Jump to content

Slučaj Petnica i seksualno nasilje i zlostavljanje

Оцени ову тему


Препоручена порука

Vesti o seksualnom nasilju u javnim ustanovama poslednjih meseci potresaju Srbiju, a poslednja svedočenja stižu iz Istraživačke stanice Petnica.

Pet žena, nekadašnjih polaznica ove ustanove, za beogradski nedeljnik Vreme, podelilo je priče o zlostavljanju koje su pretrpele.

Kao navodnog zlostavljača navode istog muškarca.

Nekadašnji i sadašnji direktor Petnice delimično ili u potpunosti negiraju da su znali za takvo ponašanje.

Šest dana po objavljivanju teksta u listu Vreme, aktuelni direktor Petnice Nikola Božić podneo je ostavku „zarad očuvanja integriteta" te institucije, potvrdila je za Radio-televiziju Srbije Tanja Adnađević, predsednica Upravnog odbora.

U tekstu nije objavljeno ime muškaraca koji je osumnjičen za zlostavljanja, ali je Vigor Majić, nekadašnji direktor Petnice u gostovanju na televizijskom programu Njuzmaks rekao da se radi o Branislavu Saviću.

Pitanje seksualnog uznemiravanja i nasilja nad devojčicama u Petnici ne samo poražavajuće za društvo, već ogromna odgovornost tadašnje uprave, izjavila je orana Mihajlović, predsednica Koordinacionog tela Vlade Srbije za rodnu ravnopravnost.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Osnovno javno tužilaštvo u Valjevu pozvalo je sve polaznice Petnica da se jave toj instituciji ili policiji ako smatraju da su oštećene seksualnim uznemiravanjem i iskorišćavanjem za fotografisanje posle 2013. godine, rečeno je Tanjugu u tom tužilaštvu.

Novinarka Vremena Jovana Gligorijević, autorka teksta o seksualnom nasilju u Istraživačkoj stanici Petnica, rekla je za Televiziju N1 da joj se javilo još šest žena koje tvrde da su bile žrtve istog nasilnika, kao i da najraniji slučaj datira još iz 1993. godine.

Dodala je da žene koje su iznele ispovesti u tekstu nisu ni znale za ove druge žene koje su se naknadno javile.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Šta se dogodilo?

Nedeljnik Vreme objavio je u najnovijem broju svedočenja navodnih žrtava seksualnog nasilja u Istraživačkoj stanici Petnica.

Pet žena za ovaj časopis tvrdi da je reč o istom čoveku, koji im je, kako navode, „predstavljen kao ogroman autoritet i omiljena osoba u Petnici".

Kažu da su u kontaktu sa više od 20 žena koje su doživele isto iskustvo.

Nasilje se, navode, događalo svakoj od njih po dva obrasca - nasilnik je zloupotrebljavao autoritet ili ih je primoravao i ucenjivao.

Tvrde i da je nekad bilo i brutalnog celonoćnog maltretiranja i fizičkog nasilja.

Sve su isto iskustvo doživele između 2003. do 2014. godine.

Slučajeve su prijavljivale upravi Petnice odmah, posle nekoliko godina, a neke početkom ove godine.

Uprava Petnice priznaje da je za problem znala od 2014, a da je za razmere saznala 2017, kada je sa navodnim zlostavljačem raskinut radni odnos, navodi Vreme.

List dodaje da je i pored toga, bar do kraja 2019. godine, i dalje bio angažovan u Petnici.

dete u krevetu

AUTOR FOTOGRAFIJE,NURPHOTO/GETTY IMAGES

 
Potpis ispod fotografije,

Ilustracija

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Navodni zlostavljač je, kako navodi list, bio zadužen za pregledanje radova koje su pisali a koji su kasnije objavljivani u „Petničkim sveskama".

Sagovornice Vremena su rekle da se on amaterski bavio fotografijom, a navodne žrtve odlazile su kod njega da im pregleda radove i tamo ostajale po nekoliko sati.

Tada ih prisiljavao da ih fotografiše nage, dodaje list.

„U Petnici vlada uverenje da treba da ti bude čast ako ti ponudi da se slikaš.

„Dok pregleda rad, ti si zatvorena s njim u tom ćumezu u kom živi, naizmenično te hvali i priča ti da si glupa.

„Onda u pauzi uzme fotoaparat.

„Ako kažeš da nećeš, preti da ti neće objaviti rad", tvrdi jedna od njih.

Dodala je da je njoj bilo „predstavljeno kao da je normalno" da on fotografiše decu.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Fotografisanje

Sastanci s njim počinjali su kasno uveče i mogli su da potraju po šest sati, uz verbalno zlostavljanje, ako devojčica ne bi pristala na fotografisanje, navodi Vreme.

Jedna od navodnih žrtava, piše isti izvor, imala je 16 godina kada joj je, tokom pregledanja rada, tražio da ostane u majici, ali da skine brushalter.

Jedna sagovornica navodi da je odbila da je fotografiše i rekla mu da voli da bude „sa druge strane aparata".

Kaže da je od nje zatražio da mu pokaže fotografije koje je radila, a kada je to učinila usledilo je brutalno vređanje, navodi Vreme.

Onda je, kako se navodi, prestao da insistira da je fotografiše i terao je da mu pere čaše, bez deterdženta - samo vodom.

Onda joj je, kako navodi, naredio i da iz jedne od prljavih čaša pije, navodi se u tekstu Vremena.

U leto 2014, jedna polaznica seminara biologije, kako navodi Vreme, odlazi kod navodnog zlostavljača i on je tera da pije alkohol, preti joj da skine brushalter, pokušava nasilno da joj smakne bretelu majice.

Postoje fotografije na kojima ova devojka sklupčana plače na stolici, navodi list.

Iako žrtve tvrde da je upravi Petnice ovaj događaj bio poznat, tadašnji direktor Vigor Majić i sadašnji direktor Nikola Božić delimično ili u potpunosti negiraju da su im bili poznati detalji, navodi list.

Božić je izričit u tvrdnji da i danas o tome ništa ne zna, dok Majić kaže da je dobijao samo žalbe na verbalnu grubost.

Pošto su žrtve javno progovorile, Majić je za medije izjavio da tada nije prepoznao problem seksualnog nasilja nad devojčicama, osim grubih reči zbog čega je upozorio saradnika, navodi Beta.

Reagovao je Tomica Mišljenović, tadašnji rukovodilac seminara biologije, i obavestio upravu, navodi Vreme.

On kaže da mu je Majić rekao da je sa tim osumnjičenim zlostavljačem razgovarao i da se „neprihvatljiva situacija više neće ponoviti".

Mišljenović kaže da je tada svojim polaznicima uveo praksu da se kod tog osumnjičenog odlazi samo u grupi, navodi Vreme.

To su, kako se navodi, uradili još neki rukovodioci programa, ali ne svi.

Polaznice su se i međusobno štitile, a na sastanke sa osumnjičenim često nisu odlazile same.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Reagovanja

Po objavljivanju teksta u četvrtak usledile su reakcije, a direktor Istraživačke stanice Petnica Nikola Božić saopštio je u pisanom odgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) da ta nezavisna institucija podržava koleginice i „želi da osnaži sve žrtve nasilja da progovore".

„Vreme je da se priča, ali najpre treba da govore žene koje su imale hrabrosti da podele svoja iskustva.

Zato, u narednim danima prepuštamo da se u medijskom prostoru čuje njihov glas", naveo je direktor Petnice Nikola Božić.

Božić nije odgovorio na pitanje RSE da li je slučaj prijavljen policiji.

On je 30. juna podneo ostavku „zarad očuvanja integriteta Istraživačke stanice u Petnici", navela je u izjavi za RTS Tanja Adnađević, predsednica Upravnog odbora.

Predsednica Koordinacionog tela Vlade Srbije za rodnu ravnopravnost, Zorana Mihajlović, rekla je da očekuje da se u javnost iznese ime čoveka koji je godinama zlostavljao i seksualno uznemiravao maloletne devojčice, kojih je bilo bar 20.

„Zarad kredibiliteta institucije koje je tu da neguje talente i iznedri mlade naučnike i naučnice, a pre svega zarad dece koja tu dolaze", izjavila je Mihajlović.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja najoštrije je osudilo svaki mogući oblik zloupotrebe i nasilja nad decom i očekuje da u takvim situacijama reaguju nadležne institucije.

„Zabrinjavajuće je da se nepostupanjem nadležnih toliko vremena urušava kredibilitet i reputacija jednog od dragulja koji Srbija poseduje, a koji je planetarno poznat", rekli su iz Ministarstva prosvete za dnevni list Danas.

Milena Radulović, jedna od glumica koja je optužila profesora glume Miroslava Mike Aleksića za zlostavljanje, pružila je podršku ženama iz Petnice.

„Krajnje je vreme da se celokupno društvo […]probudi iz stogodišnjeg sna. Štiteći nasilnika samo su produbljene rane ovih devojaka", poručila je Radulović na instagramu.

U međuvremenu je Zaštitnik građana zatražio od Poverenika za informacije od javnog značaja da proveri rad Istraživačke stanice Petnica, odnosno da li je udruženje građana Istraživačka stanica Petnica u skladu sa zakonom prikupljalo lične podatke dece i mladih polaznika njihovih programa

Od Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja Zaštitnik građana je zatražio proveru da li su programi Petnice akreditovani.

Saradnja je zatražena zbog postojanja sumnji da je u konkretnom slučaju došlo do povrede prava deteta i mladih, između ostalih i prava na zaštitu podataka o ličnosti.

Od Poverenika je zatraženo da proveri da li su zakonito prikupljani podaci putem formulara koji je to udruženje propisalo i koji se nalazio na njihovom sajtu, a koji popunjavaju deca prilikom konkurisanja na neki od programa koje realizuje udruženje Istraživačke stanice Petnica.

Apostrofirani su podaci o materijalnim mogućnostima porodice da pomogne u dodatnom obrazovanju deteta, osiguravajućoj organizaciji kod koje je učenik osiguran, fotografija učenika, broj mobilnog i broj kućnog telefona.

Provera je zatražena i za podatke o roditeljima, kao i za traženje dostave prilikom konkurisanja preporuka nastavnika i školskog psihologa/pedagoga.

Od Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja Zaštitnik je zatražio informaciju da li je u proteklih 10 godina neki od programa udruženja IS Petnica bio među odobrenim programima stalnog stručnog usavršavanja nastavnika, kao i koji program je u pitanju i u kom periodu je bio odobren.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Šta je Petnica

Istraživačka stanica Petnica je samostalna i nezavisna institucija koja se bavi razvojem naučne kulture, naučne pismenosti, obrazovanja i kulture, navodi se na sajtu te institucije.

Aktivnosti Petnice su najvećim delom usmerene na mlade - na učenike i studente, kao i na obuku nastavnika u novim tehnikama, metodama i sadržajima u oblasti nauke i tehnologije, navodi se.

 

https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-57597730

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 11 часа, sanja84 рече

Kada sam ja išla u srednju školu, bila sam upozorenja da ne idem u petnicu zato što se tamo nešto strašno događa... Neki su znali i ranije. To je bilo znači i pre 2003

Из мог искуства, све те организације за „младе таленте“, од Петнице до Архимедеса и Математичке Гимназије су дубоко патолошке. Додуше, из других разлога, нисам знао за сексуално злостављања. Али када се неко иза себе има неку институцију, може да се дешава шта хоћеш. Нпр. Џими Савил је иза себе имао BBC:

http://en.wikipedia.org/wiki/Jimmy_Savile_sexual_abuse_scandal

шта је све радио се открило тек по смрти. Ових дана се дигла џева око открића масовних гробница око католичких школа где су присилно одводили индијанску децу у Канади:

http://www.washingtonpost.com/world/2021/05/28/canada-mass-grave-residential-school/

http://www.bbc.com/news/world-us-canada-57592243а

Пре тога смо имали откриће шта су радиле „сестре милосрднице“ по Ирској и Америци:

http://www.buzzfeednews.com/article/christinekenneally/orphanage-death-catholic-abuse-nuns-st-josephs

http://www.tuambabies.org/news/why-were-irish-nuns-so-cruel

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 часа, mirko1929 рече

Из мог искуства, све те организације за „младе таленте“, од Петнице до Архимедеса и Математичке Гимназије су дубоко патолошке. Додуше, из других разлога, нисам знао за сексуално злостављања. Али када се неко иза себе има неку институцију, може да се дешава шта хоћеш. Нпр. Џими Савил је иза себе имао BBC:

http://en.wikipedia.org/wiki/Jimmy_Savile_sexual_abuse_scandal

шта је све радио се открило тек по смрти. Ових дана се дигла џева око открића масовних гробница око католичких школа где су присилно одводили индијанску децу у Канади:

http://www.washingtonpost.com/world/2021/05/28/canada-mass-grave-residential-school/

http://www.bbc.com/news/world-us-canada-57592243а

Пре тога смо имали откриће шта су радиле „сестре милосрднице“ по Ирској и Америци:

http://www.buzzfeednews.com/article/christinekenneally/orphanage-death-catholic-abuse-nuns-st-josephs

http://www.tuambabies.org/news/why-were-irish-nuns-so-cruel

Zločini su na sve strane, bilo u institucijama bilo izvan njih. Mada uvek je zanimljivije kada neka institucija pokriva i omogućava zločin.

Svet je pakao (zabluda i opijenost su jedina oružja koja imamo na raspolaganju).

Znate li za Dutrouxa?

EN.WIKIPEDIA.ORG

Kada je istraga odvela do belgijske kraljevske porodice, jednostavo je UBIJENO 30 SVEDOKA.

I case closed.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 часа, mirko1929 рече

Из мог искуства, све те организације за „младе таленте“, од Петнице до Архимедеса и Математичке Гимназије су дубоко патолошке. Додуше, из других разлога, нисам знао за сексуално злостављања. Али када се неко иза себе има неку институцију, може да се дешава шта хоћеш. Нпр. Џими Савил је иза себе имао BBC:

http://en.wikipedia.org/wiki/Jimmy_Savile_sexual_abuse_scandal

шта је све радио се открило тек по смрти. Ових дана се дигла џева око открића масовних гробница око католичких школа где су присилно одводили индијанску децу у Канади:

http://www.washingtonpost.com/world/2021/05/28/canada-mass-grave-residential-school/

http://www.bbc.com/news/world-us-canada-57592243а

Пре тога смо имали откриће шта су радиле „сестре милосрднице“ по Ирској и Америци:

http://www.buzzfeednews.com/article/christinekenneally/orphanage-death-catholic-abuse-nuns-st-josephs

http://www.tuambabies.org/news/why-were-irish-nuns-so-cruel

Evo sad ću da ti odgovorim u tvojem stilu, ostao sam jedini katolik na forumu.

To je sve radio krišom, noću kad su svi spavali jedan pravoslavni pop- džek rasparač!!!

Jel imaš neki dokaz da nije ? Nemaš

Jel imaš neki dokaz ti, ili bilo ko da je ijedna sestra milosrdnica ubila neko dete? Nemaš!

Ja tvrdim, da nije bilo sestri milosrdnuica tamo bi bilo najmanje 100 000 mrtve dece. Jel imaš neki dokaz da nije takoi? Nemaš!

Ne sumnjam da mi ne veruješ, zato te pitam, zašto više veruješ jednom novinaru iz BBc-ja nego meni? Novinari i političari su najveće lažovčine!! Ja nisam novinar!

Po toj logici bi trbao novinarima i političarima sve da veruješ i za pijacu Markale i Srebrenicu! Ne sumnjam ni najmanje da im ne veruješ! Ja, takođe!!

Ne sumnjam da će Englezi za 100 god. tako pisati i o majci Terezi iz Kalkute. Mnogu decu nije mogla da spasi, zbog toga će biti ona kriva i ne indijske vlasi. U Indiji je život jednog majmunčeta vrednije od života jednog deteta. Ako budeš ikad otišao u Indiju ( ja bio četri puta, dvaputa službeno i dva puta privatno) uverićeš se da tamo caruju krave i majmui, ima ih ko pleve, gde god se okreneš sami majmuni, dosadni su ko stenice, samo nama turistima dosađuju, domaćine i ne pogledaju, kradu sendviče i vodu iz ranca, ne daj Bože da bi uporne i bezobrazne majmune oterao nekim štapom, odma dolazi pandur i opominje te..... A kad ti neko izgladnelo dete pruži ruku i prosi za parče hleba i malo vode pandur odma sa prutom rasteruje tu decu da ne smetaju turistima!:0222_shocked::coolio:

Neki naši forumaši bi bili sretni u Indiji, uživali bi sa majmunima!

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 минута, Bernard рече

Jel imaš neki dokaz ti, ili bilo ko da je ijedna sestra milosrdnica ubila neko dete? Nemaš!

Ja tvrdim, da nije bilo sestri milosrdnuica tamo bi bilo najmanje 100 000 mrtve dece. Jel imaš neki dokaz da nije takoi? Nemaš!

Ne sumnjam da mi ne veruješ, zato te pitam, zašto više veruješ jednom novinaru iz BBc-ja nego meni? Novinari i političari su najveće lažovčine!! Ja nisam novinar!

Po toj logici bi trbao novinarima i političarima sve da veruješ i za pijacu Markale i Srebrenicu! Ne sumnjam ni najmanje da im ne veruješ! Ja, takođe!!

Ne sumnjam da će Englezi za 100 god. tako pisati i o majci Terezi iz Kalkute. Mnogu decu nije mogla da spasi, zbog toga će biti ona kriva i ne indijske vlasi. U Indiji je život jednog majmunčeta vrednije od života jednog deteta. Ako budeš ikad otišao u Indiju ( ja bio četri puta, dvaputa službeno i dva puta privatno) uverićeš se da tamo caruju krave i majmui, ima ih ko pleve, gde god se okreneš sami majmuni, dosadni su ko stenice, samo nama turistima dosađuju, domaćine i ne pogledaju, kradu sendviče i vodu iz ranca, ne daj Bože da bi uporne i bezobrazne majmune oterao nekim štapom, odma dolazi pandur i opominje te..... A kad ti neko izgladnelo dete pruži ruku i prosi za parče hleba i malo vode pandur odma sa prutom rasteruje tu decu da ne smetaju turistima!:0222_shocked::coolio:

Neki naši forumaši bi bili sretni u Indiji, uživali bi sa majmunima!

Видиш управо такво забијање главе у песак од људи на инситуционалну злоупотребу је и разлог зашто неко ко је покривен институцијом може да ради шта хоће...

Да си читао текст уместо што си реаговао емотивно видео би да докази постоје, то су све сведочанства преживелих. Уосталом не знам што се осећаш прозвани, нису они то радили зато што су католици, него су само користили институционалну моћ у чему је и поента мог поста.

Човек из BBC-ja je могао да ради шта хоће јер га је BBC покривао.

Људи из цркве могу да раде шта хоће јер их црква покрива.

Човек из Петнице је могао да ради шта је хтео јер га је Петница покривала.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Trifke,
      Zanimljivo!
      Jutarnji otkriva tri modela kako su potkupljivali hrvatske liječnike u aferi Pfizer, DORH preuzeo slučaj
      WWW.JUTARNJI.HR    
    • Од JESSY,
      Iako je objavljena sada davne 1997, pronašle smo da Trauma i oporavak – struktura traumatskog doživljaja Džudit Luis Herman i dalje postavlja prava pitanja i daje najbolje odgovore o seksualnoj traumi. Džudit Herman je godinama radila sa ženama i decom žrtvama porodičnog nasilja, a u jednom periodu je blisko sarađivala sa Beselom van der Kolkom (koga ne moramo posebno predstavljati), držala zajedno sa njim seminare o traumi i učestvovala u formiranju takozvane Bostonske grupe za proučavanje traume. Knjiga koju prikazujemo nastala je kao rezultat Džuditinog višedecenijskog istraživačkog i kliničkog rada, i sastoji se iz opisa brojnih (kako ona kaže, predvidivih) načina na koje se ljudi prilagođavaju na užasne događaje, ali i opisa procesa isceljenja, ilustrovanih autentičnim svedočenjima ljudi i žena koji su preživeli (u svakom smislu te reči) nasilje.
      Knjiga je pisana sa jasnim ciljem da se pojedinačna iskustva nasilja stave u širi društveni i politički konktekst, a pre svega da se preispita nejednakost moći, zbog koje zapravo i dolazi do nasilja. Međutim, kao i svi stručnjaci koji se bave traumom, Hermanova ima još jedan važan cilj, a to je da nas sve – i laičku i stručnu javnost – podseti na postojanje ljudske patnje i obespravljenosti koju bismo radije da zaboravimo.
    • Од Драгана Милошевић,
      Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova su, po nalogu Višeg javnog tužilaštva, uhapsili F.J. (42) i B.C. (39) zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo izazivanje panike i nereda.
       
       
          Oni se sumnjiče da su na društvenim mrežama širili lažnu informaciju da "u naredna dva dana vodu u Beogradskom vodovodu ne treba koristiti za piće, jer se u vodu greškom prosuo metan, pun kancerogenih čestica" i na taj način izazvali uznemirenost i paniku među građanima, saopštio je večeras MUP. Osumnjičenima F. J. i B. C. određeno je zadržavanje do 48 časova nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni nadležnom tužilaštvu.
      Kako se navodi, uhapšeni B.C. je zaposlen u Ministarstvu unutrašnjih poslova.
      Takođe, po nalogu Višeg javnog tužilaštva, protiv još šest osoba, zbog sumnje da su počinili isto krivično delo, biće podnete krivične prijave u redovnom postupku, piše u saopštenju.
      izvor
         
    • Од Милан Ракић,
      DA "NAPREDNJACI" IMAJU SPISKOVE STANARA ZGRADA I, ISTOVREMENO, BIRAČKE SPISKOVE, JAVNA JE TAJNA. TAKOĐE I DA AKTIVISTI SNS-A OBILAZE ZGRADE I "ANKETIRAJU" STANARE, NE PREZAJUĆI PRITOM OD OŠTRE POLEMIKE, ALI NI OD FIZIČKOG OBRAČUNA SA ONIMA KOJI IM SE SUPROTSTAVE, ŠTO JE POKAZAO SLUČAJ KAPETANA MILANA VUKŠIĆA. A ČOVEK JE SAMO HTEO DA ZAŠTITI SVOJA I GRAĐANSKA PRAVA KOMŠIJA, UKLJUČUJUĆI ONO O SLOBODNOJ VOLJI I ZAGARANTOVANOJ TAJNOSTI IZJAŠNJAVANJA NA IZBORIMA

      Slučaj kapetana Vojske Srbije Milana Vukšića (41) koji je uhapšen zato što je pokušao da od aktivista Srpske napredne stranke (SNS) uzme spisak na kome su njegovi i lični podaci članova familije, u prorežimskim medijima ne samo da nije dobio publicitet, nego su pokušali da ga i zataškaju ograničavajući se samo na izjave ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića (ujedno i predsednik Gradskog odbora SNS) "opšteovlaštenog tumača" Aleksandra Vučića za sve i svašta ministra odbrane Aleksandra Vulina.
      Razlog za takvu "gromoglasnu tišinu" lako je shvatljiv i razumljiv – prva bitna stvar je protivzakonito posedovanje biračkih i spiskova stanara u rukama jedne stranke, a druga je da ti "mladi ljudi" i nisu takva nevinašca kakvim ih Stefanović i Vulin u javnosti predstavljaju, jer uz devojku koja nosi spisak obavezno ide i korpulentni mladić; on ima instrukcije da taj spisak štiti od onih koji se pobune.

      Kapetanu Vukšiću je, po vojnim propisima, zabranjeno da priča za medije bez saglasnosti nadležnih organa, a nije teško pretpostaviti da bi slanje zvaničnog zahteva Ministarstvu odbrane naišlo na zid ćutanja i ostalo bez odgovora. Konkretno i isprobano: zvanično ne bi stigao odgovor da se odbija, nego rečeno – "U proceduri je, razmatra se".
      DOKTOREVA VERZIJA I STVARNI NALAZI: "Vreme" je došlo do policijske službene beleške o tom događaju od 13. februara u Rtanjskoj ulici broj 29 na Zvezdari, kao i, posredno, do činjenica koje je Vukšić ispričao kasnije, u istrazi. Ali, prvo se valja prisetiti šta je o slučaju rekao dr Stefanović (na svim zvaničnim događanjima ga najavljuju potencirajući to "doktor", a i u pozivima medijima na te događaje stoji "dr"), koji tvrdi da se kapetan "obračunao sa decom".

      "Ljudi su zvonili na ulaz, ušli su, a on je izašao iz svog stana da vidi ko je to u ulazu i da se fizički obračuna sa njima. Taj čovek izašao je iz svog stana, pripadnik je specijalnih jedinica, država ga je platila i trenirala da štiti ovu zemlju, a ne da se obračunava sa decom u Beogradu…. Izašao je i fizički se obračunao sa devojkom od koje je duplo teži. U čemu je tu viteštvo? Ta devojka ništa nije uradila za šta bi zaslužila udarac u glavu, ali mnogo me više zabrinjava to što se ovde ne čuje glas osude", ustvrdio je Stefanović. On, eto, odmah zna šta se desilo u tom slučaju, dok za 99 odsto ostalih, kad bude upitan, tvrdi da ne zna, da je istraga u toku, da je to stvar tužilaštva i slično. Za ovaj slučaj odmah je imao odgovor, a minut-dva kasnije, kad je upitan o spiskovima, naprečac je zaćutao, opet ništa ne zna.
      U pitanju su deca, tvrdi Stefanović, ali godine starosti govore da su oni odavno prerasli dečji uzrast pošto su oboje rođeni 1988; dakle, ove godine će napuniti 30 godina. Druga stvar, još zanimljivija – ni jedno od njih nije sa Zvezdare, nego su sa Vidikovca i Petlovog brda, sa potpuno suprotnog kraja grada. Zašto SNS praktikuje da šalje svoje aktiviste na suprotni kraj grada umesto, recimo, da ako su stvarno stranački "zadojeni", deluju u svom kraju, među svojim komšijama, koji ih poznaju, drugo je pitanje, ali to već zadire u unutrašnju organizaciju partije, čiji slogan je "Budućnost u koju verujemo".
      A ko je taj "zločesti" kapetan, za koga su režimski mediji javili da je "pripadnik specijalnih jedinica", iako to nije istina jer su iz Stefanovićeve izjave namerno izostavili ono "bio".
      Čovek je završio Vojnu akademiju, tokom karijere bio je pripadnik 63. padobranske brigade, potom Protivterorističkog bataljona Specijalne brigade, a pošto je, zbog formacije i specifičnosti u toj jedinici, napredovanje u karijeri ograničeno, ostao je dugo u činu kapetana i, da bi dobio veći, prešao je u Operativni centar sistema odbrane, na važnu i "osetljivu" funkciju, za koju je potrebno zadovoljiti najviše bezbednosne kriterijume.
      Radi se, dakle, o čoveku koji nije ni nasilan ni psihički labilan, ocu troje dece, bez ijedne mrlje u karijeri, nagrađivanom i pohvaljivanom.
      Prema policijskoj belešci, kada su zazvonili na interfon njegovog stana u zgradi i predstavili se da su iz SNS i da "rade anketiranje građana povodom predstojećih izbora", Vukšić im je odgovorio: "To što radite je protivustavno, paljba iz zgrade".
      Oni su zvonili i na druge interfone, a Vukšić je, pošto je čuo da su ušli, sišao do ulaza kako bi video o čemu se radi i kod žene je u rukama primetio spisak na kojem se, između ostalog, nalaze i njegovi podaci.
      "Ugledavši svoje podatke, Milan je pokušao da uzme spisak, ali ga je devojka koja ga je držala povukla i spisak se pocepao na dva dela. Nakon toga NN muško lice je krenulo ka njemu, a isti ga je refleksno odgurnuo od sebe otvorenom šakom u predelu lica. Nakon toga lica su napustila zgradu, a on se vratio u svoj stan", stoji u belešci, iz koje je vidljivo da je dežurna služba uputila patrolu na lice mesta u 11.10 časova, po prijavi aktivista SNS da su napadnuti "od strane NN muškog lica koje živi na pomenutoj adresi". Nakon uzimanja izjave, patrola u 11.36 časova zove dežurnog tužioca Prvog osnovnog javnog tužilaštva Gordanu Radić, koja se, kako stoji u belešci, izjasnila "da nema elemenata krivičnog dela i da se lica upute na privatnu tužbu".
      Teritorijalno nadležno za opštinu Zvezdara je Drugo osnovno javno tužilaštvo i Vojni sindikat Srbije, čiji je Vukšić član, opravdano je postavio pitanje zašto je zvato Prvo, jer to ostavlja mesta sumnji u pristrasnost. Predsednik Policijskog sindikata Srbije Veljko Mijailović je, dodatno, ukazao da je u hapšenje Vukšića umešan "jedan od najviših rukovodilaca Policijske stanice Zvezdara". Da stvari "ne štimaju", utvrdilo se uskoro, jer je ista zamenica tužioca, očigledno nakon nečije urgencije, 18 minuta kasnije, u 11.53 časova, pozvala policajce u patroli i zatražila od njih da "lice dovedu do prostorija Policijske stanice Zvezdara, zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo iz člana 344 Krivičnog zakonika Republike Srbije". A što se tiče aktivista SNS, te "dece", kako ih je nazvao Stefanović, oni su, nakon što je policijska patrola došla na lice mesta i konstatovala da na sebi nemaju vidljive povrede, odbili predlog ovlaštenih službenih lica da odu na lekarski pregled.
      Naknadno su se ipak "setili" da odu, verovatno po nečijem nagovoru, zaputili se u Klinički centar Srbije gde su, tvrdi Stefanović, dobili "povredne liste". O kakvim listama se radi, nije precizirao, to će se verovatno saznati na suđenju, ako do njega uopšte dođe.
      SVI PO SPISKU: Prema priči prijatelja kapetana Vukšića, policajci su prema njemu postupali izuzetno korektno, verovatno iz prostog razloga što su shvatili o čemu se radi, kako patrola tako i oni u pritvorskoj jedinici gde je proveo dan i noć, a ujutro je izveden pred tužioca, koji ga je, posle davanja izjave, pustio na slobodu. Na lice mesta izišla je i Vojna policija, samo konstatovala događaj i uzela podatke, jer po odredbama Zakona o vojsci, civilna policija ima pravo da zadrži vojno lice ukoliko se radi o prekršaju ili krivičnom delu iz opšte nadležnosti, koje nije na štetu vojske.
      Ono što je Vukšić ispričao tužiocu, a nema u policijskoj belešci, pokazuje da je on video spisak svih stanara zgrade u Rtanjskoj 29 u kojoj živi, uključujući decu, sa jedinstvenim matičnim brojevima, a da je pored njegovog imena bilo olovkom napisano nešto, što nije uspeo da pročita i da mu je, kada ih je upozorio da čine prekršaj, muškarac rekao: "Neka, neka, znamo gde radiš, rešiće ovo tvoji pretpostavljeni." Nakon toga, on je odlučio da pokuša da im uzme taj spisak i da pozove policiju i da ga je povukao iz devojčinih ruku, a da mu je tada mladić skočio na leđa, pa ga je "otresao sa sebe", dok devojku nije ni takao, sa njom nije imao nikakav fizički kontakt, a odustao je od pokušaja da im uzme spisak kad je video da se pocepao, a i da bi izbegao ulazak u fizički obračun. Od hvata sa leđa aktiviste "naprednjaka" N.G. Vukšiću je ostala modrica na nadlaktici.
      On je kod tužioca demantovao da je devojci opalio šamar, a muškarca udario dva puta pesnicom u nos, kako su tvrdili. S obzirom da se radi o obučenom specijalcu, njegova dva udarca šakom u nos bi zasigurno "patosirala" N.G, usput polomivši nos i izazvavši krvarenje, ali svega toga nije bilo kada je policija došla nekih 20 minuta kasnije. Policajci su, naprotiv, konstatovali da ni jedno od napadnutih nema vidljive povrede (pa ni obavezno crvenilo na licu i obrazu, koje bi usledilo da je neko ošamaren, niti bar crven nos od udarca). Zgrada u kojoj se slučaj desio nema video nadzor, ali ima susedna, čija spoljna kamera je, navodno, snimila sve što se desilo, tako da će na sudu stvar da se razjasni.
      Što se tiče potvrde o povredama (lakim telesnim) koje su iz Kliničkog centra dobili aktivisti SNS, to bar nije problem nabaviti, posebno kad ste iz vladajuće stranke. Indikativan slučaj je navodni napad poslanika Dveri Boška Obradovića i Marije Janjušević na predsednicu Skupštine Maju Gojković. Ona je isto dobila uverenje o povredama, i pred kamerama u skupštinskoj sali pokazala modricu na nadlaktici. Mali "feler" u svemu je to što je Gojković previdela da u lekarskom nalazu piše šifra povrede podlaktice. Kako je zaradila modricu na nadlaktici, do danas nije objasnila.

      Zanimljivo u slučaju navodnog napada na Maju Gojković (a celu situaciju je jedan poslanik snimao i mobilnim telefonom, tako da se videlo da fizičkog kontakta nije bilo) jeste to što je sve vreme u kancelariji bilo prisutno i njeno obezbeđenje. Postavilo se logično pitanje – zašto je nisu zaštitili ako je već napadnuta fizički kao što tvrdi i zašto potom nisu suspendovani jer nisu radili posao za koji su plaćeni, kako se moglo desiti da štićeno lice ne bude zaštićeno. Indikativno je i to što od ključnog čoveka iz obezbeđenja, koji je bio prisutan tokom navodnog napada, nije čak ni zatražena izjava u pisanoj formi, što je deo obavezne procedure. Onog trenutka kad je nadređenim rekao da fizičkog napada nije bilo, jednostavno je "zaobiđen". Istraga o navodnom fizičkom napadu "Dverjana" na M. Gojković je formalno u proceduri, a ne treba sumnjati da nikad neće biti završena jer bi saslušanje svedoka moglo biti nepovoljno po zvaničnu verziju. A time bi im se iz ruku izbio i "adut" o Obradoviću kao siledžiji koji napada žene, što sad često koriste pripadnici "prvog i drugog ešalona" SNS u izbornoj kampanji.
      Otvorilo se, naravno, i ozbiljno pitanje biračkih spiskova i podataka o građanima, koji su dospeli, ne prvi put, u ruke jedne političke stranke.
      Stefanovićevo objašnjenje dato novinarima dan nakon incidenta na Zvezdari demantovano je na licu mesta. Kada je pokušao da objasni da su to spiskovi članova SNS i onih koji su ostavili svoje podatke za "siguran glas", i da sada aktivisti naprednjaka samo obilaze te ljude, "a SNS ima više od 600.000 članova i u svakom ulazu živi neko od njih", potpisnik ovog teksta ga je zatekao pitanjem kako to da su onda zvonili na vrata njegovog stana, a ni on ni supruga nisu ni članovi ni "sigurni glasovi" SNS, te da je na spisku video svoje i ime supruge, Stefanović je, vidno zatečen, što su i kamere snimile, zbunjeno odgovorio da "ne zna" i da će "proveriti".
      Da "naprednjaci" imaju spiskove stanara zgrada i istovremeno i biračke spiskove, javna je tajna, ali to se prećutno toleriše, ne buni se zbog toga previše čak ni opozicija, iz kog razloga, to valjda oni znaju. A "jurišni odredi" SNS u belim kišnim mantilima sa logom stranke i dalje obilaze zgrade i "anketiraju" stanare, pritom ne prezajući ni od oštre polemike sa onima koji im se suprotstave, ali ni od fizičkog obračuna, što je pokazao slučaj kapetana Vukšića; to mu je zasigurno zaustavilo dalje napredovanje u karijeri, ali i verovatno "otvorio perspektivu" prekomande u Kopnenu zonu bezbednosti, ili u združene snage na granici prema Bugarskoj ili Makedoniji, a sve "po potrebi službe". A čovek je samo hteo da zaštiti svoja i građanska prava komšija, uključujući ono o slobodnoj volji i zagarantovanoj tajnosti izjašnjavanja na izborima.

      To što ga je siledžijom nazvao ministar mu resorni Aleksandar Vulin, nikog ne bi trebalo da čudi. Javnost je dobro upoznata sa njegovim likom i delom... Zapanjujuće je, međutim, što se svemu tome pridružio i načelnik Generalštaba Ljubiša Diković, koji bi trebao – makar zbog ugleda Vojske – da pokuša da zaštiti pripadnika institucije na čijem je čelu. Umesto da kaže da će istraga utvrditi šta se zapravo desilo, Diković u startu podržava Vulinove kvalifikacije i "objede" na račun kapetana Vukšića. Da se radi o nekom pukovniku koji "puca" na generalski čin, pa da se nekako i razume, karijerizam je u pitanju, ali da to čini general sa četiri zvezdice (veći čin u Vojsci Srbije ne postoji) i neko ko će, po sili zakona, u penziju morati da ide za tri meseca, 20. maja, kad puni 58 godina, teško je naći opravdanje. Osim ako ne izdejstvuje kod Vulinovog "vrhovnog komandanta" da donese poseban propis po kojem će moći da ostane u aktivnoj službi još neku godinu.
      Davor LUKAČ

       
    • Од damsoyu,
      Dugo proučavam teološka pitanja PC i RKC,najviše iz ličnog "interesa" (inače sam iz "mešovitog" braka).
      Ovo pitanje potiče iz moje lične situacije jer je u pitanju jedna veoma bliska starija osoba od mojih predaka,krštena kao katolik.
      Pitanje se može posmatrati kao opšti slučaj pitanja "Da li se obični katolici spasavaju".Stim što sam emotivno uključen u ovo pitanje.
      Pre 10tak godina pitao sam pravoslavnog sveštenika za ,da li je potrebno da se upiše u PC da bi imala spasenje..Pop je rekao da nema potrebe da prelaze u PC, da se svako spasava kroz "svoju" Crkvu.Inače taj meni blizak predak stanuje pored popove kuće,pa su imali i izvjesne komšijske odnose.
      Kako sam teološki napredovao mene je mučilo to osjećanje i pogađalo me ta podjela crkava i stalno sam od raznih ljudi,običnih ili teologa slušao "pretnje" da katolici se neće spasiti..i to me je sve lično pogađalo zbog meni bliskih osoba s kojima sam odrastao.
      Proučavajući forum i teologiju shvatio sam da PC nema jedinstvenog stava o katolicima.
      Pitanje za vas ovde je, da li je moguće da npr. dotični pop s kojim sam ja razgovarao,je na izvjestan način procijenio "pravovjernost" tih mojih srodnika tj njihovu mogućnost da iako formalno upisani u "raskolu", da je njihova živa vjera sačuvana od bitnijih zabluda, da im srce nije u raskolu,što zbog života u mješovitoj sredini (Bosna), porodičnih veza, poimanja Hriscanstva,redovno su na slavama kod komsija,rodbine..ponekad i na liturgiji,dok je katolicki hram bio neobnovljen isli su u pravoslavni,itd..
      Tj da na neki način za njih je put spasenj izvjesniji dok su tu gdje jesu, nego da prelaze u PC.I ne samo izvjesniji, nego ništa manje moguć nego za nekoga ko je u PC.(Jer pretpostavljam da je on zaključio da je manje moguć , da bi bio dužan da savjetuje da ih upoznam sa PC,da ih približavam i "nagovaram", jer zapravo najviše pogađa moju dušu ,koji sam kršten u PC i naslušao sam se priča o jedinosiinitosti, nego njih,koji cijeli život žive zapravo u jedinstvu).Jer slušajući određene teologe PC mislkio sam da je moj zadatak da ih ja "prekrstim" u PC, međutim uvijek se sjetim odgovora tog lokalnog popa pre 10 godina,dakle moje bi bilo da poštujem tu njegovu odluku ako hoću da budem dosledan.
      Da dodam još Par godina kasnije,Upoznavsi neke teološke pojmove jednom sam vršio "inspekciju" njihove vjere, i dobio sam sledeće odgovore: 
      Papa je poglavar u katoličkoj crkvi, ne za sve Hrišćane (primat) tj pravoslavci ne moraju da priznaju papu za poglavara, papa nije nepogresiv, u visokom kleru cesto je bilo zlocinaca,bilo bi dobro da popovi mogu da se žene,Stepinac mi nije svetac...i još poneke stvari..naravno za filioque  i te dubinske stvari nikad nisu ni čuli a kamoli da o tome nešto vjeruju.Jedno da kažem narodno katoličanstvo,po mom mišljenju koje ima korijen u Bosni  još dok su franjevci sami birali sebi vođr pod Turcima..
×
×
  • Креирај ново...