Jump to content

Западна хришћанска литургијска музика и традиција

Оцени ову тему


Препоручена порука

А ово је класик: Te Deum.

Тебе Бога хвалимо - Свети Амвросије, епископ М(ед)и(о)лански

(сада се аутором ове песме сматра Никет епископ Ремесијански)

Тебе Бога хвалимо, Тебе Господа исповедамо, Тебе превечнога Оца сва земља велича. Теби сви анђели, Теби небеса и све силе, Теби херувими и серафими непреста(л)ним глас(ов)има кличу: Свет, свет, свет /је/ Господ Бог Саваот, пуни су небо и земља величанства славе Твоје.

Тебе преславни збор апостола, Тебе хваљени број пророка, Тебе хвали пресветла војска мученика.

Тебе по свој васељени исповеда Света Црква, Оца недостижног(а) величанства, Твога истинитога и јед(и)нороднога Сина Коме се (по)клања/мо/, и Светога Утешитеља Духа.

Ти, Царе славе Христе, Ти (је)си Очев вечни Син. Ти, узимајући /на се/ спасење човека, ниси се згнушао Девојачке утробе. Ти си, одолев(ши) жалцу смрти, отворио вернима Царство небеско. Ти који седиш с десна Богу у слави Очевој, верујемо да си Судија који ће доћи. Тебе, стога молимо: Помози слугама Твојим, које си искупио часном /Својом/ крвљу. Удостој /нас/ да са светим Твојима у вечној слави Твојој царујемо. Спаси народ Свој, Господе, и благослови наслеђе своје, у(с)прављај га, и узноси (га) у векове.

У све дане ћемо Т(еб)е благосиљати, и хвалићемо име Твоје у век(ове), и у век(ове) век(ов)а. Удостој /нас/ Господе, да се у овом дану сачувамо од греха. Помилуј нас, Господе, помилуј нас. Да буде милост Твоја, Господе, на нама, како се узда(с)мо у Те(бе). У Тебе се, Господе, (по)узда(с)мо, да се не постидимо до века. Амин.

http-~~-//www.youtube.com/watch?v=sqwV9l-U8ds

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...

Ut Queant Laxis

Ut Queant Laxis, Gregorian Choral, Hymn of St. John the Baptist

Initially written in Horatian Sapphics by Paulus Diaconus

as a hymn to Saint John the Baptist (ca 720 - 799)

The use of Ut queant laxis to name the tones

is usually attributed to Guido of Arezzo in the eleventh century.

3tmLARdqaIo

Images of Mission San Juan Bautista, CA set to "Ut Queant Laxis,"

as chanted by the Schola Sanctae Sunnivae & Hartkeriana

Initially written by Paolo Diacono as a hymn to Saint John the Baptist (ca 720 - 799), the Latin words "Ut queant laxis, Resonare fibris, Mira gestorum, Famuli tuorum, Solve polluti, Labii reatum," translate to "So that Your servants may sing at the top of their voices the wonders of  Your Acts, and absolve the fault from their stained lips."

1. UT - Queant Laxis

2. RE - Sonare Fibris

3. MI - Ra Gestorum

4. FA - Muli Tuorum

5. SOL - Ve Polluti

6. LA - 0 Biireatum

Using the syllables ut, re, mi, fa, sol, and la as names for the six tones, C to A, an Italian monk named Guido d'Arezzo (990-1050) created the system of Solmization, a system of using syllables, especially sol-fa like syllables, to represent the tones of the scale (known as the Guido System). Later in history 'Ut' was replaced by the more easily singable 'Do,' and another syllable, si or ti, was added at the end, giving the scale of seven syllables called do-re-mi-fa-sol-la-ti, which forms the present basic system of singing names for the tones of the scale. The syllable sol was later shortened to 'So,' making all of the syllables uniform in spelling and all ending with a vowel. This allowed for ease of remembering for faster learning and making it easy to do 'sight singing', or being able to instantly sing new music in tune from reproduced standardized sheet music.

Solmization is the act or a system of using syllables, especially sol-fa syllables, to represent the tones of the music scale.

Solfegio is the system of arranging the scale by the names do, re, mi, fa, sol, la, si, by which singing is taught; it is thee basic singing exercise based upon these core syllables.

Izvor:

http://www.utqueantlaxis.com/

Ut queant laxis - live in church, with great echo effect

E1AbgbtKIJg

Attributed to Guido d'Arezzo, performed by chamber choir

"La Caffettiera Stioppeta", directed by Eszter Muranyi.

Hymn: Ut queant laxis (text)

The Latin words and English translation of the hymn traditionally sung on the eve of the Solemnity of the Birth of St. John the Baptist.

1. Ut queant laxis resonáre fibris Mira gestórum fámuli tuórum,

Solve pollúti lábii reátum, Sancte Joánnes.

2. Núntius celso véniens Olýmpo Te patri magnum fore nascitúrum,

Nomen, et vitae sériem geréndae Ordinae promit.

3. Ille promíssi dúbius supérni, Pérdidit promptae módulos loquélae:

Sed reformásti genitus perémptae Organa vocis.

4. Ventris obstrúso récubans cubíli Sénseras Regem thálamo manéntem:

Hinc parens nati méritis utérque Abdita pandit.

5. Sit decus Patri, genitaéque Proli et tibi, compare utriúsque virtus,

Spíritus semper, Deus unus, omni Témporis aevo. :).

1. O for your spirit, holy John, to chasten Lips sin-polluted, fettered tongues to loosen;

So by your children might your deeds of wonder Meetly be chanted.

2. Lo! a swift herald, from the skies descending, Bears to your father promise of your greatness;

How he shall name you, what your future story, Duly revealing.

3. Scarcely believing message so transcendent, Him for a season power of speech forsaketh,

Till, at your wondrous birth, again returneth, Voice to the voiceless.

4. You, in your mother's womb all darkly cradled, Knew your great Monarch, biding in His chamber,

Whence the two parents, through their offspring's merits, Mysteries uttered.

5. Praise to the Father, to the Son begotten, And to the Spirit, equal power possessing, One God whose glory, through the lapse of ages, Ever resounding. 4chsmu1.

Activity Source: Roman Ritual, The, Complete Edition by Philip T. Weller, S.T.D., The Bruce Publishing Company, Milwaukee, WI, 1964, 1942

Catholic Culture, catholiculture.org.

http://www.catholicculture.org/culture/liturgicalyear/activities/view.cfm?id=1128

Gregorijanski koral

Po samom svom nazivu – koral- to je prvenstveno zborno pjevanje. To je vokalno pjevanje jer dolikuje da «najsavršeniji instrument», ljudski glas, samo Bogu pjeva. Ona je jednoglasna, jer se time najbolje očituje jedinstvo naroda Božjeg u liturgijskom slavlju i ona je melodična. Svi pjevaju istu melodiju, dakle, nije polifona. Uz to, gregorijanski koral je pjevanje slobodnog ritma utemeljeno na starocrkvenim ljestvicama.

Notno pismo gregorijanskog korala je drugačije nego današnje. Tijekom povijesti je doživljavalo mnoge preinake. Počelo se bilježiti na jednoj crti s dodavanjem pomoćne crtice iznad ili ispod. Kasnije se ustalilo bilježenje na četiri crte. Nazivi nota uzeti su od prvih slogova himna sv. Ivana Krstitelja.

Visina nota u koralnoj melodiji je relativna. Smještaj nota određuje se koralnim ključevima (C-ključ i F-ključ). U koralu postoji samo dva kromatska znaka, a to je snizilica i njezina razrješilica. Koralne note nazivaju se neume.

Svi koralni napjevi skladani su u posebnim ljestvicama koji se nazivaju modusi ili starocrkvene ljestvice. Ima ih osam.

Papa Pio XII. u svom dokumentu «Musicae sacrae disciplina» ističe: «Svi kojima je Krist Gospodin povjerio zadaću da čuvaju i dijele bogatstvo njegove crkve, moraju brižno sačuvati ovo dragocjeno blago svetoga gregorijanskog pjevanja i učiniti da kršćanski puk obilno u njemu sudjeluje!»

Fra Niko Josić

http://www.zupa-svkriz.hr/pjesme/gregorijanski_koral.htm

Ut queant laxis - Agrupación Coral Ubetense

0AD8PflymHc

Ut queant laxis - Agrupación Coral Ubetense - Concierto renacentista 2010

Ut queant laxis - Wikipedia

http://en.wikipedia.org/wiki/Ut_queant_laxis

Musical notes

http://www.unilang.org/viewtopic.php?f=11&t=1225

Litanije sv. Ivanu Krstitelju

http://www.molitve.info/index.php/200906232175/Litanije-sv.-Ivanu-Krstitelju.html

Link to comment
Подели на овим сајтовима

I samo za tebe Zayron, tekst Tridentinske Mise (doduse pravoslavne verzije) paralelno na latinskom i slovenskom: link!

Hvala, ja znam za tu verziju odavno. ali taj video što si napostovao, hahaha!

Znači naletio si na te naše esfigmen-templarske latinoameričke i republikanske zilotomonahe

iz FSSPX USA district, tamo ih imamo najviše poslije matere svih pomesnih Crkvi Francuske!

http://www.sspx.org/

Kao što u fizici važi pravilo sila reakcije jednaka sili akcije, tako ih je zatim baš zbog toga u tim razvratnim USA državama i najviše! Obično su to jadna presablažnjena, zgađena i isprestravljivana još čista i neiskvarena pubertetska i adoloscentna dječica i "mladunčad" koja stvarno onda nema kud i kako puno toga na izbor! Ti mladenci onda masovno vrišteći bježe od tih grozota i razvrata, satanizma, pornografije, nasilja, umorstava i masivnih ubica, dilera i droga koji je svuda okolo njih, kojim su okruženi od rođenja u oaze morala i hrišćanstva da u tome svuda prisutnom moralnom izmetu ne bi morali ostati živjeti i na do smrti. Vjerovatno bi i ti bez nekog velikog razmišljanja otrčao tamo za njima da si katolikom a nemaš gdje drugdje! A tim oazama mira, morala, tišine, sabranosti i najvažnije hrišćanstva su onda za njih SSPX manastiri i njihovi monasi. Sasvim razumljiva stvar! I ja bih vrlo rado posjetio neki njihov FSSPX latinski "Esfigmen" a ne bi me ni začudilo da tamo na ulasku u crkvu dijele i korbače kako bi se vjernici imali čim ritualno pokornički bičevati pri: mea culpa, mea culpa, mea maxima culpa! (flagelantske penitencijalne, pokorničke srednjovjekovne praktike)

0102_laugh

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Pa mislim da je razumljivo da ja kao pravoslavac ne mogu da cenim Novus Ordo, koji mi vise lici na protestantsko molitveno okupljanje, nego na evharistijsko slavlje. Samo pogledaj ove fotografije, koje su neke od manje sablaznjivih fotografija Novus Ordoa koje se mogu videti:

Постављена слика

Постављена слика

Постављена слика

Постављена слика

Постављена слика

VS

Постављена слика

Постављена слика

Постављена слика

Постављена слика

Постављена слика

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Pa mislim da je razumljivo da ja kao pravoslavac ne mogu da cenim Novus Ordo, koji mi vise lici na protestantsko molitveno okupljanje, nego na evharistijsko slavlje. Samo pogledaj ove fotografije, koje su neke od manje sablaznjivih fotografija Novus Ordoa koje se mogu videti:

Ma u pravu si, ne sviđa se to ni meni, Meni se nije svidjelo ni to kada je tridentinski koncil odobrio upotrebu i svih ostalih klasičnih instrumenata osim orgulja, recimo truba, violina itd. Gledao sam neku mexičku Misu a ta izgleda OMG! A o električnim gitarama i bubnjevima me radije ni ne pitaj, ali kad je taj nesretni Trident bio u XV vijeku, pa tako eto nisam savim bio u ispravno vrijeme na pravom mjestu da to spriječim! A da sam ja neko i nešta letili bi bubnjevi iz crkava ko NLO a tim električnim gitarama bi još dobili preko leđa na sretan put i zbogom, SAYONARA! Da mi se samo njih riješit OMG! Već kad smo kod tih truba napostujem vam dva videa pa ćete onda vidjeti da ni u tim samim instrumentima ni jednom od njih nije problem, a ni u pravilima, samo i jedino u njihovoj zloupotrebi! Odmah vam postavim ta dva videa ovdje pa će vam biti sasvim jasno o čemu je riječ!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Овде није напев, већ оргуље и то ВЕОМА оштро!

http-~~-//www.youtube.com/watch?v=a888HYbYk30

Офтопик: а ја мислио да су источни епископски плаштови претеривање  0102_laugh

Хахахаха, зилотска посла. амерички републикански и хиспаноамерички тридентински зилотокатолици.

Према њима би онда Папин плашт имао бити тако дуг да би га морали за њим котљати или возит у камиону намотаног на калем за полагање подморских каблова кад већ овако дуг има гдекакав надбискуп!

0203_cool

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Autorem skladbe Christus Vincit koja je oficijalnim muzičkim znakom Radio Vaticana je češki kompozitor Jan Kunc, dakle Slaven. On je istovremeno autorem - skladateljem oficijalne harmonizacije češke narodne himne. O njemu i o tom njegovom svjetski poznatom kršćanskom napjevu možete pročitati više ovdje:

http://romaaeterna.jp/jpch/ch625.html

Canti Religiosi

Christus vincit Christus regnat Christus imperat

1KPUMLZr7ng

Christus vincit Christus regnat Christus imperat

Христ побеђује Христ царује Христ влада

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Kratka crtica iz zapadnohrišćanske spiritualite

Svätá omša - Sveta Misa - O presvetoj Evharistiji

QSQttFibYiA

Svätý Josemaría Escrivá o prítomnosti živého Krista v Chlebe a Víne:

,,Pane: viem, že žiješ, že si tam skrytý z Lásky." (1'18'').

Sveti Josemaria Escrivá (Hozemarija Eskriva) o prisutnosti živog Hrista u hlebu i Vinu:

"Gospode, znam, da živiš, da si tu sakriven iz Ljubavi." (1'18'')

Text isječka predavanja - propovijedi:

Savjetujem vam kako biste prisustvovali Misi (Evharistiji)

što češće možete jer na oltaru je sami Hrist. Hristos!

To je Hristovo vječno svešteništvo. Ja taj posljednji sveštenik na svijetu

preporučujem Isusu Hristu svoju osobu i svoje riječi. I govorim:

"Ovo je moje Tijelo, ovo je moja Krv".

A on se skriva, dolazi pod podobama Hleba i Vina,

pod načinom Svetotajinskom (Sakramentalnom, Otajstvenom).

Često si budite čin vjere izlazeće iz vašeg srca.

"Gospode vjerujem da si tu stvarno prisutan sa svojim Tijelom,

sa svojom Krvlju, sa svojom Dušom, sa svojim Božanstvom."

Zato što je on upravo sada prisutan,

"Iesus Christus heri et hodie, ipse et in saecula."

To je taj isti Hrist, danas, jučer i na vijeke.

Gospode znam da živiš, da si tu sakriven iz Ljubavi.

Wikipedija:

http://hr.wikipedia.org/wiki/Sveti_Josemaría_Escrivá

http://hr.wikipedia.org/wiki/Opus_Dei

Hrvatski i češki Opus Dei:

http://hr.opusdei.org/

http://www.opusdei.cz/

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Данас вам представим два хора теолошких факултета из Словачке.

Један католички из Братиславе и један гркокатолички из Прешова - источна Словачка.

тај гркокатолички сте имали прилику већ чути на том видеу са примичне (примицијске,прве)

архијерејске литургије владике о.Цирила Васила који имамо постављену ту о неколико постова прије.

Тим је мишљено два та хора на видеима, на тој страници са mp3 музиком је и трећи хор Chrysostomos.

Али тај није богословски већ мирјански:

Chrysostomos - choir of the Bratislava Byzantine Catholic Parish

Дакле Хризостом - хор братиславске гркокатоличке парохије.

Гркокатолици у Словачкој су углавном Русини и Украјинци,

нешто мање Словаци и Пољаци. Имају богословију у Прешову.

Da molčit vsjakaja plot (Let all mortal flesh be silent) (Christ)

w0qlCVpPokU

Da molčit vsjakaja plot by theologians Choir St. Roman Sladkopevec from Slovakia

Choir of St. Romanos the Melodist [Roman Sladkopevec]

of the Byzantine Catholic Seminary in Presov

MUSIC

Choir chant in the MP3 format

http://www.grkat.nfo.sk/eng/music.html

Мени се свиђа највише ова.

God is with us - С нами Бог:

solemn chant at the Great Compline of Christmas and Epihany.

(Taken from Isaisah chapter 8-9). Carpathian chant - Prostopinie (Cantus firmus).

http://www.grkat.nfo.sk/hudba/sl18.mp3

:cheesy:

Jedino što im tamo nešto puno "cokće" i "šviha", valjda loše urađena kompresija.

Pokušam ja od njih dobiti njihov CD pa ga dati nekom profesionalcu da ga nakompresuje ponovo.

Stvarno šteta, možda imaju nekakav problem na toj svojoj stranici sa transmisijom.

Ko će ga sad znati šta je u pitanju!

Vystúpenie speváckeho zboru bratislavských seminaristov

SCHOLA CANTORUM v kostole sv. Mikuláša v Krakovanoch

(25.3.2005) organizátor: OZ Koráb nádeje a farnosť Krakovany

Schola Cаntorum - Bratislavski bogoslovi (katolički) 1.dio

kmRXNtAFhK0

Schola Cаntorum - Bratislavski bogoslovi (katolički) 2.dio

rV2THbjLBvE

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

×
×
  • Креирај ново...