Jump to content

Да ли бисте имали нешто против да непозната особа има увид у ваш здравствени картон?

Оцени ову тему


Препоручена порука

https://www.linkedin.com/pulse/da-li-biste-imali-nešto-protiv-nepoznata-osoba-ima-uvid-petrović

...

1587416410389.thumb.jpg.ae324da137646f83e1b282f7861a9234.jpg

Published on 2017-11-20 01:48

Podelio bih sa vama profesionalno iskustvo, stečeno u zaštiti podataka o ličnosti, koje me je veoma zabrinulo, a koje je naišlo na iznenađujuće mlak prijem u javnosti. Mediji su majstorski odradili svoje, pa je ova neverovatno važna tema jako brzo zatrpana gomilom novih banalnih informacija, kao što su rašomonijada oko ubistva nesrećne pevačice iz Borče ili šta je Tramp poručio Putinu, a ovaj njemu odbrusio i slično. Smatram da treba da budete upoznati sa ovim, jer se tiče svakoga od nas ponaosob.

Zaštita podataka o ličnosti, kao Ustavom garantovano ljudsko pravo, da se ne lažemo, prosečnom građaninu naše zemlje deluje apstraktno, negde između dži-di-pija i duing biznis liste. Privatnost, kao kategorija, takođe nije na visokom mestu po prioritetu našem prosečnom građaninu, naviklom da gleda drugome u tanjir, novčanik i krevet. Najbolji pokazatelj za ovu tvrdnju je da je problematična televizijska forma u vidu rialiti programa na ovim prostorima naišla na veoma plodno tlo. Voli, dakle, naš prosečni građanin da zna i ono što ga se ne tiče.

Međutim, ne voli da drugi znaju previše o njemu. E, tu naš građanin počinje da ceni privatnost. Nije mu svejedno da li drugi znaju koliko para ima, u kojoj je partiji, kakav mu je ljubavni život.

Neko se u banci jednom prilikom setio, pa povukao žutu liniju ispred šaltera, čime je načinjen evolutivni korak napred u zaštiti privatnosti. Sećam se da ovih linija nije bilo kada sam bio dete.

1587416564187.jpg.2c0d29c8a4f1aa62c3263c7221179685.jpg

Hajde sada da se malo bavimo vašom privatnošću i postavljanjem neprijatnih pitanja: Zbog čega ste sve bili kod lekara? Od čega vam dete boluje? Žena, muž, brat, sestra, otac, majka? Ne ide se kod lekara samo zbog gripa, zar ne?

Ima tu i nezgodnih intervencija i neprijatnih bolesti. Ima i onoga što izaziva podsmeh okoline, stid i sramotu. Ima i onoga zbog čega ljudi beže od vas. Ima i onoga zbog čega se ćuti i tiho pati.

Peta rečenica Hipokratove zakletve glasi:

          "Poštovaću tajne onoga ko mi se poveri".

E, sad, podaci o vašem zdravlju beleže se u zdravstveni karton, koji se čuva u zdravstvenoj ustanovi, a uvid u njega ima samo lekar koji vas leči. Pored Hipokratove zakletve, lekar je i Zakonom o pravima pacijenata obavezan da čuva tajnost ovih podataka, pa ove obaveze može biti oslobođen samo po osnovu pristanka lica na koje se podaci odnose, ili odluke suda. O kršenju zakletve i zakona od strane lokalnih moćnika, koji sramote svoju profesiju, možda ću drugi put.

Podaci iz vašeg kartona nalaze se i u internom informacionom sistemu vaše zdravstvene ustanove. Ovakav jedan informacioni sistem podrazumeva umrežavanje računara na nivou ustanove, tako da podacima, u skladu sa dodeljenim nivoom pristupa, može pristupiti vaš lekar i medicinska sestra. Takođe se podrazumeva da se ovim podacima pristupa samo sa računara u ustanovi. To znači da lekar putem INTRANET (= lokalne, zatvorene - prim. prir.) mreže, isključivo iz ordinacije, može pristupiti podacima. To ne znači da lekar može od kuće, putem INTERNET (= opste, otvorene) mreže pristupiti ovim podacima. Ne bi ni bilo logično, previše su osetljivi podaci, zar ne?

E, sad se stvari zakuvavaju.

Po predlogu Ministarstva zdravlja 2014. godine donet je Zakon o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva, koji je počeo da se primenjuje 01.01.2017. godine. Ovaj zakon propisao je uspostavljanje tzv. Integrisanog zdravstvenog informacionog sistema ili IZIS.

Uspostavljanje IZIS-a, u skladu sa zakonom, podrazumevalo je da "bliže uslove za funkcionisanje, upravljanje rizikom i bezbednošću informacionog sistema, jedinstvene metodološke principe i standarde i druge uslove od značaja za funkcionisanje ovog sistema propisuje ministar uz pribavljeno mišljenje zavoda za javno zdravlje osnovanog za teritoriju Republike Srbije i organizacije obaveznog zdravstvenog osiguranja", te da je "razvijen integrisani zdravstveni informacioni sistem osnov za uvođenje elektronskog medicinskog dosijea u skladu sa jedinstvenim metodološkim principima, standardima i postupcima iz člana 42. ovog zakona". Sve ovo, naravno, kad zakon počne da se primenjuje. Kako drugačije?

Međutim, agilno Ministarstvo zdravlja uspostavilo je IZIS i pre nego što je zakon počeo da se primenjuje. I to ne na način propisan zakonom. I to ne na način propisan zakonom U nadzoru smo utvrdili da se pristup IZIS-u ostvaruje putem internet pretraživača, sa bilo kog uređaja, unosom veb adrese:

1587415891118.thumb.png.38b829e9629593f222fc1496dda7d29f.png

U nadzoru je, dalje, utvrđeno da pravo pristupa sistemu ima oko 70.000 (sedamdesethiljada) korisnika - lekara i medicinskog osoblja. Svim korisnicima sistema dodeljeno je korisničko ime, sačinjeno od skraćenog naziva ustanove, imena i prezimena. Svim korisnicima sistema dodeljena je JEDINSTVENA LOZINKA ZA PRISTUP SISTEMU, ali nam u Ministarstvu zdravlja potvrdiše da su je svi korisnici izmenili.

Kad mi da proverimo i da se ulogujemo u IZIS sa korisničkim imenom i inicijalnom lozinkom, a ono međutim...

1587417021822.thumb.png.625710937a2ad3d76fe014e078e9b802.png

Hmm, možda je ovo korisnički nalog upravo vašeg izabranog lekara... Da pogledamo malo čega sve tu ima... spisak pod nazivom "Moji pacijenti", dooobro, ohohoho, vidi ti to, pa to ste baš vi:

1587415994330.thumb.png.3e639595c2bb9459e13b69799f18f065.png

Ooo, pa da vidimo mi od čega vi to bolujete, imali ste neke specijalističke preglede:

1587416030840.thumb.png.fb6efca4a43c2ab14b5c2873af1f4c62.png

Šta, ima i nalaz lekara specijaliste? Pa ovo je fenomenalno! Sve na jednom mestu!

1587416117295.png.afedc8fdf7e9c0154bb9a86b1d8a1e9d.png

A onda smo probali korisnički nalog drugog lekara, pa trećeg...pa medicinske sestre jedne, druge, treće... Šta mislite da smo utvrdili?

Šalu na stranu, dali ste istu lozinku za 70.000 ljudi. Mora među njima biti i lekara koji se baš i ne služe dobro kompjuterom. Mora među njima biti i neko kome će član porodice objašnjavati šta treba da uradi. Mora među njima biti i neko ko nema dobre namere.

A tu nema čega nema: izveštaji ginekologa, psihijatara. dermatovenerologa... Ima mnogo toga što se ne govori svakome.

Ministarstvo zdravlja sistem je koncipiralo tako da svaki lekar ili sestra može pristupiti sistemu iz ordinacije. Ali i sa kućnog računara. Ali i sa laptopa koji ponese kad putuje u Ameriku. Ali i sa mobilnog telefona, dok leži na plaži u Grčkoj.

Ali i bilo ko drugi, ko zna lozinku.

Šta bi se dogodilo sa odgovornima za kompromitaciju podataka o zdravstvenom stanju čitavog stanovništva u Velikoj Britaniji? SAD? Rusiji? Kini? You name it.

Da li bi se neko zapitao zašto je novac poreskih obveznika slupan u pravno neodrživ projekat?

Nakon što je Poverenik doneo rešenje, kojim smo im naložili izmenu lozinki, održan je neprijatan sastanak. Na sastanku su nas predstavnici Ministarstva zdravlja i više zdravstvenih institucija uveravali da grešimo i da je sistem zaštićen.

Onda sam uzeo mobilni telefon i na njihove oči ušao u zdravstveni karton nasumično odabranog građanina. Ostali su zatečeni, bez reči, rukama pokrili otvorena usta. Toliko dugo su ponavljali da su podaci sigurni, da su i sami počeli da veruju u to.

Epilog:

Požar je samo lokalizovan, jer su lozinke izmenjene. Pravni osnov koji nedostaje i dalje bukti. Ako smo kolega i ja, kao dva pravnika, sa ograničenim poznavanjem informacionih tehnologija, uspeli da kompromitujemo sistem, šta bi u stanju bio da učini haker?

IZIS je nešto najbliže "Velikom bratu" što sam uspeo da iskusim. Dokaz kako država na neracionalan i proizvoljan način zadire u privatni život građana, spremna da zarad političkih poena pogazi pravo na privatnost.

Hvale nas iz Evrope da smo, zahvaljujući IZIS-u napredovali na Evropskoj zdravstvenoj lestvici. Evo i linka. Ne znaju, doduše, da je sistem nezakonit i podložan kompromitaciji, ali ko će još da vodi računa o tim sitnicama.

Svaki sledeći put kad odete kod lekara setite se ovoga kad vam kažu da je sistem pao.

Toliko.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 минута, Милошшш рече

Где је чланак? 

Strpeljenja, molimo, morao sam da ga malo formatiram da bude citljiv i pregledan, jer bi prostim prenosenjem slova bila ogromna, a linkovi bi se izgubili.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      "Очекујемо да нам се прво Он саобрази, па да ми кренемо Њему. А рука Његова је ту, само је наша најчешће на телефону"
      Пише: О. Дарко Ристов Ђого
      Било је то првих дана након децембарске агоније, оних дана када је Вања још долазила сваки дан да ми дадне Дексазон и Лонгацеф, а ознојене мајице се смјењивале на мени.
      Размишљао сам да ми је година готово као Ристу када је отишао – мени тада 37, њему је било 38, и да је сваки дан заиста Божији дар.
      Размишљао сам о свакоме о кога сам се у животу огријешио и о потреби да сазна да ми је жао.
      Размишљао сам како да промијеним свој живот, себе. Гледао сам изнад главе овај наш породични иконостас, Христов лик, Богородице како га држи, Јованов, Павлов, Теодора Вршачког, кога ми је ономад са сузама донио добри Драган. Гледао гусле. Нисам могао да читам. Није ми ни било потребно. Све што сам имао да кажем или сам знао наизуст, или је без ријечи текло из срца.
      И шта да промијеним? Шта није ваљало?
      Од тада се много шта промијенило.
      Борба са собом, коју као свештеници, борећи се за друге, често оставимо по страни, опет је постала моја свакодневица. И стопила су се искуства толико људи који су ми се икада обратили у Цркви са мојим агонијама и радостима. Настао је један мали подсјетник душе. Сав саткан од малих заповијести.
      Најприје, као на крају Острва, могао сам само да кажем свима око себе: „не чини великог гријеха!“ Како једноставна и како заборављена мисао! Јесте, и најмања заповијест скретање је са пута, али није узалуд онда речено: „не чини великог гријеха!“ Јер гријех се обрнуо у овом времену смутње. Долазили су ми не једном сасвим унесрећени људи да се позабаве ситницама, али без икаквог осјећаја да су и њихове душе и тијела страдала од блуда или лажи.
      И док се ми бавимо „узнемиреношћу“, узрок те узнемирености је пливао међу нама. И потпуно је неважно било да ли смо правдали своје бродоломе са „ја сам њу волио“ или са „ја њу нисам волио“ – људи су се крхали по пучини живота и сматрали да је њихов највећи проблем пар мишева у потпалубљу.
      Некада ми је рекла Ања: „Дарко, биће страшно живјети у свијету без бака!“ „Како, Ања, без бака?“ „Без оних дивних бака, у марамама, без њих, мислим.“ И заиста хоће. Данашњи човјек неће да одрасте. Он се квари – ријетко ко да се сачувао од гријеха и порока, дакле: нисмо остали дјеца – али остајемо дјетињасти. То је императив културе коју живимо: вјечито млад.
      Одлучио сам и то да промијеним. Да ми је вријеме да баталим мајицу и џепарице, када нисам у мантији. Да ставим заврату, када пођем у Цркву. Кажу ми: „оче, види се да волите браћу нашу Србе у Црној Гори“. Волим их, срце су мога срца. Али ја носим заврату јер Ристо није ни стигао да је стави. Носим јер, од како се упокојио Шашо Ђого, не знам да ли је још неки Ђого и стави на главу. Ако потрају дани, хоћу да будем ђед са завратом. Историју је немогуће вратити уназад. Али се и „Ђогима“ и Србима могуће обновити, опет се наћи у очима бољих од нас.
      Пазите на дјецу. Дајте им и пажње и љубави и ускратите им сву пажњу баш из љубави. Тражите на вјечитој оштрици и нелакој ивици ону мјеру у којој ћете пустити дјецу да не буду изопштеници из свијета својих вршњака, али и штитите их својом љубављу, предачким причама, вашим понашањем, од свијета у коме је најприхватљивије да увијек носе тренерку и да узрасту у хиперсексуализоване објекте тржишта. Волите их не сведозвољавајућом замјеном за љубав већ љубављу. Учите их да пјевају и старе пјесме и Даницу Црногорчевић. Да знају за Косово, да знају шантићевску Отаџбину, не само као пјесму, већ као осјећај и оринентацију на путу. Да знају да то што су рођени као Срби значи само онолико колико обавезује.
      Повјерујмо у спасење, у то да га још има. Да ово у чему јесмо није оно што треба да буде. Нама данас толико недостаје те потраге за спасењем, за очајним вапајем Петра који тоне док гледа Христа како ходи по води. Пропио си се – устани, бори се.
      У смјени постеља ти је отишла младост – окрени се, нађи биће коме ћеш служити, које ће ти служити, проживите чисто. Убили сте дијете – родите и покајање и дијете. Спасења има, рука дивнога Христа чека, само је ми не тражимо, јер очекујемо да нас Он прво обузме, па узме за руку. Очекујемо да нам се прво Он саобрази, па да ми кренемо Њему. А рука Његова је ту, само је наша најчешће на телефону.
      И нека ту буде крај. Треба свакако оставити све што смо прочитали тога дана на маргинама душе а њу поклонити само оним Богонадахнутим – Пророцима и Апостолима, Златоусту и оцу Јустину. Да на сваку ријеч коју сам написао и на сваку ријеч о ријечи коју сам написао долази по мало чтења свештених списа – сијали бисмо као народ.
      Свако од нас је бескрајно мањи од онога на шта га Богочовјек позива и нико није толико нечист да промјеном живота не може постати опет човјек.
      Пуно је и ово речено. И зато, по оца Лазара ријечи: И то је то, И ником ништа.
      https://www.in4s.net/spasenja-ima-ruka-divnoga-hrista-ceka-samo-je-mi-ne-trazimo/
       

      View full Странице
    • Од JESSY,
      Пише: О. Дарко Ристов Ђого
      Било је то првих дана након децембарске агоније, оних дана када је Вања још долазила сваки дан да ми дадне Дексазон и Лонгацеф, а ознојене мајице се смјењивале на мени.
      Размишљао сам да ми је година готово као Ристу када је отишао – мени тада 37, њему је било 38, и да је сваки дан заиста Божији дар.
      Размишљао сам о свакоме о кога сам се у животу огријешио и о потреби да сазна да ми је жао.
      Размишљао сам како да промијеним свој живот, себе. Гледао сам изнад главе овај наш породични иконостас, Христов лик, Богородице како га држи, Јованов, Павлов, Теодора Вршачког, кога ми је ономад са сузама донио добри Драган. Гледао гусле. Нисам могао да читам. Није ми ни било потребно. Све што сам имао да кажем или сам знао наизуст, или је без ријечи текло из срца.
      И шта да промијеним? Шта није ваљало?
      Од тада се много шта промијенило.
      Борба са собом, коју као свештеници, борећи се за друге, често оставимо по страни, опет је постала моја свакодневица. И стопила су се искуства толико људи који су ми се икада обратили у Цркви са мојим агонијама и радостима. Настао је један мали подсјетник душе. Сав саткан од малих заповијести.
      Најприје, као на крају Острва, могао сам само да кажем свима око себе: „не чини великог гријеха!“ Како једноставна и како заборављена мисао! Јесте, и најмања заповијест скретање је са пута, али није узалуд онда речено: „не чини великог гријеха!“ Јер гријех се обрнуо у овом времену смутње. Долазили су ми не једном сасвим унесрећени људи да се позабаве ситницама, али без икаквог осјећаја да су и њихове душе и тијела страдала од блуда или лажи.
      И док се ми бавимо „узнемиреношћу“, узрок те узнемирености је пливао међу нама. И потпуно је неважно било да ли смо правдали своје бродоломе са „ја сам њу волио“ или са „ја њу нисам волио“ – људи су се крхали по пучини живота и сматрали да је њихов највећи проблем пар мишева у потпалубљу.
      Некада ми је рекла Ања: „Дарко, биће страшно живјети у свијету без бака!“ „Како, Ања, без бака?“ „Без оних дивних бака, у марамама, без њих, мислим.“ И заиста хоће. Данашњи човјек неће да одрасте. Он се квари – ријетко ко да се сачувао од гријеха и порока, дакле: нисмо остали дјеца – али остајемо дјетињасти. То је императив културе коју живимо: вјечито млад.
      Одлучио сам и то да промијеним. Да ми је вријеме да баталим мајицу и џепарице, када нисам у мантији. Да ставим заврату, када пођем у Цркву. Кажу ми: „оче, види се да волите браћу нашу Србе у Црној Гори“. Волим их, срце су мога срца. Али ја носим заврату јер Ристо није ни стигао да је стави. Носим јер, од како се упокојио Шашо Ђого, не знам да ли је још неки Ђого и стави на главу. Ако потрају дани, хоћу да будем ђед са завратом. Историју је немогуће вратити уназад. Али се и „Ђогима“ и Србима могуће обновити, опет се наћи у очима бољих од нас.
      Пазите на дјецу. Дајте им и пажње и љубави и ускратите им сву пажњу баш из љубави. Тражите на вјечитој оштрици и нелакој ивици ону мјеру у којој ћете пустити дјецу да не буду изопштеници из свијета својих вршњака, али и штитите их својом љубављу, предачким причама, вашим понашањем, од свијета у коме је најприхватљивије да увијек носе тренерку и да узрасту у хиперсексуализоване објекте тржишта. Волите их не сведозвољавајућом замјеном за љубав већ љубављу. Учите их да пјевају и старе пјесме и Даницу Црногорчевић. Да знају за Косово, да знају шантићевску Отаџбину, не само као пјесму, већ као осјећај и оринентацију на путу. Да знају да то што су рођени као Срби значи само онолико колико обавезује.
      Повјерујмо у спасење, у то да га још има. Да ово у чему јесмо није оно што треба да буде. Нама данас толико недостаје те потраге за спасењем, за очајним вапајем Петра који тоне док гледа Христа како ходи по води. Пропио си се – устани, бори се.
      У смјени постеља ти је отишла младост – окрени се, нађи биће коме ћеш служити, које ће ти служити, проживите чисто. Убили сте дијете – родите и покајање и дијете. Спасења има, рука дивнога Христа чека, само је ми не тражимо, јер очекујемо да нас Он прво обузме, па узме за руку. Очекујемо да нам се прво Он саобрази, па да ми кренемо Њему. А рука Његова је ту, само је наша најчешће на телефону.
      И нека ту буде крај. Треба свакако оставити све што смо прочитали тога дана на маргинама душе а њу поклонити само оним Богонадахнутим – Пророцима и Апостолима, Златоусту и оцу Јустину. Да на сваку ријеч коју сам написао и на сваку ријеч о ријечи коју сам написао долази по мало чтења свештених списа – сијали бисмо као народ.
      Свако од нас је бескрајно мањи од онога на шта га Богочовјек позива и нико није толико нечист да промјеном живота не може постати опет човјек.
      Пуно је и ово речено. И зато, по оца Лазара ријечи: И то је то, И ником ништа.
      https://www.in4s.net/spasenja-ima-ruka-divnoga-hrista-ceka-samo-je-mi-ne-trazimo/
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Чуо сам јуче да се у Бијељини редовно одржава нека врста хиндуистичких сеанси. И баш сам се потресао, али не као Закхеј, већ као човек. Зар је могуће да наши православни Срби иду на јогу, некакве спиритистичке сеансе и да приступају разним индијским сектама, да заборављају своје православље, своје светосавље – изворну и аутентичну духовност коју имамо и негујемо?

       
      Никада не заборавите да православно хришћанство заиста негује савршену духовност. Наше православље је неизмењено, хришћанско и апостолско учење већ две хиљаде година. Православље је аутентична Црква и аутентична духовност.
      Немамо потребе да идемо другима који нам нуде полуистину и доносе лажна учења без обзира да ли су то хришћанске, индијске, окултне или спиритистичке секте. Све нас то одваја од Цркве и Бога живога. Нажалост, на нашим просторима дејствују многе секте. Људи одлазе на та окупљања, лутају и учествују у тим сеансама после којих доживљавају тешке духовне и душевне промене, а поједини помуте умом и потпуно се изгубе. Секте поробљавају човека не само духовно већ на сваки могући начин и зато апелујемо на вас који сте хришћани и овде сте присутни, али и на друге који ће чути речи ове скромне проповеди, да не идемо лажним учитељима и пророцима, да не идемо онима који доносе лажну духовност.
      Чувајмо своје православље и светосавље. То је пут спасења. То је пут којим су ишли свети Оци Цркве, као и наши светитељи, Свети Сава, Свети Симеон Мироточиви и сви други свети људи нашег рода до најновијег светитеља – патријарха Павла. Од њега смо могли и можемо да се научимо скромности, смирењу и дубокој вери. Он је био човек низак растом, али је био и остао духовни горостас у нашем народу. Учите своју децу православљу и вери светих отаца, браћо и сестре! Не дозволите да иду код лажних учитеља и лажних пророка, јер је то веома опасно духовно искуство које може човека потпуно да ишчаши и смртоносно рани!
       
      Епископ зворничко-тузлански Фотије
       
      Извор: Епархија зворничко-тузланска
    • Од Родољуб Лазић,
      У више наврата последњих година Вук Драшковић је у својим обраћањима и написима тешко оптуживао СПЦ, износио различите грубе неистине и дисквалификације протв СПЦ, не бирајући речи. То се десило и сада, непосредно пре устоличења митрополита Јоаникија, а и после устоличења. Најпре је објавио текст "Буна под Ловћеном"  https://www.portalanalitika.me/clanak/buna-pod-lovcenom,  a после Јоаникијевог устоличења је дао интервју на N1 https://www.youtube.com/watch?v=DZ7MqTHkS50 у коме каже да су "СПЦ и црногорска влада ранили и згазили Цетиње", да "Цетињани памте веселије сахране од насилног, бруталног и хеликоптерског устоличења једног попа, свештеника који пориче и Цррну Гору и Црногорце назива печуркама после кише", да он то "не би назвао верским устоличењем, јер у том чину нема нигде  Христа ни трунке добре намере" (од 2:30), да га највише брине "претварање СПЦ у установу, организацију која се одриче Христа, јер не сме Црква да прибегава насиљу, да проповеда мржњу, не сме да дели ни људе, ни народе, ни породице, и у том тренутку када каже "нација је наш врховни ауторитет", тог тренутка она је одметнута од Христа" (од 18:40).
      Поставља се питање - докле ће СПЦ трпети његове антицрквене харанге? Није ли време да, у складу са његовом реториком, потврди његову неприпадност СПЦ? Што је много, много је...
       
       
       
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије објавио је на свом инстаграм налогу поруку о Косову, уз фотографију Пећке Патријаршије: "Данас Косово има ултимативно значење; значење магнета који нас везује. Ми немамо свој национални наратив, али имамо Косово. Косово је наш наратив. Мит је једно, а завет је друго. Мит може да буде победнички, или губитнички, јер он припада имагинацији. Мит је нешто што може бити погодно за политичку употребу. Завет је нешто много дубље јер припада духовности. Косовски завет је израз Новог Завета, а у средишту Новог Завета стоји светост. Свети Сава је светост усадио у Косово у темеље нашег националног бића".
       
      Извор: Инстаграм налог Његове Светости
×
×
  • Креирај ново...