Jump to content

Папа Фрањо ограничио слављење латинске мисе

Оцени ову тему


Препоручена порука

Poglavar Rimokatolčke crkve Franja danas je ponovo ograničio slavljenje stare latinske mise, poništivši odluku svog prethodnika Benedikta Šesnaestog, zbog čega su ga odmah kritikovali tradicionalisti koji su taj potez osudili kao napad na njih i na drevnu liturgiju.

 

Ograničenja koja je Benedikt Šesnaesti ublažio 2007. godine, papa Franja je danas ponovo uveo, sa namerom da suzbije korišćenje stare latinske mise.

On je kazao da se na taj potez odlučio jer je Benediktova reforma postala izvor podela u crkvi i jer su je zloupotrebljavali katolici suprotstavljeni Drugom vatikanskom saboru, odnosno skupovima iz 1960-ih kojima su modernizovana Crkva i njena liturgija.

 

Kritičari navode da nikada ranije jedan papa nije tako temeljno poništio odluku svog prethodnika.

Potez pape Franje će izvesno usmeriti veći gnev desničara prema njemu.

Papa je proglasio novi zakon kojim se zahteva da biskupi odobravaju proslave stare latinske mise, dok novoimenovani sveštenici treba da dobiju eksplicitnu dozvolu od svojih biskupa da bi je slavili.

Prema novom zakonu, biskupi moraju da utvrde i da li grupe vernika privržene staroj misi prihvataju zaključke Drugog vatikanskog sabora koji je omogućio da se misa slavi na narodnom umesto na latinskom jeziku.

 

Te grupe ne mogu da koriste redovne crkve. Umesto toga, biskupi moraju da pronađu alternativne lokacije bez stvaranja novih parohija.

Papa Franja je rekao da je cilj njegovog poteza promovisanje jedinstva i zaceljivanje podela unutar Crkve koje su povećane od Benediktove reforme 2007. godine.

Naveo je da je oduku zasnovao na prošlogodišnjem anketiranju svih katoličkih biskupa u svetu, za čije je odgovore rekao da „otkrivaju situaciju koja ga okupira i žalosti i ubeđuje da postoji potreba za intervencijom“.

       "Данас",16.јул 2021,

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Hrvatski
COOKIE POLICY
The portal Vatican News uses technical or similar cookies to make navigation easier and guarantee the use of the services. Furthermore, technical and analysis cookies from third parties may be used. If you want to know more click here. By closing this banner you consent to the use of cookies.
I AGREE
Radio Vatikan    
 
RasporedPodcast
 
 
 
 

2021.07.16 Messale aperto su altare

PAPA

Papa Franjo objavio nove odredbe o uporabi Rimskog misala iz 1962. godine

Papa Franjo objavio je Motuproprij “Traditionis custodes“ kojim redefinira načine korištenja predkoncilskog Misala. Prema Motupopriju, u njegovu korištenju veća je odgovornost na biskupima, a skupine povezane s misom po izvanrednom obliku rimskog obreda (tzv. tradicionalna misa) ne smiju isključiti legitimitet koncilskih reformi i rimskih prvosvećenika
 

Nakon savjetovanja s biskupima diljem svijeta, Papa je odlučio preinačiti odredbe koje se odnose na korištenje Misala iz 1962. godine. Motuproprij “Traditionis custodies” popraćen je pismom u kojem obrazlaže svoje odluke.

Odgovornost za reguliranje slavlja mise po izvanrednom obliku ima biskup koji je jedini nadležan za odobravanje upotrebe Rimskog misala iz 1962. u svojoj biskupiji, u skladu sa smjernicama Apostolske Stolice. Biskup treba potvrditi da skupine koje slave liturgiju prema Misalu iz 1962. ne poriču valjanost reforme II. vatikanskog koncila i rimskih prvosvećenika.

Mise koje se slave prema Misalu iz 1962. neće se više održavati u župnim crkvama, već će biskupi  odrediti mjesto i vrijeme kada će se slaviti. Zahtijeva se da liturgijska čitanja budu na narodnome jeziku, koristeći prijevode koje odobravaju biskupske konferencije. Predvoditelja delegira biskup.

Svećenici koji će biti zaređeni nakon objave Motuproprija, a žele slaviti misu po izvanrednom obliku rimskoga obreda moraju podnijeti službeni zahtjev biskupu, koji će se o davanju ovlasti savjetovati s Apostolskom Stolicom. Oni koji već slave misu po izvanrednom obliku trebali bi tražiti od svoga biskupa odobrenje za nastavak.

U popratnom pismu, Papa objašnjava kako su ustupci njegovih prethodnika u vezi s upotrebom Rimskog misala iz 1962. godine učinjeni prije svega zbog želje za zacjeljivanjem raskola uzrokovanoga pokretom mons. Lefebvrea.

Rezultati istraživanja koje je nedavno među biskupima provela Kongregacija za nauk vjere otkrivaju situaciju koja me brine i rastužuje te me potiču na intervenciju, napisao je papa Franjo te istaknuo da se želja njegovog prethodnika Benedikta XVI. da se osigura jedinstvo često ozbiljno zanemaruje.

Papa je  napomenuo kako je ražalošćen zbog zlouporaba u liturgiji sa svih strana. Žali i zbog toga što je nerijetko instrumentalna uporaba Misala iz 1962. godine povezana i s odbacivanjem ne samo liturgijske reforme, već i samog II. vatikanskog koncila, kao i neutemeljenim tvrdnjama da je izdala tradiciju i “pravu Crkvu”. Sumnjati u koncil, objašnjava Papa, znači sumnjati u namjere otaca koji su iskazali snagu svoje kolegijalnosti na svečan način “cum Petro et sub Petro” na ekumenskom koncilu i u konačnici, znači sumnjati u samog Duha Svetoga koji vodi Crkvu.

Sve je jasnija uska veza između izbora proslava prema pretkoncilskim knjigama i odbacivanja Crkve i njezinih institucija u ime onoga što se naziva “istinskom Crkvom”. Ovdje se radi o tvrdnji koja se protivi zajedništvu, potiče podjelu. U svrhu obrane jedinstva Kristova tijela, prisiljen sam opozvati ovlasti koje su dali moji prethodnici, zaključio je papa Franjo.

(Vatican News - pms)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

10. Je li na Drugom vatikanskom saboru zabranjen latinski jezik, gregorijansko pjevanje, orgulje i stav ad orientem u svetoj misi?

Nije. Sacrosanctum Concilium, konstitucija o svetoj liturgiji, nije zabranila korištenje ijedne od tih stvari.

Upravo suprotno: njome je sačuvan latinski kao službeni jezik latinskog obreda, i rekla je sljedeće o upotrebi latinskoga u sv. misi: „Moraju se poduzeti koraci kako bi i vjernici mogli govoriti ili pjevati na latinskom one dijelove ordinarija mise koji su za njih.”

Što se tiče gregorijanskoga pjevanja, kaže: „Crkva priznaje gregorijansko pjevanje kao naročito pogodno za rimsku liturgiju: dakle, ako se jednako pristupa drugome, treba zauzeti prvo mjesto u liturgijskim službama.”

Što se tiče orgulja, kaže: „U Latinskoj Crkvi orgulje se iznimno cijene, jer su one tradicionalni glazbeni instrument, koji dodaje divan sjaj crkvenim obredima i snažno uzdiže čovjekov um k Bogu i k višim stvarima.”

Ne govori ništa o liturgijskoj orijentaciji, to jest o tome slavi li svećenik misu ad orientem (prema oltaru) ili versus populum (prema narodu). Zapravo, mnoge su crkve uključile stav ad orientem u redoviti oblik mise.

Neslaganja o tim i daljnjim pitanjima uzrokovana su pogrešnom primjenom tekstova Drugog vatikanskog sabora, a ne samim tekstovima.

 

 

WWW.BITNO.NET

Drugi vatikanski sabor bio je 21. i (najrecentniji) ekumenski koncil Katoličke Crkve. Ovo su odgovori na 12 najčešćih pitanja o njemu

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
  • Сличан садржај

    • Од Milan Nikolic,
      Рајко Петровић, истраживач–сарадник са Института за европске студије, говорио је данас о расту нестабилности у Латинској Америци.

      Куба, Хаити, Никарагва, Бразил, Колумбија, Перу, Мексико, Аргентина, Венецуела...

      ,,Повлачење САД из Авганистана и Сирије, можда чак и из Европе у неком наредном периоду, доноси додатне тешкоће Латинској Америци, јер САД ће тамо фокусирати сву своју пажњу''.

      https://youtu.be/czj8YqcvK-I?t=3568
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Папа Фрања упутио је Митрополиту дабробосанском Хризостому, Синоду СПЦ и целој СПЦ изразе саучешћа поводом смрти Патријарха српског Иринеја, уз поруку да је покојни патријарх, упркос бројним патњама, остао човек вере и дијалога, скроман и весео.

       
      „Он је посветио свој живот Богу и неговао дух заједништва у срцу СПЦ. Убеђен сам да су се братски односи између Католичке цркве и СПЦ развили и ојачали уз вођство Патријарха Иринеја, да ће наставити да напредују и доносе плодове у годинама пред нама”, написао је папа у писму упућеном 21. новембра, јавља Танјуг.
      “Уз захвалност Богу подсећам на дугогодишње верно служење покојног Патријарха Господу и Цркви и његов светли пример хришћанско сведочење радости Јеванђеља”, нагласио је папа Фрања.
       
      Извор: Митрополија црногорско-прирморска
    • Од александар живаљев,
      Папа Фрања: Заштитити законом хомосексуалце, да имају право на породицу
      У документарном филму "Фрања", папа Фрања је рекао да би хомосексуалци требало да буду заштићени законима грађанских заједница.
      Папа Фрања је додао и да хомосексуалци имају право на породицу.
        Папа Фрања: Заштити законом хомосексуалце, да имају право на породицу "Они су Божја деца и имају право на породицу. Нико не би требало да буде изопштен или огрочен због тога", навео је папа Фрања.
      Нагласио је да је потребно развити законе грађанских заједница, преноси Ројтерс.
      "Тако су правно заштићени. Заузимам се за то", рекао је папа Фрања.
      ИЗВОР:ТАНЈУГ
             
    • Од Zoran Đurović,
      Свети Лав Велики, папа римски
      Беседа на Преображење Господње
       
      Исус је желео да наоружа своје ученике великом снагом духа и постојаношћу која би им омогућила да без страха узму свој крст, упркос његовој одбојности. Такође је желео да они не поцрвене због његовог страдања, да се не постиде стрпљења са којим је требао да поднесе тако окрутно страдање, иако није изгубио ни најмање славу своје моћи. Исус је „узео са собом Петра, Јакова и Јована и поведе их на високу планину“, и у том тренутку показа им сјај своје славе. Чак иако су они разумели да је божанско величанство обитавало у њему, и даље нису били свесни моћи садржане у том телу које је закривало божанство...


      Свети Лав I папа римски (од 29 септ. 440 до 10 нов. 461)
      Фреска из Santa Maria Antiqua (Roma)
      Господ манифестује своју славу у присуству многих сведока и чини да тело, које му  је заједничко са свим људима, има толико сјаја „да његово лице постаде налик сјају сунца, а одећа једнака белини снега“. Ово преображење, несумњиво, имало је за циљ пре свега уклањање из душе ученика скандал  крста, тако да понижење Страдања, добровољно прихваћеног, не би пољуљало њихову веру... Али, према плану ништа мање предострожном, он је дао чврст темељ нади свете Цркве, како би цело тело Христово постало свесно каквог би преображења било предмет и такође да би удови узајамно обећали учествовање у тој слави која је блистала у Глави. О тој слави је сам Господ, говорећи о величанству свог другог доласка, рекао: „Тада ће праведници засијати као сунце у царству Оца њиховога“ (Мт 13, 43). Исто је тврдио и апостол Павле говорећи: „Верујем да патње садашњег времена нису упоредиве са будућом славом која ће се открити у нама“ (Рим 8, 18)... У другом пасусу он још каже: „Јер сте, уствари, мртви и ваш живот је већ скривен са Христом у Богу. Када се јави Христос, живот ваш, тада ћете се и ви с њим пројавити у слави“ (Кол 3, 3-4).
       
      * * *
       
       
      - Лепа мисао из једне друге беседе папе Лава
      „Сви они који су у Христу поново рођени задобијају краљевско достојанство знаком крста. Помазањем Светим Духом су затим посвећени у свештенике. Тако да не постоји само та специфична служба која одговара нашој функцији, јер су сви хришћани обучени у духовну и натприродну харизму, која их чини учесницима краљевске лозе и свештеничког позива. Зар није краљевска функција да душа, покорна Богу, управља својим телом? Није ли свештеничка улога посвећивање чисте савести Господу и приношење беспрекорне жртве нашег обреда на олтар срца? Божијом благодаћу ове су функције заједничке свима“.
      Лавове текстове превела Сузана Ђуровић.
      Срећан празник преображења из Рима вам желе Сузана и Ава Зоран
    • Од Zoran Đurović,
      Свети Лав Велики, папа римски
      Беседа на Преображење Господње
       
      Исус је желео да наоружа своје ученике великом снагом духа и постојаношћу која би им омогућила да без страха узму свој крст, упркос његовој одбојности. Такође је желео да они не поцрвене због његовог страдања, да се не постиде стрпљења са којим је требао да поднесе тако окрутно страдање, иако није изгубио ни најмање славу своје моћи. Исус је „узео са собом Петра, Јакова и Јована и поведе их на високу планину“, и у том тренутку показа им сјај своје славе. Чак иако су они разумели да је божанско величанство обитавало у њему, и даље нису били свесни моћи садржане у том телу које је закривало божанство...


      Свети Лав I папа римски (од 29 септ. 440 до 10 нов. 461)
      Фреска из Santa Maria Antiqua (Roma)
      Господ манифестује своју славу у присуству многих сведока и чини да тело, које му  је заједничко са свим људима, има толико сјаја „да његово лице постаде налик сјају сунца, а одећа једнака белини снега“. Ово преображење, несумњиво, имало је за циљ пре свега уклањање из душе ученика скандал  крста, тако да понижење Страдања, добровољно прихваћеног, не би пољуљало њихову веру... Али, према плану ништа мање предострожном, он је дао чврст темељ нади свете Цркве, како би цело тело Христово постало свесно каквог би преображења било предмет и такође да би удови узајамно обећали учествовање у тој слави која је блистала у Глави. О тој слави је сам Господ, говорећи о величанству свог другог доласка, рекао: „Тада ће праведници засијати као сунце у царству Оца њиховога“ (Мт 13, 43). Исто је тврдио и апостол Павле говорећи: „Верујем да патње садашњег времена нису упоредиве са будућом славом која ће се открити у нама“ (Рим 8, 18)... У другом пасусу он још каже: „Јер сте, уствари, мртви и ваш живот је већ скривен са Христом у Богу. Када се јави Христос, живот ваш, тада ћете се и ви с њим пројавити у слави“ (Кол 3, 3-4).
       
      * * *
       
       
      - Лепа мисао из једне друге беседе папе Лава
      „Сви они који су у Христу поново рођени задобијају краљевско достојанство знаком крста. Помазањем Светим Духом су затим посвећени у свештенике. Тако да не постоји само та специфична служба која одговара нашој функцији, јер су сви хришћани обучени у духовну и натприродну харизму, која их чини учесницима краљевске лозе и свештеничког позива. Зар није краљевска функција да душа, покорна Богу, управља својим телом? Није ли свештеничка улога посвећивање чисте савести Господу и приношење беспрекорне жртве нашег обреда на олтар срца? Божијом благодаћу ове су функције заједничке свима“.
      Лавове текстове превела Сузана Ђуровић.
      Срећан празник преображења из Рима вам желе Сузана и Ава Зоран

      View full Странице
×
×
  • Креирај ново...