Jump to content

Savremena iskusenja i mladi

Оцени ову тему


Препоручена порука

МОЈА РАЗМИШЉАЊА 2

  Секс и апстиненција и у браку и пре брака треба да буду ствар љубави, с тим што пре брака та љубав има почетну фазу и треба да тежи ка трећем елементу који јој даје пуноћу и који проузрокује њено даље развијање, раст и усавршавање. Уколико остане искључиво на нивоу чулности и емоционалности – онда је то блуд .

  Љубав у брачној заједници је категорија вечности, јер је утемељена на Божјој љубави која је савршена и вечна. Наслада коју пружа сексуални однос може се у иконичном смислу прихватити као предукус вечног блаженства, мада и уздржање указује на есхатолошки начин живота . Све нам ово говори да ако за циљ свога живота не изаберемо Христа и ако сваку своју делатност и стваралаштво не вежемо за Христа имаћемо реалност промашеног начина живота у коме ћемо покушавати да задовољимо своју потребу за љубављу и за вечним животом на погрешан начин. Тај начин је заправо начини нашег постојања, а он мора имати неки темељ. Ако се определимо за то да темељ тог нашег начина постојања буде задовољење чулне природе, односно да сваку заједницу градимо на основу психолошких осећаја или пак неких природних законитости, онда треба имати у виду да је крајњи производ тих законитости – смрт. Да ли желимо смрт?

  Са друге стране, ако нагласимо да оно за шта треба првенствено да се вежемо није створена природа , него вечно Живи и Истинити Бог, онда Он постаје темељ нашег начина постојања не укидајући природне законитости нити их забрањујући, већ им дајући прави смисао и праву меру. Посматрајући из ове перспективе читаву проблематику сексуалних односа, жеља да живимо у заједници са Богом, а то значи већ сада и овде живети опредељен да је тај однос са Богом пресудан за наш начин постојања, открива нам да секс није грех све до момента док он не преузме улогу кормилара у нашим животима. Чињеница да свети оци посматрају полно сједињење мушкарца и жене као последицу и производ пале огреховљене људске природе, говори само да га они као феномен не укидају, већ да указују да то није начин превазилажења смрти.

  Ако говоримо о сексу пре склапања брачне заједнице, говоримо о односу који се одвија ван заједнице са Богом . Питаће се неко: Па зар је Бог такав тиранин да нам забрањује да се волимо, да уживамо, да учествујемо у нечему што је тако лепо и предивно...? Наравно да нам то Бог не забрањује, али нас позива да као Његова вољена бића схватимо да нам истинску вечну и непролазну радост и задовољство не може пружити ништа што свој темељ има у створеној природи, ништа што се не одвија у заједници са Њим, јер је Он тај који нам једини може подарити да се вечно радујемо радошћу неизрецивом. Ко није истински чврсто везан за Бога и ко не живи пуним црквеним литургијским животом, и поред тога што му ови горе исписани редови звуче јако логично не може најбоље ни схватити ни прихватити због чега треба да се уздржавамо од секса пре брака.

Међутим, ово до сада је било можда мало једнострано посматрање ове проблематике. Данас живимо у свету где смо на сваком кораку притиснути предозираним садржајима порнографије који нам се на различите начине сервирају и свесно или несвесно или подсвесно изазивају нашу већ узаврелу полну природу. Треба имати у виду и то да се не можемо у потпуности позивати на евентуалне каноне који санкционишу полне преступе и који су доношени у сасвим другим временима и околностима. Прошло је оно време када су девојке и младићи ступали у брачне воде у периоду када полност по природи треба да се активира. То време није универзално и од особе до особе варира. Узима се да је то период од 16 до 25 године нпр. (у просеку). Људска природа и без разноразних спољашњих изазивача тражи своје. Незахвално је данас говорити о уздржању пре брака када се дуго студира, када многе околности (оправдане и неоправдане) утичу на то да млади људи што дуже одлажу тај догађај ступања у брак, када су многи млади до те мере физички блиски да је немогуће зауставити тај вулкан који се у датом моменту распали, када долази до тога да родитељи губе контролу над својом децом и не васпитавају их адекватно, што доводи до тога да се чак и границе световног морала драстично померају, тако да многи момци и девојке до момента ступања у брак бивају истрошени и онда почињу да трагају за нечим новим што ће изнова осмислити њихов живот. То осмишљавање везано је, понављамо, за начин постојања. Дакле, да ли ћемо да постојимо као искључиво биолошка чулна бића или као комплетне оригиналне и непоновљиве личности које су створене да у нераскидивој заједници са Богом живе вечно. У веома замршеном сплету изузетно компликованих ситуација и животних изазова може се јавити и следећа стварност: Из страха да не изгубим вољену особу ступићу са њом у сексуални однос. Не улазећи сада у једну дубљу анализу управо поменутог става који можда и не изражава пуну истину, рекао бих да проблем не постоји тамо где нема макар и елементарне црквености. Зашто би некога обавезивао тамо неки савет Цркве о апстиненцији, кад тај неко не слуша Цркву ни када Црква саветује да треба да се пости, да треба недељом и празником да се сакупљамо у храму, да треба да се молимо Богу, да не треба да завидимо, да псујемо, да мрзимо, да треба да чинимо добра дела, да не оговарамо и не осуђујемо, да не лажемо, да се исповедамо, да се причешћујемо...? И заиста, какве користи од уздржања има онај који не живи у заједници са Богом? Он ће од уздржања само имати фрустрације и тескобе, јер не треба заборавити да нас све што радимо без Бога и благослова Божјег и из љубави према Богу води ка бесмислу живота и привременој радости која се изгуби и распрши као пара.

Проблем се јавља онда када су млади људи у дилеми: Угодити Богу или угодити себи (телу). Покушаћемо да покажемо како су ове противречне ствари ипак под извесним околностима помирљиве. Не настојимо да снисходимо померајући границе црквеног етоса, већ да управо имајући у виду тај црквени етос који нам указује да постоји нешто што се зове онтологија живота, откријемо оно што је Бог нама открио: Он је љубав. Безгранична љубав. Тај човек ма колико да је грешан, Господ га воли и жели заједницу са њим. Уколико се тај човек окренуо Богу и не жели да га изневери, а при томе је свестан да има један проблем који га спречава да ту заједницу у потпуности оствари, Бог таквога прима у свој загрљај и покушава да га научи да истински воли и да се истински радује. Шта то у пракси значи. Момак и девојка су увидели да је секс ван брачне заједнице грех, али они због извесних околности нису још у ситуацији да буду у браку, али желе, са друге стране, да живе у Цркви и да се сваке недеље причешћују. По некој устаљеној логици ово је недопустиво. Али ако оваквом пару посаветујемо да док год имају односе пре брака не могу да се причешћују, бојим се да би их одгурнули и од Христа и од Цркве. Одговорност је велика! Сваки случај је наравно прича за себе, али ако се ти људи заиста искрено воле, а то не треба никако занемарити, ваља их упутити на борбу коју не могу водити сами. Тек кад се сједине са Христом добијају великог Помоћника у борби против искушења, па чак и ако поново и поново падну, постоји света тајна покајања... То је тешка борба која се не добија преко ноћи, али ако желимо да будемо пријатељи Божји треба да будемо храбри па чак и ако се деси да нас искушење савлада, да не одустајемо него да идемо даље. Не треба то схватати као једини и највећи грех . Ако је секс заснован на међусобној љубави макар и само између момка и девојке треба у њему видети добар темељ да се та љубав развије у ону која никада неће престати.

То није могуће остварити Ван контекста једне здраве црквености и тежње да се Бог изабере слободно као једини темељ и орјентир и једина Личност која нам пружа савршену сигурност.

Дакле, као закључак овог одељка треба рећи следеће: Секс као природни феномен је јако здрав и потребан. Међутим, из перспективе онтолошког циља ка коме је човек упућен, ако се не остварује као тежња за пуноћом живота  представља онтолошки промашај – грех. То се управо и дешава са сексом пре брака, али ако постоји тежња да се то  превазиђе, да се путем давања себе другоме и вежбања у љубави и путем преумљења дође до Христа, свакако нам Господ неће ускратити Себе.

Ако младић и девојка у својој дугогодишњој вези имају активан сексуални живот (или се пак повремено полно састају потакнути жељом да у том акту покажу љубав према вољеној особи), а ипак схватају да чине грех, нису далеко од оне истинске љубави коју даје Христос у заједници са Њим.

Секс у браку је већ сасвим друга стварност. У вези са тим, данас, поготово међу црквеним људима постоји много питања и недоумица, као и много нецрквених схватања која проузрокују бројне невоље у брачном животу. Незахвално је да се овим питањима баве они који немају брачног искуства, међу којима је и потписник ових редова. Оградио бих се на почетку напоменом да је све ово што сам до сада написао и што ћу написати моје лично мишљење и покушај да начиним један текст који ће се бавити појединим проблематичним изазовима које нам саврамени живот намеће, а они који имају више знања и искуства препознаће колико у свему томе има истине и у којој мери сам допринео да се из перспективе мог личног доживљаја Цркве неки проблеми исправно сагледају.

Нисам приметио да се код нас на српском језику појавио рад који опширно разматра и који се на један обухватнији начин бави сексуалним проблемима. Наравно, када се осврнемо на светоотачку литературу видећемо да се свети оци нису уопште толико до детаља бавили овом проблематиком. Све се своди на поштовање и преношење савета апостола Павла из прве посланице Коринћанима (7,5-6) и тумачења читавог тог одељка. То је и разумљиво, јер је немогуће такве ствари унифицирати нити им давати толики значај, када је свака особа различита и са собом носи своје специфичности и индивидуалне особености које се у брачној заједници љубављу преображавају и постају нешто што се тиче само и искључиво тог конкретног брачног пара. Апостол Павле и оци су то препознали дајући неке уопштене савете и не намећући било какве ставове остављајући самим супружницима да сами у договору одреде интензитет и учесталост и ритам који им одговара у сексуалним односима, а да при том не изгубе заједницу са Богом.

Секс као феномен тиче се пре свега телесног, али и свеукупног задовољства и у својој суштини треба да буде догађај љубави . Ако доминира први елемент тада ми особу са којом ступамо у такав однос не посматрамо као личност, већ као објекат (средство) који нам помаже да задовољимо своју похоту. То је пут индивидуализма, дакле погрешан пут. Уколико тежимо ка томе да нам тај однос буде најпунија пројава наше љубави и међусобног јединства у пуноћи живота онда је то благословен пут, јер се на тај начин изграђује једна заједница у чијој партиципацији имамо отворен пут ка остваривању себе као оригиналне и непоновљиве личности. Како сада то препознати и разлучити?

Супружници који живе црквеним животом као помоћ ће искористити искуство Цркве, односно Дух којим Црква живи биће водич и регулатор у заједничком спознању која мера треба да буде, како у односу између уздржања и неуздржања, тако и по многим другим недоумицама и искушењима кад је у питању сексуални живот у браку. Ради се о одговорном и слободном стваралачком приступу, којим ће супружници слободно и одговорно ослушкивати Дух Цркве, дух заједнице којој припадају, и препознаће Њиме праву меру која једино за њих двоје бива обавезујућа и спасоносна. Због тога је недопустиво да било ко споља супружницима намеће одређена правила и норме и да их саветује како ће се они понашати у својој брачној постељи.

На почетку сам истакао да је циљ сваког човека Христос, јер само у Њему и кроз Њега превазилазимо природни начин постојања и добијамо шансу да живимо вечно. Уколико то имамо у виду све што будемо чинили, чинићемо у славу Божју, било да је у питању апстиненција, било да је у питању сексуално сједињење.

Остаје још да ова своја размишљања разрадим и допуним. Требало би да пронађем релевантне наводе и примере из Светог Писма и из дела светих отаца као и радова савремених теолога. Жеља ми је да обрадим и питања као што су контрацепција, орални секс, положаји у сексу и многа слична питања која нам се као младим савременим људима намећу.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ево и фуснота које су због мог недовољног познавања технике на жалост одвојене од самог преднацрта једног будућег текста, али се надам да ћете се снаћи.

          1.Блуд је корен речи заблуда. Сваки човек у дубини свога бића има тежњу да живи вечно. Створен је по образу и подобију Божјем и тиме му је уткана тежња да од природног начина постојања досегне до оног надприродног који му сам Бог дарује ако се човек определи за заједницу са Њим. Смисао свога живота човек остварује када се труди да личи на Бога. Личити на Бога значи живети божанским начином живота, значи живети вечно и ослобођено од стега природног биолошког начина живота. Ако човек помисли да без Бога, практикујући природни начин употребе својих дарова, може осигурати оригиналност, непоновљивост и вечни начин постојања који му је стварањам усађен и задат, онда се налази у заблуди. Заблуда или блуд је свака одвојеност од извора живота. Заблуда у сексуалном смислу састоји се у томе што сам сексуални чин ма колико био здрав, пријатан, сладак, не пружа оно што човек свесно или несвесно жели, а то је да буде непоновљив, савршен, бесмртан, вечан... Ма колико настојао да то пренебрегне, ипак не може побећи од чињенице да оно што је само и искључиво биолошко и природно, да је то створено, а сходно томе да је променљиво, а сходно томе да је смртно...

  2.Лука 20, 27-36.

  3.Ако се везујемо за створену природу да би свесно или несвесно утолили глад за вечним животом, промашићемо, јер је производ таквог сједињења смрт, пошто не долази до јединства са оним нествореним које силом свога постојања врши један интересантан парадокс: не уништава створено, већ га оживљава. Ово је битно запамтити.

  4.Ма колико он био сладак, племенито усмерен, „љубаван“, радостан, пријатан, приказан као акт стваралаштва,...  Колико је само велики грех осуђивања и оговарања, лагања, сплеткарења, мржње према другоме...

  5.Сматрам да би овај израз ''пуноћа живота'' требало мало разјаснити. Пуноћу живота је немогуће остварити ван заједнице са Богом. Монаштво представља пут превазилажења природе, али не и уништавања природе, ради вечне заједнице са Богом. Они који нису кадри да прихвате такав подвиг Бог је благословио да крену путем брака користећи ерос у емпиријском смислу као слику тежње човека за Богом. Оно што нам Бог тиме показује је да нам те односе који су последица пале природе не укида, већ их користи као начин спасења. Рани хришћани су се венчавали увек у светој Литургији. Тиме су показивали да њихова веза није само њихова лична ствар, већ ствар читаве једне есхатолошке заједнице која их управо кроз литургијски, светотајински начин живота препознаје као мужа и жену. Тада су они исповедали веру да се не спасавају од смрти својом заједницом и сексуалним односом, него су ту своју заједницу и сексуалност као дар везивали за Цркву као начин превазилажења смрти. Девственост пре брака су приносили као велики подвиг који су практиковали из велике љубави према Богу и Цркви, признајући самим тим да су ти односи неблагословени ако не воде ка пуноћи живота коју једино имамо у Христу.  Значи, Христос и вечни живот су циљ и секса и апстиненције. Ако и једно и друго не приносимо Богу и не чинимо из љубави према Богу, одбацујемо шансу да постојимо као личнности и као вечна бића која су створена само за љубав.

  6.Не потврда љубави, него најпунија пројава брачне љубави и јединства. На једном мозаику из Свете Софије Цариградске приказано је како Христос стоји у средини између византијског цара и царице. Ту је без и једне једине речи упућена јасна порука да је брак везаност за Христа, јер Њиме брачна љубав добија свој трећи елемент који јој даје пуноћу. Сједињење момка и девојке без овог елемента може да буде поступак потраге за љубављу, али никако није печат којим се љубав потврђује. Како се може потврдити нешто што још увек реално не постоји? Права и истинска вечна и непролазна (=савршена) љубав стиче се временом, вежбањем и усавршавањем и никако без Онога Који је Љубав.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Evo jednog mog zapazanja. Danas mladi stupaju u seksualne odnose mladji nego ikad. U proseku pre braka promene vise seksualnih partnra vise nego ipak. Imaju vremena i mogucnosti da biraju vise nego ikad. Ali  takodje nikad nije vise bilo raspadnutih porodica i razvoda. Ako je seks pre braka potreban za bolje funkcionisanje u braku onda bi danas brakovi cvetali.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Била теологумена или не ( није само в. Игнатија, већ и: светог Максима, митрополита Зизјуласа... ), сам живот сведочи да је извор смрти секс ( било љубави или не - свеједно опет умире оно што се роди и постане...а и љубав као слобода, као живот, као "сусрет", на крају крајева, мало "зависи" од секса...чак, шта више, Христос, ап.Павле ,Оци и целокупна хришћанска "мисао" кажу да је слобода од полности изображавање, већ сада и овде, будућег живота у Царству Божијем: "где нема ни мушког ни женског", итд), односно полни однос који "рађа - ствара" све нове и нове смрти, умирања, распадања, "цепање човечанске природе" ( св. Максим )...тако да: Sex Is Death!

Сума сумарум, тема јесте изузетно важна, али ја сам ( аргументовано ) против некакве "теологије секса"...секс је смрт, као и све остало што има везе ( само!!! ) са Човеком...

Деци то треба отворено рећи...сексајте се и лепо ћете се распасти и умрети...црви ће макар бити нахрањени...то је све што остаје од секса...  :smiley:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Evo jednog mog zapazanja. Danas mladi stupaju u seksualne odnose mladji nego ikad. U proseku pre braka promene vise seksualnih partnra vise nego ipak. Imaju vremena i mogucnosti da biraju vise nego ikad. Ali  takodje nikad nije vise bilo raspadnutih porodica i razvoda. Ako je seks pre braka potreban za bolje funkcionisanje u braku onda bi danas brakovi cvetali.

     ????? ???????! ?????? ?? ? ??????? ????. ???? ?? ????? ?? ?? ?? ?? ????? ????????? ????? ???? ????? ?????????...

Moje misljenje je da je tv najveci krivac.

Svi smo svedoci bili ovih dana kako su na razni likovi napadali mitropolita Amfilohija toboze je on mracnjak i primitivan konzervativan poziva na nasilje propagira mrznju. A gejevi su izjavili da bi Hristos sa njima bio na paradi.

Glavni zadatak djavola je da dobro proglasi za zlo i obrnuto. Celomudrenost se smatra poremecajem a blud necim prirodnim cak  neophodnim ra normalan razvoj licnosti. Pa kako onda to na globalnom planu ispraviti i kako objasniti danas nekom mladom koliko je blud tezak greh.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

       Није, али може да буде. Ако секс као феномен искључиво води у смрт у било ком смислу онда је и брак грех. Али самим тим што постоји црквени брак, говори нам управо да и тај путоказ у смрт може у исто време да буде и путоказ у живот. Зато је парадоксално... Не говорим искључиво, већ укључујући и једну и другу позицију и покушавајући да превазиђем уобичајена раслојавања и гледишта да сам на једној или на другој страни.... Уосталом, препоручујем да прочитате овај мој дугачки пост који је дугачак и на моменте противречан и недовршен, али од многих позитивно оцењен.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Чини ми се да вечерас нико и није читао Ђомлин пост....А требало би....Чему форум ако читамо само кратке постове.... 1312_womens

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ја сам га прочитао. Добро, Ђомла то ради на широко баш. За похвалу. Свидела ми се једна реченица поготово : "Наслада коју пружа сексуални однос може се у иконичном смислу прихватити као предукус вечног блаженства, мада и уздржање указује на есхатолошки начин живота ". Оно што ја сматрам јесте да стање оргазма има везе са предукусом раја али... не само по себи... може бити и погубно. Дакле, од нашег односа према истом зависи. Да ли ми робујемо природи или не.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Кад људима око себе кажем да је оргазам стање раја, они се углавном саблажњавају. Не знам шта је ту саблажњиво. Екстатички (екстаза-оргазам) чин љубави, отварање за другог...  али, као и све, због слободе постоји могућност злоупотребе.....

Значи, нисам једини који то мисли    0913_sport joooj joooj :cheesy2: :cheesy2:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...