Jump to content
  1. Violetta Valery

    Violetta Valery

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је данас, на Духовски понедељак, Свету архијерејску Литургију у Подворју Руске Православне Цркве у Београду, Храму Свете Тројице на Ташмајдану, а по традицији својих претходника на трону Светога Саве да богослужи у овој светињи поводом храмовне славе.

       
      Звучни запис беседе
       
      Током Свете Литургије Патријарх је најпре чином протосинђела, а затим чином архимандрита одликовао сабрата Светоархангелског општежића у Ковиљу јеромонаха Јеротеја (Петровића), иначе изабраног викарног Епископа топличког.
      Протојереј Виталиј Тарасјев захвалио се у име целе пуноће Руске Православне Цркве Патријарху Порфирију што је по угледу на наше претходне Патријархе служио Свету Литургију за Храмовну славу: „и том приликом принели бескрвну жртву за здравље и спасење Његове Светости Патријарха московског и све Русије г. Кирила, за све нас овде присутне под вашим светим омофором и такође за наш многострадали народ на Косову и Метохији и у свим Српским Светосавским историјским земљама. Такође смо се помолили да Господ Бог подари свој мир земљи Украјинској на којој су нажалост сада братоубилачке међусобице и зато је потребно увек да се молимо једни за друге, јер само на тај начин можемо призвати Господа да буде са нама. И онда када је Он са нама онда заиста све оно што нам се чини немогуће постаје могуће и остварују се“. На крају, прота Виталиј је, испред Руске Православне Цркве, поклонио панагију (епископски медаљон) са ликом Свете Тројце. 
      У својој беседи о догађају Педесетнице, када је Дух Свети сишао на Апостоле Патријарх Порфирије је између осталог рекао, да су некада људи хтели да досегну до неба зидајући Вавилонску кулу, али та мисао, сама по себи није промашај, ако се „досеже до неба да би сусрели Бога, то је благословено и за то смо творени“. Али доћи до места где Он обитава није могуће доћи без Његове љубави и Његове благодати. Да људи не би реализовали своје тежње у мисли да могу бити равни Богу и да не би реализовали крајње зло као последицу гордости Бог је пумутио људима језике да се не разумеју, рекао је између осталог Патријарх Порфирије напомињући да: „ О неразумевању, о употреби језика који нас дели, о употреби језика који рањава другога и ми имамо своје искуство. Али на Духове Господ је показао којим језиком треба да говоримо да бисмо били близу другима“.
      „Апостоли су били испуњени Духом Светим, али нису хтели да ту благодат чувају за себе. Него су и сами благодаћу Божијом постали извор благодати. И отуда, коју год да су реч рекли, јер је то била реч благодаћу Божијом испуњена, покренута и испуњена љубављу, а онда самим тим блиска сваком људском створењу“ рекао је Патријарх Порфирије додајући да су отуда сви разумели апостоле шта су говорили.
      „Жалимо се ми понекад да гоне Цркву. Жалимо се ми понекад да нас не разумеју. Па како ће нас разумети, на данашњи дан ми то треба да разумемо. Ако ми оно што нам је Бог дао не делимо међусобно. Ако ми између себе спречавамо једини друге да будемо браћа, ако ми између себе искључујемо једни друге из својих живота. Ако ми, једном речју, заједно нисмо Црква. А Црква је заједница људи међусобно и заједница са Богом. Али конституисана, покренута и реализована Духом Светим, истакао је, између осталог,  Патријарх Порфирије у својој беседи.
       
      Извор: Радио Слово љубве
    • Од JESSY,
      Кондак 1.
      Теби, изабраном страдалцу Христовом, који си незлобиво као
      јагње на заклање злом бугарском краљу пошао, похвални песмопој
      сада узносимо, а ти, пошто си стекао велику слободу пред
      Господом, помоли се за спасење наше, да би могли са радошћу да
      ти кличемо: Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго
      владике Христа!
      Икос 1.
      Господ који у Светој Тројици пребива, стварајући анђеле на
      Небу, стварао је и анђеле на Земљи, међу којима и ти бејаше, свети
      мучениче Владимире, јер си сав живот свој анђелски поживео и због
      тога си се као анђео на Небеса узнео после страдања свога. Зато
      прими од нас ове анђелске похвале:
      Радуј се, јер си од царства свога желео да начиниш Христово
      Царство!
      Радуј се, јер беше кротак и побожан као мало који земаљски
      владалац!
      Радуј се, јер си народ Србски учио да правилно исповеда
      Свету Тројицу!
      Радуј се, јер те je више красила вера Божија, него царско
      порекло твоје!
      Радуј се, јер живот твој беше истинска служба Богу!
      Радуј се, јер се славно у Господу прослави!
      Радуј се, јер си јеретике обраћао истинској побожности!
      Радуј се, јер непрестано жуђаше за царством које није од овога
      света!
      Радуј се, незлобиво јагње Божије!
      Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике
      Христа!
      Кондак 2.
      И деда твој и отац, свети Владимире, били су краљеви Србски
      у Зети и Захумљу, али беху веома Богобојажљиви, па су и тебе од
      малена учили свакој побожности и непрестаном клицању Богу:
      Алилуја!
      Икос 2.
      Ти, блажени Владимире, од детињства би испуњен даровима
      духовним, јер беше кротак, смирен, Богобојажљив и чист животом,
      презирућу све земаљске насладе, а ревнујући за све оно што је
      узвишено и Божанско. Зато почуј ове похвале наше:
      Радуј се, јер ти преци беху благочестиви владари Србски!
      Радуј се, јер беше чист и душом и телом као извор планински
      од младости своје!
      Радуј се, јер од детињства твога живљаше анђелски и
      целомудрено!
      Радуј се, јер си Богомудро изучио сав Закон Божији!
      Радуј се, јер никада ниси ишао на веће безбожничко!
      Радуј се, јер од младости живљаше по заповестима Божијим!
      Радуј се, јер се ниси оскрнавио саблазнима овога света!
      Радуј се, јер у животу твоме све беше Богодолично!
      Радуј се, јер гораше као буктиња вере хришћанске!
      Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике
      Христа!
      Кондак 3.
      Још у раној младости тебе дадоше, свети Владимире, да се
      учиш ратним вештинама, које ти добро научи, али си се још више
      трудио да будеш добар војник Господа Христа и да Њему
      непрестано појеш: Алилуја!
      Икос 3.
      Због свега тога ти, свети Владимире, стече у себи и витештво,
      а још више и побожност, јер си даноноћно изучавао Свето Писмо,
      примењујући све заповести његове у животу своме. Посебно си био
      милосрдан према беднима и сиромашнима, који те необично
      љубљаше. Нека ове речи наше буду похвала доброти твојој:
      Радуј се, јер си од младости ревновао за узвишеним и
      Божанским стварима!
      Радуј се, јер марљиво изучи Божанско Свето Писмо!
      Радуј се, јер и телом, а још више духом беше истински
      украшен од Бога!
      Радуј се, јер си и војне вештине изучио на удивљење многих!
      Радуј се, јер љубављу и кротошћу владаше земљама Србским!
      Радуј се, јер имаше срце болећиво према убогима и
      сиромашнима!
      Радуј се, јер беше правичан и мирољубив према свакоме!
      Радуј се, јер у бојевима показиваше истинско витештво!
      Радуј се, јер беше владалац кога народ силно љубљаше!
      Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике
      Христа!
      Кондак 4.
      Пошто у Србским земљама где ти владаше, свети Владимире,
      беше доста богумила и других јеретика, ти их знањем Светог Писма,
      а поготово љубављу и незлобивошћу својом поврати истинитој Вери
      Христовој, па сви од радости запевасте: Алилуја!
      Икос 4.
      У животу и владању своме, ти, свети Владимире, све чињаше
      Богомудро, због чега би вољен од свију. У народ си слао учитеље
      да га учи науци Христовој, подизао си цркве и манастире, болнице и
      странопримнице, стварајући од земаљског царства свога Царство
      Божије, због чега ти кличемо овако:
      Радуј се, јер си подизао многе цркве и манастире!
      Радуј се, јер је кроз тебе вера Христова утврђена у роду
      нашем!
      Радуј се, јер Богомудро управљаше поданицима својим!
      Радуј се, јер си за путнике намернике странопримнице градио!
      Радуј се, јер си многе болнице за болеснике саградио!
      Радуј се, изобиље оскудних!
      Радуј се, заштитниче сиротих!
      Радуј се, храниоче удовица!
      Радуј се, верни слуго Сведржитеља Бога!
      Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике
      Христа!
      Кондак 5.
      Сејач кукоља на њиви Господњој ни теби није дао мира, свети
      Владимире, него је подизао и унутрашње и спољне непријатеље на
      тебе, како би те још више Богу приволео и како би још више ка
      Њему руке уздизао, појући: Алилуја!
      Икос 5.
      На тебе, свети Владимире, и земљу твоју, стално нападаше
      грчки цар Василије и бугарски Самуило. И када Самуило једном
      крену са силном војском на државу твоју, ти, не желећи да се узалуд
      лије крв људска, побеже са народом на гору Косогор, чекајући да
      непријатељ оде из тих крајева. Прими због тога ове усклике наше:
      Радуј се, јер си све непријатеље своје побеђивао силом Крста
      Господњег!
      Радуј се, јер неустрашиво чуваше државу од непријатеља!
      Радуј се, јер владаше земљом Србском по законима Божијим!
      Радуј се, јер у себи ниси гајио мржњу ни према
      непријатељима!
      Радуј се, јер као Аврам гостољубив беше!
      Радуј се, јер те и Небо и Земља чесно прослављају!
      Радуј се, благослове домова хришћанских!
      Радуј се, утврђење и правило вере Христове!
      Радуј се, верни слуго Господњи!
      Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике
      Христа!
      Кондак 6.
      Цар Самуило, сазнавши где се налазите, свети Владимире,
      опколи ту планину. Међутим, тада се још веће зло подиже на вас,
      јер почеше да вас уједају отровне змије, па ти, са свим народом
      подиже руке ка Богу да вас спасе од те напасти, вапијући: Алилуја!
      Икос 6.
      И Бог на молитве твоје, свети Владимире, умири змије, али те
      тада једна друга змија, кнез места где бејасте, издаде цару
      Самуилу, и ти допаде у ропство његово. Схвативши то као вољу
      Божију, ти рече да је боље да сам страдаш, него сав народ, и да као
      пастир добри сам положиш душу за овце своје. Због те жртве твоје
      ми ти кличемо:
      Радуј се, јер ниси желео да ти народ узалудно у ратовима
      гине!
      Радуј се, јер си и змије отровнице које ти војску уједаше
      молитвом Богу учинио благим!
      Радуј се, јер беше пастир добри Пастира Христа!
      Радуј се, изворе Божанске благодати!
      Радуј се, дубино смирења!
      Радуј се, радости побожних царева!
      Радуј се, утврђење Христових догмата!
      Радуј се, похвало Србске Цркве!
      Радуј се, заштитниче убогих и сиротих!
      Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике
      Христа!
      Кондак 7.
      И ти, свети Владимире, би заточен у град Преспу крај Охрида,
      где се у тамници даноноћно мољаше Богу. Тада ти се јави анђео
      Господњи, који те укрепи, рекавши ти да ћеш ускоро бити
      ослобођен, али и да ћеш мученички пострадати, нашта ти заједно са
      њим заблагодари Богу песмом: Алилуја!
      Икос 7
      А цар бугарски Самуило имађаше кћер Косару, чије срце беше
      веома милостиво према убогима и сужњима и које често
      посећиваше тамницама. И тако једном сишавши међу сужње да им
      ноге опере, она угледа и тебе, свети Владимире, и заволе те једном
      вишом љубављу, па пожеле да те ослободи. Прими због тога ове
      похвале наше:
      Радуј се, јер ради народа свога и сужањство претрпе!
      Радуј се, јер ти се у тамници јави анђео Господњи!
      Радуј се, јер ти је тај анђео благовестио мученичку кончину
      твоју!
      Радуј се, јер те је царева ћерка посећивала у тамници и
      тешила!
      Радуј се, похвало Васељене!
      Радуј се, украсу Цркве Христове!
      Радуј се, поборниче Крста Господњег!
      Радуј се, храбри борче за Истину Божију!
      Радуј се, непобедиво оружје царева и војника Христових!
      Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике
      Христа!
      Кондак 8.
      Кћи царева одмах похита ка оцу, молећи га да јој тебе, свети
      Владимире, пода за мужа. А он, неизмерно волећи своју кћер, а и
      знајући да си краљевске крви, благослови ваш брак, па ви од
      радости запевасте: Алилуја!
      Икос 8.
      И ти, свети Владимире, са супругом својом, поврати се из
      ропства дому своме, где би дочекан са великом радошћу. Тада ти,
      будући Богобојажљив, замоли супругу да у браку живите као
      девственици и да не прљате брачну постељу, већ да Богу узносите
      молитве дан и ноћ, што она смерно прихвати. И тако, ти владаше
      народом Србским са страхом Божијим, љубављу и сваком правдом.
      Нека те стога обрадују ове похвале наше:
      Радуј се, јер силног цара Самуила преобрати у љубав према
      теби!
      Радуј се, јер се из сужањства поврати у краљевину своју са
      верном супругом Косаром!
      Радуј се, јер иако у браку беше, девственик остаде!
      Радуј се, јер беше осветник страдалника!
      Радуј се, јер си диван у Светима Христовим!
      Радуј се, јер брзо услишаваш молитве наше!
      Радуј се, брзи исцелитељу од свих недуга!
      Радуј се, пастиру стада словесног!
      Радуј се, огњени мачу против јеретика!
      Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике
      Христа!
      Кондак 9.
      Када на власт у Бугарској дође злочестиви цар Владислав, он,
      завидећи незлобивости твојој, свети Владимире, смишљаше како да
      те домами себи и да те убије, не знајући да је од свега најлепше
      певати Богу: Алилуја!
      Икос 9.
      Да ли би и најречитија уста могла да опишу чудо које се потом
      догодило. Јер када ти, свети Владимире, пође једном у шуму, показа
      ти се орао, на чијим леђима као сунце блисташе сјајни Крст. Он тај
      Крст спусти на земљу и постаде невидљив. А ти се смерно поклони
      Крсту, па нареди да се у знак знамења тога на томе месту сагради
      црква, у коју би и тај Крст положен. Удивљени због чуда које се
      догодило ми ти певамо:
      Радуј се, јер ти Господ као знак страдања твога посла Часни
      Крст као знак страдања свога!
      Радуј се, јер и теби, као и цару Константину, беше од Бога
      показан Часни и Животворни Крст Господњи!
      Радуј се, јер си у виду орла видео Божанског анђела!
      Радуј се, јер ти је орао са небеса Часни Крст донео!
      Радуј се, јер си на том месту подигао цркву Божију!
      Радуј се, јер си у тој цркви многе сузе пролио, ишчекујући
      блиску кончину своју!
      Радуј се, блажени, јер благујеш у Царству Христовом!
      Радуј се, милостиви, јер милостињу делише на све стране!
      Радуј се, жалостиви, јер све уцвељене и сиротне сажаљеваше!
      Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике
      Христа!
      Кондак 10.
      У томе храму, ти, свети Владимире, провођаше дане и ноћи на
      молитви и свеноћним бдењима, јер осети да се приближава
      проречено време страдања твога, благодарећи Богу на свему
      песмом: Алилуја!
      Икос 10.
      Тада те, свети Владимире, краљ Владислав позва себи, као на
      договор, али супруга твоја Косара, не поверова речима његовим,
      него она оде на разговор са њим, јер му беше рођака. Тада он и њу
      обману, пославши ти по посланицима златан Крст, као доказ
      пријатељства свога. А ти затражи од њега не златни, него дрвени
      Крст на каквом је и Господ био разапет, што он притворно и учини,
      не би ли те примамио себи. Гледајући незлобивост твоју, ми ти
      кличемо:
      Радуј се, јер си попут највећих молитвеника истрајно на
      молитви у храму стајао!
      Радуј се, јер си веровао да онај који се Крстом куне, неће
      преварити!
      Радуј се, јер се ниси уплашио неправедне смрти која ти је
      спремана!
      Радуј се, јер чудесну смрт прими која задиви и непријатеље
      твоје!
      Радуј се, Богомудри учениче и следбениче Свете Тројице!
      Радуј се, јер беше кротак и смеран срцем!
      Радуј се, кротки слуго Небеског Цара!
      Радуј се, одбрано заробљених!
      Радуј се, заклоне нападнутих!
      Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике
      Христа!
      Кондак 11.
      Пошавши са добијеним Крстом на крсни пут свој, ти, свети
      Владимире, мољаше се целим путем Богу, свративши на крају у
      једну цркву, где се исповеди и причести Светим Тајнама Христовим,
      запевавши: Алилуја!
      Икос 11.
      Када ти, свети Владимире, дође у град Преспу, краљ
      Владислав, чим те угледа, удари те мачем, у жељи да те убије, али
      те нимало не повреди. Тада му ти, јагње Божије, даде свој мач, и он,
      помрачен умом, узе га у руке своје и одсече ти главу. А ти узе главу
      своју рукама, па усевши на коња, одјури цркви где си се причестио,
      и у њој рече: У руке Твоје, Господе, предајем дух мој! Задивљени
      необичним чудом, ми ти кличемо:
      Радуј се, јер си као јагње на заклање злочестивом бугарском
      краљу пошао!
      Радуј се, јер си се пре смрти исповедио и причестио пречистим
      Тајнама Христовим!
      Радуј се, јер нека невидљива сила не дозволи бугарском
      краљу да те усмрти мачем својим!
      Радуј се, јер му ти тада незлобиво даде свој мач да будеш
      убијен њиме!
      Радуј се, јер си Господу на дар рукама својим чудесно главу
      принео!
      Радуј се, јер си чудесно испустио душу своју у храму Божијем у
      којем си се последњи пут причестио!
      Радуј се, јер се наслађујеш светлошћу Тросунчаног Божанства!
      Радуј се, јер си венац мучеништва од Господа задобио!
      Радуј се, јер си хору мученика на Небесима прибројан!
      Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике
      Христа!
      Кондак 12.
      Чесно тело твоје, свети мучениче Владимире, епископи и
      свештеници са славопојем погребоше у тој цркви, уз неутешан плач
      супруге твоје Косаре. И већ прве ноћи на гробу твоме се указа
      чудесна светлост, и анђелско појање: Алилуја!
      Икос 12.
      То чудо силно уплаши злочестивог цара, па он тело твоје,
      свети мучениче Владимире, предаде супрузи твојој, која га пренесе
      у Србску земљу и положи у храм Мајке Божије. И Господ кроз векове
      до данашњег сачува тело твоје нетрулежним, из кога се осећаше
      предиван миомир, и од кога се догађаху многа чудеса, да сведоче о
      великој светости твојој. Прими због тога ове усклике наше:
      Радуј се, јер си си принео у чисту и непорочну жртву на
      Небеску трпезу!
      Радуј се, јер се Богољубива супруга твоја замонаши при храму
      где ти мошти почиваху!
      Радуј се, јер демони устрашено беже од светих моштију твојих!
      Радуј се, јер и после смрти твоје теби долазе убоги и немоћни
      тражећи помоћи!
      Радуј се, јер је кивот са моштима твојим рекама суза орошен!
      Радуј се, јер се на празник прослављања твога скупљају реке
      народа у храм где почивају свете мошти твоје!
      Радуј се, јер си смерно цео живот проживео!
      Радуј се, јер сабеседниче ангела и архангела!
      Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике
      Христа!
      Кондак 13.
      О, свети мучениче Владимире, Богобојажљиви краљу Србски,
      немој презрети ове молитве наше, него се помоли Господу да се
      смилује на нас и приброји стаду своме, како би и ми могли да кроз
      сву вечност појемо: Алилуја!
      (Овај кондак се чита три пута, па затим поново: Икос 1. и
      кондак 1. и онда молитва, на крају.)
      Молитва
      О, свети Јоване Владимире, Богобјажљиви и благочестиви
      мучениче Србски, ти, иако владар беше, свима си слуга био, а
      највише Господу Богу. Животом својим ишао си уском стазом на
      чијем крају су била узана врата која у Живот Вечни воде, која си
      мученичком смрћу својом отворио, и постао причасник неисказане
      благодати Божије. Стога те ми, као таквог, молимо да и нама
      помогнеш, као што си многима до сада помогао, и да нас заступаш
      пред престолом Божијим, како би и ми нашли милост код Господа за 
      сва сагрешења наша. Молимо те, подигни још једном руке своје ка
      Творцу и твоме и нашем, и кажи Му: „Господе, Ти си сам рекао да
      ниси дошао да зовеш праведнике, него грешнике на покајање, па и
      ове слуге, које ме моле, призови к Себи. Прими их, као што си
      блудног сина примио, као цариника, као крвоточиву, као Савла, и
      безбројне грешнике, Теби само знане, и опрости им. Опрости им, и
      подари им покајнички лик до краја живота, како би се и они
      удостојили вечне награде у Царству Твоме.“ А на ове речи наше
      додај и ти још неке своје, за које знаш да ће Господа умилостивити,
      и ми ћемо ти бити благодарни довека.
      Јер ми, блатом греха укаљани, никада се очистити нећемо, ако
      нас ви, свеци Божији, не будете, као ближи Богу, заступали, и
      Господа преклињали да нам опрости.
      Стога, свети Јоване Владимире, моли Бога за нас, како би се и
      ми једном нашли у збору спашених, и како би и ми, са свима вама,
      Свецима Божијим, славили Надсуштаствену Тројицу, Оца и Сина и
      Светога Духа, и сада и увек и у све векове векова. Амин.
    • Од Поуке.орг инфо,
      Акатист Лазаревом васкрсењу чита се у знак сећања на дан када је Господ Исус Христос васкрсао четвородневног Лазара. Празник Лазарево васкрсење у народу је познатији као Лазарева субота - Врбица, јер увек пада у суботу шесте недеље Великог поста.
      Акатист Васкрсењу Лазаревом.pdf
       
      АКАТИСТ ЛАЗАРЕВОМ ВАСКРСЕЊУ
      МОЛИТВЕ ПРЕ ЧИТАЊА АКАТИСТА - кликните и прочитајте
      Кондак 1.
      Изабрани Војводо и Победитељу пакла, победивши смрт, Ти си четвородневног Лазара из мртвих подигао и свима радост, светлост и васкрсење јавио. Приносећи благодарење Твоме снисхођењу нас ради, ми недостојни Ти од душе кличемо:
      Исусе, који си пре Својих страдања Лазара из мртвих подигао, покажи нам Своје Васкрсење!
      Икос 1.
      Ангелске силе радосно устрепташе гледајући, Исусе, Твој долазак у Витанију. Овде си, не имајући где главу склонити и злобом јудејском стално гоњен, увек после труда на проповеди налазио покој, душевни мир, љубав и тишину код Твог пријатеља Лазара, кога си и сам до краја заволео заједно са његовим сестрама Мартом и Маријом. Јер, они Ти стално са вером и љубављу служаху, слушајући код ногу Твојих Реч Твоју. Сећајући се Твог човекољубивог снисхођења, са срдачним умилењем Ти кличемо:
      Исусе, Љубави Превечна, који си се због љубави према људима до краја понизио!
      Исусе, Милости неизмерна, који си Лазара и његове сестре љубављу Својом прихватио!
      Исусе, Ти си благословени дом Лазарев у дане свог пребивања у телу са љубављу посећивао!
      Исусе, тамо си Својом божанственом Речју душе које Те љубе много пута сладошћу наситио!
      Исусе, Ти си Витанију, отечество Лазарево, за место Свог покоја изабрао!
      Исусе, тамо си велика и силна дела љубави пре Крста Свога показао!
      Исусе, који си пре Својих страдања Лазара из мртвих подигао, покажи нам Своје Васкрсење!
      Кондак 2.
      Када Лазареве сестре Марта и Марија видеше да њихов брат од опаке болести много страда, не предадоше се малодушности, не падоше у очајање, него по Тебе, Господе, Исцелитељу болести, са уздањем послаше, са вером говорећи: ,,Господе, ево болује онај којег љубиш.” Њихов пример следећи, ни ми се у искушењима и тузи не предајмо, него са уздањем Господу завапимо: Алилуја!
      Икос 2.
      Чист разум имађаху ученици Твоји, Господе, али ипак не разумеше зашто Ти, примивши вест о љутој болести пријатеља Лазара, не крену одмах у Витанију да га исцелиш, него рече посланима од Марте и Марије: ,,Ова болест није на смрт, него на славу Божију, да се Син Божији прослави кроз њу”. Знајући сада да си хтео да им скривену дубину вере и љубави покажеш и још веће чудо пре Својих страдања учиниш, ми Ти са љубављу кличемо:
      Исусе, љубављу испуњени, Ти испита срца светих сестара Лазаревих које Те љубљаше!
      Исусе, Свеблаги, Ти си их братовљевом болешћу на чекање велике Славе Божије обратио!
      Исусе, велики у чудесима Својим, који си желео да на Лазару Своју славу читавом свету објавиш!
      Исусе, дивни у саветима Својим, Ти си одредио Витанију да у њој велика дела Своја извршиш!
      Исусе, који смрт ниси створио, Ти жалосним сестрама Лазаревим заповеди да се смрти братовљеве не боје!
      Исусе, Ти у смрт вољно пође, желећи да колебљивим ученицима победу над смрћу покажеш!
      Исусе, који си пре Својих страдања Лазара из мртвих подигао, покажи нам Своје Васкрсење!
      Кондак 3.
      Свеблаги Господе, Ти си силом божанства знао да Ти пре Крста предстоји да на Лазару силу Своју покажеш, да се ученици Твоји не уплаше страдања Твојих и да Твоје Васкрсење из мртвих разумеју. Тога ради, чувши да Лазар, пријатељ Твој, болује, ниси журио да га исцелиш, оставши на месту на којем си био још два дана, да би богољубиве сестре његове и пред лицем смрти брата свога гореле вером и љубављу, појући: Алилуја!
      Икос 3.
      Имајући божанско предзнање, Ти си, свеблаги Господе, рекао Својим ученицима: ,,Хајдемо опет у Јудеју” и затим: ,,Лазар, пријатељ наш, заспао је, но идем да га пробудим.” А када ученици не разумеше, мислећи да говориш о починку сна, Ти им рече отворено: ,,Лазар умре. И мило ми је због вас што нисам био онде, да верујете; него, хајдемо њему.” Онда Тома, видевши да се ученици плаше да иду у Јудеју, јер Јудејци већ искаху како би Те камењем погубили, смело рече: ,,Хајдемо и ми да помремо са њим” учећи и нас да без страха идемо за Тобом и овако кличемо:
      Исусе, пријатељу Лазарев, Ти идеш да Свог пријатеља из мртвих подигнеш!
      Исусе, похвало Витаније, који Лазару радост и васкрсење носиш!
      Исусе, Љубави неизрецива, Ти си плач и ридање Лазаревих сестара услишио!
      Исусе, Бескрајна милости, изволео си да Своју беживотну овцу оживиш!
      Исусе, погреби са Лазарем у Витанији и моја љута сагрешења!
      Исусе, прими са Мартиним и Маријиним сузама и моје тешке уздахе због греха!
      Исусе, који си пре Својих страдања Лазара из мртвих подигао, покажи нам Своје Васкрсење!
      Кондак 4.
      Имајући у себи буру сумњичавих помисли, Марта и Марија горко проливаху сузе над Лазаревим гробом, сећајући се са тугом обећања Твога, да болест Лазарева није не смрт, него на славу Божију. Оне већ изгубише пређашњу наду, гледајући свога брата у гробу и како се његово тело распада и заудара. А Ти си, Исусе, ходећи са друге стране Јордана, рекао Својим ученицима: ,,Радујем се, пријатељи моји, вас ради, јер нисам био онде, да верујете да све могу, као Бог. Јер, идем да га оживим, да смрт јавно осети да је побеђена и уништена, да са свима вернима кличете: Алилуја!”
      Икос 4.
      Света и праведна Марта, чувши да, Господе, у Витанију долазиш, пошто је Лазар већ четири дана био у гробу, изиђе пред Тебе, док је Марија кући остала, и говораше, тражећи утеху: ,,Господе, да си Ти био овде, не би умро брат мој. Али и сада знам, да што год заиштеш у Бога, даће Ти Бог.” Видевши овакву веру Лазареве ожалошћене сестре у великој тузи, са умилењем у души кличемо:
      Исусе, који си Своје кораке ка четвородневном мртвацу управио, посети и мене у гробу очајања!
      Исусе, Ти си у Витанију дошао да Својом љубављу ожалошћене сестре прихватиш, прими и мене заблуделог!
      Исусе, Ти си Марту својом претешком беседом утешио, утеши и мене који сам због грехова жалостан!
      Исусе, Ти ниси заборавио Марију која је код куће седела и са надом Те очекивала, не заборави ни мене у малодушност палог!
      Исусе, који си смрт, која поче да дрхти, Својим доласком у Витанију устрашио, не предај ме смрти вечној!
      Исусе, од звука Твојих корака којим си се Витанији приближавао горки ад се страхом испуни, избави ме паклених мука!
      Исусе, који си пре Својих страдања Лазара из мртвих подигао, покажи нам Своје Васкрсење!
      Кондак 5.
      Богом посланој звезди која ноћни мрак разгони беше слично предсказање Твоје, Господе, које си, као Владика живота и смрти, изрекао Марти, говорећи: ,, Васкрснуће брат твој.” А она, будући још слаба у вери, колебаше се да поверује да њен брат може одмах Твојом речју из мртвих устати и рече: ,,Знам да ће васкрснути о васкрсењу у последњи дан”. Ми, пак, недостијни Теби, Победитељу смрти, са вером кличемо: Алилуја!
      Икос 5.
      Видео си, Господе, да срце свете Марте, погођено тугом због Лазареве смрти, још увек не може поверовати да и сада имаш моћ да га из мртвих васкрснеш. Стога, желећи да је пренеш из жалости, Ти јој рече као онај који власт има и који животом и смрћу управља: ,,Ја сам васкрсење и живот; који верује у мене ако и умре, живеће.” Пазећи на ово божанствено обећање и желећи да вечни живот примимо, са надом Ти кличемо:
      Исусе, који си у Витанију дошао да Васкрсење проповедаш, васкрсни мене, свог у страстима иструлелог!
      Исусе, ти си Марти Лазарево васкрсење предсказао, дозови мене који због многих грехова заударам!
      Исусе, који си Мартину веру у Васкрсење обновио, обнови и моју душу умртвљену гресима!
      Исусе, који си нас све призвао да се надамо за мртве, просветли наш живот страстима помрачен!
      Исусе, који живима и мртвима владаш, не дозволи горкој смрти да нада мном у паклу вечно овлада!
      Исусе, који си нам вечни живот даровао, дај ми да добро наслеђе на небесима примим!
      Исусе, који си пре Својих страдања Лазара из мртвих подигао, покажи нам Своје Васкрсење!
      Кондак 6.
      Као проповедница Твог божанства показа се, Христе, света Марта, равна по свом исповедању Петру, врховном апостолу Твоме; јер, када си је упитао да ли верује да ће свако ко верује у Тебе, ако и умре, живети, она рече: ,,Да, Господе! Ја верујем да си Ти Христос Син Божији, који долази у свет.” Сећајући се са страхопоштовањем овог исповедања, са вером и љубављу Ти кличемо: Алилуја!
      Икос 6.
      Нова светлост вере и наде засија у светој праведној Марији, која је кући у жалости седела, када к њој дође њена сестра Марта и тајно је од Јудејаца који су дошли да је утеше, извести о Твоме доласку, Господе Свети, говорећи: ,,Учитељ је дошао и зове те.” А она, чувши ово, устаде и брзо дошавши паде пред Тебе, поклони се, целива Твоје пречисте ноге и тражећи утеху, говораше са сузама: ,,Исусе, Началниче живота, да си Ти био овде, не би умро брат мој.”
      Исусе, Уништитељу смрти, да си само дошао, не би четвородневни Лазар у гробу лежао!
      Исусе, Утешитељу добри, утеши у жалости душу моју!
      Исусе, Учитељу благи, научи ме творити вољу Твоју!
      Исусе, Наставниче безнадежних, научи ме да са трпљењем носим крст свој!
      Исусе, Прибежиште сиротих, дај ми да код Твојих ногу у својој несрећи пронађем покој Твој!
      Исусе, који си пре Својих страдања Лазара из мртвих подигао, покажи нам Своје Васкрсење!
      Кондак 7.
      Марија хтеде да у подножију ногу Твојих излије сва осећања због губитка Лазара и љубав према Теби. А Ти, Господе, када је виде где плаче и где плачу Јудејци који дођоше с њом, потресе се у духу и сам се узбуди, показујући људскост Своју. И сам си заплакао, да бисмо Ти и ми немоћни у жалости са смелошћу припадали, у слабости из дубине душе сузе изливали, и са умилењем Теби, који си због наше несреће заплакао, клицали: Алилуја!
      Икос 7.
      Ново и неисказиво снисхођење и крајње човекољубље показао си, Преслатки Исусе, када си, гледајући Маријине сузе, и сам заплакао. Видевши како за Лазарем плачеш, неки Јудејци говораху: ,,Гле, како га љубљаше!” А други, у окамењености душе и срца, не желећи да разумеју Твоје божанствено састрадавање слабостима нашим, мислише да си Ти сам немоћан и говораху, подсмевајући се: ,,Не могаше ли овај који отвори очи слепоме учинити да и овај не умре.” Прослављајући човекољубље Твоје, из душе ти кличемо:
      Исусе, који си због Лазара и његове сестре сузе источио, потоцима суза очисти грехе моје!
      Исусе, Који си Мартине и Маријине сузе зауставио, утоли Својим плачем тугу моју!
      Исусе, који повијене трске ниси поломио, немој срушити од Бога саздани храм душе моје!
      Исусе, који лан који се димио ниси угасио, немој угасити ни светилник вере и љубави који у мени гори!
      Исусе дуготрпељиви, Ти си са нашом слабошћу до краја састрадавао, укрепи ме у немоћи мојој!
      Исусе човекољубиви, који си се чак до ожалошћења и суза због нас спустио, избави ме од вечног плача!
      Исусе, који си пре Својих страдања Лазара из мртвих подигао, покажи нам Своје Васкрсење!
      Кондак 8.
      Чудно беше питање Твоје, Христе Спасе, када си оне који плакаху упитао за Лазара: ,,Где сте га метнули?”. Јер будући да си, као свезнајући Бог, његову смрт прорекао, како да сада Ти, бездан знања, не знаш где је погребен пријатељ Твој? Али, тада ниси питао из незнања, желећи да сазнаш, него као човек, људски говорећи, желећи да ожалошћене сестре Лазареве утешиш и тога ради гроб његов посетиш. Славећи такво Твоје човекољубиво снисхођење, певамо Ти: Алилуја!
      Икос 8.
      Сав си љубав, сав си жеља наша, Господе Исусе! Дошавши на Лазарев гроб, узгнушавши се у себи због окамењености срца оних који су тамо били, заповедио си да се склони камен са гроба, да се заударањем смрти затворе уста неверних. А Марта, показујући опет слабост људске природе, говораше: ,,Господе, већ заудара; јер је четири дана у гробу.” Но, опет си је укрепио у малодушности њеној, рекавши: ,,Не рекох ли ти да, ако верујеш, видећеш славу Божију?” А Марија, видевши камен одваљен од гроба, испуњена трепетом ишчекиваше, чувајући веру ћутањем, а само у срцу говораше:
      Исусе, који си на гроб пријатеља Лазара дошао, очисти ум мој од неверних сумњи!
      Исусе, који си желео да славу Божију јавиш, сачувај моје срце од похота нечистих!
      Исусе, који си заповедио да се камен са гроба Лазаревог склони, одвали камен неосетљивости са гроба душе моје!
      Исусе, који си речима из уста Својих све силе адске устрашио, немој ме уплашити јављањем обећане славе Твоје!
      Исусе Најкроткији, који си кротко пред гроб Лазарев стао, удостој ме да кротком душом долазак Твој осетим!
      Исусе, Преслатки, који си угледао мртваца који је из гроба заударао, дај ми да смиреним срцем Твоју благодат лице у лице гледам!
      Исусе, који си пре Својих страдања Лазара из мртвих подигао, покажи нам Своје Васкрсење!
      Кондак 9.
      Сва природа ангелска смете се када Ти, Чудотворче Господе, јављајући Своју славу као Јединородног од Оца, пред многим народом узнесе хвалу Оцу Небескоме, говорећи: ,,Оче, благодарим Ти што си ме услишио!”. И рекавши ово, викну громким гласом: ,,Лазаре, изађи напоље!” И тада мртвац, послушавши Твоју заповест, поново оживљен устаде и изађе увијен по рукама и ногама погребним повојима, да, видевши ово чудо, сва колена на небу, на земљи и у аду пред Тобом, Победитељу смрти, на колена падну, кличући: Алилуја!
      Икос 9.
      Богоглагољиви проповедници, иако много говоре, не могу достојно да прославе велико и страшно чудо Твоје, Господе, када си Четвородневног Лазара подигао, да би Марту и Марију и са њима и све нас у вери и нади у Васкрсење и бесмртност душе утврдио. Тога ради, многи од Јудејаца који бејаху дошли Марији, видевши шта си учинио у Витанији, повероваше да си Ти Син Божији и радосно Ти принесоше овакве похвале:
      Исусе, који си Четвородневног мртвог Лазара васкрсао, васкрсни и мене умртвљеног страстима!
      Исусе, који си Свог пријатеља, увијеног у погребне повоје, разрешио, раздреши и мене свезаног узама греховним!
      Исусе, који си мртваца који је заударао из гроба ослободио, изведи и мене из гроба очајања!
      Исусе, који си љубљено јагње из пропасти адске избавио, и мене од вечне и крајње таме сачувај!
      Исусе, који си заповешћу живоносног гласа Свога подигао оног који је заударао, и мене од страсти иструлелог Својом Речју оживи!
      Исусе, који си свемоћном снагом Својом Четвородневног Лазара подигао, покажи и мене учесником Твог тридневног Васкрсења!
      Исусе, који си пре Својих страдања Лазара из мртвих подигао, покажи нам Своје Васкрсење!
      Кондак 10.
      Пожелео си да све спасеш, Христе Спасе, али ипак синови таме, видевши да си умрлог Лазара из трулежи подигао, не хтедоше да поверују у Тебе, због окамењености срца свога. Неки, пак, од њих отидоше првосвештеницима и фарисејима и казаше им шта Ти учини у Витанији. Не предајући се безумљу њиховом, него у свеопште Васкрсење, од Тебе обећано верујући, ми Теби, Животодавцу и Спаситељу нашем, велегласно кличемо: Алилуја!
      Икос 10.
      Царе Превечни, Исусе! Као непомични камени зидови бејаху првосвештеници јудејски, јер, чувши какво си страшно чудо учинио у Витанији, они се сабраше против Тебе, говорећи: ,,Шта да радимо? Овај човек чини многа знамења”. А један од њих, Кајафа, који оне године беше првосвештеник, рече да је боље да један човек умре за народ, а не да сав народ пропадне. И од тога, дакле, дана договорише се да убију Тебе, Христа свога и Владику, заједно са Лазарем, јер многи од Јудејаца због њега долажаху и вероваху у Тебе. Тога ради, овако Ти кличемо:
      Исусе, Бесмртни сине Божији, који си због Лазара као кротко јагње на заклање припремљен!
      Исусе, Спасе наш, од људи осуђен, за Тебе Кајафа предсказа да ћеш за људе умрети!
      Исусе, који си на безаконом сабору заједно са Лазарем на смрт осуђен, не осуди нас на суду Твоме!
      Исусе, који си у верној Витанији, дому Лазаревом тугу у радост обратио, помени нас у Царству Своме!
      Исусе, Ти си почетак Крста у Витанији учинио, сачувај нас силом Крста Свога!
      Исусе, Ти си лукаве фарисеје Својим чудесима уплашио, обрадуј нас Васкрсењем Лазаревим!
      Исусе, који си пре Својих страдања Лазара из мртвих подигао, покажи нам Своје Васкрсење!
      Кондак 11.
      Свеумилно појање нека Ти принесе, Христе Спасе наш, верна и од Тебе вољена Витанија, јер си њену жалост у радост претворио, подигавши из гроба њено чедо Лазара, и нека не тугује што си за кратко време отишао у град звани Јефрем близу пустиње, где борављаше са ученицима Својим, јер првосвештеници бејаху издали заповест да Те ухвате. Дивећи се Твоме старању о ученицима пре страдања, певамо Ти: Алилуја!
      Икос 11.
      Велика и неописива светлост обасја Витанију када Ти, Преслатки Исусе, на шест дана пре Пасхе опет дође у њу, где ти љубљени Твоји зготовише преславну вечеру, сећајући се са радошћу и благодарењем Лазаревог васкрсења. Лазар беше један од оних који сеђаху за трпезом са Тобом, Марта Те са великом љубављу служаше, а Марија, преиспуњена радошћу и захвалношћу, узе литру правога нардова скупоценог мириса, помаза пречисте ноге твоје и косом их својом обриса, а кућа се испуни мириса од мира. А ми недостојни, желећи да осетимо радост оних који са Тобом сеђаху, са великим умилењем овако кличемо:
      Исусе, који са васкрслим мртвацем делиш трпезу, дај ми да се увек наслађујем Твојом вечном вечером на небесима!
      Исусе, који си Лазара после његовог васкрсења небеском радошћу испунио, удостој ме да небески мислим на земљи!
      Исусе, који си трудољубиву Марту удостојио да Те на вечери ваћ други пут служи, прими ме као слугу Свога!
      Исусе, који си Марију, која Божијом љубављу гораше, удостојио да Твоје ноге миром помаже, дај ми дух пламене љубави!
      Исусе, који си гостопримством на вечери Витанију много обрадовао, обрадуј ме предахом у мукама!
      Исусе, који си Мартине сузе и Маријин плач подизањем Лазара брзо утешио, утеши ме Твојом посетом у невољи!
      Исусе, који си пре Својих страдања Лазара из мртвих подигао, покажи нам Своје Васкрсење!
      Кондак 12.
      Велику благодат си, Христе, васкрсењем Лазаревим даровао Витанији, која Те је примила. Наредног дана ујутро срешће Те у Јерусалиму Крст, клевета, ругање злобних фарисеја, који завишћу дишу, а овде Те пре Крста дочека љубав, радост и мир у Духу Светоме. Стога, нека ти је вечна хвала, Витанијо, јер си се удостојила да Животодавца угостиш: припреми се, украси своје божанствене улазе, рашири капије своје, да и ми са тобом кличемо Господу који те прослави: Алилуја!
      Икос 12.
      Опевајући Твоје васкрсење Лазара из мртвих, клањамо се величанству дела Твојих, Христе, прослављамо сведржитељство Твоје и крајње снисхођење са неисказивим човекољубљем и верујемо са Мартом да си Ти ваистину Христос, Син Божији, који у свет долазиш, а са Маријом се спуштамо до ногу Твојих, служећи једино Божанственој Речи Твојој. Удостој нас молитвама праведног Лазара, пријатеља Твога, да Твоју светлу победу над смрћу и живоносно Васкрсење видимо, кличући ти овако:
      Исусе, Победитељу пакла, изведи ме са Лазарем Четвородневним из најдубље таме греха!
      Исусе, Уништитељу смрти, позови ме поново у живот и васкрсење са умрлим пријатељем Твојим!
      Исусе, који си Лазара на острву Криту од злобе фарисејске спасао, како сам знаш спаси ме!
      Исусе, који си га тамо преко апостола за епископа поставио, не одели ме од Цркве Своје!
      Исусе, Ти си му омофор, рукама Богомајке изаткан, уручио, сачувај ме под покровом Њеним!
      Исусе, Ти си Лазара удостојио да га Пречиста посети за време Њеног живота, не лиши ме Њеног заступништва!
      Исусе, који си пре Својих страдања Лазара из мртвих подигао, покажи нам Своје Васкрсење!
      Кондак 13.
      О, Преслатки исусе, Радости свих, Светлости тиха, Животе света и Васкрсење наше! Прими од нас, као од Марте и Марије овај мали захвални принос због васкрсења Лазаревог и удостој нас да будемо учесници његовог устајања из гроба. Свесилном Речју Својом подигни и нас из сваког пада греховног и вечне смрти, удостојивши нас да примимо непропадљиво наслеђе на небесима и тамо Ти са свима светима кличемо: Алилуја!
      (Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.)
      МОЛИТВА ЛАЗАРЕВОМ ВАСКРСЕЊУ
      Господе Исусе Христе, Боже, Спаситељу наш, Непресушни бездане милости, милосрђа и љубави! Ти смрт и грех ниси створио, него си још у рају нашим прародитељима одредио да учесници вечног, светог и блаженог живота буду. А када, под дејством ђавола, древног човекоубице, кроз једног човека у свет са грехом смрт уђе, тада си по неизрецивом човекољубљу Своме одлучио да Крстом и Васкрсењем Својим грешне људе ослободиш од пропасти адске и вечне смрти. И када дође пуноћа времена, Ти сиђе у дане оне у телу да, као Пастир Добри, потражиш заблуделе овце Своје. Дошавши пре Крста Свога и вољног страдања у Витанију, Ти си једном речју Лазара, пријатеља Свога, умрлог и погребеног, из ада позвао и из мртвих васкрсао. Тако си овим великим и страшним чудом пре живоносне смрти Своје државу смрти потресао, објављујући унапред подизањем четвородневног Лазара Своје предстојеће тридневно васкрсење из мртвих, уверивши све нас да ћеш Својом силом тамно царство ада уништити и опште Васкрсење свих објавити, показујући Лазара као спасоносан почетак новог живота за нас. Радујмо се у сјају стога и ми недостојни са Мартом и Маријом и славимо са Витанијом, празнујући Твоје неизмерно снисхођење, јер Твојим плачем над Лазарем радосно поче утољење свих суза и умртвљење смрти. Удостој и све нас да чисте душе и неоскврњеног ума, кротког срца и смирене природе у Витанији Тебе, Кротког Владику, примимо и гордост нечастивог победимо. Отворивши врата срдаца наших, нека Ти са вером као Марија послужимо, окусивши Само Пречисто Тело и Саму Часну Крв Твоју на тајној вечери Твојој, на којој се обуци са нама и источи нам скупоцено миро молитве, суза покајања и миомирис целомудрености и чистоте, да тако дивно украшени и просвећени, чујемо Твој позив: ,,Ево, стојим пред вратима и чекам.” и да по Твоме гласу отворимо врата срца и начинимо Ти дом, увек Ти служећи и прослављајући Те са Беспочетним Твојим Оцем и Пресветим и Благим и Животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.
      МОЛИТВА СВЕТОМ И ПРАВЕДНОМ ЛАЗАРУ
      О, предивни и изврсни пријатељу Христов, Свети Праведни Лазаре, похвало Витаније и велико дивљење целога света! Благословен је дом Твој, који Господ наш Исус Христос у дане Свог пребивања у телу са љубављу посећиваше, видевши веру и доброту душе Твоје и богољубивих сестара твојих Марте и Марије, јер си Га заволео свим срцем, свом душом својом, свом мишљу и Он тебе до краја љубљаше. Дивне су тајне које је на теби божански Пријатељ твој и Господ наш показао, јер он изволе да пре Крста и Васкрсења Свога на теби целом свету славу Своју покаже и учини те весником Свог пресветлог тридневног Васкрсења из мртвих. Стога, као Владика живота и смрти, Он допусти да ти смртним сном заспиш и погребен будеш, и чак до адских дубина сиђеш, где виде безбројно мноштво мртвих од века који бејаху адским узама свезани у страшним ужасима. И тамо, када се твоје тело поче распадати, ти после четири дана чу божанствени глас Пријатеља свога, који на гроб твој дође: ,,Лазаре, изађи напоље!” И по речи Његовој ти опет из гроба устаде и тако Витанију обрадова и Мартине и Маријине сузе заустави, а окамењена срца фарисеја и књижевника страхом испуни. Заустави, стога, свети пријатељу Христов, и наше сузе, које због својих греха проливамо, оживи наше душе и тела, која од страсти и нечистота греховних заударају, подигни нас из гроба очајања и опасног унинија, све нас од вечне смрти избави, као што је и тебе Господ наш из смртног сна подигао. И умоли милостивог Бога да нас удостоји да учесници вечног живота будемо, којим се и ти због светитељских мука на острву Криту сада у рајским обитељима наслађујеш, прослављајући Свесвето име Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин.
       
       
      Објаву припремила
      Анђелка Кузмановић
      Извор: Црква Уб
×
×
  • Креирај ново...