Jump to content

Акатист светом мученику Јовану Владимиру краљу српском

Оцени ову тему


Препоручена порука

                image_750x_60ba12c109b10.jpg

 

Кондак 1.
Теби, изабраном страдалцу Христовом, који си незлобиво као
јагње на заклање злом бугарском краљу пошао, похвални песмопој
сада узносимо, а ти, пошто си стекао велику слободу пред
Господом, помоли се за спасење наше, да би могли са радошћу да
ти кличемо: Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго
владике Христа!
Икос 1.
Господ који у Светој Тројици пребива, стварајући анђеле на
Небу, стварао је и анђеле на Земљи, међу којима и ти бејаше, свети
мучениче Владимире, јер си сав живот свој анђелски поживео и због
тога си се као анђео на Небеса узнео после страдања свога. Зато
прими од нас ове анђелске похвале:
Радуј се, јер си од царства свога желео да начиниш Христово
Царство!
Радуј се, јер беше кротак и побожан као мало који земаљски
владалац!
Радуј се, јер си народ Србски учио да правилно исповеда
Свету Тројицу!
Радуј се, јер те je више красила вера Божија, него царско
порекло твоје!
Радуј се, јер живот твој беше истинска служба Богу!
Радуј се, јер се славно у Господу прослави!
Радуј се, јер си јеретике обраћао истинској побожности!
Радуј се, јер непрестано жуђаше за царством које није од овога
света!
Радуј се, незлобиво јагње Божије!
Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике
Христа!
Кондак 2.
И деда твој и отац, свети Владимире, били су краљеви Србски
у Зети и Захумљу, али беху веома Богобојажљиви, па су и тебе од
малена учили свакој побожности и непрестаном клицању Богу:
Алилуја!
Икос 2.
Ти, блажени Владимире, од детињства би испуњен даровима
духовним, јер беше кротак, смирен, Богобојажљив и чист животом,
презирућу све земаљске насладе, а ревнујући за све оно што је
узвишено и Божанско. Зато почуј ове похвале наше:
Радуј се, јер ти преци беху благочестиви владари Србски!
Радуј се, јер беше чист и душом и телом као извор планински
од младости своје!
Радуј се, јер од детињства твога живљаше анђелски и
целомудрено!
Радуј се, јер си Богомудро изучио сав Закон Божији!
Радуј се, јер никада ниси ишао на веће безбожничко!
Радуј се, јер од младости живљаше по заповестима Божијим!
Радуј се, јер се ниси оскрнавио саблазнима овога света!
Радуј се, јер у животу твоме све беше Богодолично!
Радуј се, јер гораше као буктиња вере хришћанске!
Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике
Христа!
Кондак 3.
Још у раној младости тебе дадоше, свети Владимире, да се
учиш ратним вештинама, које ти добро научи, али си се још више
трудио да будеш добар војник Господа Христа и да Њему
непрестано појеш: Алилуја!
Икос 3.
Због свега тога ти, свети Владимире, стече у себи и витештво,
а још више и побожност, јер си даноноћно изучавао Свето Писмо,
примењујући све заповести његове у животу своме. Посебно си био
милосрдан према беднима и сиромашнима, који те необично
љубљаше. Нека ове речи наше буду похвала доброти твојој:
Радуј се, јер си од младости ревновао за узвишеним и
Божанским стварима!
Радуј се, јер марљиво изучи Божанско Свето Писмо!
Радуј се, јер и телом, а још више духом беше истински
украшен од Бога!
Радуј се, јер си и војне вештине изучио на удивљење многих!
Радуј се, јер љубављу и кротошћу владаше земљама Србским!
Радуј се, јер имаше срце болећиво према убогима и
сиромашнима!
Радуј се, јер беше правичан и мирољубив према свакоме!
Радуј се, јер у бојевима показиваше истинско витештво!
Радуј се, јер беше владалац кога народ силно љубљаше!
Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике
Христа!
Кондак 4.
Пошто у Србским земљама где ти владаше, свети Владимире,
беше доста богумила и других јеретика, ти их знањем Светог Писма,
а поготово љубављу и незлобивошћу својом поврати истинитој Вери
Христовој, па сви од радости запевасте: Алилуја!
Икос 4.
У животу и владању своме, ти, свети Владимире, све чињаше
Богомудро, због чега би вољен од свију. У народ си слао учитеље
да га учи науци Христовој, подизао си цркве и манастире, болнице и
странопримнице, стварајући од земаљског царства свога Царство
Божије, због чега ти кличемо овако:
Радуј се, јер си подизао многе цркве и манастире!
Радуј се, јер је кроз тебе вера Христова утврђена у роду
нашем!
Радуј се, јер Богомудро управљаше поданицима својим!
Радуј се, јер си за путнике намернике странопримнице градио!
Радуј се, јер си многе болнице за болеснике саградио!
Радуј се, изобиље оскудних!
Радуј се, заштитниче сиротих!
Радуј се, храниоче удовица!
Радуј се, верни слуго Сведржитеља Бога!
Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике
Христа!
Кондак 5.
Сејач кукоља на њиви Господњој ни теби није дао мира, свети
Владимире, него је подизао и унутрашње и спољне непријатеље на
тебе, како би те још више Богу приволео и како би још више ка
Њему руке уздизао, појући: Алилуја!
Икос 5.
На тебе, свети Владимире, и земљу твоју, стално нападаше
грчки цар Василије и бугарски Самуило. И када Самуило једном
крену са силном војском на државу твоју, ти, не желећи да се узалуд
лије крв људска, побеже са народом на гору Косогор, чекајући да
непријатељ оде из тих крајева. Прими због тога ове усклике наше:
Радуј се, јер си све непријатеље своје побеђивао силом Крста
Господњег!
Радуј се, јер неустрашиво чуваше државу од непријатеља!
Радуј се, јер владаше земљом Србском по законима Божијим!
Радуј се, јер у себи ниси гајио мржњу ни према
непријатељима!
Радуј се, јер као Аврам гостољубив беше!
Радуј се, јер те и Небо и Земља чесно прослављају!
Радуј се, благослове домова хришћанских!
Радуј се, утврђење и правило вере Христове!
Радуј се, верни слуго Господњи!
Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике
Христа!
Кондак 6.
Цар Самуило, сазнавши где се налазите, свети Владимире,
опколи ту планину. Међутим, тада се још веће зло подиже на вас,
јер почеше да вас уједају отровне змије, па ти, са свим народом
подиже руке ка Богу да вас спасе од те напасти, вапијући: Алилуја!
Икос 6.
И Бог на молитве твоје, свети Владимире, умири змије, али те
тада једна друга змија, кнез места где бејасте, издаде цару
Самуилу, и ти допаде у ропство његово. Схвативши то као вољу
Божију, ти рече да је боље да сам страдаш, него сав народ, и да као
пастир добри сам положиш душу за овце своје. Због те жртве твоје
ми ти кличемо:
Радуј се, јер ниси желео да ти народ узалудно у ратовима
гине!
Радуј се, јер си и змије отровнице које ти војску уједаше
молитвом Богу учинио благим!
Радуј се, јер беше пастир добри Пастира Христа!
Радуј се, изворе Божанске благодати!
Радуј се, дубино смирења!
Радуј се, радости побожних царева!
Радуј се, утврђење Христових догмата!
Радуј се, похвало Србске Цркве!
Радуј се, заштитниче убогих и сиротих!
Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике
Христа!
Кондак 7.
И ти, свети Владимире, би заточен у град Преспу крај Охрида,
где се у тамници даноноћно мољаше Богу. Тада ти се јави анђео
Господњи, који те укрепи, рекавши ти да ћеш ускоро бити
ослобођен, али и да ћеш мученички пострадати, нашта ти заједно са
њим заблагодари Богу песмом: Алилуја!
Икос 7
А цар бугарски Самуило имађаше кћер Косару, чије срце беше
веома милостиво према убогима и сужњима и које често
посећиваше тамницама. И тако једном сишавши међу сужње да им
ноге опере, она угледа и тебе, свети Владимире, и заволе те једном
вишом љубављу, па пожеле да те ослободи. Прими због тога ове
похвале наше:
Радуј се, јер ради народа свога и сужањство претрпе!
Радуј се, јер ти се у тамници јави анђео Господњи!
Радуј се, јер ти је тај анђео благовестио мученичку кончину
твоју!
Радуј се, јер те је царева ћерка посећивала у тамници и
тешила!
Радуј се, похвало Васељене!
Радуј се, украсу Цркве Христове!
Радуј се, поборниче Крста Господњег!
Радуј се, храбри борче за Истину Божију!
Радуј се, непобедиво оружје царева и војника Христових!
Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике
Христа!
Кондак 8.
Кћи царева одмах похита ка оцу, молећи га да јој тебе, свети
Владимире, пода за мужа. А он, неизмерно волећи своју кћер, а и
знајући да си краљевске крви, благослови ваш брак, па ви од
радости запевасте: Алилуја!
Икос 8.
И ти, свети Владимире, са супругом својом, поврати се из
ропства дому своме, где би дочекан са великом радошћу. Тада ти,
будући Богобојажљив, замоли супругу да у браку живите као
девственици и да не прљате брачну постељу, већ да Богу узносите
молитве дан и ноћ, што она смерно прихвати. И тако, ти владаше
народом Србским са страхом Божијим, љубављу и сваком правдом.
Нека те стога обрадују ове похвале наше:
Радуј се, јер силног цара Самуила преобрати у љубав према
теби!
Радуј се, јер се из сужањства поврати у краљевину своју са
верном супругом Косаром!
Радуј се, јер иако у браку беше, девственик остаде!
Радуј се, јер беше осветник страдалника!
Радуј се, јер си диван у Светима Христовим!
Радуј се, јер брзо услишаваш молитве наше!
Радуј се, брзи исцелитељу од свих недуга!
Радуј се, пастиру стада словесног!
Радуј се, огњени мачу против јеретика!
Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике
Христа!
Кондак 9.
Када на власт у Бугарској дође злочестиви цар Владислав, он,
завидећи незлобивости твојој, свети Владимире, смишљаше како да
те домами себи и да те убије, не знајући да је од свега најлепше
певати Богу: Алилуја!
Икос 9.
Да ли би и најречитија уста могла да опишу чудо које се потом
догодило. Јер када ти, свети Владимире, пође једном у шуму, показа
ти се орао, на чијим леђима као сунце блисташе сјајни Крст. Он тај
Крст спусти на земљу и постаде невидљив. А ти се смерно поклони
Крсту, па нареди да се у знак знамења тога на томе месту сагради
црква, у коју би и тај Крст положен. Удивљени због чуда које се
догодило ми ти певамо:
Радуј се, јер ти Господ као знак страдања твога посла Часни
Крст као знак страдања свога!
Радуј се, јер и теби, као и цару Константину, беше од Бога
показан Часни и Животворни Крст Господњи!
Радуј се, јер си у виду орла видео Божанског анђела!
Радуј се, јер ти је орао са небеса Часни Крст донео!
Радуј се, јер си на том месту подигао цркву Божију!
Радуј се, јер си у тој цркви многе сузе пролио, ишчекујући
блиску кончину своју!
Радуј се, блажени, јер благујеш у Царству Христовом!
Радуј се, милостиви, јер милостињу делише на све стране!
Радуј се, жалостиви, јер све уцвељене и сиротне сажаљеваше!
Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике
Христа!
Кондак 10.
У томе храму, ти, свети Владимире, провођаше дане и ноћи на
молитви и свеноћним бдењима, јер осети да се приближава
проречено време страдања твога, благодарећи Богу на свему
песмом: Алилуја!
Икос 10.
Тада те, свети Владимире, краљ Владислав позва себи, као на
договор, али супруга твоја Косара, не поверова речима његовим,
него она оде на разговор са њим, јер му беше рођака. Тада он и њу
обману, пославши ти по посланицима златан Крст, као доказ
пријатељства свога. А ти затражи од њега не златни, него дрвени
Крст на каквом је и Господ био разапет, што он притворно и учини,
не би ли те примамио себи. Гледајући незлобивост твоју, ми ти
кличемо:
Радуј се, јер си попут највећих молитвеника истрајно на
молитви у храму стајао!
Радуј се, јер си веровао да онај који се Крстом куне, неће
преварити!
Радуј се, јер се ниси уплашио неправедне смрти која ти је
спремана!
Радуј се, јер чудесну смрт прими која задиви и непријатеље
твоје!
Радуј се, Богомудри учениче и следбениче Свете Тројице!
Радуј се, јер беше кротак и смеран срцем!
Радуј се, кротки слуго Небеског Цара!
Радуј се, одбрано заробљених!
Радуј се, заклоне нападнутих!
Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике
Христа!
Кондак 11.
Пошавши са добијеним Крстом на крсни пут свој, ти, свети
Владимире, мољаше се целим путем Богу, свративши на крају у
једну цркву, где се исповеди и причести Светим Тајнама Христовим,
запевавши: Алилуја!
Икос 11.
Када ти, свети Владимире, дође у град Преспу, краљ
Владислав, чим те угледа, удари те мачем, у жељи да те убије, али
те нимало не повреди. Тада му ти, јагње Божије, даде свој мач, и он,
помрачен умом, узе га у руке своје и одсече ти главу. А ти узе главу
своју рукама, па усевши на коња, одјури цркви где си се причестио,
и у њој рече: У руке Твоје, Господе, предајем дух мој! Задивљени
необичним чудом, ми ти кличемо:
Радуј се, јер си као јагње на заклање злочестивом бугарском
краљу пошао!
Радуј се, јер си се пре смрти исповедио и причестио пречистим
Тајнама Христовим!
Радуј се, јер нека невидљива сила не дозволи бугарском
краљу да те усмрти мачем својим!
Радуј се, јер му ти тада незлобиво даде свој мач да будеш
убијен њиме!
Радуј се, јер си Господу на дар рукама својим чудесно главу
принео!
Радуј се, јер си чудесно испустио душу своју у храму Божијем у
којем си се последњи пут причестио!
Радуј се, јер се наслађујеш светлошћу Тросунчаног Божанства!
Радуј се, јер си венац мучеништва од Господа задобио!
Радуј се, јер си хору мученика на Небесима прибројан!
Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике
Христа!
Кондак 12.
Чесно тело твоје, свети мучениче Владимире, епископи и
свештеници са славопојем погребоше у тој цркви, уз неутешан плач
супруге твоје Косаре. И већ прве ноћи на гробу твоме се указа
чудесна светлост, и анђелско појање: Алилуја!
Икос 12.
То чудо силно уплаши злочестивог цара, па он тело твоје,
свети мучениче Владимире, предаде супрузи твојој, која га пренесе
у Србску земљу и положи у храм Мајке Божије. И Господ кроз векове
до данашњег сачува тело твоје нетрулежним, из кога се осећаше
предиван миомир, и од кога се догађаху многа чудеса, да сведоче о
великој светости твојој. Прими због тога ове усклике наше:
Радуј се, јер си си принео у чисту и непорочну жртву на
Небеску трпезу!
Радуј се, јер се Богољубива супруга твоја замонаши при храму
где ти мошти почиваху!
Радуј се, јер демони устрашено беже од светих моштију твојих!
Радуј се, јер и после смрти твоје теби долазе убоги и немоћни
тражећи помоћи!
Радуј се, јер је кивот са моштима твојим рекама суза орошен!
Радуј се, јер се на празник прослављања твога скупљају реке
народа у храм где почивају свете мошти твоје!
Радуј се, јер си смерно цео живот проживео!
Радуј се, јер сабеседниче ангела и архангела!
Радуј се, свети краљу Владимире, смерни слуго владике
Христа!
Кондак 13.
О, свети мучениче Владимире, Богобојажљиви краљу Србски,
немој презрети ове молитве наше, него се помоли Господу да се
смилује на нас и приброји стаду своме, како би и ми могли да кроз
сву вечност појемо: Алилуја!
(Овај кондак се чита три пута, па затим поново: Икос 1. и
кондак 1. и онда молитва, на крају.)
Молитва
О, свети Јоване Владимире, Богобјажљиви и благочестиви
мучениче Србски, ти, иако владар беше, свима си слуга био, а
највише Господу Богу. Животом својим ишао си уском стазом на
чијем крају су била узана врата која у Живот Вечни воде, која си
мученичком смрћу својом отворио, и постао причасник неисказане
благодати Божије. Стога те ми, као таквог, молимо да и нама
помогнеш, као што си многима до сада помогао, и да нас заступаш
пред престолом Божијим, како би и ми нашли милост код Господа за 
сва сагрешења наша. Молимо те, подигни још једном руке своје ка
Творцу и твоме и нашем, и кажи Му: „Господе, Ти си сам рекао да
ниси дошао да зовеш праведнике, него грешнике на покајање, па и
ове слуге, које ме моле, призови к Себи. Прими их, као што си
блудног сина примио, као цариника, као крвоточиву, као Савла, и
безбројне грешнике, Теби само знане, и опрости им. Опрости им, и
подари им покајнички лик до краја живота, како би се и они
удостојили вечне награде у Царству Твоме.“ А на ове речи наше
додај и ти још неке своје, за које знаш да ће Господа умилостивити,
и ми ћемо ти бити благодарни довека.
Јер ми, блатом греха укаљани, никада се очистити нећемо, ако
нас ви, свеци Божији, не будете, као ближи Богу, заступали, и
Господа преклињали да нам опрости.
Стога, свети Јоване Владимире, моли Бога за нас, како би се и
ми једном нашли у збору спашених, и како би и ми, са свима вама,
Свецима Божијим, славили Надсуштаствену Тројицу, Оца и Сина и
Светога Духа, и сада и увек и у све векове векова. Амин.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Митрополит волоколамски Иларион, председавајући Одељења за спољне црквене послове Московске Патријаршије, упутио је честитку Његовој Светости Патријарху српском Порфирију поводом 60. рођендана у којој стоји:

       
      Ваша Светости,
      Срдачно Вам честитам 60. рођендан.
      Ступивши на пут служења Господу Исусу Христу у годинама када су тек почињали процеси ослобађања друштва из окова атеизма, били сте очевидац и активни учесник у обнављању црквеног живота.
      Као дугогодишњи игуман манастира Ковиљ, стајавши међу почецима препорода овог славног манастира, учитељ, мисионар и јавна личност, стекли сте духовно, пастирско и административно искуство, које Вам је било корисно током боравка на челу Митрополије загребачко-љубљанске, где су Ваша мудрост и дубока вера, која кроз љубав дела (Гал. 5,6), послужили у формирању добрих јеванђелских односа са ближњима и другима.
      Вест о Вашем избору на Патријаршијски Престол изазвала је одушевљење свештенства и верника Цркве Светог Саве. Као добри пастир (Јн. 10,11) и достојни наследник блаженопочившег Патријарха Иринеја, Ви непрестано боравите у очинској заједници са народом Божјим, бринући се целим бићем о свом вољеном стаду у свим крајевима српских земаља.
      Као председавајући Одељења за спољне црквене послове Московске Патријаршије, желим посебно да захвалим Вашој Светости на чврстој оданости светим канонима и непроменљивом ставу по питањима очувања јединства светског Православља, на подршци страдалне канонске Украјинске Православне Цркве.
      Придружујући се данас молитвама за стабилан и миран живот Ваше Светости, молим се Господу да Вам пошаље Пуноћу Својих благослова и великодушну помоћ у Вашој Патријаршијској служби.
      Са љубављу у Христу,
      Председавајући Одељења за спољне црквене послове 
      Московске Патријаршије
      митрополит волоколамски Иларион

      Извор: Мospat.ru
    • Од JESSY,
      Кондак 1
      Изабрани покровитељи православних земаља, похвалне пјесме вам узносимо, прослављајући побожност и чистоту вашег живота и поштујући ваш страдални подвиг. Ви, имајући велику смјелост ка Господу, молите за земаљску отаџбину и за све који вам прибјегавају са вјером и надом и вапију: Радујте се свети царски мученици, свег православља заступници.
      Икос 1
      Анђео Божији стојећи пред олтаром Господњим прима молитве ваше и полаже на злату кадионицу заједно са молитвама свих светих; и узнесе се кадиони мирис од руке анђела пред Богом. Ми поштујући славно житије ваше појемо вам: „Веселите се и радујте се у Господу праведни“ и говоримо овако:
      Радујте се који стојите пред Престолом Јагњета обучени у бијеле ризе; Радујте се који сада једете од мане скривене;
      Радујте се ви који сте узишли на висину Христових врлина; Радујте се јер Господу принесосте добра дјела као тамјан; Радујте се јер благодарите Господа у свако вријеме;
      Радујте се гусле седмоструне које Господу увијек узносе хвалу. Радујте се јер сте царску власт поштовали као служење од Бога дано;
      Радујте се јер сте бреме крста свога достојно понијели.
      Радујте се јер сте отаџбину своју више од живота вољели; Радујте се јер сте за њу поднијели страдални подвиг; Радујте се јер сте љепота Цркве Христове;
      Радујте се похвало и нетљена славо Свете Русије;
      Радујте се свети царски мученици, свег православља заступници.
      Кондак 2
      Видећи Свеблаги Господ чистоту срца твога, страдалниче царе Николаје, изабра те од рођења Себи на служење. Ти будући до смрти вјеран Богу и отаџбини својој, узносио си сваки дан хвалу Господу: Алилуја.
      Икос 2
      Разум духовни вама дарован, свети царе Николаје, света царице Александра заједно са царствујућим чедима вашим, од младости познасте истину ријечи Светог Писма: „Приступите Господу и просветите се и лица ваша неће се постидјети“. Зато вас је Господ утврђивао у врлинама и вашем пожртвованом служењу. Тога ради примите от нас похвале:
      Радујте се благородне лозе винограда благословени;
      Радујте се благочестивих руских владара достојни наследници; Радујте се ревнитељи за прослављање угодника Божијих; Радујте се светих храмова и обитељи градитељи;
      Радујте се унижених добросрдачни заступници;
      Радујте се јер ви објављујете милост народу вашем до дана данашњег;
      Радујте се јер душе водите на Господње изворе воде као јелени; Радујте се јер сте од младости срца узносили Богу;
      Радујте се са Христом сједињени;
      Радујте се благочестиви свјетилници;
      Радујте се јер блистате као дуга са седам боја дарова Духа Божијега;
      Радујте се јер утврђујете православни завјет са Богом;
      Радујте се свети царски мученици, свег православља заступници.
      Кондак 3
      Сила љубави божанске дотакла се твога срца, света царице Александра, познала си истиниту вјеру православну. Тако си се утврдила православним духом и постала мајка своме народу, подобна древним руским царицама. Многи непријатељи рода хришћанскога клеветали су и хулили на тебе. Све си трпила са јеванђељским смирењем пјевајући благодарна Богу: Алилуја.
      Икос 3
      Имајући ревност да угодите Богу, свети царски страдалници, проводили сте дане у молитви и добрим дјелима, још сте имали бригу за мир народа и племена, будући заступницима земаља словенских. Ми спомињемо мноштво ваших добрих дјела и са љубављу вапијемо овако:
      Радујте се светитељи Александра, Олга и Татјана, сестре милосрђа;
      Радујте се јер олакшавате ране тешких болести;
      Радујте се јер Господ распали срца ваша огњем љубави своје; Радујте се јер и нас удостојисте тога дара;
      Радујте се јер кротко претрпјесте клевету и увреде;
      Радујте се јер сте биле кушане, да постанете искусне пред Богом; Радујте се јер нам показасте образ смиреномудрости;
      Радујте се мирисни сасуди благодати;
      Радујте се јер је закон Господњи био свјетилник ногама вашим и свјетлост стегама вашим;
      Радујте се чиста огледала божанствене премудрости;
      Радујте се извори који увијек теку и дарују ријеке живе воде; Радујте се јер благодаћу напајате срца вјерних;
      Радујте се свети царски мученици, свег православља заступници.
      Кондак 4
      Буру невоља и туга раздијелили сте са својим родитељима, сједињени љубављу неисказивом, свети царевићу Алексије са сестрама Олгом, Татјаном, Маријом и Анастасијом. Од младости си имао вјеру нелицемјерну и савјест добру, уским јеванђељским путем сте прешли море живота земнога као по сувом, благодарни Богу појући: Алилуја.
      Икос 4
      Чувши и видећи ваш равноангелски живот, о света царска чеда, чак су и ваши мучитељи били дирнути у срце. Ви сте као кринови мирисни у земљи руској, украс Винограда свете Цркве Христове. Тога ради примите од нас ове пјесме:
      Радујте се јер сте као дрво доброг коријена, које се благољепно украшава плодом врлина;
      Радујте се јер се радујете са радоснима и плачете са онима који плачу;
      Радујте се јер поучавате у љубави и бризи за родитеље; Радујте се јер сте од младости ка добру стремили; Радујте се од дјетињства причасници страдањима; Радујте се јер нас научисте храбрости и трпљењу; Радујте се јер уста и душу наслађујете ријечју Божијом; Радујте се јер добром појеђујете зло;
      Радује се нова Олго богомудра сатајнице оца властодршца, и Татјано добропобједна; Радује се Марија милошћу испуњена и Анастасија свјетолучна; Радујте се царска чеда, младе ластавице небеске;
      Радујте се јер нам у Христу дарујете образ простоте;
      Радујте се свети царски мученици, свег православља заступници.
      Кондак 5
      Божанска свјетлост вам озари лица јер не бринусте о спољашњем, него се старасте много више о врлинском украшавању унутарњег човјека. Би знамење чудесно када благочестиви схимници оставише своје келије да ти се поклоне боговјенчани страдалниче Николаје и да те благослове појући Господу: Алилуја.
      Икос 5
      Видјели сте, свети царски страдалници, да је у овом свијету све тљено и пролазно, зато ризницу своју у Господа положисте, за испуњењем јеванђељских заповјести нелицимјерни труд пројависте, јер се у немоћи вашој сила Божија пројављује, отаџбину вашу ка благостању водите. Ми, дивећи се преславном житију вашем појемо овако:
      Радујте се супружништву добри примјери;
      Радујте се родитељима у васпитању дјеце мудри учитељи; Радујте се монаха покровитељи;
      Радујте се јер се старате за Цркву Божију;
      Радујте се, јер у житијама светих поуке завољесте;
      Радујте се подражатељи наследних обећања вјером и дуготрпљењем;
      Радујте се јер ностие бремена ближњих;
      Радујте се јер ревнујете за испуњењем воље Божије;
      Радујте се јер сте умове и срца обратили ка висинама;
      Радујте се украшени трпељивомудрим наравом.
      Радујте се јер оставивши старог човјека одбацили сте плотско мудровање;
      Радујте се јер сте од кандила небеског свјетиљке срдачне запалили.
      Радујте се свети царски мученици, свег православља заступници.
      Кондак 6
      Све земље словенске, са љубављу испуњене према вама, проповједају о богоразумију и узвишености живота и вашој кончини. О свети царе Николаје ти си достојно носио бреме управљања државом, као послушање од Господа дато, са бригом, љубављу и страхом Божијим, знајући да једино Господ управља људским стегама и појући пјесму Творцу: Алилуја.
      Икос 6
      Свијетлећи као звијезде водиље царству руском, седмочислени мученици, ви сте украс небеског Јерусалима, ка висинама пут показујете. Ми смотрећи на ваш образ радошћу узносимо пјесме овако:
      Радујте се јер сте јаспис вјере у темеље храма положили; Радујте се јер сте сардоник смирења у дом душевни уградили. Радујте се јер сте сафиром цјеломудрености овјенчани;
      Радујте се јер сте као халкидон у нетљеној чистоти прекрасни; Радујте се јер сте смарагдима богословља ум и срце нахранили; Радујте се јер као сард горите духом пред Богом;
      Радујте се јер преподобношћу блистате као хрисолиф;
      Радујте се јер сијате правдом као хрисопрас;
      Радујте се јер сте вирил скрушености срдачно задобили;
      Радујте се јер сте благотворношћу као топазом украшени; Радујте се јер су капи ваше крви као јакинт;
      Радујте се јер сте аместит небески задобили трпљењем;
      Радујте се свети царски мученици, свег православља заступници.
      Кондак 7
      Иако је Човјекољубиви Господ дошао свим људима да се спасу и да дођу до познања истине, јавио је васељени светог цара Николаја, који је просијао као луча благодатна усред бешчашћа и богоодступништва, показујући добри примјер живота хришћанскога. Зато је Господар примио мученичку кончину да сада моли Бога за православне народе, појући: Алилуја.
      Икос 7
      Новога Јова многострадалног одњегова Руска Црква, светога цара страдалника Николаја, који се родио у дан праведнога Јова дошавши на свјетлост Божију. Ти си свети мучениче Николаје свима опростио, заповједајући да се не чини освета за тебе, и рекао си да ће зло изгинути а само љубав побиједити. Благодарећи Богу за све, заједно са царицом и чедима душевна и тјелесна страдања си претрпио. Стога и ми, дивећи се снази духа вашег, о свети царски страдалници, вапијемо вам овако: Радујте се јер сте од Христа Бога благословени крст на рамена узели; Радујте се јер сте спремни принијети себе на жртву за свој народ; Радујте се увијек остављени но благодаћу укријепљени;
      Радујте се јер вас ништа не може одвојити од љубави Христове; Радујте се јер сте гледајући на Христа по водама страдања прешли ка Господу;
      Радујте се јер сте молитвом Исусу Сладчајшем горчину заточења утолили;
      Радујте се јер сте дали удове ваше као Божије оружје правде; Радујте се јер сте се сараспели са Христом;
      Радујте се јер сте својом кротошћу уништили мржњу; Радујте се јер никоме нисте узвратили за зло;
      Радујте се јагањци на паши Христовој напасани;
      Радујте се јер сте Господу пастироначалнику до краја последовали; Радујте се свети царски мученици, свег православља заступници.
      Кондак 8
      Дивно и преславно чудо јави се у земљи руској, дом Пресвете Богородице наречени: Када људи одступише од вјере, задојени учењем демонским, учинише безакоње и неправду и одрекоше се од Цара – Помазаника Божијега, тада Царица Небеска Сама узе скиптар и власт у своје пречисте руке. Ти, свети Николаје, молећи се за своја невјерна и самовољна чеда, пред престолом Божијим кличеш: Алилуја.
      Икос 8
      Сав испуњен злобом, непријатељ рода људскога подиже у земљи руској љути прогон од људи безбожних и звјерских, и потекоше ријеке крви хришћанске. Ви сте положили сву наду на Бога и Пречисту Богородицу, не бојећи се ничега, угледајући се на подвиге древних мученика, прозирући духом, да ће кроз страдања и тугу Господ привести великој слави. И ми, клањајући се вашем подвигу, пјевамо вам овако:
      Радујте се јер се не одрекосте Господа пред људима;
      Радујте се јер трајно задржасте чврстину наде;
      Радујте се јер сте опростили својим мучитељима;
      Радујте се јер сте се за непријатеље са љубављу молили;
      Радујте се војници Христови јављајући храброст непоколебљиву; Радујте се јер сте оружјем Крста побиједили видљиве и невидљиве непријатеље;
      Радујте се бисери духовни, који чините нит драгоцјену; Радујте се сједињени савезом љубави;
      Радујте се утјеху у Божанственој Литургији задобивши; Радујте се јер љубављу једно друго утврђујете;
      Радујте се сузама својим огањ праведног гњева Божијег гасите; Радујте се јер сте молитвама вашим исткали покров небески за народе православне;
      Радујте се свети царски мученици, свег православља заступници.
      Кондак 9
      Сва природа анђеоска се задиви гледајући што усред љета Император и сав руски народ поју пасхалне пјесме прослављајући Саровског угодника Божијег славног Серафима. Због тога и преподобни, по своме обећању, прослави тебе богоблажени царе Николају. Ми прослављамо Господа, дивнога у светима својим: Алилуја.
      Икос 9
      Оратори многорјечити не могу достојно исказати пуноћу ваше бриге за све православне. Ви, као дјелатељи усрдни сва добра учинисте винограду вашем, очекујући да народ принесе плодове добре, иако су учинили дјела трновита. Међутим, опростили сте народу своме, молили сте Бога за његово уразумљење и спасење. Ми недостојна чеда ваша пјевамо вам:
      Радујте се блажени јер сте позвани на вечеру свадбе Јагњета; Радујте се као бијеле грлице к небу узлетјеле;
      Радујте се као седмоструки свијећњак свети запаљен код престола Божијег;
      Радујте се јер сте у радост Господа свога ушли;
      Радујте се анђеоско весеље и радовање;
      Радујте се уточиште у нашим тугама и невољама;
      Радујте се маслине многоцјелебне, које ране наше исцјељујете; Радујте се јер нам помажете благовремено у земаљским потребама; Радујте се благоухањем мира, које истиче од ваших икона, све православље испунисте;
      Радујте се руских царева достојни украсе;
      Радујте се јер сте саговорници мудрим дјевојкама;
      Радујте се јер се уселили у свијетле одаје;
      Радујте се свети царски мученици, свег православља заступници.
      Кондак 10
      Желећи да спасете народе православне, свети царски страдалници, нисте оставили свој народ, него увијек духом с нама пребивате. Подвигом добрим сте се подвизавали, трку окончасте, вјеру сачувасте и зато вам Господ припреми вијенац правде. И ми, благодарећи вама и међу светим прослављајући вас, непрестано Богу вапијемо: Алилуја.
      Икос 10
      Стијеном и заштитом православних земаља јавио си се свети царе самодржавни, мудро владајући царством од Бога ти датом и водећи га ка добру. Ти, као и многи древни кнежеви, као сунце пресвјетло јавио си се отаџбини својој, и слично светима Борису и Гљебу, страдалним подвигом свој живот си увјенчао. Ми пак, свети страдалници, благодарно вам пјевамо овако:
      Радујте се возљубљени чедима Цркве;
      Радујте се јер нас духом радости испуњавате;
      Радујте се јер приводите залутале свјетлости истине;
      Радујте се јер утврђујете православље својим животом;
      Радујте се јер сте покровитељи војске словенске;
      Радујте се наши заштитници и брзи помоћници;
      Радујте се јер заступништвом вашим исцјељење и очишћење душама нашим приносите;
      Радујте се јер нас ослобађате од ропства страстима;
      Радујте се јер нас од клевете избављате;
      Радујте се јер уразумљујете зле и лукаве људе;
      Радујте се ви који сте мирис небеског врта;
      Радујте се божански цвјетови рајски;
      Радујте се свети царски мученици, свег православља заступници.
      Кондак 11
      Пјесму умиљења приносимо вам свехвални, као праведним благовјерним царевима и страдалницима Христовим. Сада вас усрдно молимо: Умолите милостивог Владику да нам опрости безакоња наша и да се удостојимо заједно са вама пјевати Творцу: Алилуја.
      Икос 11
      Свијећа свјетлости цијелој васељени било је житије ваше, да озари, просвети и загрије срца људи. Стога, својом свјетлошћу озари Христе и наше помисли, молитвама твојих светих страдалника, које са љубављу прослављамо оваквим похвалама:
      Радујте се јер заједно са анђелима хвалу Господу појете;
      Радујте се јер као луче сунчане мрак греховни разгоните; Радујте се јер сте страдањем дошли до велике славе;
      Радујте се јер се начинисте светообразни храмови Божји; Радујте се јер су душе ваше жељеле и скончале у дворима Господњим;
      Радујте се јер се срца ваша обрадоваше у Богу живом;
      Радујте се прослављени у цијелом православљу;
      Радујте се у цијелом свијету православном поштовани; Радујте се јер нас небеским хладом у врелини туге орошавате; Радујте се јер нам утјеху и плату дајете;
      Радујте се зоре невечерње златно сијање;
      Радујте се причасници неземаљске свјетлости;
      Радујте се свети царски мученици, свег православља заступници.
      Кондак 12
      Благодат Господња почину на вама осјењујући над главама у дан борбе. Чувши ријечи Господње: „Који претрпи до краја биће спасен“ достојно пут земаљски сте окончали, у туги појући Богу: Алилуја.
      Икос 12
      Појући ваше прослављење, радујемо се радошћу неизрецивом: ви сте били као богочасни вавилонски младићи у огњу страдања росом Духа осјењени. Стога молимо вас: и нас избавите од будућег огња вашим молитвама, да вам пјевамо:
      Радујте се јер сте сјеме божанске Ријечи у срца примили; Радујте се јер сте плодове добре учинили;
      Радујте се јер сте се обогатили духовноим сиромаштвом; Радујте се јер сте од горушичиног зрна смирења узрасли у рајско дрво спасења;
      Радујте се јер сте кротости Господњој подражавали; Радујте се насићени правдом Божијом;
      Радујте се јер сте задобили многоцјени бисер љубави; Радујте се пшеницо чиста на њиви Христовој; Радујте се миротворци, испуњени миром духовним; Радујте се неправедно прогнани;
      Радујте се молитвеним штитом од саблазни свијета ограђени; Радујте се јер тајанствено житије у Богу као смарагд задобисте; Радујте се свети царски мученици, свег православља заступници.
      Кондак 13
      О свехвални и великоименити Христови угодници, страдалници царе Николаје, царице Александра, царевићу Алексије, принцезе Олго, Татјана, Марија и Анастасија, ви сте вијенац златни народима православним! Примите милостиво садашње мало мољење наше, од вољених срца страхопоштовање вам приносимо. Велику смјелост имате пред Господом, молите се стога за нас и за нашу земаљску отаџбину, да добијемо милост у дан суда и да се удостојимо у Царство небеско ући, појући Богу непрестано: Алилуја. (Три пута)
      Икос 1
      Анђео Божији стојећи пред олтаром Господњим прима молитве ваше и полаже на злату кадионицу заједно са молитвама свих светих; и узнесе се кадиони мирис од руке анђела пред Богом. Ми поштујући славно житије ваше појемо вам: „Веселите се и радујте се у Господу праведни“ и говоримо овако:
      Радујте се који стојите пред Престолом Јагњета обучени у бијеле ризе; Радујте се који сада једете од мане скривене;
      Радујте се ви који сте узишли на висину Христових врлина; Радујте се јер Господу принесосте добра дјела као тамјан; Радујте се јер благодарите Господа у свако вријеме;
      Радујте се гусле седмоструне које Господу увијек узносе хвалу. Радујте се јер сте царску власт поштовали као служење од Бога дано;
      Радујте се јер сте бреме крста свога достојно понијели.
      Радујте се јер сте отаџбину своју више од живота вољели; Радујте се јер сте за њу поднијели страдални подвиг; Радујте се јер сте љепота Цркве Христове;
      Радујте се похвало и нетљена славо Свете Русије;
      Радујте се свети царски мученици, свег православља заступници.
      Кондак 1
      Изабрани покровитељи православних земаља, похвалне пјесме вам узносимо, прослављајући побожност и чистоту вашег живота и поштујући ваш страдални подвиг. Ви, имајући велику смјелост ка Господу, молите за земаљску отаџбину и за све који вам прибјегавају са вјером и надом и вапију: Радујте се свети царски мученици, свег православља заступници.
      Молитва
      Шта да вам узнесемо свети царски страдалници, царе Николаје, царице Александра, царевићу Алексије, принцезе Олго, Татјана, Марија и Анастасија. Славом анђеоском удостојио вас је Христос Господ и нетљеним вијенцима у Царству своме, наш ум и језик је у недоумици како да вам достојно заблагодаримо. Молимо вас са вјером и љубављу, помозите нам у трпљењу, благодарењу, кротсти и смирењу да носимо свој крст, наду на Господа да полажемо и све у руке Богу да предамо. Научите нас чистоти и цјеломудрености срца, да се по ријечи апостола увијек радујемо, да се непрестано молимо и да за све благодаримо. Згријте срца наша топлотом љубави хришћанске. Болесне исцијелите, младе поучите, родитеље умудрите, утјешите који тугује дајући утјеху и наду, залутале у вјери ка покајању обратите. Заштитите нас од замки лукавога и од сваке клевете, искушења и злобе. Не оставите нâс који молимо ваше заступништво. Умолите свемилостивог Господа и Пречисту Дјеву Богородицу Марију за торжество и побједу православља. Да заступништвом вашим Господ учврсти земље православне, да нам пошаље све што је корисно у животу овоме и да нас удостоји Царства небескога, да заједно са вама и са свима светима прославимо Отца, Сина и Светога Духа, сада увијек и у све вијекове. Амин.
                                                   
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Митрополија црногорско-приморска након пуних шест деценија поново ће званично бити уписана као власник четири цркве на острву – град хотелу Свети Стефан, којима је до сада газдовала Хотелска група “ Будванска ривијера”, а од пре две године акционарско друштво “Свети Стефан хотели”, пишу “Вијести”.

       
      Спремност да се Митрополији у складу са свим законским процедурама, цркве врате у власништво, показало је новоименовано руководство у већинским државним компанијама- ХГ “Будванска ривијера” и “Свети Стефан хотели”.
      То су, пише лист, јутрос потврдили председник Одбора директора “Будванске ривијере” Мијомир Пејовић и председница Одбора директора “Свети Стефан хотели” АД Драгана Кажанегра Станишић.
      “Након више од десет година колико трају проблеми за утврђивање власништва над црквама на Светом Стефану – у питању су цркве Светог Стефана, црква Преноса моштију Светог Стефана, црква Александра Невског и црква Преображења Господњег. Стекли су се услови да у име ХГ ”Будванска ривијера” и колегиница Кажанегра Станишић у име ”Свети Стефан хотели” искажемо спремност да у наредном периоду, у законским поступцима, вратимо оно што је цркви несумњиво припадало. То је власништво над овим објектима”, рекао је Пејовић.
      Рекао је да је на челу једног акционарског друштва и потпуно је јасно да акционарско друштво нема никакве везе са управљање црквом, нити са поседом или сваким другим видом власништва.
      “Још једном изражавамо пуну спремност да у договору са МЦП нађемо најбоље решење како би се исправиле грешке и неправде које су постојале у претходним деценијама”, рекао је Пејовић.
      Кажанегра Станишић је истакла да су јутрос дошли на острво Свети Стефан како би послали поруку и исказали вољу и спремност да се неправде које су биле у што краћем року и законским оквирима исправе.
      “Овим показујемо друштвену одговорност, свесност целог процеса који се уназад одвијао и који је довео до тога да на данашњи дан имамо верске објекте који су у поседу акционарског друштва чијим се акцијама тргује на берзи”, рекла је.
      Навела је да је Митрополија свих претходних деценија водила рачуна о овим објектима, у њима су се одржавале службе, литургије.
      “Имам не само професионалну, него и личну сатисфакцију и моралну обавезу да се исправи оваква неправда. Мој предак, игуман Борис Кажанегра 60-тих година прошлог века био је човек који покушао да спречи ово што се касније десило, упозоравао на законе, на беспризоран догађај рушења цркве Александра Невског, а потом и уписа цркава као друштвене својине”, истакла је Кажанегра Станишић.
      Средњовековне цркве више од шест деценија биле су укњижене на ХГ Будванска ривијера, од када је острво претворено у најелитније летовалиште на Јадрану.
      Од јуна 2019. оне су у власништву новоосноване фирме “Свети Стефан хотели”, која је у већинском власништву Владе.
      МЦП је оспорила решење о национализацији острва Свети Стефан, које је пре шест деценија исељено и претворено у луксузни град хотел, а цркве укњижене на тадашњу хотелску компанију, чији је потом наследник била ХГ Будванска ривијера.
      Митрополија је још 2010. у которском Основном суду покренула спор, како би поништила решење о национализацији које су донеле комунистичке власти пре 60 година, а четири цркве чији је титулар манастир Прасквица, духовно седиште Паштровића, и формално вратиле у њихово власништво.
      Судски спор је потом привремено обустављен а настављен као управни поступак код Управе за некретнине.
      Иначе, на острву постоје четири цркве – најстарија, посвећена архиђакону Стефану, грађена је 1464. године и по њој полуострво добија име.
      Највећа црква удаљена свега метар од ове, грађена је 1885. и посвећена преносу моштију Светог Стефана.
      Трећа је скромних димензија и налази се југоисточно од хотелске рецепције и посвећена је Преображењу Господњем.
      Најконтроверзнија је судбина цркве Рождества пресвете Богородице, која је пре шест година обновљена, након што је била порушена и сазидана у коцкарници, пишу “Вијести”.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Milan Nikolic,
      Епископ бачки др Иринеј: Тајна разликовања Божанске суштине и енергије у Светој Тројици по Светом Марку Ефеском Евгенику
      17. Октобар 2019
      На 64. Сајму књига у Београду у сали Иво Андрић - Хала 1А, 24. октобра 2019. године са почетком у 19 часова биће одржана промоција дела Тајна разликовања Божанске суштине и енергије у Светој Тројици по Светом Марку Ефеском Евгенику, аутора Његовог Преосвештенства Епископа бачког др Иринеја.
       
      http://www.spc.rs/sr/episkop_bachki_dr_irinej_tajna_razlikovanja_bozhanske_sushtine_energije_u_svetoj_trojici_po_svetom_m
    • Од Поуке.орг инфо,
      Као велики поборник духовног тиховања (исихија) код Светог Григорија молитва је пут којим се једино може постигнути затварање ума у тело/срце. Да би срце овладалоцелим човековим организмом, и помислима и удовима, мора се непрестано молитвено призивати  Исусово име уз„упослење“ ума чак и током саме молитве.
      Појам молитве код Светог Григорија Паламе је заснован у високом степену на његовој амартологији. Грех влада човеком када се моћи ума не окрену ка Богу. Грех обитава посебно у унутрашњости човека, у срцу и телу. Тело по себи није зло, него је зло оно што обитава у срцу. Зло се мора надвладати, а срце се од овог зла мора очистити. Очишћење се испуњава кроз усредсређивање ума у срцу, када се ум чува уз помоћ срца. Умом се влада онда када се затвори у срце. 
      Као што смо већ напоменули Палама истиче да је ум увек активан, те се зато нечим мора упослити, чак и током молитве. Зато се препоручује призивање Исусовог имена као средишта усредсређивања на Бога, понављања имена Христовог у складу са удисајима и издисајима. То је метода сабирања ума, јер се ум непрекидно расејава, а на свету није ништа теже од созерцања и ништа није покретније и променљивије од ума. Контролисањем покрета удисаја и издисаја и повременог задржавања даха контролише се ум и дисање, што свакако помаже да се ум не расејава оним што га окружује, да се очисти и да се заиста доведе до јединствене сабраности. Може се рећи да је то спонтана последица пажње ума, будући да се покрети удисаја и издисаја стишавају за време напрегнуте пажње, нарочито код оних који су посвећени телесном и духовном тиховању (исихији). Исихаст је личност која се вежба у унутрашњем смирењу или тиховању.
       
      Сходно оваквом учењу  у Паламиној теологији молитве могу се приметити три предањска степена умно срдачне молитве. 
      1. На првом степену се употребљва једна посебна физичка метода као припомоћ молитви. Дисање се контролише и синхронизује у истом такту са понављаном Исусовом молитвом. Поглед се усреређује на горњи или на средишњи део тела (на пупак). Положај приликом молитве и дисање морају се контролисати, пошто је након грехопада унутрашњи човек нарочито повезан са извањским стварима. Стога, ове методе олакшавају усредсређивање и вођење ума од извањских ствари ка унутрашњим. Погружени човек који тежи да врати ум у себе, треба да га подстакне на то не само његовим праволинијским него и кружним, неблудећим кретањем. Зато Палама и наглашава да је фиксирање погледа на средиште тела и усмеравање пажње на себе (или на срце) од велике важности јер то спречава расејавање спољашњим утисцима. На тај начин, онај који созерцава не само да ће се повући из спољашњости и сабрати се, него ће, стављајући тело у такав положај, сабрати у унутрашњост срца моћ која се непрестано излива кроз чуло вида. Будући да се у стомаку спроводи закон греха, зато онда баш ту и морамо сместити закон ума који се бори. (Рим. 7, 23). 
       
      2. На другом степену се ум уводи у срце. Тада ум више не лута усред извањских ствари. Исихаста више нема потешкоћа да остане под деловањем Божије благодати. Кроз искључивање спољашњих ствари постиже се апатиа и он се ослобађа од страсти. Молитва је на овом степену духовна. Палама не смера на то да увођење ума у срце буде раздвајање ума од тела, већ на то да се ум у овом процесу ослобађа од погрешне зависности. Ум није затворен само у телу и срцу, него такође и у самом уму. Затврање ума у срце враћа праву и изворну антрополошку хијерархију: ум-срце-тело. Нус је важан зато што је он веома битан уантрополошком смислу. На овом месту долази до виђења светлости али оно још није просветљење и сједињење. Када је постигнута права хијерархија, човек је спреман да прими божанску енергију. Ово не значи да сам нус прима багодат и да учествује у њој, већ да целокупан човек прима енергију светог Духа. Иако се сврха молитве налази у врађању правог односа и праве хијерархије антроплошких елемената, ипак Божанска енергија дејствује управо кроз душу и тело. Срце тада постаје обитавалиште Светог Духа. 
      3. Међутим, духовна молитва на овом другом степену још није истинско сједињењње и просветљење. На трећем степену када се сустретну Бог и човек, просветљава се не само ум већ и целокупни човек. У просветљењу се надилази човеково сопство, и човек се опет однекле друго враћа у сопство. Ово искуство није опажање нити производ интелекта него је видећи субјект сам Свети Дух, кроз кога човек види самог себе. У збивајућем се просветљењу орган просветљења јесте Свети Дух или Божанска енергија. Човек постаје у просветљењу оно са чиме се у јединству сједињује, и зато је Божанска енергија или Свети Дух како субјет тако и објект. Човек је у овом збивајућем свепросветљењу попут једног огледала које одражава божанску енергију и светлост. Надилажење саме човекове природе не значи, међутим, да је искуствовање просветљења одвојено од тела или од душе, већ да се то искуство одиграва у самом човеку.
      Исправан правац је споља према унутра. Палама , говори о везама између тела, срца, ума и душе у молитви, али и разграничења где се са таквом једном духовношћу ум и тело раздвајају једно од другог у екстази. Сусрет с Богом у молитви не мотивише се овим антрополошким елементима и њиховим везама већ везом између нествореног и створеног. Молитва је заснована на пневматолошком кеносису. Може се у једном уопштеном смислу рећи да заједнички правац Паламине духовности јесте кретање од споља ка унутра. 
      Ни срце ни нус не могу сматрати највишим органом молитве. И срце и ум јесу средишњи појмови, али Палама не разммишља о питању које од њих јесте примарно, обоје су антрополошки органи. Али, просветљење јесте нешто нестворено. На трећем , највишем степену молитве истински „орган“ , како субјект тако и објект, јесте Божанска енергија или свети Дух. На трећем степену молитве Св Дух обитава у човеку и сам свети Дух разбуђује молитву. 
      Тако и молитва прераста оквире огољеног декласирања наших жеља пред Богом и постаје посебна врста знања са којим се у жељи приближавамо, успињемо се ка Богу, сатрагалачким напором и силом сазнања уграђеном у саму намеру, тако да се она код Светог Паламе ставља у погон или енергетизује као синергична „сафизичност у кретању“. На тај начин,она физиолошки постаје основ продорности кроз стваралачки канал срца које као орган општења у секундарно пробуђеној духовној функцији постаје „тело тела“, синергички центар окретања искону или „духовно тело“, према речима апостола Павла. Сагледавајући тежину новозавеног сведочанства о исијавању Божанске светлости из Сина Божијег Исуса Христа на гори Тавор, послата је порука докучивања крајње сврхе свега што јесте и бива, која обећава усавршавање и обожење човека. 
      Оваплоћивање дубинске перпектве духа прпоручио је апостол Павле у посланици Ефесцима: „...Преклањам кољена своја пред Оцем Господа нашега Исуса Христа, од кога сваки род на небесима и на земљи има своје име, да вам по богатству славе своје даде силу, да ојачате Духом његовим у унутрашњем човеку, да се Христос вером усели у срца ваша, да бисте, укорењени и утемељени у љубави, могли разумети са свима светима шта је ширина и дужина, и дубина и висина, и познавати љубав Христову која превазилази разум, да бисте се испунили сваком пуноћом Божијом.“(Еф. 3, 14-19)
       
      Практични савети о вежбању у умносрдачној молитви 
       
      „Непрекидно стражи, пази, непрекидно имај самоконтролу, бдиј, чувај се! Управо тако ћеш непослушно тело покорити духу и постати неприступачан духовима који те нападају одоздо, па ћеш моћи смело да станеш пред онога који испитује срце и бубреге“ (Пс. 7, 10)
      Овим речима Свети Григорије Палама истински исказује да умносрдачна молитва није само његов теолошкипоглед или учење већ једна стварност која је саствани део његовог бића , а која уводи човека и у будућу стварност, Царства Божијег. По светом људи који се вежбају духовном субостствовању, те престају са сваким личним делањем они код сазнајних душевних способности спречавају сваку промену, свако покретно и разнолико делање, сваки чулни опажај и сваку телесну активност уопште, која је под нашом контролом. А покрете попут дисања, који нису у потпуности под нашом контролом, обуздавају колико је год могуће. Код узнапредованих у тиховању, све ово дешава се без болног напора и бриге, јер савршен улазак душе у себе дешава се спонтано и од ње саме. Међутим, код почетника се ништа не догађа без труда и велике упорности, те најпре треба вежбати и терати усне да понављају Исусову молитву. Временом, она се постепено усађује да би коначно постала самоделатна и пратила ритам срца, чак и током сна.
       
      Као својеврсно упуство за све оне који желе да се посвете умносрдачној молитви или тиховању и созерцању Палама препоручује:
      „Када желимо да се посветимо унутрашњем сабирању, неопходно је да умиримо осећања подстакнута спољашњим активностима.. Бог нам је даровао тело да би нам оно било сарадник, да би зависило од нас. Зато би трбало да га, уколико нам се противи, обуздавамо и да га бодримо да се оно управља онако како треба. Чуло слуха и вида су чистији и лакше се покоравају разуму од чула додира, али на њих не треба обраћати пажњу нити она треба да нас узнемиравају. Тело нарочито страда због осећаја, поготовоу време поста, када је лишено хране. Због тога се људи повлаче у себе и одвајају од спољашњих ствари, чиме умртвљују и она чула која не реагују на спољашњи надражај. За све оне који су искусили аскетску борбу, осећање „патње“ (бдење, пост...) је од велике користи, а поготово онима који упражњавају унутарњу молитву. У сваком случају, они који упражњавају праву умну молитву, треба да се ослободе ове страсти и да одбаце сваку везу с оним што њу омета, јер ће само на тај начин усвојити ову неометану и чисту молитву“.
      Дакле, светитељ не даје само упуства за узрасле у молитвеном тиховању већ и и за оне који стреме ка „другом“ и „трећем“ степену.  Што се таквих они морају владати сваким чулним задовољством и потпуно да одбаце страст, јер цело тело мора бити умртвљено за грех. Треба поразити зле страсти које се  налазе у уму, тј. уздићи се изнад чулног задовољства. Ако смо под влашћу страсти, те ни уснама не можемо да окусимо умну молитву, онда је неопходнотелесно изнуривање постом, бдењем и сл. Само изнуривање умртвљује склоност тела ка греху, дакле обуздава и слаби помисли које подстичу насилне страсти. Управо то у нама побуђује покајање кроз које се бришу некадашњи греси, те човек постаје отворен за молитву и благодат. Све ово Палама  потврђује речима псалмопевца Давида који каже: „Срце скрушено и смирено Бог неће презрети“ (Пс. 50) и  Господњим речима у Јевађељима да пост и молитва чине чудеса (Мт. 17, 21 И Мк. 9, 29).
       
       
       
      Умносрдачна молитва и њена духовна стварност - обожење
      Врхунац умносрдачне молитве по учењу Светог Григорија Паламе јесте потпуни преображај човековог бића. Тј обожење. Што се тиче онога што се одвија у телу, а исходи из душе пуне духовне радости, он то називадуховном стварношћу, упркос томе што се исто одвија у телу. Дакле, имамо појаву да се наслађивање настало у телу када уђе у ум, чини да сав он буде телесан, нимало се не освећујући од заједнице са узвишеним, него обратно, уму предаје оно што је ниско, и зато се цели човек назива, „плотију“, као што је већ речено о онима на које се односио божански гнев; „неће мој дух пребивати у овим људима до века, јер су тело“.(пост. 6,3). Супротно томе, духовна радост , која долази из ума у тело , а која никако не нарушава заједницу са телом, него га преображава и одуховљује, јер се тада одбијају сви телесни прохтеви; она више не вуче душу на доле него се заједно сањом узвишава. Тако цели човек каже Палама постаје дух, као што је написано: „А што је рођено од духа , дух је“ (Јн. 3,6,8).  
      За Паламу је суштина молитва, позивајући се на свете оце који кажу да „глад покреће молитву.“ Молитва без покајања је безвредна. По светом Јовану лествичнику „жеђ и бдење притискају срце, а кад је срце потиштено читаве реке суза иувиру из нас“. Овај физички труд не само да отклања сваку препреку за молитву него је у великој мери и потстиче. Наклоност ка делањима страсног дела душе и тела просто прикивају душу за тело ,а саму душу испуњавају тамом. Светитељ се пита, која то жалост или задовољство или покрет у телу нису заједничка активност (енергија) тела и душе? И наставља: “Заиста постоје блажене страсти и душевно телесне делатности које не само не прикивају дух за тело, него служе да уздигну тело до достојанства блиског достојанству духа, и да га подстакну да тежи нечему вишем. Такве духовне активности не улазе у ум из тела већ силазе у тело из ума, да би преобразиле тело у нето боље и да би га на тај начин обожиле. Као штоје божанство оваплоћенога Бога Логоса заједничко души и телу обожило плот посредством душе да би и оно творило Божија дела , исто тако и удховном човеку благодат духа која се кроз душу преноси у тело даје телу да искуси божанско.“

      View full Странице
×
×
  • Креирај ново...