Jump to content
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
  • advertisement_alt
Sign in to follow this  
Јаков.

30.000 srba u Hrvatskoj prešlo u rimokatolicizam

Оцени ову тему

Recommended Posts

Pazi sad ovo,bračni par iz mesta odakle sam  ja u Hrvatskoj,početkom rata odu u Švajcarsku!

On Srbin ona Hrvatica!

Kad je prestao rat njih nostalgija vrati u lepu nam našu!

On čovek dva fakulteta ima završena!

Posao stalan sve ove godine nije mogao da nadje zato što je Srbin!

Sada mu moj tata sredio neki posao a ono čoveku diagnostikovali rak pluća!

Bedak!

ем прогоњен, ем болестан  4chsmu1

свака част како се спашава  0212_rolleyes

Share this post


Link to post
Share on other sites

Много је комплексна ова тема,а корене вуче из давнијих времена.Није само Хрватска место где се продаје вера за вечеру.Тога је било и биће,нажалост.Искрено ми је жао што је ова тема покренута да би се неко позвао на екуменизам,окривио САС и слично,не овде на форуму него на сајту с ког је чланак.На такву помисао ме наводи редакцијски коментар на крају чланка.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Ne treba nasedati na sve te novinarske priče. Bilo je i ima prelaza ali uopšte nije tako dramatično. U Srbiji više katolika pređe na parvoslavlje, znam mnoge Slovence, Hrvate a sve Poljakinje udate za Srbe su prešle na pravoslavlje. Pa onda imate ono,  kad na naslovnoj strani "Novosti" izađe, oženio se taj i taj fudbaler i prešao na pravoslavlje. Konverzije ima i biće je.

Uostalom kad su napisali u nekim novinama u Srbiji kako je jedno celo selo u Hrvatskoj prešlo kod nas u crkvu, pronađem sveštenika iz tog sela preko neta napišem mu šta pišu a on mi čovek kaže da nikad ali nikad ni jedan Srbin nije živeo ni u okolini a kamo li u tom selu  da ima reči o prelazu.

Share this post


Link to post
Share on other sites

мислим да није у питању конверзија, већ притисак.

мени не смета конверзија, мени смета да те неко стиска да не можеш да се запослиш или функционишеш само зато што си Србин или Православан.

то је етнофилетизам присутан онда.

Share this post


Link to post
Share on other sites

мислим да није у питању конверзија, већ притисак.

мени не смета конверзија, мени смета да те неко стиска да не можеш да се запослиш или функционишеш само зато што си Србин или Православан.

то је етнофилетизам присутан онда.

Toga ima, pa i u Srbiji ako nisi u "pravoj" partiji nemožeš da se zaposliš.

Share this post


Link to post
Share on other sites

мислим да није у питању конверзија, већ притисак.

мени не смета конверзија, мени смета да те неко стиска да не можеш да се запослиш или функционишеш само зато што си Србин или Православан.

то је етнофилетизам присутан онда.

Toga ima, pa i u Srbiji ako nisi u "pravoj" partiji nemožeš da se zaposliš.
има свачега у Србији.

моје искуство је кад сам тражио радника да има понајвише оних који неће да раде ...

елем, нисмо причали о партијама, већ о вери и масовном преласку.

да је Перу у питању па да схватим, ал је Хрватска.

Share this post


Link to post
Share on other sites

Симо Матавуљ

ПИЛИПЕНДА

(ИЗ ГОРЊЕ ДАЛМАЦИЈЕ)

Постављена слика

           Пилип Бакљина спаваше, на огњишту, обучен, покривен хаљком, главом окренутом ка слабом пламену, који је лискао дно лонца, објешена о вериге. Запаљено смреково коријење давало је више дима него пламена; дим је плавио мрачну кућицу, дизао се под сламени кров, покушавајући да изађе кроз једини отвор на крову. Вјетар је сузбијао дим, те би се лице Пилипово намрштило, а промолили се крупни, жућкасти зуби под четкастим просиједим брковима. Кад би вјетар утолио, дим би уграбио прилику да се извуче, те се могаху разабрати: у једном углу кревет, испуњен сламом, али сав расклиман; у другом разбој и на њему њеколико хаљина; према вратима кош и над њим нахерена полица са њеколико комада посуђа; око огњишта још два-три лонца и толико троножних сточића. И то бјеше цијело покућанство!

           У дворишту, домаћица, Јела Пилипова, ситна жена, ружна, посматраше на позитку два бременца смрекових пањева, помијешаних са њеколико ситних грабових цјепаница, што су њих двоје са великом муком за два дана насјекли и прикупили по забрежју, над селом. Вјетар је ландарао њеним зубуном и косом без повезаче, а она је намјештала пањеве, како ће товар изгледати већи.

           У прегратку гризао је Курјел, ситан, риђ, готово сијед магарац, танких ногу, сама кост и кожа. Над њим, на таванцу, бјеше сложен товар јечмене сламе, његова крма за цијелу зиму, а пред њим, на земљи, бјеше руковијет сламе, његов јутерњи оброк, који је он гризао лагано, готово сламку по сламку. Његов благи поглед био је управљен час на домаћицу час на пијевца и двије кокоши, што према њему чучаху, гледајући га жалостиво. Очевидно ох ин је жалио, особито веселу и лијепу Пиргу, те би радо с њима подијелио своју сламу, кад би то за њих храна била.

Још двадесетак таких кућица, па онда десетак повећих, то је село К. у горњој Далмацију. Село серазасуло на једном рубу равнице, под брежуљцима. Мала старинска православна црква, склонила се за најгушћом гомилом кућа, у средини. А у зачељу села, одвојена, зидала се велика, господска зграда, очевидно богомоља, која би доликовала каквој варошици, а не најсиромашнијем селу Петрова поља.

Јела уђе у кућу, треснувши вратима. У исти мах и вјетар хукну јаче и пламен букну и вода у лонцу узаври, те се Пилип трже, сједе и погледа мутним очима око себе. Кад устаде да се протегне, тада се тек видје да је прави Пилипенда, како су га сељани звали, јер кад диже руке поврх главе, умало не дохвати шевар на крову! Бјеше кракат, дуга врата и обле главе. Беневреци на њему бјеху сама закрпа, а њекада црвена капа, од плијесни црна, натакла му се до клепастих ушију. Кад зијехну, чинило се да ће прогутати лонац.

Јела извади из коша и стави пред мужа земљану здјелу, у којој бјеху око двије прегршти кукурузова брашна, већма црна него жута. Пилипенда уздахну, одмахну главом, па захватив половину, сасу га у врелу воду, па мјешајом проврти кашу. Јела однесе остатак, а донесе њеколико зрна соли и спусти их у лонац. Обоје стадоше гледати како кркља качамак, једући га очима. Најпослије Пилипенда скиде лонац, измијеша пуру и изручи је у дрвену здјелу. Па изиђоше обоје пред кућу да се умију.

Пошто се прекрстише, почеше полако, опрезно жвакати, омјерајући несвјесно, брзо и кришом једно другом залогаје. Кад већ бјеху при крају, Јела ће:

- Јадна ти сам, што ћу!? Немам повезаче! Како ћу сјутра на причешће без повезаче?

Пилипенда слегну раменима, напи се воде, па изађе из куће. Жена изађе за њим, те натоварише магарца. Онда обоје стадоше као скамењени, посматрајући товар, магарца и кокоши. Поњекад, тренутно, сукобили би се њихови празни, тужни погледи, али би их брзо одвратили. Тако изгледаху као два кипа, који оличавају глад и немоћ! Најзад опет ће жена, као за себе:

- Јадни ти смо, шта ћемо? За ово нећеш узети ни пет шестица, колико треба за брашно, а ја гологлава не могу на причешће, те ће се рећи да смо се и ми уписали!

Пилипенда пусти глас, који је наликовао на режање љута пса, па избуљивши крваве очи на жену, запита кроз зубе:

-         А хоћеш ли да се упишемо у ту ... ту ... вјеру?

-         Сачувај Господе! – рече Јела устукнувши и прекрстивши се.

Онда Пилипенда уђе у магарећи преградак и изнесе најбољу кокош.

Јела, ужаснута, викну:

-         Ма зар Пиргу? Хоћеш да продаш Пиргу?

Пилипенда само рече: ,,Е, ја!” па дохвати дугачки штап и пође за магарцем.

Пут је водио мимо нову цркву. Пилипенда чу гдје га њеко озго зовну, али пљуну пут радника, па похита даље, преко њива.

Кад стигоше на колски пут, Пилипенда се осврте на планину Динару, која се бијељаше од снијега: тужним погледом прелети цијело Петрово поље, које се црњаше у сухомразици; погледа жалостиво на сеоца што се нижу по рубовима и учини му се да види како по равни лети она страховита утвара која већ од четири мјесеца дави народ.

То је било зими године 1843. Због необично слабе љетине, још с јесени, завлада глад по горњој Далмацији. Пред Божић мало која кућа имађаше њешто жита, а због слабог саобраћаја у оно вријеме жито је споро долазило с мора у градове, а бездушни трговци ударише превелике цијене. Шумовити и сточни крајеви помагаху се којекако, продавајући дрва, хранећи се бијелим смоком, кољући стоку, продавајући је у бесцијење, али голо Петрово поље нити има шума ни стоке! Кад се већ десило њеколико смртних случајева од глади, онда опћина дрнишка, којој припада Петрово поље, стаде оправљати и градити путове, плаћајући раднике кукурузом. Снажан и вриједан радник, као што бјеше Пилипенда, могаше зарадити пола оке кукуруза на дан, а толико бјеше доста за њих двоје, јер већ крајем љета отидоше им оба сина у Приморје, у најам. Али након њеколико недјеља, опћина прекиде радове, а среска власт набави доста жита и поче га дијелити народу на два начина: католицима на почек (бива, да отплаћују на оброке у новцу, након нове љетине), православнима пак поче поклањати кукуруз, под погодбом да сваки кућни старјешина који буде примао исхрану мора пријећи у унијатску вјеру. Народ се смути. Агитација највише поче у К., гдје не бјеше друге вјере сјем православне. Стари, изнемогли поп настојаше да оразуми своју паству, али баш знатније сељаке страх од глади нагна да се поунијате. То учинише капитан, ађунто, чауш (сеоски кнез, замјеник му и разносач службених листова) и још седам-осам домаћина. То се звало: ,,уписати се у царску вјеру!” Разумије се да је нововјерцима било забрањено улазити у православну вјеру...

Пилипенда је ишао ка граду за својим старим Куријелом, који је набадао танким ножицама, споро одмичући. Али га Пилипенда ниједном не ошину, нити га је икада тукао, јер му жао бјеше свога старога и оданога помагача у ратовању за опстанак. Пилипенда пожали и јадну Пиргу, која једном зараколи и залепета крилима, покушавајући да се отме. Он јој рече: ,,Еј, моја Пирго, жао ми те, али ми је жалије себе! Оплакаће те Јела, ље!”

Дабоме да је Пилипенда на свој начин помало и размишљао о злом удесу који снађе њега и остале, и да је везивао на то њека своја кратка разлагања. То му се највише врзло по мозгу кад би тако за својим магарцем ишао у град, а све се натуривало у облику питања. Питао је Пилипенда Бога:

- Бого мој, зашто ти шаљеш глад на људе кад је мени, јадном тежаку, жао и стоке кад гладује!? И зашто баш шаљеш биједу на нас тежаке, који те више славимо него Лацмани, сити и објесни!? Али, опет, хвала ти кад даде да смо ми најсиромашнији најтврђи у вјери, те волијемо душу, него трбух!...

У њеко доба Пилипенда чу иза себе тутањ корака; упореди се и пође с њим Јован Кљако. Бјеше то живолазан старчић, који је прије двадесет и пет година учествовао у шибеничкој буни против владике Краљевића, кад оно хтједе да поунијати православне Далматинце, а сад Кљако, под старост ипак превјери! Назва Бога Пилипенди и додаде:

- А, јадан Пилипенда, смрзну ли се?

- Валај да хоћу да се укочањим овђе, насред пута, не бих зажалио!

- А јадан, а што ти ... а што се ти не би уписао?

Пилипенда одврати.

- Валај, нећу, па сад цркао од глади! А нећете дуго ни ви сви, па да вам је цар поклонио цијело Петрово поље!

Кљаку и друговима му Пилипенда бјеше живи, оличени пријекор; ипак се насмија и поче извијати:

- Ама, Пилипенда, болан, оразуми се и чуј ме! Не учинисмо ни ми то од бијеса, нити мислимо остати у поганији, него... знаш ... докле изимимо, докле спасемо нејач и чељад, па онда ћемо лако!

           Пилипенда пљуну.

           - Ја не знам хоћете ли лако и како ћете, али знам да вам образ не опра нико, ни довијека, ни докле вам буде трага!

           Кљако се намршти, те ће опоро:

           - Блејиш, Пилипенда, али ћеш и ти бити унијат прије Ускрса!

           Пилипенда стаде и викну:

           - Ја се уздам у мога српскога Риста! Ако ће ми помоћи, хвала му, ако неће, и онда му хвала, јер ми је све дао, па ми све може и узети, и душу! А ти...

           Кљако га прекиде.

           - Мучи, Пилипенда, ја сам царске вјере!

           - А, пасји сине, - викну Пилипенда измахнувши штапином... - чекај да ти притврдим ту вјеру!

           Али Кљако побјеже.

           Онда Пилипенда, изван себе од гњева, свом снагом удари Куријела. Овај стаде, окрете главу и тужно погледа господара, а Пилипенда се постидје, па га обузе жалост, те сједе на перваз цесте и заплака се!

Share this post


Link to post
Share on other sites

Hoće da rade, ali niko ne želi da se ponižava. Pitaj se koliko si davao utiska korektnosti. Jer svako od nas ima problem s tim ako se od nas zahteva korektnost ali nam se samima ne nudi korektnost. Komunizam je radnicima barem davao utisak da nisu robovi, a danas se od njih upravo taj robovski odnos prema preduzeću i bogu "gazdi" zahteva. Te fore da Srbi ne žele da rade - odi u inostranstvo i vidi kako Srbi znaju da rade... Tuđi bič uvek manje boli nego sopstveni, ovo ne zaboravi. I jedan je razlog zašto su Turci zavladali Srbijom, tako da rešenje nije da biješ svoje, jer time možeš na kraju samo da izgubiš.

чекај, а откуд ти идеја да сам негативно поступио према својем и зашто си кренуо одатле?  :nene:

већина неће да ради, не умеју чак ни да напишу CV, па још и налупетају свашта унутра, само за почетак.  crutches-smileys-327.gif' class='bbc_emoticon' alt='stadaradim' /> лепше ми је да видим празан CV са нечим смисленим написаним унутра него набијен па кад дође не уме ни да бекне, први ми изазивају поштовање јер ће се исцимати и имаће идеје а потоњи нису ни минималан труд уложили да зараде своју дневницу. да не помињем институцију препоруке, то ми је катастрофа.

нису Срби навикли на тимски рад, нема слоге. не умеју чак ни да раде за неког, евентуално умеју да ''трпе'' неког зато што им даје паре. то је моје досадашње искуство током 15 година рада у IT индустрији на различитим профилима посла.

Share this post


Link to post
Share on other sites

јел се барем зна зашто су ти силни људи прешли у РКЦ или у ком временском интервалу се то десило?

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pročitao sam ovu priču Sime Matavulja i konstatovao da džaba Pilipendi inat, ponos i obraz. Njegovi unuci su sada dični hrvati kao štoje on bio dični Srbin.

Da je pravoslavna crkva imala agresivnu politiku i pod pritiskom ljude prevodila u veru, verovatno bi mi srbi sada većinom bili budisti ili neki gandijevci. Ne volimo mi išta što je pod moranje ili na zub. Oni koji su kroz ove vekove prelazili i u islam, rimokatoličanstvo i trebali su da pređu. Da se proveje šenica.

Zato je sada bez obzira na našu tvrdovratost, neznanje i nekarakternost, srpski narod toliko autohton i poseban da ga nema, ne u Zemlajskom šaru, no ga nema ni u Nebeskom. Da li ga ima u Podzemaljskom, to ne znam, a ne bih da proveravam.

I opet se i posle te priče zapitam, zašto vika na nepravoslavne kada vrše da kažem modernim rečnikom - propagandu (promidžbu - EPP). Šta sprečava pravoslavnu crkvu da radi na sličan način. Opet sam siguran da se ne radi o novcu, nego prosto o loše odigranim potezima.  

I naravno glavno pitanje - Kada u hrišćanstvu misionarenje prestaje biti misionarenje i postaje pritisak? Naravno ne mislim na ustaške metode "kama ili papa", nego na uobičajen način misionarenja od vrata do vrata ili humanitarnom pomoći (poput Jehova recimo).

Share this post


Link to post
Share on other sites

јел се барем зна зашто су ти силни људи прешли у РКЦ или у ком временском интервалу се то десило?

прешли су зарад хране, постоје писани трагови, највише Унијаћењу у Украјини бунили су се украјински козаци. унијаћење је навише имало тарага уз западну границу ( тернопиљска област). у БЛ постоји украјинска гркокатоличка парохија ове године прославља 100 година од оснивања...иначе унијаћење у Украјини је настало после Сабора у Бресту 1596. године са циљем да уједини православне и католичке вернике.. није имало баш неког утицаја када погледамо данас да унијати чине тек око 5-6% у религијској структури Украјине...

Share this post


Link to post
Share on other sites

Pročitao sam ovu priču Sime Matavulja i konstatovao da džaba Pilipendi inat, ponos i obraz. Njegovi unuci su sada dični hrvati kao štoje on bio dični Srbin.

Da je pravoslavna crkva imala agresivnu politiku i pod pritiskom ljude prevodila u veru, verovatno bi mi srbi sada većinom bili budisti ili neki gandijevci. Ne volimo mi išta što je pod moranje ili na zub. Oni koji su kroz ove vekove prelazili i u islam, rimokatoličanstvo i trebali su da pređu. Da se proveje šenica.

Zato je sada bez obzira na našu tvrdovratost, neznanje i nekarakternost, srpski narod toliko autohton i poseban da ga nema, ne u Zemlajskom šaru, no ga nema ni u Nebeskom. Da li ga ima u Podzemaljskom, to ne znam, a ne bih da proveravam.

I opet se i posle te priče zapitam, zašto vika na nepravoslavne kada vrše da kažem modernim rečnikom - propagandu (promidžbu - EPP). Šta sprečava pravoslavnu crkvu da radi na sličan način. Opet sam siguran da se ne radi o novcu, nego prosto o loše odigranim potezima.  

I naravno glavno pitanje - Kada u hrišćanstvu misionarenje prestaje biti misionarenje i postaje pritisak? Naravno ne mislim na ustaške metode "kama ili papa", nego na uobičajen način misionarenja od vrata do vrata ili humanitarnom pomoći (poput Jehova recimo).

89898989898989 crvenilo :cheesy:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

Sign in to follow this  

Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука.  Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано.  Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.

×
×
  • Create New...