човјек тако пролази и живот и долази до смрти, јер смрт за њега је прелазак у вечност, као што је за све хришћане по вери њиховој је прелазак у вечност, а то особито за једног надареног светог човека као што је био Митрополит црногорско-приморски Амфилохије”.
      Присјетивши се студентских дана и времена када је уписао Православни богословски факултет у Београду, управо са благословом Митрополита Амфилохија, он је казао да је Митрополит имао једну несвакидашњу ширину.
      ”Ја сам се чак и уписао сећам се са његовим благословом на факултет, зато што тада још сам био у расколничкој МПЦ и нисам могао бити примљен са благословом неког расколничког епископа на факултет у СПЦ али он је то тако широко гледао и може се видети његова прозорљивост кроз многе, многе такве догађаје, али ја лично видим кроз ово што вам сада причам. Он је мени дао благослов да се упишем на факултет и његовом заслугом ја сам се уписао, завршио факултет после тога и наравно завршио и постдипломске студије и тако даље, и стигли смо до овде докле смо стигли, али заједнички”.
      Владика Јован је казао да је највећа Митрополитова карактеристика та што се он интересовао за читаву Цркву свијету.
      ”Није се задовољавао рецимо са својом митрополијом или Српском православном црквом, него за њега је као што је уобичајено Црква у читавом свету и бригу о тој Цркви носио је у својој души. Зато је био велики човек, чини ми се, био је толико широк и ово што је рекао владика Григорије могао је да помилује свог непријатеља. Само такви људи који имају такву ширину, они могу да се овако опходе и према својим непријатељима. И заиста је било оно што сам сад чуо да је рекао владика Григорије, можеш све да му кажеш у лице, најгоре и најружније, али он ти се не наљути. А знате колико мало има таквих људи у свету. Највећу заповест, можда најнеприродније што је Христос проповедао је љубав према непријатељима. Читава природа сведочи да оно што је непријатно или непријатељски расположено, и ми треба непријатељски да будемо расположени. Тако раде животиње, тако ради читава створена природа. Али Христос нас је научио обрнуто, да непријатеље треба да волимо. Е, то смо могли да видимо код блаженопочившег Митрополита Амфилохија. А то је највећи домет. Зато и можемо видети толико велику ширину једног човека. Јер ако испуниш то што је најнеприродније, сигурно је најнеприродније д волиш непријатеље своје, онда мали ти је свет, мала ти је васељена, као што је била мала блаженопочившем Митрополиту. Зато се бринуо о читавој Цркви. Мала му је била велика Митрополија црногорско-приморска, мала му је била велика Српска православна црква, али он се бринуо свугде за православље. Па знате колики је његов прибројени део био на задњем сабору на Криту, колико је допринео на свим међународним конференцијама када се радило о читавој Цркви у свету. Е зато је велика загуба, загуба за читаву Цркву”.
      Архиепископ је подијелио са слушаоцима Радио ”Светигоре” и једне анегдоте.
      ”Био сам студент и са нама један студент из Црне Горе који ми је рекао: Ви у Македонији треба да саградите споменик Митрополиту Амфилохију. Још тада, говорим за деведесете године прошлог века. Ја га питам, а зашто? А он каже, па толико воли расколнике колико не воле они сами себе. И заиста је тако било. Толико је желео да се реши раскол, доживео је да се исцели само један део раскола, а по његовим молитвама, а сада још моћнијим, ја мислим да ће се решити раскол и са читавом Македонском православном црквом”.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Маријана С,
      Драге сестре и браћо у Христу, са својим скромним могућностима, отворила сам интернет продају женаке гардеробе која је погодна за ношење у цркве, манастире, позориште, за одлазак на славу, у госте, трчање (сагињање) за малом децом и сл. За сада је избор одеће мали али ако Бог да да се посао рашири, биће још. Парадоксално, одећа је углавном Турска, јер нисам на време пронашла наше произвођаче и био ми је битнији модел. Сада имам неке контакте али потребно је да прво продам оно што је већ на лагеру. Трудим се да буде квалитетно, лепо и повољно. Свака достава је бесплатна, одећа у комплетима јефтинија него појединачно. Фирма је регистрована,све је легално.  Ако неко има некога или неку индустрију одеће (женске блузе, мајице, сукње, хаљине) Одећа за сваки дан која је пристојна и квалитетна, нека се јави ради могуће сарадње. Трудим се да буде избор и за старије и за млађе, за ситније и крупније. Нисам противник панталона, али их имапревише у понуди. И свака сугестија је добродошла.?
      https://www.facebook.com/odecazamameidame/
×
×
  • Креирај ново...