Jump to content

Отац Зоран Ђуровић постављен за духовника цркве Ружице у Београду

Оцени ову тему


Препоручена порука

Баш кад сам помислио да нисам способан да се радујем са онима који се радују, стиже ова објава. :) Најискреније ми је драго због овог.

Верујем да Бог зна шта ради. :D

Едит. Тек сад видим да овоа вест и није баш свежа. :smeh1:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 1.1k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни дани

On 19.8.2021. at 17:00, Нифада рече

Осим на Поукама,да ли је још негде објављена ова вест?:pop::)

На твитовима грегоријанаца:))

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 8.10.2021. at 11:40, Дејан рече

Добар рат ратовасмо 🥰

Амен! Мада су неки који су посумњали већ дошли код мене у Ружицу:)))

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 9 часа, Zoran Đurović рече

Мада су неки који су посумњали већ дошли код мене у Ружицу:

Код тебе, у Ружицу?! Зар то није храм Цркве Христове, а не твоје? Чији си ти свештеник уопште, ако у том храму теби долазе? Тај храм онда није Црква, ни Невјеста Христова и Његово тијело, него то твоје, којем тако и долазе. Па ти сад види ту разлику, или немој, између Цркве као Тијела и Невјесте Христове, и те "Ружице" у којој теби долазе. Ваљда, као једином богу.

То што патријарх хоће да те спасава, не значи ништа више од тога! Буди сигуран да те неће пустити да поново лајеш.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 10 часа, slovoA рече

Код тебе, у Ружицу?!

А јеси некад чуо идемо код оца тог и тог у манастир тај и тај? Ја чух милион пута то.

Јасно је да се ради колоквијалном изражавању. Немој да посрћеш тако и допушташ да те нетроељивост а можда и мржња унижавају.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 минута, Вилер Текс рече

Јасно је да се ради колоквијалном изражавању.

Нема потребе да ми објашњаваш изражавање оца Зорана, пратим ја то његово изражавање одавно. Шта мислиш, шта се крило иза оних његових напада на блажонопочивше Амфилохија и Атанасија? О којој Цркви је писао, Цркви Христовој, или цркви Зорановој?

Тек кад се буде јасно оградио од све оне приче, онда ми се јави.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 минута, slovoA рече

Нема потребе да ми објашњаваш изражавање оца Зорана, пратим ја то његово изражавање одавно. Шта мислиш, шта се крило иза оних његових напада на блажонопочивше Амфилохија и Атанасија? О којој Цркви је писао, Цркви Христовој, или цркви Зорановој?

Тек кад се буде јасно оградио од све оне приче, онда ми се јави.

Братац, немој да се ложиш безвезе.  Бог ти добро дао.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 16 часа, slovoA рече

Код тебе, у Ружицу?! Зар то није храм Цркве Христове, а не твоје? Чији си ти свештеник уопште, ако у том храму теби долазе? Тај храм онда није Црква, ни Невјеста Христова и Његово тијело, него то твоје, којем тако и долазе. Па ти сад види ту разлику, или немој, између Цркве као Тијела и Невјесте Христове, и те "Ружице" у којој теби долазе. Ваљда, као једином богу.

То што патријарх хоће да те спасава, не значи ништа више од тога! Буди сигуран да те неће пустити да поново лајеш.

 

Вратио се из Рима,а овде дуго присутан највише  у Поукама,можда је мало еуфоричан,радостан,па је тако рекао,не треба баш сваку реч вагати на апотекарску вагу.

Сећам се кко је син  моје рођаке из Београда чија мама се ове Ружица,када је био мали и  нешто  се наљутио на тату,па желећи да представи маму супериорнијом  и у бољем светлу,рекао је тати,ето мама има и цркву,а где је теби Црква да се зове као ти,можеш само да сањаш:)

Некад је боље насмејати се :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је на дан годишњице упокојења блажене успомене Патријарха Иринеја, 20. новембра 2021. године, у беседи после свете Литургије и парастоса почившем Патријарху Иринеју, објавио посебну одлуку о Конкурсу за стипендирање најбољих студената неколико факултета, оснивача Универзитета у Београду. Благодарећи Информативној служби СПЦ, објављујемо овај документ у целини:

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Са благословом Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, у Београду и Сремским Карловцима од 23. до 25. новембра 2021. године биће одржана научна конференција „Везе времена: закључци и перспективе – једно столеће Руске Заграничне Цркве“.

       
      Научну конференциу организује Архив Српске Православне Цркве у сарадњи са ROCOR STUDIES – Historical Studies of the Russian Church Abroad из Њујорка  коју води ђакон др Андреј Псарев, професор црквене историје из Џорданвилске семинарије. Научна конференција ће окупити 23 експерта из области руске црквене историје, руске емиграције и српско-руских односа из Сједињених Америчких Држава, Русије, Белорусије, Украјине, Аустралије и Канаде. Програм на руском (програм) и енглеском језику (programme).
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Сa благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, у издању Издавачке фондације Српске Православне Цркве Архиепископије београдско-карловачке, објављена је научна монографија ђакона др Александра Прашчевића на тему „Патријарх српски Иринеј и свештена јерархија Српске Православне Цркве у дијалогу са муслиманима (2010 – 2020)“.

       
      Ова научна монографија представља исцрпну и свеобухватну историју доприноса блаженопочившег патријарха српског Иринеја и свештене јерархије Српске Православне Цркве дијалогу са поглаварима и представницима исламских заједница у периоду од 2010. до 2020. године, а написана је у склопу ауторовог постдоктората на Теолошком факултету Аристотеловог Универзитета у Солуну.
      Професор др Дарко Танасковић је у свом предговору за овај научни рад, између осталог, написао следеће: Најновија, пета у низу, монографија др Александра Прашчевића о односима Српске Православне Цркве са муслиманима, задржавајући исти приступ, структуру и композицију, хроничарски и документарно сведочи о свему значајном што је у овом важном сегменту међуверског дијалога наша Црква предузимала и остварила под десетогодишњим вођством патријарха Иринеја. Поред тога што чињенично потврђује континуитет у настојању Српске Православне Цркве да са муслиманима у Србији, али и у свету, оствари редовне и што садржајније кораке, уз увођење и неких нових видова контаката и формата сарадње, овај преглед дијалошких активности има и додатни значај, јер уверљиво оповргава површне и злонамерно тенденциозне стереотипе о наводној одбојности патријарха Иринеја, и Цркве на чијем је био челу, према исламу и муслиманима.
      Суд о овом научном труду дао је и виши научни сарадник др Александар Раковић, истичући следеће: Рукопис на пољу међуверског дијалога са муслиманима осликава делатност Патријарха српског Иринеја, Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, Министарства вера Републике Србије, државно-верске делегације Републике Србије у дијалозима са Републиком Индонезијом, затим приказује међусобне везе Српске Православне Цркве и Исламске заједнице Србије и друге примере сарадње православних и муслимана. И на примеру деценије којом се бави овај Прашчевићев рукопис приказује се изричити континуитет – представљен и у његовим претходним књигама које се баве овом темом – да су српски патријарси и Српска Православна Црква увек и искључиво позивали на миран саживот, продубљено разумевање и што шири дијалог са исламским светом.
       
      Главни и одговорни уредник
      Издавачке фондације Српске Православне Цркве
      Архиепископије београдско-карловачке
      Зоран Вучић

      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      „Тема конференције је веома важна и актуелна у данашње време с обзиром на кризу која је наступила у светском Православљу“, рекао је Његово Блаженство Митрополит варшавски и целе Пољске Сава у поруци добродошлице организаторима и учесницима Међународне конференције „Саборност Цркве: теолошке, канонске и историјске димензије“.

       
      Конференција се одржава 11. новембра 2021. године у Кијево-печерској лаври под председавањем Његовог Блаженства Митрополита кијевског и све Украјине Онуфрија.
      „Чињеница о настанку тзв. „Украјинске православне цркве“ уместо да излечи верско расположење у Украјини, она га је ојачала и закомпликовала“, навео је Његово Блаженство. „Уместо јединства друштва дошло је до поделе која је превазишла границе тзв. „украјинског раскола“ и захватила читаво светско Православље“.
      „Зато треба стално да се подсећамо да је главни знак саборности Свете Православне Цркве њено јединство. Она живи захваљујући верности догматском учењу Свете Цркве и у њему нема места за еклесиолошки компромис“, рекао је у својој поруци митрополит Сава, изражавајући подршку Предстојатељу и пуноћи канонске Украјинске Православне Цркве.
       
      Извор: Мospat.ru
    • Од Поуке.орг - инфо,
      „Бог није у сили него у правди“, тема је новог 381. септембарско-октобарског броја „Православног мисионара“, званичног гласила СПЦ за младе који је на таласима Радија Епархије ваљевске "Источник" представио катихета Бранислав Илић, задужен за односе са медијима. Разговор је водила Марина Марић, новинар


      Поред текстова инспирисаних тематским бројем, а међу којима посебно место заузимају чланци проте др Дарка Ђога: „Бог није у мојој бахатој сили, већ у друштвеној заједничкој правди“ и др Ђорђа Вуковића: Раванички монаси о Светом кнезу Лазару, Бранислав читаоцима препоручује сталне рубрике гласила, као и интервју са појцем етно и традиционалне музике Даницом Крстић која истиче да је Божја љубав према људима велика, те да би требало свакодневно да је будемо свесни. Потражите нови „Православни мисионар“ у црквеним продавницама!
×
×
  • Креирај ново...