Jump to content

Павле Даровски: „Томосологија” Константинопољске Патријаршије

Оцени ову тему


Препоручена порука

 

IMG_5488_resize.jpg unnamed%2B%25282%2529.jpg

 

Текст у пдф формату

 

EPARHIJABACKA.INFO

ДЕО ПРВИ Увод Томоси Константинопољске Православне Цркве о аутокефалности разних Православних Цркава нису просто документи: то су споменици историје и...

 


View full Странице

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Од почетка је било јасно да константинопољска теологија ,,личности", ,,заједнице", ,,другости" у креирању релационе онтологије, има одређене нејасноће, али мало ко је претпостављао да такво учење има за циљ ангажовање првенства Цркве као ,,Узрочнице". Тај ,,Други", без кога нема ничега, наглашен је у кључу неопходности ,,улоге Оца", како у тријадологији тако и у еклисиологији где се, за нас надилазећи однос унутар трансцедентног Бога примењује као благодат. Тако један патријаршки трон, путем овакве терминологије, добија прерогативе са којим представља до сад невиђени папизам.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ова реченица мени је најинтересантнија:
<<Константинопољ „ствара” себи савезнике тако што ствара нове аутокефалне Цркве, често путем раскола. >>
Па ко на пример бранио Руској Цркви да да предлог о аутокефалију Киевској Митрополији и тако да сазда себи савезник?
Ко брани Српској Цркви да да предлог о аутокефалију Македонској и тако да сазда себи сабвезник?
Али као и увек у наше животе, други су нам криви када нас надмаше.
 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Аутокефалија се не нуди као нешто на пијаци, нити се тражи само по себи. Оно што знамо из кијевске Митрополије то је да нико од њих није тражио, нити тражи, аутокефалију ни од кога, него су задовољни са аутономним статусом у РПЦ.

Треба знати да СПЦ жели да да аутокефалност МПЦ, али не жели да то буде на основу неискрене и крње аутокефалности, било да СПЦ задржи одређене јурисдикције, било да та јурисдикција зависи, преко СПЦ, од Фанара или да у потпуности припада Фанару.

Зато је током свеправославних сабора била дебата како ће се доносити одлуке по питању давања аутокефалије, где је настао спор између захтева да аутокефалност дарује Фанар, при чему би се друге Цркве само сагласиле, и захтева да се аутокефалност дарује заједнички на иницијативу Цркве чији део прима аутокефалију.

Проблем је у опасности да једна од Цркава која самовољно дарује аутокефалију, ту аутокефалију може и да одузима, што се дешавало и што се опет наговештава. Притисци због било каквих интереса морају бити онемогућени, поготово због тога што се може злоупотребити и довести у застрањење сâмо исповедање вере.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ево питао сам једном, т.ј. више пута @obi-wan што недостаје на пример МПЦ-и да буде аутокефална?
Ево питам сада и тебе исто питање. Или још боље зашто СПЦ одбива да опет почне преговоре са МПЦ. 6 година вл. Јован је слободан човек...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Orthophill

У основи, две су могућности: твоја питања су или крајње наивна, или изразито злонамерна.

пре 5 часа, Orthophill рече

Па ко на пример бранио Руској Цркви да да предлог о аутокефалију Киевској Митрополији и тако да сазда себи савезник?

Ја лично, само за себе говорим, имам дубоко уверење да је у питању оно прво - наивност.

У сваком случају, кад би кренуо да ти одговорим, морао би свакако да искуцам неколико подужих порука - у празно.

До сад сам на више тема могао недвосмислено да се уверим да тебе не занима никакав квалитетан одговор по овом питању, него било шта да тераш воду на своју воденицу. А да трошим време и живце узалуд, баш ми не пада на памет.

И опет ћу да нагласим - ништа немам ни најмање лично против тебе, далеко од тога. Просто, у теби све време видим политичку заврзламу, која се стално копрца у немиру и гледа да себи бар негде нађе неког израза. Можда ти сам тога ниси свестан, али то је, бар овако са стране, банално очигледно.

А ако, ипак, желиш да промислиш о могућем стварном одговору на твоје питање, предлажем ти да почнеш од историјских чињеница:
1) ко су, у ствари, Македонци, 2) зашто нису и не могу да буду одвојена нација, него јесу увек географска одредница, и 3) томе слично.

Док се овим не позабавиш, тешко да ћеш моћи да мрднеш игде даље по питању аутокефалије и поретка у Цркви.
Ништа не може да почива на фалсификовању стварности, то буди сасвим сигуран.

Такође, нагласићу - реченица коју си цитирао је јасна и гола чињеница:

пре 5 часа, Orthophill рече

<<Константинопољ „ствара” себи савезнике тако што ствара нове аутокефалне Цркве, често путем раскола. >>

Јер, коме је до мира и благостања у Цркви, никад не би ни пробао да тако олако себи приграби иначе непостојеће и ничим утемељено право да редом по свету штанцује "аутокефалне цркве", него би се прво сетио да и сам неосновано носи титулу патријарха, а нарочито васељенског.

"Дрво се по плодовима познаје" - овога се подсећај што чешће, ако стварно желиш да себи разјасниш ово питање.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, Orthophill рече

Ево питао сам једном, т.ј. више пута @obi-wan што недостаје на пример МПЦ-и да буде аутокефална?
Ево питам сада и тебе исто питање. Или још боље зашто СПЦ одбива да опет почне преговоре са МПЦ. 6 година вл. Јован је слободан човек...

СПЦ не жели сама да додељује аутокефалије. Тако важну ствар треба да одобри и заједнички додели сабор православних Цркава.

Проблем је што данас имамо огољени насртај на саму веру и јединство Цркве, што можеш увидети анализом аргумената патријаршије у Фанару.

Империјализам и папизам код Фанара заснива се на НАТО-у. Видно је да Црква опет допушта да ,,мрзост опустошења" искористи њену структуру као код западних хришћана, где се Црква користила, и још увек се користи, за поробљавање и освајање добара других народа и геополитичких конкурената.

Народима се не нуди потпуна и у истинској духовности слобода, него се они користе за сукобљавања и отступнице према геополитичким ривалима. Тако је наше поднебље поприште таквих сукобљавања.

У таквом амбијенту морамо пазити пре свега на манипулације у које неки уводе Цркву. Чак и да толеришемо политичке амбиције неких, што по себи није погрешно, али се пречесто и сада јасно пројављују као неправда и злочин, оно што је неприхватљиво по цену живота то је допуштање да се исповедање вере и теолошко учење промени и постане неправославно.

О томе не треба дискутовати на политиканском нивоу какав се уочава код оних који површно критикују и захтевају нешто од Цркава које нису сагласне са Фанаром. Ако Грчка призна независност Косова, и Фанар додели аутокефалију још некима на територији СПЦ, ми треба да укажемо на неправилности таквих поступака и да никада не пристанемо на њих.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ја питам који је реални проблем зашто МПЦ не може да буде аутокефална, ви ми причате приче о нације и спољне политике. Не интересује ме то. Интересује ме што има Црква у Пољску или Црква у Чешкој и Словачки, а што нема Црква у Северној Македонији?
Зашто тражите да неко други добије аутокефалију на различити начин од то што сте је ви добили? Како и на основу чега добила СПЦ томос о аутокефалији? Шта спашава Црква? Душе или територије? Очигледно је да ви бринете само о територије и нације, и онда Украинци и Македонци су фашисти и нацисти...
МПЦ би била сателит Црква СПЦ-и, ако СПЦ упути писмо у Константинопољ и затражи да МПЦ добије аутокефалију. И добила би више у Македонији него што има сада.

И још више, ко други сем МПЦ тражи независност од СПЦ? Зашто измишљате да и Црква у Црној Гори тражи нешто више?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Већ сам ти рекао да нема смисла водити овако површне и политиканске расправе. У питању је сувише важна тема која треба да се заснива - а када је реч о додељивању аутокефалија - на темељу богословља. Признаћеш да не може без одређених услова некоме да се додели аутокефалија.

На пример, данашњи Фанар инсистира да само он може доделити аутокефалију. Тако да, када би нека заједница хтела такву аутокефалију, која се отворено заснива на неправославним ставовима о правима додељивања аутокефалија, то би сведочило само по себи да таква заједница не би смела добити аутокефалију.

Зато је неопходно водити свеправославни дијалог како би се заједнички дошло до решења, увидом како ствари стоје и какве су основе додељивања одређене аутокефалије. На жалост, Фанар је у свему томе зауставио изналажење решења, тако да до даљњег можемо само бити стрпљиви до заједничког усаглашавања свих помесних Цркава. Треба имати у виду да ово питање о додели аутокефалија није више само канонско питање, него је постало догматско, јер се у ту сврху применила Тријадологија од стране Фанара. Како ствари стоје до сада, сва је прилика да ће Фанар отићи у подвајање православља као што је некада то учинила Римска Црква. Зато требамо бити опрезни, јер ради се о очувању православне вере о чему треба да разговарамо, а политиканство да оставимо по страни.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Нови број новина Српске Патријаршије, доноси:

       
      – Један век од упокојења краља Петра I Карађорђевића, Краља ослободиоца, кога је српски народ и српски војник од милоште звао Чика Пера, молитвено и уз највише почасти обележен је 16. августа 2021. у срцу Шумадије, на Опленцу.... Беседећи после св. арх. Литургије и парастоса, Патријарх Порфирије је између осталог, рекао: Сабрали смо се данас да одслужимо стогодишњи помен краљу Петру Ослободиоцу. И он је знао да смрт није последња реч коју може дати о себи, јер је веровао у реч Христову, Јеванђеље Његово. Веровао је у Христа Спаситеља, распетог и васкрслог. Да ли хоћемо доказ? Толико их има ако се удубимо у његов живот. Али једна ситница наизглед, крупно и много говори о њему – када је ишао са својим народом на крстоваскрсли пут, кроз зиму, кроз мећаве и снегове, једино што је понео са собом био је диптих – икона Светих апостола Петра и Павла....
      – Докле поју светиње на Косову и Метохији, нећемо га доживљавати као изгубљено него као своје – Двадесет година од почетка повратка расељених и избеглих Срба у Осојане, обележено је тродневним Сабором, који је био посвећен и блаженопочившим митрополиту Амфилохију и епископу Атанасију Јевтићу који су видели тајну косовског вековног распећа, али и његов смисао... Осојане представља један од ретких примера успешног повратка Срба у Метохију, јер се од 2001. вратило око 350 Срба, а у овом селу данас живи и око осамдесеторо деце...
      – Лета Господњег 2021. црквена и академска јавност обрадована је вешћу да је из штампе изашао превод Светог Писма Старог Завета са јеврејског изворника на српски језик од умировљеног професора ПБФ, протојереја-ставрофора Драгана Милина. Са протом Милином за Православље разговарао је доцент др Ненад Божовић са ПБФ... Девет година сам интензивно преводио текст и две године прочишћавао, јер сам имао недоумица и остављао да мало сазри. Понекад се шалим да је блаженом Јерониму било потребно петнаест година, а ја сам имао боље приручнике па сам завршио за свега девет година...
      – Историјска посета Патријарха српског Порфирија Епархији зворничко-тузланској – На празник Преображења Господњег – славу града, Првојерарх српски је служио свету архијерејску Литургију у Храму Св. апостола Петра и Павла у Добоју.... Ово је крај којем ја у потпуности, без остатка, и телом и душом припадам, крај који добро познајем, али не само крајолик, него људи који овде живе јесу у правом смислу део мојих костију и ја сам део тог тела и тих костију. Могао бих данима да причам и описујем своја искуства која су уграђена у моје биће, али све би се то могло описати у једној јединој речи, а то је љубав коју осјећам према вама, браћо и сестре, и љубав коју од вас осећам према мојој маленкости, не зато што сам ја важан, него зато што је то љубав ваша за Цркву Христову, поручио је на почетку ове посете Српски Патријарх.
      – Живот посвећен Богу – Беседећи, Владика шабачки Лаврентије је узнео молитвену захвалност Господу на дару за многаја и благаја љета свога земнога века. Истакао је да је 12. августа напунио 63 године живота у монашкој ризи, а 16. августа пуне 54 године архијерејске службе, подсећајући присутне да је то, у осмовековној историји Српске Православне Цркве, најдужи архијерејски стаж једног епископа...
      – Ватерполисти Србије, овенчани златном медаљом на недавно завршеним Олимпијским играма у Токију, потврдили су друго златно одличје. Фантастичне играче кроз такмичење је водио селектор Дејан Савић. За новине Српске Патријаршије Савић је говорио о посети ватерполиста светињама КиМ пред Олимпијаду, важности разговора и пријема код Патријарха Порфирија и његовом благослову пред сам пут који су осећали током Игара, али који осећају и данас....
       
      Извор: Православље
    • Од Поуке.орг инфо,
      Тог јутра га је пробудила запара и врелина последњег августовског дана које као да су се стопиле са немиром у његовом срцу, чијег се узрока није сјећао. Устао је из кревета и обавио јутарњу хигијену. Затим је сјео на двосјед и узео даљински управљач у руке. Међутим, унутарњи глас му је говорио да нипошто не укључује телевизор. Скувао је кафу и одлучио да је попије на тераси. Кроз старе, зарђале шипке балконске ограде примијетио је да је на Цетињу тога дана било необично мирно. На оближњој улици готово да није било ни пролазника, ни аутомобила. Тек након десетак минута проведених на балкону, спазио је сјенку човјека, који се непрестано кретао по некаквом замишљеном кругу. Убрзо је схватио да је тај човјек, заправо, његов побратим. Истовремено је почео да се присјећа претходне вечери и полако открива узроке свог и побратимовог немира. Цијелу ноћ је, са зебњом у срцу пратио телевизијску емисију у којој су извјештавали о резултатима избора који су се тога дана одвијали у Црној Гори. Када је и коначно схватио какав ће бити њихов крајњи исход, спорим и тешким кораком се упутио ка ладици, у којој је држао љекове. Из кутије је узео таблету бромазепана и убрзо је помијешао са неколико чашица домаће лозе. Како су пролазили минути и часови, тако је и немир почео да ишчезава из његовог ума и срца. Намјесто њега, почела се јављати нова нада која је проистицала из увјерења да нова власт неће трајати дуго, те да ће се патриоте врло брзо вратити и све ће бити као и прије. Након тога је заспао чврстим сном. Сада, док на тераси посматра побратимово кружно кретање, схвата да га је немир опет у потпуности оковао и обузео. Одлучио је да сиђе у двориште и склони побратима са августовског сунца које га је немилосрдно пекло. Обуо је своје љетње папуче и стрчао низ степенице. Низ већ увелико поцрвењело побратимово лице сливале су се крупне грашке зноја. Ухватио га је за руку и прије него што је успио да било шта изусти, зачуо је од њега следеће ријечи: "Знаш ли да је на Цетињу листу "За будућност Црне Горе" гласало 887 особа? У нашем граду има 887 таквих људи!Можеш ли то уопште и замислити"? Умјесто синтагме "такви људи", побратим је, заправо, хтио да изговори неке много теже формулације и квалификације, али сада када је потпуно јасно да баш ту у његовој околини живи 887 тих њему потпуно нејасних особа, такво нешто не би имало смисла.
      Побратимове ријечи су га у потпуности следиле. Нада која је тињала негдје при самом дну рањеног срца, у потпуности се изгубила. Убрзо је и сам начинио сопствени замишњени круг и почео да хода по њему. Како се ближило подне и хлад испред зграде почео да се повлачи, два круга, побратимов и његов, су се стопила у један заједнички. Читав дан су тако провели, непогријешивом прецизношћу газећи његове замишњене линије и размишљајући о том чудном и неочекиваном броју, за који им се чинило да је обесмислио све њихове наде и сва животна убјеђења. Док су ходали, нису проговорили нити једну једину ријеч, јер круг са ријечју не може имати ништа заједничко. Односно, било која изговорена ријеч би круг у потпуности обесмислила. Ријечи које су, нешто мало прије поноћи, прекинуле њихово кружење биле су, заправо, позиви њихових укућана и осталих станара зграде, да напокон престану са кружним кретањем и пођу кући. Међутим, са кретањем нису престали све док нису достигли одређени број кругова. Тај број је био осам стотина осамдесет и седам...
       
       
       
       
       
      (Есеј је литерарна обрада истинитог догађаја)

      View full Странице
    • Од Поуке.орг инфо,
      Тог јутра га је пробудила запара и врелина последњег августовског дана које као да су се стопиле са немиром у његовом срцу, чијег се узрока није сјећао. Устао је из кревета и обавио јутарњу хигијену. Затим је сјео на двосјед и узео даљински управљач у руке. Међутим, унутарњи глас му је говорио да нипошто не укључује телевизор. Скувао је кафу и одлучио да је попије на тераси. Кроз старе, зарђале шипке балконске ограде примијетио је да је на Цетињу тога дана било необично мирно. На оближњој улици готово да није било ни пролазника, ни аутомобила. Тек након десетак минута проведених на балкону, спазио је сјенку човјека, који се непрестано кретао по некаквом замишљеном кругу. Убрзо је схватио да је тај човјек, заправо, његов побратим. Истовремено је почео да се присјећа претходне вечери и полако открива узроке свог и побратимовог немира. Цијелу ноћ је, са зебњом у срцу пратио телевизијску емисију у којој су извјештавали о резултатима избора који су се тога дана одвијали у Црној Гори. Када је и коначно схватио какав ће бити њихов крајњи исход, спорим и тешким кораком се упутио ка ладици, у којој је држао љекове. Из кутије је узео таблету бромазепана и убрзо је помијешао са неколико чашица домаће лозе. Како су пролазили минути и часови, тако је и немир почео да ишчезава из његовог ума и срца. Намјесто њега, почела се јављати нова нада која је проистицала из увјерења да нова власт неће трајати дуго, те да ће се патриоте врло брзо вратити и све ће бити као и прије. Након тога је заспао чврстим сном. Сада, док на тераси посматра побратимово кружно кретање, схвата да га је немир опет у потпуности оковао и обузео. Одлучио је да сиђе у двориште и склони побратима са августовског сунца које га је немилосрдно пекло. Обуо је своје љетње папуче и стрчао низ степенице. Низ већ увелико поцрвењело побратимово лице сливале су се крупне грашке зноја. Ухватио га је за руку и прије него што је успио да било шта изусти, зачуо је од њега следеће ријечи: "Знаш ли да је на Цетињу листу "За будућност Црне Горе" гласало 887 особа? У нашем граду има 887 таквих људи!Можеш ли то уопште и замислити"? Умјесто синтагме "такви људи", побратим је, заправо, хтио да изговори неке много теже формулације и квалификације, али сада када је потпуно јасно да баш ту у његовој околини живи 887 тих њему потпуно нејасних особа, такво нешто не би имало смисла.
      Побратимове ријечи су га у потпуности следиле. Нада која је тињала негдје при самом дну рањеног срца, у потпуности се изгубила. Убрзо је и сам начинио сопствени замишњени круг и почео да хода по њему. Како се ближило подне и хлад испред зграде почео да се повлачи, два круга, побратимов и његов, су се стопила у један заједнички. Читав дан су тако провели, непогријешивом прецизношћу газећи његове замишњене линије и размишљајући о том чудном и неочекиваном броју, за који им се чинило да је обесмислио све њихове наде и сва животна убјеђења. Док су ходали, нису проговорили нити једну једину ријеч, јер круг са ријечју не може имати ништа заједничко. Односно, било која изговорена ријеч би круг у потпуности обесмислила. Ријечи које су, нешто мало прије поноћи, прекинуле њихово кружење биле су, заправо, позиви њихових укућана и осталих станара зграде, да напокон престану са кружним кретањем и пођу кући. Међутим, са кретањем нису престали све док нису достигли одређени број кругова. Тај број је био осам стотина осамдесет и седам...
       
       
       
       
       
      (Есеј је литерарна обрада истинитог догађаја)
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Поводом свечане прославе 1033. годишњице Крштења Русије и прославе Светог равноапостолног великог кнеза Владимира, у уторак 27. јула Његово Блаженство Митрополит кијевски и све Украјине Г. Онуфрије предводио је свечану литију улицама града Кијева, са свештенством, монаштвом, и верним народом.

       
      У литији су молитвено учествовали представници Српске Цркве на челу са Преосвећеним Епископом ремезијанским Г. Стефаном и Преосвећним Епископом топличким Г. Јеротејом, викарима Његове Светости Патријарха српског Г. Порфирија. Након свечане литије и празничног вечерњег богослужења, у својој резиденцији у Кијево-Печерској лаври Митрополит Онуфрије примио је представнике Српске Православне Цркве Преосвећену Господу Епископе ремезијанског Стефана и топличког Јеротеја, протођакона Младена Ковачевића, др Владимира Рогановића, директора Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама, г. Дејана Накића, Милоша Шарића и Николаја Вуковића.  
      У среду 28 јула, на дан молитвеног спомена Светог кнеза Владимира, Митрополит Онуфрије ће са архијерејима и свештенослужитељима Украјинске Православне Цркве и других Помесних Цркава, служити Свету Архијерејску Литургију на тргу испред Успенске Cаборне цркве.
       
      Извор: Телевизија Храм
    • Од Поуке.орг - инфо,
      ПРЕД ЧИТАОЦИМА ЈЕ НОВИ БРОЈ "ПРАВОСЛАВЉА" - НОВИНА СРПСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ (БР. 1304. 15. ЈУЛ 2021. ЛЕТА ГОСПОДЊЕГ)
      ДОСТОЈАН! ΆΞΙΟΣ! ДОСТОИН! /pdf/

       
      РЕЧ ПРВОПАСТИРА
      2 Патријарх са децом из Федерације Босне и Херцеговине и Републике Хрватске
       
      ДОГАЂАЈ
      4 Радио-телевизија Војводине и генерални директор Миодраг Копривица одликовани Орденом Светог Саве
       
      ДОСТОЈАН! ΆΞΙΟΣ! ДОСТОИН!
      8 Наречење и хиротонија Епископа топличког Јеротеја (Петровића)
       
      РЕЧ-ДВЕ СА…
      18 др Ненад Ристовић - Драгуљ међу јерарсима Светосавске Цркве: Сећања на Владику Саву
       
      ДОГАЂАЈ
      22 Патријарх српски Порфирије у посети Епархији шумадијској
       
      ПОВОДИ
      24 Патријарх Порфирије: Мера за душу је сам Христос
       
      ДОГАЂАЈ
      27 Епископ Теодосије уручио Орден Царице Милице – преподобне Евгеније, Ани Вуковић, мајци десеторо деце
       
      ДОГАЂАЈ
      28 „Сабрање Свете Србије” је ливада детињства за децу
       
      ЦРКВА И ЖИВОТ
      31 Патријарх благословио српске ватерполисте
       
      РЕЧ-ДВЕ СА…
      32 Презвитер др Оливер Суботић: Tесла - Духовни лик српског генија
       
      ПОВОДИ
      38 Повратак у будућност
       
      ОТАЧНИК
      40 Преподобни Старац Мина Црногорац
       
      Извор: Православље
×
×
  • Креирај ново...