Jump to content

Evo kako najbolje odgovoriti na negativne komentare

Оцени ову тему


Препоручена порука

Uvrede i toksične reči najčešće izazivaju negativne emocije. Govorimo konkretno o izjavama sa ciljem uvrede, kada kritika nije usmerena na delo, već na samu osobu. Često nismo spremni da se suo;imo sa takvom situacijom i odbranimo se od negativne energije, ali postoji jedan psihološki trik koji vam može pomoći.

Psiholozi ističu da je prvo i najvažnije da razumete koja se namera krije iza takvih reči. U suočavanju sa osudama, uvredama i negativnim kritikama, neophodno je razvijati emocionalnu inteligenciju. Ovo će omogućiti da pravilno procenite situaciju i pravilno reagujete na nju, ne dovodeći u pitanje njihovo lično psihološko stanje. 

ljiljanaJagodic1-1.thumb.jpg.857279d3dae69e23f24f9b3c3cd5d960.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ako ste suočeni sa negativnim izjavama, pokušajte da shvatite šta vaš protivnik želi od vas. U 99% slučajeva od 100 očekuje sličnu reakciju, odnosno da i vi na njihove reči reagujete negativno. Možda ste iznenađeni, ali ovakva osoba ćočekuje da reagujete negativno i da započnete raspravu, jer to će nahraniti njen ego, a i imaće izgovor jer ste imali povratnu reakciju koja je slična njenim rečima.

Iz ovoga sledi da na zlonamerne komentare ne biste trebali odgovarati na isti način. U suprotnom, dolazi potpunog trošenja energije oba sagovornika. Najbolje rešenje je postići takav nivo emocionalne svesti da odajete utisak kao da vas te izjave ne pogađaju. Odnosno, jasno razumete da ljudi šire sami ono čime su i sami ispunjeni - to su duboko nesrećne osobe koje vas vređaju samo kako bi se sami osećali bolje.

Najbolje rešenje u ovom slučaju je osmeh. Ovo će pokazati protivniku da ste sigurni i imuni na njegove reči. Zatim pitajte zbog čega vas osuđuje. Ovo ponašanje će razoružati počinioca. Prvo, on najmanje očekuje takvu reakciju. I drugo, učinićete da iskusi jednu od najneprijatnijih senzacija za bilo koju osobu - osećaj krivice.

Ova tehnika vam omogućava ne samo da zaustavite neprijatan incident, već i da ne zaštitite svoju emocionalnu ravnotežu. 

 

sensa.mondo.rs

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, JESSY рече

Zatim pitajte zbog čega vas osuđuje. Ovo ponašanje će razoružati počinioca.

S tim što pravog manipulatora (psihopatu) ovo neće razoružati. Reći će hladnokrvno da nas ne osuđuje i da je to samo pogrešna interpretacija njegovih reči. :0212_rolleyes: Najbolje ignor. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Психологија, прије свега, није наука, већ научна дисциплина (као историја нпр.), што је потпуно легитимно по питању науке. Једини је проблем, шта заиста значи то, научна дисциплина? Али свакако не значи да психологија посједује истину човјековог бића (исто као што ни историја нема тапију на сва свјетска збивања, већ их само донекле сагледава). И зашто онда психолози излазе с некаквим готовим рецептима, за човјека? Тако се он једино може препознати и остварити у оквирима те научне дисциплине, у којој се ни сами психолози обично не дотичу истине.

Највећим својим дијелом психологија стоји у суштој супротности с Еванђељем. Чак и кад Цркву у којој човјек треба да се возглави сматра за нешто битно, психологија му ипак препоручује да у самом себи тражи истину и да је однекуд ископа, из те своје створене природе, А нетворену благодат Цркве да носи , ваљда, као неки привјезак, којем ће се тек посветити. Тражећи му намјену и смисао, али само да то не буде на уштрб те већ нађене дисциплине.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 7 часа, slovoA рече

 

ti ga baš pretera...opusti se malo...nismo na Golom otoku...još malo pa ćeš da uzmeš štap i udri po nama...

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 30 минута, JESSY рече

još malo pa ćeš da uzmeš štap i udri po nama...

То, да ријеч може да заболи, то си у праву.  Али нећу узети штап. Нека га у рукама разних психолога и љекара, као добрих пастира због којих смо, између осталог, у тако добром стању као човјечанство.

А што се Голог отока тиче, и ту си у праву. Не знам, шта ми би да тако заглавим? Одох под хитно да изгрлим себе и своју слободу, пазећи наравно, да како не претјерам.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 23 часа, Smaragdni kamičak рече

S tim što pravog manipulatora (psihopatu) ovo neće razoružati. Reći će hladnokrvno da nas ne osuđuje i da je to samo pogrešna interpretacija njegovih reči. :0212_rolleyes: Najbolje ignor. 

Slazem se. Ali ako smo smo svesni da imamo posla sa manipulatorom i psihopatom, njega necemo pitati zasto nas povredjuje. Tako da je vazno to podizanje svesti, da identifikujemo sa kim imamo posla a onda cemo prilagoditi reakciju i reci. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Trifke,
      Zanimljivo!
      Jutarnji otkriva tri modela kako su potkupljivali hrvatske liječnike u aferi Pfizer, DORH preuzeo slučaj
      WWW.JUTARNJI.HR    
    • Од JESSY,
      Postoji mnogo načina da definišemo traumu. Radna definicija oko koje se većina psihologa ovih dana slaže jeste da je za nas potencijalno traumatičan svaki događaj koji je bio „previše, desio se prerano i prevelikom brzinom“ da bi naš nervni sistem i psihološki aparat mogli da ga obrade i prevladaju.
      Kada govorimo o traumama nastalim usled nekog oblika zlostavljanja ili zanemarivanja u periodu detinjstva ili adolescencije, bavimo se nečim što psiholozi nazivaju „razvojne traume“. Razvojne traume predstavljaju ponavljana neprijatna ili pak jako povređujuća iskustva koja smo doživeli u ranijim fazama života u interakciji sa osobama koje su o nama na neki način brinule (roditelji, učitelji i druge vrste staratelja).
      Kada je osoba koja počini zlostavljanje (nasilno ponašanje koje osoba koristi za sticanje ili održavanje moći i kontrole nad drugom osobom ili osobama) neko ko je mladoj osobi blizak i u koga je možda imala poverenja, osoba se neminovno isprva suočava sa velikim bolom, šokom, nevericom i unutrašnjim konfliktom. Ukoliko je tom činu prethodio jedan drugačiji tip odnosa gde je osoba verovala da se oseća bezbedno ili je pak postojala određena emotivna vezanost, mlada osoba je suočena sa svešću o tome da je osoba kojoj je verovala odjednom osoba koja ima moć i nameru da joj ugrozi psihološki, a možda i telesni ili čak životni integritet. Iskustva koja nam unesu ovakvu količinu šoka u našu predstavu realnosti imaju potencijal da nam poljuljaju poverenje u sopstvene (dosadašnje) procene, pa i celokupnu psihološku realnost. Skok iz bezbednosti u doživljaj ugroženosti u okviru jednog istog odnosa je nepomirljiv, naročito ako se desi naglo, te je izazovno uneti u takvo iskustvo red i smisao.
      Još jedna važna reakcija koja često prati ovakvu vrstu iskustava jeste doživljaj koji psiholozi nazivaju „stanje zamrznutosti“ odnosno stanje u kom doživljavam opasnost, a istovremeno ne vidim kako mogu da se s njom „borim“ niti da iz nje „pobegnem“. Takvo parališuće stanje delimično je odgovor našeg nervnog sistema koji nam može u jednoj mnogo manjoj meri biti poznat iz situacija u kojima smo se istovremeno uplašili i par trenutaka ostali „zakočeni“ ne znajući kako da odreagujemo na doživljenu opasnost. Ukoliko iskustvo traje više od par trenutaka, naše stanje „zamrznutosti“ može da potraje. Ukoliko se traumatsko iskustvo ponavlja, a mi i dalje ne doživljavamo da postoje opcije „bega“ i „borbe“ (ili se pak dogodi previše iznenada da bismo te opcije sagledali) neretko primenjujemo psihološki mehanziam disocijacije koji je u tim situacijama protektivan jer nam omogućava da budemo psihološki odsutni iz sadašnjeg trenutka u kom se bolno iskustvo ponavlja. Na izvestan način mi tako privremeno „prekidamo vezu“ sa bolnim iskustvom kako bismo ga preživeli jer neretko nemamo bolji alat.
    • Од Поуке.орг инфо,
      Ako Vas zovu iz neke firme i traže Vaše podatke, ili Vam nešto nude, a da prethodno za to niste dali saglasnost, dovoljno je da odgovorite da je to zakonom zabranjeno, da Vas više ne kontaktiraju, i da na tome završite razgovor.
      Po Zakonu o oglašavanju, firmama je zabranjeno da Vas zovu ukoliko im za to niste dali prethodnu saglasnost. Čak i ukoliko ste nekad ranije dali saglasnost, možete je u bilo kom trenutku opozvati.
      Novčane kazne za kršenje ovog zakona se kreću do 2 miliona dinara. U slučaju da i pored Vaše opomene nastave da Vas kontaktiraju, možete podneti prijavu tržišnoj inspekciji. Sama činjenica da ovo znate (i to pomenete tokom razgovora) je najčešće dovoljna da se poziv više nikada ne ponovi.
       
      Kako da se odbranite od neželjenih telefonskih poziva i ponuda | KupujemProdajem
      BLOG.KUPUJEMPRODAJEM.COM Po Zakonu o oglašavanju, firmama je zabranjeno da Vas zovu ukoliko im za to niste dali prethodnu saglasnost. Čak i ukoliko ste nekad ranije dali saglasnost, možete je u bilo kom trenutku...  
×
×
  • Креирај ново...