Jump to content
Eniz

Izvorno čisto hriščanstvo

Оцени ову тему

Recommended Posts

A ja ti odgovorih da Bog po vašem shvatanju ne čini ali po bibliji se drugačije govori.Kada sam vas pitao o tome šta prihvatate iz Starog zakona tj zavjeta rekli ste mi od propisa samo deset zapovjedi ali govor o Bogu , poslanicima itd je i za vas važeći.a tu odmazde ima.a kako nema odmazdekada je nad samim Bogom kod vas izvršena(oprosti na riječima).

Не схваташ ти то Енизе, очигледно. Све гледаш очима Курана. Зато не можеш ни да схватиш Бога који постаје човек и страда за своја створења. Ти тај однос не разумеш, јер Бог у твом схватању нема љубави према човеку ни онолико колико ја и ти имамо према својој деци. Кажеш, не може се Бог поредити са човеком. Тачно, Бог је сасвим нешто друго. Међутим, однос (љубав) се може поредити. Јер, и ако однос са Богом остаје непознат, па шта ти онда знаш о том Богу?

Ја не спорим да ће бити пакла. Али, питање је ко узрокује тај пакао и шта је он заправо? Ево, испричаћу ти једну причу, коју сам измислио, не били схватио како ми то разумевамо:

Неки богат човек имао пуно деце. Све их је неизмерно волео, а како је био богат, разделио им је силно богатство и силна блага, желећи да деца његова буду срећна и радосна. И нека деца, заиста, мудро искористише поверено и поклоњено им благо. Посташе угледни и веома имућни људи. Беху веома цењени међу људима, имађаху свега у изобиљу и њиховој радости заиста не беше краја. У својој радости, благодарише оцу своме што им је подарио богатство које их прослави и које им радост велику донесе. А отац, отац их радосно гледаше како напредоваху и како се у напретку радују и беше и он радостан због тога. Но, нека његова деца сулудо потрошише своје дарове од оца. Проћердаше их на курве, пијанчење и дрогу. Упадоше у зависност од пакла у који сами уђоше, па се задужише код разних злих каматара, не би ли како ублажили своју агонију. Како се много задужише, како оца свог угледног обрукаше, хтедоше зли каматари да их метну у тамницу, да их ставе на муке не би ли своје дугове вратили. И стадвише их у окове. А они, безумни, стадоше оца свог проклињати говорећи: "Да не беше твојих дарова, твога блага које си нам дао, не бисмо сада у оковима били! Ти си крив! Да нам ниси благо даровао, не би имали чиме купити муке које куписмо за благо твоје! Ако си нас волео, зашто си дозволио да кураври, пијанице и наркомани постанемо? Зашто си допустио да у паклене муке ове дођемо, да нас метну у ланце и да нас муче?" Чувши и видевши то родитељ њихов, сажали се и пође у ону зељу где децу његову дадоше у ропство због дуга њиховог. Дође пред каматаре и рече: "Ево ја ћу платити дуг деци својој, само их пустите на светло дана! Скините окове са руку и ногу њихових." А један каматар му рече: "Шта ће ти они! Па зар не видиш да су ти име обрукали и да су проћердали све што си им поклонио? Остави их! Нека пожњу оно што су посејали. Имаш ти децу добру своју, па иди њима и радуј се. Зашто би ти плаћао дугове њихове?" "Зато што су моји, што их љубим јер су моји, такви какви су", одговори тужно родитељ. "Па зар теби, као праведном и честитом, човеку није радије да се испуни правда, да дужници плате своје дугове?", упита каматар. А родитељ одговори: "Ех, била би ми дража правда, када они над којима се правда спроводи не би били моји синови, када би били туђини, када не би знао за њих. Овако, милије су ми душе њихове, крв и кости њихове, од сваке правде. Зато сам спреман да платим шта су дужни." "Волиш ли их као и осталу деце, иако починише сва ова зла себи и другима?". На то тужни отац рече: "Ја волим децу своју, а не оно што чине или не чине. Не може моју љубав помутити никакво рђаво дело њихово. Штагод чинили, они су моја деца. Зато их волим." И даде отац велики откуп за децу своју. Изиђоше деца напоље. Неки се горко покајаше и вратише оцу своме. А неки не могаше да се ишчупају из пакла, дроге и алкохола, у који су упали. Та их пошасз ја ко раздираше и мучише се веома. Један упита: "Оче, хоћеш ли нас казнити због преступа нашег? Мрзиш ли нас због овога што учинисмо?" А отацодговори: "Не мрзим вас децо моја и нећу вас кажњавати. Али, ви казнисте сами себе, тиме што изабрасте. Што бих вас ја, децо моја сирота, мучио, када ви сада сами себе мучите? Ви сте сами створили свој пакао. Хтели би назад, али вас ваша дрога и алкохол не пуштају. Ваш вам пакао не да назад оцу. А ја вас волим такве какве сте и нисам кривац што вас алкохол и дрога раздиру и муче." "Па зар нам ниси ти дао бчаго којим куписмо зло себи?" "Дадох вам благо, али дадох вам и највеће благо: слободу да чините што вам је воља. Ви сте благом својим купили пакао себи." "Али, што нас ниси спречио да то чинимо?" "Нисам, јер бих вам тада узео слободу. Онда не бисте били моји синови него робови." "Али, да није било дароване слободе, ми не бисмо могли учинити зла себи!" "Тачно, али онда не бисте могли учинити ни добра никаква. Јер, само је слободан човек достојан похвале и покуде. Само слободан човек чини добра, али и зла дела. Величина слободе је у томе што човек не мора ништа, већ чини само оно што хоће. Само од тог његовог "хоћу", зависи хоће ли слободу употребити на добро или на зло." Заврши отац разговор, окрену се и пође дому свом.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Када је у питању говор у Старом Завету, он је био прилагођен духовном стању тадашњих људи (другачије не би могли да разумеју Бога, јер су били таквог духовног узраста). Након Старог Завета, долази нешто савршеније  - Нови Завет. Прави Божији говор, говор љубави, показан је у Христу. Дакле, Енизе, пуноћу божанског говора можеш наћи у Новом, а не у Старом Завету. Када дете одрасте, више му онда не помињеш а камоли да му дајеш храну за бебе. Тако ти је и са божанским говором човеку - према диховном узрасту иде и говор. Истинити говор, ипак, познају одрасли (Нови Завет) а не мала деца (Стари Завет).

Share this post


Link to post
Share on other sites

Када је у питању говор у Старом Завету, он је био прилагођен духовном стању тадашњих људи (другачије не би могли да разумеју Бога, јер су били таквог духовног узраста). Након Старог Завета, долази нешто савршеније  - Нови Завет. Прави Божији говор, говор љубави, показан је у Христу. Дакле, Енизе, пуноћу божанског говора можеш наћи у Новом, а не у Старом Завету. Када дете одрасте, више му онда не помињеш а камоли да му дајеш храну за бебе. Тако ти је и са божанским говором човеку - према диховном узрасту иде и говор. Истинити говор, ипак, познају одрасли (Нови Завет) а не мала деца (Стари Завет).

Dobro, samo nekako mi i ta punoća govora je problematična ja je tako ne doživljavam.

ali dovoljnno o tome.Mada i dalje mislim da Bog po onome što vaše knjige govore ipak čini nasilje.Da stanemo ovdje o tome.

Nego zanima me ko je pisao i kada je pisan stari zavjeta ko je pisao i kada je pisao Novi zavjet i da li je sve što je tu napisano istina ili ima stvari koje su netačne?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Када је у питању говор у Старом Завету, он је био прилагођен духовном стању тадашњих људи (другачије не би могли да разумеју Бога, јер су били таквог духовног узраста). Након Старог Завета, долази нешто савршеније  - Нови Завет. Прави Божији говор, говор љубави, показан је у Христу. Дакле, Енизе, пуноћу божанског говора можеш наћи у Новом, а не у Старом Завету. Када дете одрасте, више му онда не помињеш а камоли да му дајеш храну за бебе. Тако ти је и са божанским говором човеку - према диховном узрасту иде и говор. Истинити говор, ипак, познају одрасли (Нови Завет) а не мала деца (Стари Завет).

Dobro, samo nekako mi i ta punoća govora je problematična ja je tako ne doživljavam.

ali dovoljnno o tome.Mada i dalje mislim da Bog po onome što vaše knjige govore ipak čini nasilje.Da stanemo ovdje o tome.

Nego zanima me ko je pisao i kada je pisan stari zavjeta ko je pisao i kada je pisao Novi zavjet i da li je sve što je tu napisano istina ili ima stvari koje su netačne?

Стари Завет су писали надахнути људи у дугом временском периоду пре Христа. Нови Завет су писали апостоли. Божије књиге не настају као акт појединца. Оне су увек плод искуства заједнице окупљене око једнога Бога. Заједница коју окупља Бог, она све те текстове прихвата као своје и она је гарант да су текстови истинити. Многи су писали, али је Црква само нека од тих писања препознала као своја. Библија непогрешиво преноси Божиије откривење. Међутим, треба знати шта је то Божиеј откривење, а шта су форме говора у којима се то откривење преноси. Отуда, у Библији има разних стилова писања (разни су писци), али је једна суштина, једно откривење у свима њима. Бог човеку откеива Себе, полако и постепено, открива порекло света и открива крајњи смисао света. Открива тајну истинитог човековог постојања. Бог човеки не открива историјске царске лозе, битке које су се одиграле, научне истине и слично. Ово друго су форме, кроз које људи говоре. Такве истине нису спасоносне и човек их може познати сам, без да их Бог непосредно открива.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Када је у питању говор у Старом Завету, он је био прилагођен духовном стању тадашњих људи (другачије не би могли да разумеју Бога, јер су били таквог духовног узраста). Након Старог Завета, долази нешто савршеније  - Нови Завет. Прави Божији говор, говор љубави, показан је у Христу. Дакле, Енизе, пуноћу божанског говора можеш наћи у Новом, а не у Старом Завету. Када дете одрасте, више му онда не помињеш а камоли да му дајеш храну за бебе. Тако ти је и са божанским говором човеку - према диховном узрасту иде и говор. Истинити говор, ипак, познају одрасли (Нови Завет) а не мала деца (Стари Завет).

Dobro, samo nekako mi i ta punoća govora je problematična ja je tako ne doživljavam.

ali dovoljnno o tome.Mada i dalje mislim da Bog po onome što vaše knjige govore ipak čini nasilje.Da stanemo ovdje o tome.

Nego zanima me ko je pisao i kada je pisan stari zavjeta ko je pisao i kada je pisao Novi zavjet i da li je sve što je tu napisano istina ili ima stvari koje su netačne?

Стари Завет су писали надахнути људи у дугом временском периоду пре Христа. Нови Завет су писали апостоли. Божије књиге не настају као акт појединца. Оне су увек плод искуства заједнице окупљене око једнога Бога. Заједница коју окупља Бог, она све те текстове прихвата као своје и она је гарант да су текстови истинити. Многи су писали, али је Црква само нека од тих писања препознала као своја. Библија непогрешиво преноси Божиије откривење. Међутим, треба знати шта је то Божиеј откривење, а шта су форме говора у којима се то откривење преноси. Отуда, у Библији има разних стилова писања (разни су писци), али је једна суштина, једно откривење у свима њима. Бог човеку откеива Себе, полако и постепено, открива порекло света и открива крајњи смисао света. Открива тајну истинитог човековог постојања. Бог човеки не открива историјске царске лозе, битке које су се одиграле, научне истине и слично. Ово друго су форме, кроз које људи говоре. Такве истине нису спасоносне и човек их може познати сам, без да их Бог непосредно открива.

Znači suština je preneta i razumljiva dok je moglo u pisanju da se nađe kontradiktornosti neistina itd.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Што се тиче пуноће говора, да ти још мало појасним. Ти сада васпитаваш своју малу децу. Истине које им говориш, говориш у формама које су прилагођене њиховом узрасту. На сасвим ћеш другачији начин причати када буду имали, рецимо, 20-30 година. Тако ти је и са Божијим говором човеку. Однос човечанства и Бога је као однос детета и родитеља. Како дете узраста, тако и родитељ поучава речима које су прикладне узрасту. Стари Јевреју су духовна деца. Хришћани су духовна зрелост.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Znači suština je preneta i razumljiva dok je moglo u pisanju da se nađe kontradiktornosti neistina itd.

У неким историјским фактима може да буде контардикторности, рецимо. Подаци из историје које наводе библијски писци, јесу подаци до којих су сами дошли, преко разних извора. Међутим, није ту суштина испричати историју, па бити прецизан у годинама и именима. Суштина је показати истинитог Бога у тој историји. На пример: излазак из египатског ропства. Потпуно је неважно да ли је тачан број Јевреја који су изведени из Египта. Оно што је битно јесте вера да је то избављење дело једнога Бога који води свој народ. Е ово друго је непогрешиво. Бог није диктирао текст писцима Библије. Надахнуће је сасвим нешто друго.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Znači suština je preneta i razumljiva dok je moglo u pisanju da se nađe kontradiktornosti neistina itd.

У неким историјским фактима може да буде контардикторности, рецимо. Подаци из историје које наводе библијски писци, јесу подаци до којих су сами дошли, преко разних извора. Међутим, није ту суштина испричати историју, па бити прецизан у годинама и именима. Суштина је показати истинитог Бога у тој историји. На пример: излазак из египатског ропства. Потпуно је неважно да ли је тачан број Јевреја који су изведени из Египта. Оно што је битно јесте вера да је то избављење дело једнога Бога који води свој народ. Е ово друго је непогрешиво. Бог није диктирао текст писцима Библије. Надахнуће је сасвим нешто друго.

Razumijem te u potpunosti.Hoš da kažeš da je bitno da je smisao prenešena koja je vođena nadahnućem.To kod mane stvara veliki problem i u mom shvatanju.Znači ljudi su pisali vaše svete knjige nakon prolaska određenog perioda od smrti Mojsija, Davida, ili uskrsnuća Isusovog.Ali zar pošto je ljudski razum sklon zaboravu zar ne postoji mogućnost da su se neke istine iskrivile?ako ne postoji šta je dokaz za to?Ko vam je garant da neke stvari koje su možda srž vaše vjere izokrenute od strane zlonamjernika.Po meni ako se uspije dovosti u sumnju i jedno slovo knjige onda se i cjela knjiga može dovesti u sumnju.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Znači suština je preneta i razumljiva dok je moglo u pisanju da se nađe kontradiktornosti neistina itd.

У неким историјским фактима може да буде контардикторности, рецимо. Подаци из историје које наводе библијски писци, јесу подаци до којих су сами дошли, преко разних извора. Међутим, није ту суштина испричати историју, па бити прецизан у годинама и именима. Суштина је показати истинитог Бога у тој историји. На пример: излазак из египатског ропства. Потпуно је неважно да ли је тачан број Јевреја који су изведени из Египта. Оно што је битно јесте вера да је то избављење дело једнога Бога који води свој народ. Е ово друго је непогрешиво. Бог није диктирао текст писцима Библије. Надахнуће је сасвим нешто друго.

Razumijem te u potpunosti.Hoš da kažeš da je bitno da je smisao prenešena koja je vođena nadahnućem.To kod mane stvara veliki problem i u mom shvatanju.Znači ljudi su pisali vaše svete knjige nakon prolaska određenog perioda od smrti Mojsija, Davida, ili uskrsnuća Isusovog.Ali zar pošto je ljudski razum sklon zaboravu zar ne postoji mogućnost da su se neke istine iskrivile?ako ne postoji šta je dokaz za to?Ko vam je garant da neke stvari koje su možda srž vaše vjere izokrenute od strane zlonamjernika.Po meni ako se uspije dovosti u sumnju i jedno slovo knjige onda se i cjela knjiga može dovesti u sumnju.

Па није њима диктиран текст, па да буде заборављен. Дух Свети који надахњује писце није текст, већ искуство. Гарант да ништа није изокренуто јесте Црква. Христос је обећао да ће послати Дух Светога који Цркву уводи у сваку истину, који је чини да она буде стуб и тврђава истине. Никако Бог Истину није препусти људској меморији, већ Он, као Дух Истине који обитава у сабрању Цркве, чува Истину као живу и имуну на лаж. Суд да ли је нешто Истина, међу хришћанима, припада Цркви, сабрању, заједници која се окупља у име Божије.

Твоје схватање је такво какво јест због схватања надахнућа које имаш. Јевреји и хришћани никада тако нису схватали надахнуће како ви схватате (да Бог диктира текст). Јер, да су "зли" Јевреји заиста тако схватили надахнуће, до сада би исправили све те контрадикторности које им помињете.  0409_feel Шта мислиш, ако су стварно исправљали Свете Књиге, да их Христос не би укорео због тога? Да их први хришћани који су били у сукобу са тадашњим Јеврејима не би критиковали због тога? Једва би то дочекали као аргумент! Међутим, нигде у историјским изворима се тако нешто не помиње.

Енизе, то што неко верно преноси текст не значи у старту да преноси Истину. И лаж се може веродостојно преносити вековима.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ovo govorim jer sam čitao o biblijskoj kritici od avdijeva gdje čovjek jednostavno kaže da u Bibliji je tokom vremena bilo mnogo intervencija ljudskih ruku, prilagođavanjima i jednostavno za njega Biblija predstavlja zbir historijskih i svakih drugih izokrenutih činjenica.

Потпуно небитно шта он мисли. Има научника, чак нехришћана, који мисле другачије. Има научника који доказују да је Мухамед имао епилептичне нападе и да је Куран настао као последица тих напада. Верујеш ли им?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Znači suština je preneta i razumljiva dok je moglo u pisanju da se nađe kontradiktornosti neistina itd.

У неким историјским фактима може да буде контардикторности, рецимо. Подаци из историје које наводе библијски писци, јесу подаци до којих су сами дошли, преко разних извора. Међутим, није ту суштина испричати историју, па бити прецизан у годинама и именима. Суштина је показати истинитог Бога у тој историји. На пример: излазак из египатског ропства. Потпуно је неважно да ли је тачан број Јевреја који су изведени из Египта. Оно што је битно јесте вера да је то избављење дело једнога Бога који води свој народ. Е ово друго је непогрешиво. Бог није диктирао текст писцима Библије. Надахнуће је сасвим нешто друго.

Razumijem te u potpunosti.Hoš da kažeš da je bitno da je smisao prenešena koja je vođena nadahnućem.To kod mane stvara veliki problem i u mom shvatanju.Znači ljudi su pisali vaše svete knjige nakon prolaska određenog perioda od smrti Mojsija, Davida, ili uskrsnuća Isusovog.Ali zar pošto je ljudski razum sklon zaboravu zar ne postoji mogućnost da su se neke istine iskrivile?ako ne postoji šta je dokaz za to?Ko vam je garant da neke stvari koje su možda srž vaše vjere izokrenute od strane zlonamjernika.Po meni ako se uspije dovosti u sumnju i jedno slovo knjige onda se i cjela knjiga može dovesti u sumnju.

Па није њима диктиран текст, па да буде заборављен. Дух Свети који надахњује писце није текст, већ искуство. Гарант да ништа није изокренуто јесте Црква. Христос је обећао да ће послати Дух Светога који Цркву уводи у сваку истину, који је чини да она буде стуб и тврђава истине. Никако Бог Истину није препусти људској меморији, већ Он, као Дух Истине који обитава у сабрању Цркве, чува Истину као живу и имуну на лаж. Суд да ли је нешто Истина, међу хришћанима, припада Цркви, сабрању, заједници која се окупља у име Божије.

Твоје схватање је такво какво јест због схватања надахнућа које имаш. Јевреји и хришћани никада тако нису схватали надахнуће како ви схватате (да Бог диктира текст). Јер, да су "зли" Јевреји заиста тако схватили надахнуће, до сада би исправили све те контрадикторности које им помињете.  0409_feel Шта мислиш, ако су стварно исправљали Свете Књиге, да их Христос не би укорео због тога? Да их први хришћани који су били у сукобу са тадашњим Јеврејима не би критиковали због тога? Једва би то дочекали као аргумент! Међутим, нигде у историјским изворима се тако нешто не помиње.

Енизе, то што неко верно преноси текст не значи у старту да преноси Истину. И лаж се може веродостојно преносити вековима.

dobro za novi zavjet mada i na to ima komentar, međutim gdje je crkva bila za vrijeme starog zavjeta.Ko je tu čuvao istinitost tekstova prije dolaska Isusa?

Share this post


Link to post
Share on other sites

dobro za novi zavjet mada i na to ima komentar, međutim gdje je crkva bila za vrijeme starog zavjeta.Ko je tu čuvao istinitost tekstova prije dolaska Isusa?

Опет Бог. И старозаветна заједница је заједница око једнога Бога.

Share this post


Link to post
Share on other sites

dobro za novi zavjet mada i na to ima komentar, međutim gdje je crkva bila za vrijeme starog zavjeta.Ko je tu čuvao istinitost tekstova prije dolaska Isusa?

Опет Бог. И старозаветна заједница је заједница око једнога Бога.

brate ako je tako da su Bog i starozavjetna zajednica bili ono što Bog i novozavjetna zajednica, kako to da onda ta staozavjetna zajednica nije prepoznala Boga i stajali su prije svega njihovi učenjaci iza rada protiv njega kao i njegove egzekucije (po vama)Tu nešto onda ne štima ili oni nisu bili u jednistvu sa Bogom ili vi niste na istini!

Share this post


Link to post
Share on other sites

dobro za novi zavjet mada i na to ima komentar, međutim gdje je crkva bila za vrijeme starog zavjeta.Ko je tu čuvao istinitost tekstova prije dolaska Isusa?

Опет Бог. И старозаветна заједница је заједница око једнога Бога.

brate ako je tako da su Bog i starozavjetna zajednica bili ono što Bog i novozavjetna zajednica, kako to da onda ta staozavjetna zajednica nije prepoznala Boga i stajali su prije svega njihovi učenjaci iza rada protiv njega kao i njegove egzekucije (po vama)Tu nešto onda ne štima ili oni nisu bili u jednistvu sa Bogom ili vi niste na istini!

Зато што су људи слободна бића. Није тачно да читава старозаветна заједница није  препознала Бога у Христу. Апостоли, Богородица и многи други људи тога доба, били су припадници те старозаветне заједнице. Чак, боголсужења хришћана (дневни криг) у првом веку обављана су у јеврејским богомољама, заједно са Јеврејима. Хришћани су сами само савршавали Евхаристију, ломили хлебове и причешћивали се.

Грешка је твоја Енизе, и та ти грепка не да да разумеш, што очекујеш да све Бог уради на силу. Зато и питаш: ако је Бог био са њима, како је могуће да су урадили то и то... Заборављаш да је човек слободан и да бивање у заједници са Богом, сада у историји, не значи немогућност да од Бога отпаднеш.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...