Jump to content

Монахиње из Овчара чији је снимак на рођендану узбуркао јавност!

Оцени ову тему


Препоручена порука

Neovlašćeno prisluškivanje i snimanje

Član 143

(1) Ko posebnim uređajima neovlašćeno prisluškuje ili snima razgovor, izjavu ili kakvo saopštenje koji mu nisu namenjeni,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom od tri meseca do tri godine.

(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko omogući nepozvanom licu da se upozna sa razgovorom, izjavom ili saopštenjem koji su neovlašćeno prisluškivani, odnosno tonski snimani.

(3) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog člana učinilo službeno lice u vršenju službe,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

Neovlašćeno fotografisanje

Član 144

(1) Ko neovlašćeno načini fotografski, filmski, video ili drugi snimak nekog lica i time osetno zadre u njegov lični život ili ko takav snimak preda ili pokazuje trećem licu ili mu na drugi način omogući da se sa njim upozna,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

(2) Ako delo iz stava 1. ovog člana učini službeno lice u vršenju službe,
kazniće se zatvorom do tri godine.

Neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka

Član 145

(1) Ko objavi ili prikaže spis, portret, fotografiju, film ili fonogram ličnog karaktera bez pristanka lica koje je spis sastavilo ili na koga se spis odnosi, odnosno bez pristanka lica koje je prikazano na portretu, fotografiji ili filmu ili čiji je glas snimljen na fonogramu ili bez pristanka drugog lica čiji se pristanak po zakonu traži i time osetno zadre u lični život tog lica,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.

(2) Ako delo iz stava 1. ovog člana učini službeno lice u vršenju službe,
kazniće se zatvorom do tri godine.

Nije snimak sniman na javnom mestu, da je bilo javno mesto, onda bi mogli svi da udju a ne samo odredjeni deo ljudi.

Da vi ovde napadate monahinje za njihovo ponasanje, da je neprimereno i nesmotreno. Sto mozda i jeste, ali nikako ne smeju da se javno da se omalovazavaju. One su ziva bica, pa sta i da su zapevale?

Da treba monahinje da paze, trebaju ali trebamo i mi, da li i mi slusamo samo duhovnu muziku?

Prvac je trebao da peva npr: Sa kosova, zora svice.... a ne ovo 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пре сат времена, Flojd рече

Neovlašćeno prisluškivanje i snimanje

Član 143

(1) Ko posebnim uređajima neovlašćeno prisluškuje ili snima razgovor, izjavu ili kakvo saopštenje koji mu nisu namenjeni,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom od tri meseca do tri godine.

(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i ko omogući nepozvanom licu da se upozna sa razgovorom, izjavom ili saopštenjem koji su neovlašćeno prisluškivani, odnosno tonski snimani.

(3) Ako je delo iz st. 1. i 2. ovog člana učinilo službeno lice u vršenju službe,
kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

Neovlašćeno fotografisanje

Član 144

(1) Ko neovlašćeno načini fotografski, filmski, video ili drugi snimak nekog lica i time osetno zadre u njegov lični život ili ko takav snimak preda ili pokazuje trećem licu ili mu na drugi način omogući da se sa njim upozna,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

(2) Ako delo iz stava 1. ovog člana učini službeno lice u vršenju službe,
kazniće se zatvorom do tri godine.

Neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka

Član 145

(1) Ko objavi ili prikaže spis, portret, fotografiju, film ili fonogram ličnog karaktera bez pristanka lica koje je spis sastavilo ili na koga se spis odnosi, odnosno bez pristanka lica koje je prikazano na portretu, fotografiji ili filmu ili čiji je glas snimljen na fonogramu ili bez pristanka drugog lica čiji se pristanak po zakonu traži i time osetno zadre u lični život tog lica,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.

(2) Ako delo iz stava 1. ovog člana učini službeno lice u vršenju službe,
kazniće se zatvorom do tri godine.

Nije snimak sniman na javnom mestu, da je bilo javno mesto, onda bi mogli svi da udju a ne samo odredjeni deo ljudi.

Da vi ovde napadate monahinje za njihovo ponasanje, da je neprimereno i nesmotreno. Sto mozda i jeste, ali nikako ne smeju da se javno da se omalovazavaju. One su ziva bica, pa sta i da su zapevale?

Da treba monahinje da paze, trebaju ali trebamo i mi, da li i mi slusamo samo duhovnu muziku?

Prvac je trebao da peva npr: Sa kosova, zora svice.... a ne ovo 

 

Flojd, rekao bih da ti slabo razumeš sagovornika. Ili jednostsvno nećeš da razumeš. Ne vidim šta bih još mogao da kažem da bih objasnio potpuno jasnu stvar koju sam nekoliko puta ponovio.

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Najgora stvar današnjice u kojoj se svi nalazimo jeste to što se doslovno svi možemo naći u sličnoj situaciji i da krv propljujemo zbog dva minuta nesmotrenosti, slabosti ili gluposti. One su kao što kažu domaćini bile sve vreme tihe, sedele i pričale, na svadbi bliskog rodjaka, dok svi oko njih igraju. I u trenutku kada ih je povukao trenutak - ustale, to je neko snimio i napavio im pakao od života. E, isto tako može svakome od nas da dva minuta nesmotrenosti u kojoj nas neko snimi napravi pakao od života jer telefoni i kamere su svuda oko nas. Uzmimo da na putu, preko recimo Zlatibora morate hitno da obavite nuždu, jednostavno mora se. Izadjete, zaklon slab, neko vas snimi pa na mrežu uz komentare - eto, a pumpa mu na 5km, neprimereno ponašanje, skandalozno ...  ili vam  pronadju telefon pa objave poruke, ili slikaju dok na terasi zalivate cveće po vrućini u gaćama i brusu, ili  vas snime dok vičete na decu ili se svadjate sa partnerom, ili kako niste oprali ruke nakon upotrebe wc-a u kafiću, i milion mogućih dnevnih situacija koje mogu da se snime i stave na stub srama da bar dva dana pola you tuba komentarise, smeje se, napada i brani. E, bas takav je slučaj i sa ove dve monahinje. Privatna zabava, bliskog rodjaka, deset minuta njihovog opustanja i pakao nakon toga. 
Mislite o tome svaki put kada sami grešite i komentarišete tudje greške.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Стављање акцента на екстерном срамоћењу (неовлашћено и злонамерно постављање снимка на друштвене мреже) је ћорсокак. Потпуно је небитно, суштински, да ли је окачен снимак или није. Тај снимак је само сведочанство о нечемо што се догодило. Али то се догодило те се догодило.Много је важнији интерни критеријум, да ли је то исправно са аспекта хришћанског/монашког етоса. Ако није исправно, онда је овај спољашњи фактор само додатно оптерећење у читавој причи. И обратно, ако је то што је учињено исправно, потпуно је ирелевантно што неко покушава да то злоупотреби у циљу некаквог срамоћења. 

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 14.8.2021. at 22:58, Родољуб Лазић рече

Ето, начелно, незабисно од ове ситуације, волео бих да чујем твоје мишљење.

Опа Рођо и ти знаш текст песме ):0205_whistling::))

Link to comment
Подели на овим сајтовима

" Bezmolvije je sam početak očišćenja duše, kada se jeziku ne dopušta da govori ο ljudskim stvarima, očima da gledaju ružičasta i skladna tela, ušima da im muzika, stvorena jedino radi naslade, oslabi zvuk duše niti da to učine reči dosetljivih i duhovitih ljudi, koje iznad svega nastoje da utihnu ovaj glas. "

Sv.Grigorije Bogoslov

Ovo jedan od idela monastva, ima i onaj drugi ideal sto je Isus rekao,..... ostavite mrtve (duhovno) da sahranjuju mrtve.....

21-22. A drugi od uĉenika njegovih reĉe mu: Gospode, dopusti mi najprije da odem i ukopam oca svojega. A Isus mu reĉe: Hajde za mnom, a ostavi neka mrtvi ukopavaju svoje mrtve.

Kada ĉovek sebe preda Gospodu, ne treba da se okreće svetskim stvarima. Svakako, treba poštovati svoje roditelje, ali Boga treba poštovati više od njih. Otac ovoga ĉoveka bio je neverujući što se vidi iz Isusovih reĉi: "Neka mrtvi, dakle, neverujući, ukopavaju svoje mrtve." Kada ovome ĉoveku nije dozvoljeno da sahrani svoga oca, teško onima koji su krenuli putem monaškog zivota, pa se okreću svetskim stvarima.

Sv.Teofilakt Ohridski

Da li je sve ovo pretesko ili prejako za danasnje monastvo, ne znam, ali trebamo stvari nazvati svojim imenom.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 часа, Родољуб Лазић рече

Flojd, rekao bih da ti slabo razumeš sagovornika. Ili jednostsvno nećeš da razumeš. Ne vidim šta bih još mogao da kažem da bih objasnio potpuno jasnu stvar koju sam nekoliko puta ponovio.

Poenta price je da ti nisi monah i ne mozes da pricas o zavetima i njihovom ponasanju imaju one i duhovnika i igumana i vladiku. Oni ce o tome raspravljati a mi mirjani trebamo gledati sebe i razmisljeti o nasim grehovima a ne o njihovim. Ako su se raskalasno ponasale ili pevale icice to na njihovu dusu i njima ce se suditi ( ali ne ti i ja ili neko drugi nego duhovnik, vladika i Bog). A ti kao hriscanin ako to jesi trebalo bi da gledas svoju dusu i avoj greh a ne njihov.

Znaci mi ovde ne pricamo o obicnim ljudima, baki prasetu, Karleusi, lukasu... lricamo o monahinjama, pricamo o instituciji. Mozda su one samo iskusenice, mozda nisu monahinje? Ko moze to da potvrdi kada nema ime manastira iz koga su?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Neverovatno je kako ljudi vole da prozivaju druge.

Ponekad zloba,sujeta,ljubomora,zavist nisu tako vidljive,kao pevanje neke pesme ili igranje.Sećam se jedne priče o nekom duhovniku i iskušeniku kada su išli u goste kod nekog prijatelja ,a postili su tog dana toliko strogo da ni vodu nisu pili,.I prijatelj ih ,ne znajući da poste ponudi nečim mrsnim.Stari duhovnik je uzeo nekoliko zalogaja,pa videvši njega i iskušenik,mada je bio začudjen kako uopšte jedu tu hranu.Kada su izašli i krenuli,iskusenik je video česmu i hteo da pije vodu,ali ga je stari monah podsetio da oni tog dana ne piju ni vodu.Zbunjen,iskušenik je pitao,pa malo pre su jeli mrsnu hranu.Starac je rekao da su uzeli hranu da ne uvrede prijatelja i ne ignorišu njegovu ljubav,jer je s ljubavlju pripremio za njih,ne znajuci da poste.

Lepo je kad ljudi razumeju jevanđelsku logiku,a vidimo da tu često nema ove naše,opšteprihvaćene logike,i kada to razumeju mogu da imaju pravi odnos prema nekim situacijama.

Kada se nesto snimi i pusti negde ,to sasvim drugačije može da izgleda nego u stvarnosti.To što su se monahinje pridružile onima koji su pevali i igrali niko možda  ne bi ni primetio ,niti bi tome pridavao neki posebni značaj,da to nije dospelo u medije gladne senzacionalizma.One nisu birale pesme,zna se ko diktira danas muzički ukus.Tekst pesme je bezveze,ali iz njihove perspektive,i ako su znale tekst ne mora da znači ništa loše,zavisi kako ko razume i protumači tekst.

Ovi koji prozivaju monahinje i brane monaštvo od njih,neka se zapitaju koliko su oni u svom laičkom životu ispravni .Meni pre liči da su one sigurne na svom monaškom putu,njima to možda ništa i ne znači,no javnost je dala tome značaj koji nema.Ja bih im poručila da kada izadju u svet svašta može da se desi,no svi znamo da nisu ništa loše uradile,malo su narušile tu sliku koja postoji o monaškoj smernosti ili već kako se definiše,ali da se ne uzbudjuju previše,nešto je ili mnogo toga je do oka posmatrača.

Možete npr.nekog prijateljski da zagrlite dvije sekunde,na snimku to igleda sasvim drugačije,može i da se produži.

Ovi koji pišu kako one ne smeju tako da se ponašaju,nije važno to što ih neko snima,rekla bih,pa eto možda im Episkop i dati neku epitimiju,ali samozvani snimatelj treba da plati kaznu.Ne može neko da udje u moj stan i snimi kako nisam oprala sudje,i to plasir u medije,i da se neko bavi mojim sudjem,a ne onim koji je ušao u nečiji stan,Neki su izgleda što bi se reklo,pomešali lončiće.

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Poenta price je da ti nisi monah i ne mozes da pricas o zavetima i njihovom ponasanju imaju one i duhovnika i igumana i vladiku. Oni ce o tome raspravljati a mi mirjani trebamo gledati sebe i razmisljeti o nasim grehovima a ne o njihovim. 

Добро. Има у једном селу у Србији свештеник Б. који често пребива у локалној крчми и коцка се и пије са мештанима. Он, наравно, има свог архијерејског намесника и владику (као што и монахиње имају игуманију и владику). Да ли његови парохијани могу између себе да разговарају о томе, или би и сам разговор већ био осуђивање? Да ли могу да му кажу да то није у реду због тога-и-тога или би тиме они, који имају брвно у свом оку, вадили трунку из његовог ока? Шта тачно могу/треба да ураде у вези са тим?

Мој брат и ја живимо у граду, а наш отац је остао на селу.  Видим да се мој брат сваког другог-трећег дана опија са друштвом. Да ли могу са оцем да причам о томе или би то било осуђивање? Могу ли свом брату да скренем пажњу да није добро то што ради или бих тиме вадио трунку из његовог ока? Шта бих тачно могао/требало да урадим у вези са тим? Пошто кажеш да, ако сам хришћанин, треба да гледам своју душу и свој грех, а не других људи.

Znaci mi ovde ne pricamo o obicnim ljudima, baki prasetu, Karleusi, lukasu... 

Значи, о Бака Прасету и Карлеуши (и ономе ко је снимио монахиње) можемо да причамо и расправљамо о њиховим поступцима? То није осуђивање и није вађење трунке из њиховог ока? Где је Христос рекао да се неосуђивање и невађење трунке из нечијег ока односи само на одређене људе, а не на све? Да из нечијег ока можемо да вадимо трунку, а из нечијег не можемо?

Неће бити да је тако. Ако хоћеш да будеш доследан, а морао би,  не можеш ни о чијим поступцима да расправљаш. Јер је све то осуђивање и вађење трунке из нечијег ока. Па и када говориш о сниматељу који је поставио снимак на јутјуб. Ко си ти дс о сниматељу расправљаш и да га осуђујеш? Зар није Бог свима судија, па и њему?

Mozda su one samo iskusenice, mozda nisu monahinje? Ko moze to da potvrdi kada nema ime manastira iz koga su?

А можда су рептилијанци који су узели обличје монахиња? 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 10 часа, Просечан србенда рече

Опа Рођо и ти знаш текст песме ):0205_whistling::))

Србендо, пријатељу, никад у животу нисам чуо ту песму. Али, нећеш веровати, укуцао сам у претраживач наслов песме и искочио је текст. Техника је чудо. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ово је више ситуација за "окрени главу на другу страну и прођи", него за јавно дискутовање.

Да се ради о клизању у секташтво, или јерес, требало би упозорити људе. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пре сат времена, Родољуб Лазић рече

Србендо, пријатељу, никад у животу нисам чуо ту песму. Али, нећеш веровати, укуцао сам у претраживач наслов песме и искочио је текст. Техника је чудо. 

Јес вала чудо Рођо брате, ни ја је нисам чуо али сад сви знамо текст захваљујући претраживачу...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пре сат времена, Просечан србенда рече

Јес вала чудо Рођо брате, ни ја је нисам чуо али сад сви знамо текст захваљујући претраживачу...

Nista vi ne znate... :D

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 16.8.2021. at 18:17, Родољуб Лазић рече

Кад смо већ код канона, ево и директних канона Лаодикијског сабора која се односе на свадбена и слична весеља. Тренутно нисам технички у могућности да их дам на српском, ево на руском:

53. Не подобает христианам, на браки ходящим, скакати или плясати, но скромно вечеряти и обедати, как прилично христианам.

Pa ovo se odnosi na sve vas, a na samo na monahinje?

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
  • Сличан садржај

    • Од александар живаљев,
      (ВИДЕО) Нови снимак патријарха који је одушевио кориснике друштвених мрежа
      Снимак је забележен у вечерњим сатима у центру српске престонице
      Од  ИН4С -  22/05/2021 12:47 Посљедња измјена: 22/05/2021 13:24    Патријарх Порфирије Нови снимак на ком се види како патријарх српски Порфирије сам пешачи Београдом постао је популаран на друштвеним мрежама.
        Снимак је забележен у вечерњим сатима у центру српске престонице.
        Подсетимо, недавно је Владимир Ђурђевић за Спутњик говорио како је изгледао његов случајан сусрет са патријархом на Мостарској петљи.
      „Узео сам благослов, попричали смо, рекао сам му да су само он и покојни патријарх Павле такви. Постидео се, није ми чак на то ништа одговорио, већ се само насмејао. Питао ме је како сам, одакле и где идем. Ја сам њега исто питао, био је то кратак сусрет, кратак, али предиван сусрет“, испричао је тада Ђурђевић.
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије отвориће 22. априла 2021. године у 19 часова у изложбеном простору Историјског музеја Србије (Трг Николе Пашића 11) изложбу радова монахиње Марије (Антић) из манастира Светог Јована Крститеља у Јасеновцу, која је приређена поводом обележавања Дана сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату.   
      Одбор Српске Православне Цркве за Јасеновац, Музеј жртава геноцида и Историјски музеј Србије приређују изложбу под називом Свети новомученици јасеновачки у светлости Васкрсења, коју чине радови монахиње Марије (Антић) из српског православног манастира Рођења Светог Јована Крститеља у Јасеновцу, Епархија славонска.
      Повод за приређивање изложбе јесте 22. април - Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и друге жртве фашизма у Другом светском рату, који се у Републици Србији обележава у спомен на 22. април 1945. године, када је дошло до пробоја дела заточеника система логора смрти Јасеновац, који је функционисао у оквирима Независне Државе Хрватске. Изложба ће за посетиоце бити отворена од 23. априла до 22. маја 2021. године. Током трајања изложбе, Музеј ће бити отворен сваког дана осим понедељка од 12 до 20 часова. Координатор реализације изложбе је историчар Дејан Ристић. Улаз на изложбу је слободан.
       
      Лазарев вијенац новомученика јасеновачких
       
      Годинама и десетљећима послије Косовске битке, Пећка Патријаршија и њен народ су се са великим трудом мучили да појме и у црквено-народном уму уобличе крсно-васкрсни Косовски бој. Тај труд је породио и натпис деспота Стефана на стубу на Газиместану, и косовски циклус наше епске поезије, и све оно што ће као Косовски завјет од тада чинити срж бића српског народа и помјесне Цркве Српске.
      Круна Косовског завјета јесте култ Светога цара Лазара, којег је као „светопочившег“ први пут поменула његова кћер, Јелена Балшић, у ктиторском натпису своје гробне цркве Благовјештења Богородичиног на горици Бешка на Скадарском језеру. Да уобличи сјећање на своје Ново Косово – Јасеновац, Српској Православној Цркви и српском народу као да је требало још више времена. Од Скендеревог клика Мајке Кнешпољке на Палежу на Козари на Преображење 1942. године, преко подизања Богдановићевог Цвијета 1966. године, преко освештања обновљеног храма Светог Јована Претече у Јасеновцу 1984. године, до доласка Цариградског Патријарха у Јасеновац који се збио у наше дане – 2016. године, уобличава се спомен Новомученика Јасеновца као најдрагоцјенијег дара који је наш народ принио Христу распетоме и васкрсломе.
      И гле чуда – једна монахиња, која је свој иночки живот започела на истој тој Бешки на Скадарском језеру, ставља пред нас вјечно живе јасеновачке мученичке цвјетове, али у таквом вијенцу у коме су они уплетени скупа са њеним сестрама манастира Јасеновца, с народом који живи са манастиром, с владикама и патријарсима. А сви они – или сви ми – у њеним сликама чинимо цвјетни вијенац, процвали трнов вијенац на глави Васкрслога Христа, који се у Јасеновцу сараспиње и саваскрсава.
       
      + Јован
      епископ пакрачко-славонски
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Дана 3. јуна 2020. године, на празник светих цара Константина и царице Јелене, у поподневним сатима, Господ је позвао себи своју верну служитељку монахињу Евгенију (Станковић), дугогодишњу сестру манастира Светог великомученика Георгија (на Брзави) у Темишварској епархији.     На оданије Спасовдана, у петак 05. јуна 2020. године, заупокојену Литургију у манастиру Св. Георгија служио је Преосвештени Епископ будимски и администратор темишварски г. Лукијан уз саслужење викарног Епископа лугожанског г. Пајсија (Румунска православна црква) и протојереја-ставрофора Маринка Марков, јеромонаха Варнаве Кнежевић и протођакона Миодрага Јовановић. После свете Литургије, упркос још увек важећим ограничењима и забранам услед епидемије корона вируса а које су на снази у Румунији, окупио се велики број свештенства, монаштва и верног народа како би на вечни починак испратили монахињу Евгенију.   Монашко опело служили су господа епископи Лукијан и Пајсије уз саслужење архимандрита Доситеј (Миљков), игумана манастира Гргетег, архимандрит Климент (Ванцу), игуман манастира Сарака, протосинђел Серафим (Грозавеску), духовник манастира Чебза, игуман Јустин (Стојановић), игуман златички Герасим (Милић), игуман светогеоргијевски Никон (Корићанац) и протођакон Миодраг Јовановић.   После прочитаног одломка из Светог Еванђеља, од монахиње Евгеније опростио се бираним речима Владика Лукијан који је говорећи о њеном животу и монашком подвигу нагласио да је покојна мајка испунила дате завете, особито нестицања, полушања и љубави ка чистоти живота. Овом приликом Владика је нарочито истакао улогу монахиње Евгеније у обнови српског монаштва на просторима румунског Баната, на чему су јој благодарни и Срби и Румуни.   Мати Евгенија је рођена 8. августа 1948. године у честитој и побожној српској породици у Старој Молдави, од оца Стојана и мајке Емилије Станковић, добивши име Добрила. После завршеног основног и средњег образовања у родном месту, радила је неколико првих година у локалном производном предузећу ,,Ирта“ као књиговођа, а затим пуних 36 година као библиотекар Градске библиотеке у Новој Молдави, са ког радног места је отишла у заслужену пензију. По благослову епископа славонског Г. Лукијана, администратора епархије темишварске, у току 1997. године повремено је одлазила у манастир Базијаш поред Дунава, а затим је у току 1998. године постала искушеница при манастиру светог великомученика Георгија (на Брзави), познатијем као Шенђурац. У свом манастиру је у току бомбардовања суседне Републике Србије, на Томину недељу 7. маја 1999. године примила монашки постриг по чину мале схиме и добила монашко име Евгенија, у част преподобне Евгеније, бивше кнегиње српске. Монашки постриг је по благослову Епископа Лукијана извршио протосинђел Доситеј (Миљков), настојатељ манастира Гргетег. Њена духовна мајка је била Параскева, игуманија манастира Јазак. У манастиру Св. Георгија је живела све до свог упокојења, утврђујући себе у монашком подвигу и учествујући у духовној и материјалној обнови манастира, дуго времена и као једини житељ ове древне свете обитељи. Својим преданим радом и љубављу коју је имала према свима, духовно је препородила манастира, који је врло брзо постао стециште многим вернима који траже утеху.   По Писамским речима да се „не може сакрити град који на гори стоји“, тако би и монахињу Евгенију у Шенђурцу нашли и Срби и Румуни, и сви којима је била потребна топла реч и утеха, а она им је благим речима и духовним саветима уносила мир у душе и бодрила их да истрају на, нимало лаком путу, спасења.     Извор: Епархија будимска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У манастирској тишини вредне руке монахиња, са молитвом на уснама, украшавају васкршња јаја – воском, биљем, акрилним бојама… Сваки потез повлаче пажљиво и оживљавају чаролију боја, цртежа васкршњих порука, са много стпљења и пуно маште.     Репортере “Вијести” јуче је на капији манастира Ждребаоник дочекала порука да је затворен. Ипак, у том даниловградском манастиру љубазно су нас дочекали игуманија и 15 монахиња. Ранијих година оне су, пред најрадоснију хришћански празник – Васкрс, украшавале више од хиљаду јаја. Због ситуације изазване епидемијом коронавируса, први пут припремају мање од тога, објашњава монахиња Теодосија. За све њих, јучерашњи је Велики петак који најдуже траје:   “Данас се налазимо у њему и сви осјећамо крст на ком је Христ разапет и трудимо се да га понесемо. Ово је више него тужно. Носимо свој крст и ми и народ и изнијећемо га до краја, ако Бог да”, казала је она. Док монахиње марљиво раде свака свој део посла – кувају јаја у луковини, бојама, украшавају воском, мраморном и батик техником, цртају акрилним бојама, стављају цвјеће и биљке, па вежу јаја у најлон чарапу, без муке задовољавају новинарску знатижељу објашњавјући како се што ради. Теодосија им помаже и појашњава које све технике користе.   “Фарбамо јаја у луковини, користимо стару технику фарбања воском која се чува у свим нашим православним домовима, а манастир је и дан данас његује… Са доласком млађих сестара увели смо и ове друге начине, па смо фарбали акрилним бојама, цртали разноразне мотиве, затим смо радили мраморну технику. Свако са својим даром и умјећем допринесе да јаја изгледају љепше. Раније смо фарбали више од хиљаду јаја, било је толико народа да би то све раздијелили за три, највише четири дана, а сада смо смањили, због свега што се дешава”, казала је она.   Болан је Васкрс без верника   Први пут ове године Васкршња Литургија ће бити одржана без верника. Ту одлуку пре неколико дана донела је Митрополија црногорско-приморска, поручујући верницима да се придржавају препорука медицинске струке. Тада су позвали вернике да, знајући да нам је свима као људима подједнако потребна брига и о души и о телу, празник Васкрсења Христовог прославе уз поштовање и црквених и здравствених правила. Монахиње свакодневно објашњавају верницима да у недељу неће бити причешћа, а то им је, каже Теодосија, јако болно.   “Заиста јако болно. Како црква да не отвори своја врата за сваку духовну потебу, јер она је љечилиште, она је духовна болница. Као што постоје праве болнице и црква је болница за све потребите, који долазе овдје и траже духовну утјеху. Много је болно за све оне који живе црквени живот, који знају шта је богослужење, желе да се причесте и дођу до Господа самог. Сада нам је много тешко због њих. Изналазили смо разноразне начине да им објаснимо да не могу доћи на службу и да се не могу причестити иако су постили цијели пост. Народ је добро разумио све ово и мислим да и они нас разумију и да пате исто због свега овога”, казала је она.   Монахиње се ипак надају да ће, у данима после Васкрса, поштујући све мере Националног координационог тела, верницима моћи да поделе јаја.   Пишу иконе и носе се са недаћама   Манастир Ждребаоник налази се на непуна три километра од центра Даниловграда. Манастирски комплекс, окружен високом каменом оградом, чине црква, велики конак и низ приземних зграда које су својевремено служиле као учионице. У манастирској цркви од 1856. похрањене су мошти Светог Арсенија Сремца, наследника Светог Саве и део моштију Свете Февроније. Од 1991. манастир је женски. У кругу манастира саграђен је модеран и велелепан конак, са библиотеком и радионицом у којој монахиње “пишу иконе”. У мноштву икона које су осликале је и прекрасна реплика Филермосе.   И док се новинарска посета манастиру ближи крају, остаје жал за недореченим. Монахиње су причале и о вери, распећу Исуса Христа, жртви коју је поднео због свих, али и недаћама које се ређају на њихова плећа ових дана, поступцима оних који полицији пријављују посете манастиру иако поклоњење свецу није забрањено у време кад нема службе. Кажу да верују да ће, упркос немогућности да радост Христовог васрснућа поделе са онима који годинама долазе на службу у њихов манастир, Бог својом милошћу причестити све који су се спремали за ту свету тајну.   Лане, руже, јагоде, јарићи…   Вредне монахиње у паузи између молитви и рада имају разоноду – лане које су добиле када је имало свега пар седмица. Оно има посебно место унутар комплекса, смјештено је иза ограде, са леве стране од улазне капије… Три месеца једна од монахиња чувала га је у својој келији, док није ојачало. Сада од њега, док скакуће по манастирском дворишту, чувају руже. Осим о ланету, старају се о јарићима, кокошкама, гускама, ћуркама, а однедавно и једном патку. У њиховој башти засађене су јагоде, све врсте поврћа. Вредне руке монахиња одржавају и башту и целокупно имање, а неколико њих задужено је за пчеле…   “Неспоразум” на дан затворио манастирска врата   “Драга нам у Христу браћо и сестре, драга наша вољена дјечице, са жаљењем Вас обавјештавамо да ће у ове Васкршње дане наш и Ваш манастир због људске слабости и мале вјере бити затворен. Даће васкрсли Господ да овај голготски крст понесемо и изнесемо и загрлимо васкрслог господа и једни друге”, натпис је који је екипу “Вијести” дочекао на манастирској капији. Монахиње су објасниле да су манастир морале да затворе након опомене полиције, која је долазила по пријави комшија – да верници преко дана долазе да се поклоне моштима Светог Арсенија. Но, до краја посете натпис је скинут, иако изричити дан раније, представници даниловградске полиције дошли су јуче до манастира како би игуманији и монахињама објаснили да је у питању неспоразум.     Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Благодарећи Острог ТВ студију на нашем порталу сте пратили директан пренос свете архијерејске Литургије коју је служио Архиепископ цетињски, Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.  
×
×
  • Креирај ново...