Jump to content

Отац Зоран Ђуровић постављен за духовника цркве Ружице у Београду

Оцени ову тему


Препоручена порука

АВА РИМСКИ ПОСТАО ДУХОВНИК БОГОРОДИЧИНЕ ЦРКВЕ РУЖИЦА НА КАЛЕМЕГДАНУ! Драги пријатељи, од јуче, 15. августа, године Господње 2021, постављен сам актом Патријарховим сабратом и духовником у цркви Ружици и капели свете Петке на Калемегдану. Такође сам постављен и у Информативну службу СПЦ. Перипетије које су биле ових месеци су разлог мог ретког појављивања на ФБ и ЈТ. Наставићемо и овде дружење, а моћи ћете од 1. да ме четвртком видите у Ружици уживо. Неки су помислили да их игноришем јер ме није било, а и кад сам се на кратко појављивао то је било у стилу Сфингиних енигми:))) – Но, свако ко зна крокодиле међ' којима морам да пливам, разуме ове разлоге. Многи ће се овоме обрадовати и учествовати у Авиној радости, а многи ће – као нпр. Родољуб Лазић – бити огорчени. Овај гест не значи само неки Авин успех, него је и велики знак да се прозори у СПЦ отварају да уђе мало промаје. Напомињем да мој пријем за Архиепископију не значи да сам in toto прихваћен, односно да се мој прошли рад може у целости потписати – јер ни сам не бих све могао потписати – него да је део уметничког и научног рада, као и ревновања за црквено јединство препознат као такав. Закључен је још један мој животни циклус и сада иде закључни у коме се своде рачуни и у коме намеравам да завршим разне научне и уметничке пројекте који су започети. Захваљујем се пред Господом свим драгим пријатељима који су ме подржавали и у овоме што је било, а што је дубоко обележило наш црквено-духовни живот, где су посебну улогу имале Поуке. О томе ће се писати у будућности, јер су темељи наше обнове, иако постављени пре више деценија, били стално ојачавани у мору искушења. И често решења нису била добра. Зато од истраживача очекујемо објективни суд, колико је то могуће. Морам да се нарочито захвалим мојој жени, Сузи, јер се сви њој диве, док мене доживљавају као неког пешадинца. Хвале њену побожност и дуготрпељивост, јер то у мени не могу да нађу:))) Велики поздрав свима!

 

https://m.facebook.com/story.php?story_fbid=4538250459552719&id=100001034309037

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 93
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Постоване слике

Сматрам ово великом похвалом за моју маленкост. Као и све покуде, увреде и клевете које је Ђуровић благоизволео износити о мени на Поукама.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

За покуде да, за увреде и клевете не. 

Небитно уосталом. Али хвала му што ме је поменуо на овај начин.Није лепо уживати у похвалама, човек може да се уобрази, али ето, признајем да ми је улепшао дан.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 43 минута, Родољуб Лазић рече

За покуде да, за увреде и клевете не. 

Небитно уосталом. Али хвала му што ме је поменуо на овај начин.Није лепо уживати у похвалама, човек може да се уобрази, али ето, признајем да ми је улепшао дан.

А нека честитка? 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 17 минута, Поуке.орг инфо рече

А нека честитка? 

Честитам студентима ПБФ-а и Западноевропској епархији Румунске Праввославне Цркве.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 11 минута, Родољуб Лазић рече

Честитам студентима ПБФ-а и Западноевропској епархији Румунске Праввославне Цркве.

Их, што си такав човек на крај срца...

Ваљда је хришћански радовати се туђој радости.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пре сат времена, Родољуб Лазић рече

Сматрам ово великом похвалом за моју маленкост.

"Чашћу чините већима једни друге", :))) 

Дођи до Ружице па да се лично упознамо. 

Сада ћу ваљда моћи да пишем на Поукама као клирик СПЦ? :)) Када сам вам говорио да има много цвладика који ме цене, ти си се смејао на то. Сада сам се запрепастио колико је других владика који су ми прилазили и хтели  да ураде селфи са мном. Да не говорим о монасима, монахињама, свештеницима, лаицима. 

Добро смо семе сејали, сада иде берба и ново орање и сејање. 

Ава  Римски, Залудни слуга  Божији...  

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, Поуке.орг инфо рече

не значи да сам in toto прихваћен, односно да се мој прошли рад може у целости потписати – јер ни сам не бих све могао потписати – него да је део уметничког и научног рада, као и ревновања за црквено јединство препознат као такав.

... i Rodja i Boksit nisu bas sve potpisivali, :stadaradim: ..... u svakom slucaju srecan povratak kuci, da se lepo skrasis, i da budes na korist crkvi,...... (bio sam u autu pobeze mi pre mesec dana ispred nosa u smederevo,.... ce te nadjemo smederevska mafija u Ruzici....:kriminalac: :smeh1:)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 35 минута, Zoran Đurović рече

Дођи до Ружице па да се лично упознамо

Рекох ја да ће @Родољуб Лазић бити чтец код вас.

Можда и ја имам.зера пророчког дара, видећемо:)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 14 минута, Вилер Текс рече

Рекох ја да ће @Родољуб Лазић бити чтец код вас.

Замисли да постане екумениста! 12:smeha:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Zoran Đurović рече

Замисли да постане екумениста! 12:smeha:

Доста да у послушности чтецира. :)

Добродошли у Београд!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Мора мало да дирамо Роћка, а @Bokisdу се не јавих, јер иако сам планирао да одемо на вечеру, морао сам да чекам Патријархов позив за сусрет. У Сд ни половину људи нисам видео, а у Бг скоро никога. 2 пута сам и Надбискупу Хочевару отказао. Имао сам хорор распореде. 4 месеца сам био у Србији.  

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Након отварања IX свеправославног фестивала "Вера и реч” одржане су интересантне панел дискусије и радионице: Бесмртност: Број и ћелије; Креативност, маркетинг и хришћанска љубав; Инстаграм; Шта треба да постане штампана новина да би се вратила читаоцу; Цензура у медијима и суверени интернет.
       
       
      Панел дискусије првог дана завршене су врло занимљивом и отвореном дискусијом у којој је панелиста био угледни руски интелектуалац  Александар Шипков на тему “Црква, пропаганда и национална безбедност Русије". 
      Данашњи дан почео је панел дискусијом под називом "Фанарове акције у Украјини: одраз у медијском простору". Уводничари су били свештеници Игор Јакимчук и Александар Карпинкој, а у дискусију су се укључили медијски представници из Украјине, Грчке, Бугарске, Русије и Црне Горе. Отац Никола Пејовић, уредник Радија Светигоре пренио је искуства из Црне Горе и приказан је кратки филм Митрополије црногорско-приморске о литијама и одбрани светиња Српске Православне Цркве.
       
      Током данашњег радног дана говориће се о Тик Току, Фејсбуку, Лажима у ери дигитализације, Сарадњи Цркве и државе у време пандемије, о руској мрежи Телеграм, те ће на завршетку oвог дана бити приказан филм Грех.
       
      Извор: Телевизија Храм
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У недељу, 17. октобра, када наша света Црква молитвено прославља Светог свештеномученика Јеротеја и свете Стефана и Јелену – Јелисавету (Штиљановић), свету архијерејску Литургију у старом Саборном Светоархангелском храму у Београду, служили су викарни Епископи Његове Светости Патријарха српског Господина Порфирија, топлички Јеротеј и хвостански Јустин.
        Светом архијерејском Литургијом началствовао је Преосвећени Епископ топлички Господин Јеротеј који се након прочитаног светог Јеванђеља архипастирском беседом обратио верном народу. 
      После Евхаристијског сабрања Преосвећена Господа Епископи су освештали славске дарове, а потом је Епископ Јустин честитао имендан Преосвећеном Епископу Јеротеју.
       
      Извор: Телевизија Храм
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Преосвештенство Епископ хвостански г. Јустин одржао је 12. октобра 2021. године у Митрополитовом конаку при цркви Светих апостола Петра и Павла на Топчидеру састанак са вођама одељења и службеницима Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско-карловачке.

       
      Током састанка Владика се упознао са задужењима и многим изазовима са којима се чланови Верског добротворног старатељства свакодневно сусрећу. Од свог оснивања, тридесетих година двадесетог века, блажене успомене Патријарх српски Варнава, велики црквени визионар, уградио је Верско добротворно старатељство у Устав Српске Православне Цркве видевши да Црква своју мисију у свету треба да сведочи у свом народу, делећи са сваким верником и патњу и страдање.
      Од тада до данас, Верско добротворно старатељство се бори да одговори на своју значајну улогу у свакодневном животу Цркве зависећи у исто време од прилика са којима се Црква суочава. Кроз године свога постојања оно је некада боље, а некада слабије, сведочило своје назначење. Успех мисије је врло често зависио од слободе коју је Црква уживала у друштву.
      У новије време, са повратком верских слобода, рад Верског старатељства је стално напредовао на основама које су постављали председници Верског добротворног старатељства, Патријарси српски: од патријарха Германа, који је обновио његов рад, до патријарха Порфирија, који је свог викара, Епископа хвостанског Јустина, поставио за Кординатора свих хуманитарних активности у Архиепископији београдско-карловачкој. Тиме је и рад Верског добротворног старатељства, поред свих других хуманитарних организација у Архиепископији београдско-карловачкој, добило достојну пажњу и помоћ предстојатеља Српске Православне Цркве са циљем унапређења свеукупне мисије Цркве у Београду.
       
      Извор: ВДС
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Богословље није акробација и гимнастика ума. Богословље није обична наука од овога света, није изказивање знања о Богу. Богословље је израз искуства Цркве, прве Цркве апостолске, а онда кроз векове Цркве до данас.

       
      Богословља нема без истинске и дубоке јеванђељске вере, а православног богословља нема без православне вере. Онда када имамо хипертрофију тзв. богословље науштрб исправности вере, ма колико речима богословске науке могли да опчинимо многе, ми ћемо бити на погрешном путу. Предуслов знања истинског познања Бога јесте вера и аутентични јеванђељски Христов живот. Вера и јеванђељски живот порађају богословље и предуслов су да свако богословље буде богословље, али ако хоћемо и да свака наука (хемија, физика, биологија...) буде богословље. Све је позвано да буде богословље, а ми који смо по избору Цркве par excellence богослови, јер смо епископи, јер смо на месту и обличју Христовом, то не само да треба да знамо, него то треба да буде наш принцип без кога не постојимо.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У дану који је у календару светих Српске Православне Цркве посвећен Светом Јовану Богослову у манастиру Лелић принете су молитве за душу имењака му и једног од најистакнутијих богослова новог доба – архимандриту Јовану Радосављевићу, од чије се земаљске кончине данас навршило шест месеци. У манастирском храму Свету Архијерејску Литургију и парастос одслужио је Преосвећени Епископ ваљевски Г. Исихије, уз саслуживање игумана Георгија, старешине манастира Лелић, архијерејског намесника првог ваљевског протонамесника Дарка Ђурђевића и игумана Германа, старешине манастир Рача, чији је сабрат последњих година био архимандрит Јован.

      Данашње окупљање у задужбини Светог Владике Николаја, уз кога је ратни четрдесетих година свој црноризачки пут започео дечак Милисав из Лелића, потоњи архимандрит Јован, прослава је монашког дара служења у Цркви Божјој. Његови телесни остаци почивају у светој лелићкој пустињи, у загрљају духовног му оца Светог Владике Николаја. Тај велики монах нашег времена, како је у његову част беседио Владика Исихије, најпросветљенији је монах  кога смо упознали и чије присуство и данас осећамо.
      Осећамо његову блажену и господствену личност, којом нас је све обасјавао у свом животу. Потпуно ненаметљиво, благо и човекољубиво. Осећамо и даље његово присуство и смело му се обраћамо да нас заступа пред Господом славе. Пред Господом његовим, Коме је читав живот посветио и пред којим сада, по нашој вери обитава – део је дирљивог слова Епископа Исихија у част великог теолога, молитвеника и страдалника за веру Христову.
      Вера којом се отварамо за Господа означила је живот оца Јована више него било шта друго. Он је, нагласио је Владика Исихије, заиста слушао реч Божју и можемо бити уверени да није изашао на суд, него у живот вечни. Монаси, који испуњавају образ тог подвига,  превазилазе смрт у греху, јер се у највећој мери уподобљавају Господу, лику Божјем који је у свима нама. Осуђују грех у себи и чисте се од њега, а тиме осуђују и смрт и чисте се од ње. Они када умиру, умиру као праведници, којих се сећамо са похвалом.
      Сви смо ми познавали оца Јована и имали смо лични однос са њим. Сви смо могли да се осведочимо његовом монашком лику, дубоком смиреноумљу које га је красило, као и огромном поштовању и љубави које је имао за сваког човека и твар Божју. Био је узор свим монасима и свим верним људима, који су могли у њему да имају учитеља, старца и благог исповедника коме могу да се обрате и отворе своје срце, у коме могу да доживе истинску љубавну утеху у Господу – закључио је Владика Исихије, узмоливши оца Јована да се моли за све нас како бисмо се уподобили Господу и прослављали Га вечним славословљем у Царству небеском.
      Молитва за душу архимандрита Јована принета је и крај његовог споменика на манастирском гробљу, где почива у непосредној близини првог игумана лелићке светиње архимандрита Авакума, такође великог духовника наше Цркве савременог доба. У име братства манастира, игуман Георгије даривао је панагијом Владику Исихија, за успомену на данашњи дан и његово прво служење у задужбини Светог Владике Николаја, духовног горостаса крај ког је стасао отац Јован, а чији пастирски лик до данас надахњује многи који су на служење Богу и свом народу призвани.
       
      Извор: Епархија ваљевска
×
×
  • Креирај ново...