Jump to content

Parovi iz Srbije koji su se VOLELI U SREDNJOJ ŠKOLI, raskinuli i onda ih je SUDBINA PONOVO SPOJILA

Оцени ову тему


Препоручена порука

U moru negativnih tvitova, nekad je moguće pronaći i neki koji greje dušu, kao što je to priča ovog Beograđanina koji je podelio fotografiju

              RNZk9kpTURBXy9hNTQ0OWJhMWMyNjU1MmE4YjQ0M

 

- Volela me je pune 4 godine u srednjoj školi,a da ja, nadobudni glupan, to nisam primećivao. Životi su nam se razdvojili, prošlo je gotovo 30 godina, bez ikakvog kontakta...

A onda, pre par meseci, slučajni ponovni susret... Da, sada je moja lepša celina.

Život...Nepredvidiv...Lep...

Njegova priča, sudeći po reakcijama, nije usamljena:

 

U gimnaziji sedeli u istoj klupi, malo se ljubakali, malo zabavljali, onda se on naljutio sto sam raskinula(?!), pa nije pričao sa mnom do mature. Posle se frendovali na FB i evo hrče pored mene već 12 godina - podelila je svoju priču jedna Tviterašica.

Da se ljubavi iz srednje škole često opet nađu svedoči i ovaj Tviteraš:

image_2021-08-15_112034.png.6c451a2787652ef4af9d746bc0c877ad.png

A postoji još jedna domaća priča:

Capture.PNG.c385affa1b97b923284b53634e4b480b.PNG

 

Proslave mature su uglavnom "krivci" za ponovno buđenje starih ljubavi.

image_2021-08-15_112445.png.791b11ffbce6f414388c9892c1c35a35.png
 
Iako deluju kao filmske priče, sudeći po ovim odgovorima na Tviteru, nije retkost da se ljubavi iz srednje škole posle mnogo godina sretnu i obnove ljubav.
Imate li vi sličan primer?
 
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
  • Сличан садржај

    • Од cloudking,
      Srbija isplatila prve odštete porodicama ubijenih u Vukovaru
       
      Srbija isplatila prve odštete porodicama ubijenih u Vukovaru
      BALKANS.ALJAZEERA.NET Važnija od presuda je činjenica da je Srbija time priznala svoju...   Važnija od presuda je činjenica da je Srbija time priznala svoju odgovornost i krivicu za događanja u Sotinu i na Ovčari nedaleko Vukovara, kažu članovi porodica žrtava.
      Odlukom Apelacionog suda u Beogradu porodicama ubijenih isplaćena je odšteta od 6.670 eura po članu porodice (EPA)
      Tijekom Domovinskog rata, u jesen 1991. godine, na istoku Hrvatske se vodio krvavi rat u kojem su počinjena i brojna ubojstva i ratni zločini.
      Neki od najtežih zločina dogodili su se u Vukovaru, na poljoprivrednom dobru Ovčara, ali i selima Tovarnik, Sotin, Lovas, Berak…
      Ovih dana, 30 godina kasnije, obitelji ubijenih i nestalih branitelja i civila počeli su od Republike Srbije dobivati isplate na ime nematerijalne štete za ubijene članove obitelji.
      Prva tri slučaja
      Cijela ta priča prolazi tiho i bez puno medijske buke, iako o prvim isplatama postoje i pravomoćne presude Apelacionog suda u Beogradu, do sada u tri predmeta.
      Sredstva na ime nematerijalne štete već su isplaćena članovima obitelji čiji su najmiliji ubijeni na Ovčari i u vukovarskom prigradskom naselju Sotin. Potvrdio je to i Igor Matijašević koji je već godinama na čelu neformalne skupine članova obitelji iz Sotina koji tragaju za posmrtnim ostacima svojih najmilijih.
      “Do sada su podignute 52 optužnice članova obitelji za ubojstva u Sotinu i na Ovčari. Od toga broja tri presude su pravomoćne i već isplaćene, dok su neke u postupcima žalbe ili su još uvijek postupci u njima u tijeku. Očekujemo da ćemo u dogledno vrijeme imati još pravomoćnih presuda i isplaćenih odšteta na ime nematerijalne štete. Jako mi je žao što među do sada završenim slučajevima nema roditelja koji na žalost nisu dočekali taj vid satisfakcije. U tome smo zakazali svi”, rekao je Matijašević.
      Odlukom Apelacionog suda u Beogradu obiteljima ubijenih isplaćena je odšteta od gotovo 50.000 kuna (6.670 eura) po članu obitelji.
      “Iznosi su takvi kakvi su. Svakako da su oni neprimjereno malo, ali takva je odluka suda. Ono što je još važnije od tih presuda činjenica je da je na ovaj način Republika Srbija priznala svoju odgovornost i krivnju za događanja u Sotinu i na Ovčari. Ove presude su sada utrasirale put i za sve ostale obitelji koje planiraju pokrenuti tužbe za isplatu nematerijalne štete”, pojasnio je Matijašević.
      Dodao je i kako cijela ta priča oko isplate šteta nije niti malo jednostavna te da sve obitelji ubijenih ne ostvaruju to pravo. Vidi se to i u slučaju Sotina gdje je ukupno ubijeno 67 mještana, ali mogućnost isplate nematerijalne štete postoji samo za njih 16. Za sve ostale ubijene u Sotinu nije ništa utvrđeno, nisu podignute optužnica i tu sve staje.
      Sličan je slučaj i za ratni zločin na Ovčari gdje je ubijeno 200 ratnih zatočenika. Od toga broja identificirano je njih 193 i prema ovim presudama i oni imaju pravo na isplatu nematerijalne štete.
      Još puno posla
      “Nama je cilj bio da pronađemo masovnu grobnicu i naše najmilije i tu je za nas priča trebala stati. Međutim, jedno vuče drugo i sada smo tu gdje smo. Svakako da ćemo i dalje nastaviti raditi jer očito je kako još ima puno posla. Sve to što radimo ovisit će i o sredstvima s kojima raspolažemo”, rekao je Matijašević.
        Vijest o podizanju tužbi naišla je i na dobar odaziv među samim članovima obitelji. U prvome koraku kontaktirano je 10 obitelji i među njima ih nitko nije odbio. Za dalje slučajeve ostavlja se mogućnost da tužbe podnose i dalje preko udruga ili pak da idu i samostalno.
      Cijeli posao oko podizanja optužnica, a onda i dobivanja presuda, išao je preko Fonda za humanitarno pravo (FHP) iz Beograda koji su u procese istraga ratnih zločina i sudskih procesa uključeni gotovo 30 godina.
      Izvršna direktorica Fonda Ivana Žanić kazala je kako su sudski postupci za isplatu štete trajali oko 2,5 godine te da je to zadovoljavajuće posebno kada se zna da neki takvi slučajevi traju i po 10 godina.
      “Činjenica jeste da je članovima porodica isplaćen neprimereno nizak iznos, ali to je samo prvi korak u ovom poslu. Svima nam je žao što su neki od članova porodica u međuvremenu preminuli i nisu dočekali ovakve odluke suda. Preminuli su i neki od presuđenih ratnih zločinaca. Žao nam je i što veći broj krivaca za ratne zločine nije odgovarao za svoja nedela jer bi onda i puno veći broj članova porodica imao pravo na isplatu nematerijalne štete”, rekla je Žanić.
      Nove tužbe
      Govoreći o daljim planovima, najavila je kako će Fond i dalje raditi na podizanju tužbi za isplatu nematerijalne štete, ali i kako će zbog troškova to raditi sukcesivno, odnosno onim tempom kako im to sredstva budu omogućavala. Razlog tome su visoki troškovi koje je potrebno podmiriti za podizanje tužbi kao i taksi za dobivene odštete. Tome treba dodati i troškove odvjetnika. Sve te troškove u ova tri slučaja na sebe je preuzeo Fond, ali Žanić je odmah napomenula i kako oni nemaju sredstava da podmire sve te troškove za sve slučajeve. Uz sve to iz Fonda napominju i kako svi koji se odluče za podizanje tužbi moraju biti svjesni da će ti slučajevi trajati vremenski dugo.
      “Kada neko sve ovo gleda može pomisliti kako je sve išlo lagano, ali nije. Državi Srbiji je od početka bilo u interesu da pripadnike Teritorijalne odbrane i dobrovoljačke jedinice ‘Leva supoderica’ prikaže kao tamo neke dobrovoljce nad kojima oni nisu imali kontrolu. Mi smo insistirali da u presude za ta dva ratna zločina bude uvedeno kako su oni bili pod kontrolom JNA. Upravo zbog toga je stvorena mogućnost da se dobiju i presude za isplatu nematerijalne štete. Da nije bilo toga, ne bi bilo ništa niti od ovih tužbi. Podsećam i kako je prva krivična prijava za ratni zločin podnesena još 2003. godine i da je od tada, pa do danas prošlo gotovo 20 godina”, rekla je Žanić.
      Članove obitelji ubijenih i nestalih u ova dva slučaja na sudovima je zastupao beogradski odvjetnik Mihailo Pavlović. I on tvrdi kako su temelj ovih presuda bile ranije presude za ratne zločine na Ovčari i u Sotinu u kojima, kako je rekao, jasno se navodi da su TO i postrojba “Leva supoderica” djelovale pod okriljem JNA.
      Tri puta manji iznosi
      “Sledom te tvrdnje JNA je odgovorna za sve posledice koje su se dogodile na Ovčari i u Sotinu što je obavezalo Republiku Srbiju da isplati odštete porodicama. Iznosi su već isplaćeni porodicama na njihove račune od strane Ministarstva odbrane Republike Srbije. Jako važno je da naglasim kako je ovo, sa ova tri slučaja, sada već ustaljena sudska praksa te da bi na isti način trebala da bude završena i sva ostala slična suđenja”, rekao je Pavlović.
      I on napominje kako se radi o neprimjereno niskim iznosima koji su isplaćeni članovima obitelji te da će radi toga podnijeti i žalbe višim sudovima. Ostavio je i mogućnost da će se žaliti i Europskom sudu za ljudska prava ukoliko srbijanski sudovi ostanu “gluhi” na njihove žalbe. Kazao je i kako je nekakav standard Europskog suda isplata nematerijalne štete u iznosu od oko 20.000 eura. Upravo stoga oni su svoj odštetni zahtjev istaknuli na nešto manji iznos od 20.000 eura, ali je obiteljima isplaćen ipak trostruko niži iznos.
      Podsjetio je i na slučaj Brdar protiv Hrvatske u kojemu je Republika Hrvatska članovima obitelji Brdar isplatila po 23.000 eura.
      “Reč je o čoveku kog su u avgustu 1995. godine iz kolone izvukli pripadnici Hrvatske vojske. Od tada mu se gubi svaki trag. U tom slučaju je kasnije, takođe pred međunarodnom sudom, članovima porodice isplaćeno po 23.000 evra. Smatramo kako bi to trebao biti i nekakav standard i kada je reč o Srbiji, iako ostavljamo mogućnost kako je svaki slučaj zapravo slučaj za sebe sa svim svojim posebnostima i specifičnostima”, zaključio je Pavlović.
      Iz Fonda za humanitarno pravo ističu kako je obveza sudova u Srbiji da budu upoznati sa najnovijom praksom Europskog suda za ljudska prava i da postupaju u skladu sa njom.
      “Odluka sudova u Srbiji da dosuđuju trostruko manji iznos tužiocima u ovim postupcima govori o nespremnosti domaćih sudova da primenjuju praksu Evropskog suda za ljudska prava i time obavežu Srbiju na isplatu naknade štete koja je u skladu sa međunarodnim standardima, čime bi osigurali pravedne reparacije žrtvama ratnih zločina”, ističu iz Fonda.
    • Од JESSY,
      BEOGRAD i Banjaluka postigli su dogovor o još jednom važnom koraku ka zaštiti srpskog nacionalnog identiteta i jačanju zajedništva: skupštine Srbije i Republike Srpske trebalo bi 15. septembra, na Dan nacionalnog jedinstva, slobode i zastave, da usvoje usaglašeni Zakon o zaštiti srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma.
       

      Glavne odredbe ovog zakona, čiji je nacrt predsednik Srbije Aleksandar Vučić juče u Beogradu uručio srpskom članu Predsedništva BiH Miloradu Dodiku, imaju za ključni cilj da se neguje, očuva i promoviše ćiriličko pismo kao uporište našeg nacionalnog identiteta. Posebni akcenat stavljen je na pospešivanje njene šire upotrebe u javnom životu, s obzirom na istorijski, kulturni i identitetski značaj.
      Prema nacrtu zakona u koji su "Novosti" imale uvid, svi državni i lokalni organi u Srbiji i Republici Srpskoj, javna preduzeća, škole i fakulteti, kao i privredna društva sa većinski javnim kapitalom i udruženja koja deluju na nacionalnom i međunarodnom nivou ubuduće će u svom radu biti obavezni da upotrebljavaju srpski jezik i ćiriličko pismo.
      Na to će biti obavezne i javne medijske ustanove RTS i RTV. Obavezna upotreba srpskog jezika i ćirilice, kao matičnog pisma, po nacrtu zakona, obuhvata i pravni promet i uključuje i ispisivanje naziva, sedišta, delatnosti, naziva robe i usluga, uputstava za upotrebu, informacija o svojstvima robe i usluga, garancijskih uslova, ponuda, faktura, računa i potvrda. Takođe, kulturne i druge manifestacije koje se finansiraju ili sufinasiraju iz javnih sredstava moraće da imaju logo ispisan na ćirilici.
      Osim što proširuje krug organa i institucija koji će biti u obavezi da koriste ćirilicu - i to na sve one koji posluju ili obavljaju delatnost sa većinskim učešćem javnog kapitala - nacrt zakona predviđa i paket stimulativnih mera za privatni sektor. To se pre svega odnosi na privredne subjekte i sredstva javnog informisanja u privatnom vlasništvu, za koje se posebnim propisima mogu ustanoviti poreske i druge administrativne olakšice koji u obavljanju svoje delatnosti odluče da koriste ćiriličko pismo, što uključuje i korišćenje ćiriličkog pisma u elektronskim medijima i prilikom izdavanja štampanih javnih glasila.
      Vučić je nakon sastanka sa Dodikom naveo da su se saglasili da je saradnja između Srbije i RS izuzetna na svim nivoima i da srpski narod ne sme i ne može sebi da dozvoli bilo kakve sukobe i povratak u prošla vremena.
      - Naše zajedništvo i jedinstveno delovanje na polju ekonomije, kulture, obrazovanja, istorijskog sećanja nijednog trenutka ne sme biti dovedeno u pitanje - poručio je Vučić, i naglasio da je sa Dodikom vodio "suštinske razgovore o budućnosti celog regiona", a da su posebno razmatrali inicijativu "Otvoreni Balkan", ali i konkretne projekte, poput izgradnje dela auto-puta od Kuzmina do Bijeljine.
       
    • Од Иван Ц.,
      Napadi na radnike "Gradske čistoće" koji zaprašuju komarce traju već dve nedelje. Gotovo svaki put kada izađu na teren, radnike ovog preduzeća napadaju, ulaze im u automobile, traže ima radne naloge, gađaju ih kamenjem, tuku, prete bacaju im se ispred vozila. Poslednji napad dogodio se u utorak kod stadiona u Vinči.
      Nekoliko ljudi napalo je sinoć u Vinči ekipu "Gradske čistoće" koja prska komarce - ušli su im u vozila, tražili im radne naloge, pokušali da ih spreče, čak i pretili.
      "Sprečiću te milom ili silom... Ja sam uzeo sam pištolj, pucao sam iz svog dvorišta... Čime ti nas prskaš? Ja hoću komarce... Živ izaći nećeš..." čuje se u snimku. 
       
      Bezuspešno su radnici pokušavali da im objasne da su preparati sigurni, odobreni od relevantnih zdravstvenih ustanova i da oni samo rade svoj posao.
      Inače, sinoć su se na terenu nalazile 33 ekipe i to 9 topova sa toplim zamagljivačima, 16 geba sa tamnim zamagljivačima, 2 ekipe na poslovima uništavanja larvi i 6 ekipa koje rade sa čamaca.
       

    • Од Драгана Милошевић,
      U Berlinu je u četvrtak svečano položen kamen temeljac za ekumenski objekat pod nazivom „House of One“ koji će pod istim krovom smestiti crkvu, džamiju i sinagogu.
      „House of One u sebi sadrži zahtevni teološki zadatak: bez rezervi primiti drugačije duhovne perspektive. To je mesto otvorenosti i tolerancije“, rekao je predsednik Bundestaga Volfgang Šojble prilikom polaganja kamena temeljca u istorijskom centru Berlina.
      Šojble je istakao potrebu dijaloga među religijama a to se, kako je rekao, pokazalo i kroz antisemitske ispade tokom antiizraelskih protesta poslednjih nedelja.
      „Mi tome nažalost svedočimo i u Nemačkoj. Najnoviji antisemitski ispad kao posledica eskalacija nasilja na Bliskom istoku, zloupotrebljavaju veru u političke svrhe“, zaključio je Šojble.
      Projekat House of One nastao je na inicijativu predstavnika triju vera, hrišćanske, jevrejske i muslimanske.
      Jedan od inicijatora, protestantski sveštenik Gregor Hohberg ističe važnost simbolike gradnje ove jedinstvene ustanove upravo na ovom istorijski značajnom mestu u centru Berlina gde je stajala crkva Sv. Petra, sagrađena u 13. veku i koja je nakon teških oštećenja tokom borbi za Berlin u Drugom svetskom ratu srušena tokom DDR-a.
      „Na najstarijoj lokaciji Berlina, tamo gde je stajala njegova prva crkva, želimo zajednički da pogledamo ka budućnosti. Na temelju stare crkve gradimo jednu potpuno novu zgradu – The House of One. To će biti kuća molitve i učenja u kojoj žive tri vere: sinagoga, crkva i džamija, sve pod istim krovom“, rekao je Hohberg.
       
      izvor
    • Од Violetta Valery,
      Znam da Bog prima pokajnika sve do poslednjeg otkucaja srca i da je hrišćaninu do poslednjeg trenutka moguće da izbegne onaj najveći promašaj, ali šta sa onim manjim promašajima?
      Nije li tragedija dočekati godine i osvrnuti se sa setom na prošlost, videti svoje propuštene prilike i darove protraćene na ono što ne ispunjava? Vreme se ne može vratiti i probati ponovo.
      Taj strah od promašenog života i loših izbora kod mene mnogostruko prevazilazi strah od smrti, pa čak i ljubav prema životu.
      Osećam da je moguće da ostvarim sve što sam naumila, a da i dalje sve bude ništavno.
      Kako vi prevazilazite ovaj strah i znate da su vam izbori i stremljenja dobri?
×
×
  • Креирај ново...