Jump to content

Elementarne nepogode u svetu - opsta tema

Оцени ову тему


Препоручена порука

U Grckoj veliki pozari na vise mesta.

...

WWW.FACEBOOK.COM

HELP: https://www.gofundme.com/help-evia-greece The massive Attica fires have approached the towns of Afidnes and Krioneri near Athens in Greece,...

 

  • Тужан 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

"Жив је Господ Бог наш кроз Светитеље Своје!!! Свети Старци Давид, Јаков и Кирило сачували су своју кућу од страховитог пожара који је људским силама био дословно незаустављив.

Манастир Светог Давида на Евији, место бројних исцелења и духовно уточиште многима, остао је буквално нетакнут од ватрене стихије, која је допрела до околних манастирских помоћних зграда и "очешала" их, прескочивши их.(!?!) Чак ни дрвеће унутар дворишта није страдало, иако је околна борова шума претворена у згариште."

230259961_1184818058685819_2629081073236

...

https://www.facebook.com/tanya.davidovic.31/videos/198419338831803/
https://www.facebook.com/tanya.davidovic.31

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Veliki pozari i u Kaliforniji.

...

Požar Diksi progutao Grinvil: vatra sravnila centar grada, uništene istorijski važne građevine

Oko 2.000 stanovnika severnog dela Kalifornije pozvano je da hitno napuste svoje domove kojima se približavao požar Diksi

tan2021-8-5917347151-830x0.jpg

Šumski požar zahvatio je Grinvil, malo planinsko naselje u severnoj Kaliforniji, a veći deo njegovih istorijskih građevina je uništeno u ovoj vatrenoj stihiji koja traje već tri nedelje.

Požar, nazvan "Diksi", koji brzo napreduje kroz sasušenu vegetaciju uz nalete vetra od 64 kilometara na sat, besneo je u četvrtak u Grinvilu, mestu sa 800 stanovnika na severu Sijera Nevade u SAD, a benzinska pumpa, škola, crkva, hotel i muzej su među uništenim objektima u gradiću koji datira iz doba zlatne groznice u Kaliforniji, gde su neke od drvenih građevina stare i više od 100 godina, javlja AP, a prenosi Tanjug.

Lokalne vlasti su potvrdile da je požar sravnio ceo centar grada, kao i da su istorijske građevine, porodične kuće, male firme i škola u potpunosti uništene, a nije bilo izveštaja o povređenima ili smrtnim slučajevima.

- Nema reči kojima bi se ovo moglo opisati. Izgubili smo Grinvil večeras - poručio je na Fejsbuku američki predstavnik u Kongresu za ovo područje Dag Lamalfa.

tan2021-8-5710276751-830x0.jpg

Oko 2.000 stanovnika severnog dela Kalifornije pozvano je da hitno napuste svoje domove kojima se približavao požar Diksi, najveći koji je zabeležen ove godine u toj američkoj saveznoj državi, a vatrogasci su morali da gube dodatno vreme kako bi evakuisali ljude koji su odbijali da napuste svoje domove, pa je samo oko četvrtina objekata u Grinvilu spasena, potvrdili su iz sektora za vanredne situacije.

Požar koji gori već tri nedelje u Kaliforniji, do sada je uništio oko 1.100 kvadratnih kilometara u okruzima Plamas i Bjut, što je površina veća od one koju zauzima grad Los Anđeles, a iako se uzroci njegovog nastanka još utvrđuju, najverovatnije je da je izazvan padom drveta na jedan od dalekovoda.

Vatra je do sada ugrozila hiljade kuća i uništila više destina njih kao i druge objekte od izbijanja ovog požara 14. jula, a više od 20.000 vatrogasaca i drugog osoblja trenutno se bori sa još 97 velikih, aktivnih požara na površini od 7.560 kvadratnih kilometara u 13 američkih država, saopštio je Nacionalni vatrogasni centar.

pozar-diksi-progutao-grinvil-vatra-sravnila-centar-grada-unistene-istorijski-vazne-gradjevine

Link to comment
Подели на овим сајтовима

WWW.NOVOSTI.RS

VATROGASCI iz Srbije su u Grčkoj kako bi pomogli u gašenju požara koji već danima besne u toj zemlji.

 

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

У Сибиру већ месецима букте шумски пожари на огромним површинама. Само у току лета нестало је 1,5 милиона хектара руске тајге, дим је сезао јужно до главног града монголије а на север то самог северног пола, што је први пут забележен случај у историји. Ситуација нема изгледа да се оконча у скорије време.

WWW.RT.COM

The wildfires in Russia’s Yakutia region are caused by climate change, which has led to abnormally hot weather and ‘dry thunderstorms.’ That’s according to Aysen Nikolayev, the head of the vast republic...

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
  • Сличан садржај

    • Од JESSY,
      Gostilje, selo koje je od centra Zlatibora udaljeno oko 25 km, poznato je po vodopadu na toku Gostiljske reke, ali i vilama koje su baš ovaj dragulj prirode, kako legenda kaže, odabrale za svoju igru. Ovo selo, zbog svojih prirodnih lepota, čija kruna je upravo gostiljski vodopada, ušlo je u izbor za najlepše turističko selo sveta. Zajedno sa Mokrom Gorom i Tršićem, Turistička organizacija Srbije ga je kandidovalo kod Svetske turističke organizacije Ujedinjenih nacija.
      Gostiljski vodopad je vekovima bio tu gde jeste, ali do pre dvadesetak godina, sem meštana, malo ko je znao za njegovu lepotu, pogotovo za činjenicu da baš on može biti zamajac za razvoj turizma u ovom selu. Danas je postao neizbežna lokacija koju obilaze turisti Zlatibora, mesto divljenja, uživanja i klanjanja prirodi. Vodopad visok oko 20 metra, gde sa krečnjačke litice pada Gostiljska reka na 1.400. metru svog toka, pruža zadivljujuću sliku koja ostavlja bez daha. Do sliva u reku Katušnicu, Gostiljska reka se spušta slapovima, virovima i manjim vodopadima na dužini od oko 350 metara. Upravo taj deo toka reke, zajedno sa vodopadom, predstavlja izuzetno hidrološko bogatstvo u netaknutoj prirodi i lokaciju zbog koje desetune hiljada turista, a svake godine sve više, dolazi da okom ugleda i svim čulima doživi tu bajku prirode.
      Foto:Slavica Panić/Nova.rs Poseban doživljaj je u letnjim mesecima kada posetioci dolaze da osete svežinu kapljica koje vodopad raspršuje ali i da se uređenom stazom spuste niz dalji tok reke. Priroda je čarobna duž svakog metra, tok koji je voda odabrala, krivudav i slapovit, samo je priroda mogla da osmisli i uredi. Sem onoga što priroda nudi, u ovom delu toka Gostiljske reke, nema nikakvih dodatnih sadržaja a sve što bi i promenila ljudska ruka bio bi zločin. Na svu sreću to nije ni moguće jer ovaj prostor, od vodopada pa dalje tokom, pripada Parku prirode Zlatibor.
      Ono što neizostavno prati prirodnu lepotu gostuljsku, jeste i legenda o vilama koje se igraju oko vodopada i o kojima se vekovima raspredaju priče. Nema Gostiljca koji od svojih predaka nije čuo priču o vilama ali nismo čuli za onog ko ih je zaista i video. Ako vile postoje, onda je sasvim sigurno da to i može biti njihova teritorija, nestvarno lepa kao što legenda kaže da i vile jesu.
      Foto:Slavica Panić/Nova.rs „Postoji legenda da se noću pod vodopadom kupaju vile, čije čini večno vežu zaljubljene. Ako momak i devojka prođu iza vodopada, pričaju Gostiljci, pratiće ih ljubav i cvetaće do kraja života. Pričali su o tome stari meštani, legenda se prenosila sa kolena na koleno, oni najhrabriji bi noću dolazili da se u legendu uvere ali novih iskustava sa vilama odavno nema. Ipak zaljubljeni sa verom dolaze da svoju ljubav učvreste baš ovde, verujući da vile postoje, što niko sa sigurnošću ne negira. Mi smo zbog toga pored vodopada napravili i platformu, jer ovo je mesto veridbi i venčanja koja su sve češća pored vodopada“, priča za Nova.rs Ljubiša Todosijević iz turističkog udruženja Gostilje.
    • Од Дејан,
      Vakcinacija, tema oko koje nema pogovora. TAČKA. Ovih 7 činjenica to potvrđuje i svi treba da ih znamo
       
      Foto: Milan Ilic, Aleksandar Dimitrijević, Profimedia, Wikipedia / RAS Srbija Vakcina i tačka. Tekovina čovečanstva, koja je eliminisala i učinila zaboravljenim mnoge bolesti. Ona zbog koje bez guglanja o prošlim vremenima ne znamo za veliki kašalj i difteriju, dečja paraliza... Neretko je osopravana, bez valjanih argumenata, ali neoborivo je to da je ona bespogovorni čuvar našeg zdravlja. Ovih sedam činjenica to i dokazuju.
        Tema vakcinacije ponovo je pokrenuta nakon što je naš teniser Novak Đoković doveo u pitanje moguću vakcinaciju protiv korone, a odmah zatim sa svojim stavom izašao je i epidemiolog dr Predrag Kon. Kakve god rasprave se vodile, činjenica je samo jedna i staje u jednu rečenicu - vakcinacija nema alternativu. Ona je pitanje pre svega društvene odgovornosti kako prema sebi, tako i prema populaciji u celosti, a to nam jednostavno poručuju svi dosadašnji slučajevi epidemija sa kojima smo se i mi i svet suočavili kroz istoriju.
      - Stanje sa korona virusom se menja iz dana u dan, dok neki najavljuju pobedu, drugi kažu da nam se sprema drugi talas. A rešenje je samo jedno - čeka se vakcina - bio je izričit epidemiolog Predrag Kon.
        Foto: RTS / screenshot Predrag Kon Ako je nekome teško da ode malo dalje u prošlost, dovoljno je da se vrati svega tri godine unazad, kada smo se suočili sa epidemijom malih boginja, bolesti koja ne treba ni da postoji u 21. veku, s obzirom na to da protiv nje već decenijama postoji efikasna vakcina. Ali zahvaljujući raznim anivakserskim lobijima, koji su agresivno i intenzivno promovisali svoje u nauci neutemeljene stavove, mnogi roditelji su odbijali da vakcinišu svoju decu, što je dovelo do rušenja odbrambenog bedema nacije - kolektivnog imuniteta, a mi samo tu epidemiju završili sa 15 mrtvih. Svi oboleli nisu bili vakcinisani, za manji broj bio poznat vakcinalni status. O tome ćemo nešto kasnije.
      No, stvarni značaj vakcine mnogo je veći od zaustavljanja malih boginja. Vratimo se u prošlost...
      Činjenica 1: Prva vakcina preokret u čovečanstvu
        Kinezi su prvi otkrili rani oblik vakcinacije u 10. veku: „variolacija" je predstavljala izlaganje zdravih ljudi ranicama i krastama uzrokovanih bolešću, kako bi se izgradio imunitet. A onda je došla 1796. godina. Britanski lekar Edvard Džener primetio je da mlekarke dobijaju kravlje boginje, ali da retko oboljevaju od onih smrtonosnih.
      Foto: CJ GUNTHER / EPA; vakcina grip Velike boginje su vrlo zarazna bolest od koje je umrlo 30 odsto zaraženih. Onima koji su ih preživeli, često su na telu ostajali ožiljci ili su oslepeli.
      Doktor Džener je 1796. godine izveo eksperiment na osmogodišnjem Džejmsu Fipsu. On je ubrizgao gnoj u dečakovu krv, a njegov organizam je ubrzo razvio simptome.
      Kada se Fips oporavio, Džener je ubacio u njega i virus malih boginja, ali je dečak ostao zdrav, jer je izgradio imunitet na obe vrste boginja. Kada su 1798. godine objavljeni rezultati, skovana je i reč vakcina od latinske reči vaca, što znači krava.
        Činjenica 2: Variola vera u Srbiji i redovi za vakcinaciju
      Svet bez vakcine je bio opasno mesto za život - miloni ljudi su umirali svake godine.
      A te 1972. godine, tadašnja Jugoslavija zauvek je zapamtila šta znači reč - epidemija.
      Ibrahim Hoti iz Đakovice na Kosovu sa verskog putovanja početkom te godine doneo je virus velikih boginja , što je potvrđeno tek 14. marta. Do polovine marta, variola vera je zarazila više od 140 ljudi, pre svega na Kosovu, u Novom Pazaru, Čačku, Beogradu i na severu Crne Gore.
        Kako smo se rešili toga? Odgovor je jednostavan - disciplinom i vakcinom. Ljudi su strpljivo čekali vakcinaciju u redovima sa propisanom udaljenošću i strah od smrti ih nije pokolebao da je to ispravna odluka. I bila je. Variola vera je iskorenjena organizovanom akcijom uz vakcinaciju.
      Činjenica 3: Tri miliona smrti godišnje kod nevakcinisanih
      Samom vakcinacijom broj umrlih se smanjio za neverovatnih 80 odsto i to samo u novijoj istoriji od 2000. do 2017. godine, navela je Svetska zdravstvena organizacija.
      - Od svog nastanka do dana današnjeg razvijen je veliki broj vakcina i programa vakcinacije. Imunizacijom se preveniraju bolesti, komplikacije i smrtni ishodi od vakcinama prevenabilnih bolesti među kojima su dečja paraliza, difterija, tetanus, veliki kašalj, hepatitis B, morbile, zaušci, rubeole, neke vrste zapaljenja pluća, prolivi izazvani rotavirusom i rak grlića materice. Vakcinacija je tako postala jedna od najvećih dostignuća imunizacije i medicine uopšte - podaci su koje je dostavio Institut za javno zdravlje Milan Jovanović Batut za "Blic".
      Foto: Oliver Bunić / RAS Srbija torlak Oni su dodali da se svake godine registruje dva do tri miliona smrtnih ishoda od pneumokoknih infekcija, rotavirusnih infekcija, difterije, tetanusa, velikog kašlja, malih boginja kod nevakcinisanih lica među kojima je najviše dece ispod pet godina života.
      Imunizacija je veremenom doprinela iskorenjivanju velikih boginja i doprinosi iskorenjivanju dečje paralize.
      - U ovoj godini se navršava 22 godine od poslednjeg registovanog autohtonog slučaja dečje paralize izazvanog divljim poliovirusom u Evropskom regionu. Sve zemlje regiona stekle su status bez poliomijelitisa u junu 2002. godine - zaključili su lekari sa Batuta.
      Činjenica 4: Kako nas je iskorenjena bolest prevarila
      Ako nismo, a nismo, naučili iz prethodnih činjenica, jedna iz skorije prošlosti bi trebalo da nas podseti na to koliko je vakcina nenadmašna civilizcijska tekovina. Vratimo se u 2017. i vreme epidemije malih boginja u Srbiji.
      Od početka oktobra 2017. godine, kada su potvrđeni prvi slučajevi malih boginja zaključno sa 27. avgustom 2019. godine na teritoriji Srbije, uključujući i teritoriju nadležnosti Zavoda za javno zdravlje Kosovska Mitrovica, registrovano je ukupno 5.798 slučajeva malih boginja i 15 smrtnih ishoda koji se mogu dovesti u vezu sa ovom infekcijom.
      Darija Kisić Tepavčević Širenju morbila doprineo je nizak stepen vakcinacije čemu je "kumovala" intenzivna antivakcinaška kampanja na društvenim mrežama.
      - Nizak stepen kolektivnog imuniteta prema virusu malih boginja i velika kontagioznost ovog prouzrokovača doveli su do brzog širenja virusa na teritoriji cele zemlje - objašnjavala je u to vreme prof. dr Darija Kisić Tepavčević zamenica direkotrke "Batuta".
          Naime, kako je istakla, obuhvat MMR vakcinacijom u drugoj godini života je na početku epidemije 2017 .godine na nivou cele zemlje bio 81 odsto, dok je u najvećim gradovima (Beograd, Niš) bio ispod 70 odsto. Da bismo stekli kolektivni imunitet, važno je reći da obuhvat vakcinacijom mora biti iznad 95 odsto.
      Krajem decembra 2017. godine prijavljen je prvi smrtni ishod od malih boginja u Srbiji posle 20 godina. To je potom bila nezaustavljiva lavina koja je odnela i nekoliko dečjih života.
      Činjenica 5: Izvukli smo se, ali nedovoljno
      I danas tri godine kasnije situacija sa morbilama nije do kraja rešena. Poslednji poznati podaci koje nam je dostavio Insitut za javno zdravlje Milan Jovanović Batut su do kraja 2019. godine. I ne obezbeđuju nam kolektivni imunitet, što znači da i dalje imamo one koji sumnjaju u vakcinu i odbijaju da vakcinišu svoju decu, a što može da bude veoma opasno.
      "Vakcinacija dece u drugoj polovini godine života protiv malih boginja, zaušaka i rubeole (MMR) na teritoriji naše zemlje u prethodnoj godini sprovedena je obuhvatom od 88 odsto. Obavljena je i revakcinacija dece pre upisa u prvi razred, a tu je obuhvat nešto veći i iznosi 91,9 odsto. Kada je reč o vakcinaciji u drugoj godini života u pitanju ona je niža nego u 2018. godini, dok je obuhvat revakcinacije pred polazak u školu nešto višu u odnosu na prošlogodišnje", naveli su sa Batuta za "Blic".
      - Obavezna vakcinacija mora da nastavi da se sprovodi, tu govora nema - naglasila je 8. aprila dr Darija Kisić Tepavčević, zamenica direktora Insituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", na redovnoj pres konferenciji posvećenoj preseku stanja oko epidemije korona virusa u Srbiji.
      U suprotnom, upozorila je, "uskoro bi mogli da imamao epidemiju drugih bolesti, a koje vakcinama mogu uspešno da se spreče".
      Inače, a pogotovo sada u situaciji kada se borimo sa koronom, virusom koji je definitivno promenio svet i sve naše navike, to nam sigurno ne treba.
      U prethodnoj godini u Evropskom regionu SZO u prvih šest meseci prijavljeno je 90.000 slučajeva morbila u 48 od 53 zemlje, što je dvostruko veći broj u odnosu na registrovane slučajeve u 2018. godini. Do kraja godine registrovano 104.248 slučajeva, od kojih je 60 odsto bilo u Ukrajini.
      Nijedna zemlja Evropske unije nije registrovala nula slučajeva, a više od 55 odsto obolelih su bile osobe u uzrastu preko 15 godina života.
      - Kod jednog deteta od 20 obolelih male boginje izazivaju zapaljenje pluća, a od svakih hiljadu dece koja dobiju male boginje jedno ili dvoje će umreti - upozoravaju sa Batuta.
      U 2019. godini registrovano je 22 slučaja morbila u našoj zemlji.
      Činjenica 6: Kalendar imunizacije je nezaobilazan
      Vakcine su vremenom postale žrtve svog uspeha, jer se "ne vide" oboleli, već samo oni koji nisu imali prilike da obole od bolesti protiv kojih su vakcinisani. Zato je sačinjen kalendar obavezne imunizacije koje se Srbija uz većinu zemalja sveta pridržavaju.
      Ako ga pogledate dobro, videćete da su u njemu su pobrojane bolesti od kojih su milioni ljudi umirali u prošlosti. Difterija je samo u Americi odnosila početkom prošlog veka po 10.000 života godišnje, a 12,5 miliona njih je umrlo sredinom prošlog veka od rubeola.
      Sada mnoge od ovih bolesti ne pominjemo, a da vakcine nema da nas zaštiti, pretile bi nam pandemije. Zato je važno, izuzeno važno pratiti kalendar imunizacije.
      Foto: Institut za javno zdravlje Batut / RAS Srbija Kalendar imunizacije Foto: Institut za javno zdravlje Batut / RAS Srbija Kalendar imunizacije Činjenica nad činjenicama: Vakcinacija nema alternativu
      Šta bi bilo da vakcine nema i treba li dati prostora ljudima na izbor?
      - Sporna je i lako oboriva tvrdnja: "Gde postoji rizik, mora postojati izbor". Civilizovano življenje u kolektivu podrazumeva preuzimanje određenih rizika u ime opšteg dobra. Lakše je bacati pomije kroz prozor nego rizikovati pad silaskom niz stepenice, ali se pitanje izbora uopšte ne postavlja - kazao je epidemiolog Zoran Radovanović.
      Time bismo i završili.
      Vakcinacija, tema oko koje nema pogovora. TAČKA. Ovih 7 činjenica to potvrđuje i svi treba da ih znamo
      WWW.BLIC.RS Vakcina i tačka. Tekovina čovečanstva, koja je eliminisala i učinila zaboravljenim mnoge bolesti. Ona zbog koje bez guglanja o...  
    • Од Поет,
      A i musko zaulavo, jos jedna lepojka ! <3
       



    • Од w.a.mozart,
      Otvaram temu sa nadom da će biti korisna svima koji, kada kliknu na nov sadržaj, ne vide gde bi pisali
×
×
  • Креирај ново...