Jump to content

SVETA MARIJA GATČINSKA – svetiteljka koja leči depresiju

Оцени ову тему


Препоручена порука

                                       image_2021-05-18_000231.png.61b9311edb0da5895e93af98a5d4b361.png

 

Poštovanje matuške Marije počelo je još za njenog života, kada su monahinji, prikovanoj uz krevet, u keliju dolazili ljudi raznih staleža iz svih krajeva tadašnjeg Sovjetskog Saveza. Ljudi koji su dolazili zaustavljali bi stanovnike Gatčine s pitanjem: „Gde ovde živi sveta Marija?“ Među posetiocima su bili i seljaci, i radnici, i „bivši ljudi“ – plemići i sveštenici, pa čak i arhijereji. 

 

Sveštenomučenici mitropolit Venijamin i mitropolit Josif petrogradski posećivali su matušku jer ih je, za vreme okrutnih progona, razgovor sa njom krepio da izdrže sva iskušenja. Ljudi, ophrvani tugom, žalošću, depresijom i krajnjim očajanjem, nakon razgovora sa njom odlazili su preporođeni pronašavši snagu, optimizam i rešenja za svoje probleme. Svako je pronalazio utehu, osećao olakšanje od svog bola i tuge. Prema svedočenju očevidaca, od pravednice su svi odlazili kao da su dobili krila, ozarenih lica, punih nade, širili ruke oslobođeni duševnog tereta. Podvig monahinje, koja je mirno podnosila nesnosne bolove, bio je primer podržavanja, krepio u veri, davao nadu onima koji su od očajanja posustali…

 

Narod je hrlio ka Mariji kao prema sveći koja stalno gori i greje izranavljena srca. Bila je oslonac za utučene i izmorene strahovima, stradalnike u mraku bezbožnosti krvavog komunističkog režima…

 

Matuškina kelija je bila veoma oskudno nameštena. U njoj je bilo mnogo ikona, a stalno su gorela kandila i sveće, što joj je donosilo mir i kako-tako podsećalo na crkvu. Iako joj je sa svakim nastupajućim danom bilo sve teže i teže, iako su bolovi postajali sve jači, nalazi snage da, trpeći bol, primi sve kojima je potrebna uteha. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Pa, kojim je to rečima matuška tešila one koji su joj se obraćali? Evo jednog primera: pismo poslato ocu Petru Belavskom na Solovku od 22. februara 1931. godine, koje je mati izdiktirala: „…Zašto se čudiš što ti se menja raspoloženje? Pogledaj ovo prekrasno nebo… Ono je sada čisto i plavo, ali, vidi, pojavljuju se ogromni beli oblaci kao da su se belosnežne grudve prikovale za nebeski svod. I, evo, sve se to pretvara u bele, nežne oblake. I odjednom se pojavljuju crni oblaci bakarnog odsjaja, koji će vrlo brzo da se zgusnu. Priroda postaje mračna i sve živo se uznemiri, jer oblak pritiska mozak i steže srce. Međutim, evo, diže se vetar, zagrmi grom i poče jaka kiša; nebo se razvedri, pomoli sunce, vazduh se pročisti, nastade prijatna svežina, sve zamirisa, sve oživi i čovek se osokoli… Zar isto to ne preživljavaš i ti, rođeni, kao i svi, a ni ja nisam izuzetak? Kada se posle prolivenih suza očisti naše srce, na duši postaje lako! O, kako je mnogo milosti u Svemogućem! A, ni vas, na severu, sreća nije napustila. Sreća je već to što vi živite u prirodi. Priroda je – rođena majka koja nas vaspitava, teši i raduje. Duh diše svuda, a ni jedan dan nije prošao da te nismo pomenuli…“

 

Profesor Ivan Dandrejev posetio je mati Mariju u martu mesecu 1927. godine. „Dok sam u predsoblju čekao da dođe moj red, razgledao sam brojne fotografije. Za oko su mi naročito zapale fotografije mitropolita Venijamina, novomučenika petrogradskog, i mitropolita Josifa, koji je ubrzo postao vođa josifitskog pokreta. Mitropolit Josif je matuški na slici napisao dirljivu posvetu navodeći veliki odeljak iz svog dela „U Očevom zagrljaju“, dok je Mitropolit Venijamin kratko napisao: „Duboko poštovanoj stradalnici, matuški Mariji, koja između mnogih uplakanih uteši i mene grešnog“…

 

Imao sam priliku da prisustvujem čudotvornom iscelenju napaćenih duša.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Neki mladić, očajan zbog hapšenja i progona svog oca sveštenika, od matuške je otišao sa osmehom odlučivši da primi čin đakona.

 

Jednu mladu ženu oprhvanu tugom, obasja radost i ona odluči da postane monahinja.

 

Jedan stariji čovek koji je neutešno patio zbog gubitka sina, od matuške je otišao utešen i ohrabren.

 

Neka starija žena koja je došla plačući, izašla je mirna i obodrena.

 

Kad uđoh kod matuške, rekoh joj da imam napade strašne depresije koja ponekad traje i po nekoliko nedjelja, te nikako ne mogu da nađem načina da je se oslobodim.

 

„Depresija je duhovni krst“, rekla je matuška. „Šalje se u pomoć onima koji se kaju, kao i onima koji ne znaju da se pokaju, odnosno onima koji nakon pokajanja padaju u pređašnji greh… Postoje samo dva leka koja mogu da leče krajnju duševnu patnju. Čovek mora de se nauči da se kaje i da donese plodove pokajanja ili, sa smirenjem, krotošću, trpljenjem i velikom blagodarnošću Gospodu da nosimo taj duhovni krst, svoju patnju, sećajući se da Gospod težinu nošenja ovog krsta uzima kao plod pokajanja… Kako samo na kraju nastupa velika uteha kad čovek shvati da je njegova obeshrabrenost ustvari neprihvaćen plod pokajanja, odnosno neka vrsta nesvesnog samokažnjavanja usled odsustva traženih plodova… Imao sam utisak da je neko ovim matuškinim rečima izvršio hirurški zahvat na mojoj duši i odstranio duhovni tumor… Izađoh kao potpuno drugi čovek“, sećao se profesor.

 

Nije matuška imala samo dar da uteši i da uputi spasonosan savet. Bila je i prozorljiva. Ovaj duhovni vid velikoj molitvenici dat je sviše.

 

Vodič dvorca-muzeja Zinaida Aleksandrovna Pugačova često pominje priču svoje mame Olge: „Bilo mi je devet godina kada sam sa majkom bila kod Marije Gatčinske. Došle smo do kuće blizu Pavlovske crkve i popele se na prvi sprat. U gostinskoj sobi sedelo je mnogo ljudi. Svi su čekali da budu primljeni. Monahinja Marija je bila nepokretna i posetioce je primala ležeći. Lice joj je bilo veoma lepo, kao da je isklesano od mermera. Goste je dočekala veoma srdačno. U toku razgovora nagovestila nam je strašnu tragediju u našoj porodici. Domaćina će zatvoriti u zatvor, gde će i poginuti. Sa tom devojčicom ćeš otputovati veoma daleko - u izgnanstvo. Od tada je prošlo pet godina. Jednom noću u kuću upadoše nepoznati ljudi. Domaćina porodice uhapsiše i zatvoriše. Kasnije se razjasnilo da je poginuo dok je još bio iza rešetaka. Gde je sahranjen ni do danas nije razjašnjeno. Mene sa ćerkom odvode u izgnanstvo. Tako se ostvarilo predskazanje matuške Marije“.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Kako bi ih poučila i umirila, ovoj Božijoj izabranici dolazili su poklonici iz Petrograda, Moskve i iz najudaljenijih delova nepregledne Rusije. U Marijnoj kući narod je od jutra do kasno u noć čekao na prijem, iznemogao od teške i mučne revolucionarne epohe. Bili su to bogomoljci raznih godina starosti, položaja i obrazovanja - od nepismenih pralja do univerzitetskih profesora, od parohijana do arhijereja.

 

Matuška Marija se poznavala sa mnogim sveštenoslužiteljima. Od 1928-1929. godine matušku Mariju je posećivao arhiepiskop Dimitrije (Ljubimov). Brojne pokloničke fotografije, dobijene na poklon od zahvalnih posetilaca, koje su visile na zidovima predsoblja, postale su svojevrsni letopis života gatičanske pravednice: mitropoliti Venijamin i Josif darovali su joj svoje fotografije sa posvetom. Sveštenomučenik mitropolit Venijamin na fotografiji poklonjenoj matuški napisao je: „Mnogopoštovanoj stradalnici matuški Mariji, koja među mnogim grešnicima koji pate, i mene grešnog uteši“.

Prema neizrecivim sudbinama Božijim, teški mučenici često postaju izvor utehe drugim ljudima. Takva je bila i monahinja Marija. Ona čak nije mogla ni da stoji, a kamoli da hoda, i sve vreme je ležala u kovčežiću koji je ličio na sanduk. Na ovoj fotografiji koja se nalazi na krstu njenog groba, slikali su je u tom sandučiću. Svoju bolest je nosila tako da je za nju osnovno zanimanje bila Isusova molitva. Matuška Marija je stekla dar duhovnog rasuđivanja. Oni koji su je negovali telesno dobijali su veliku duhovnu radost.

 

Govorili su da će se sve ispuniti ako se mati Marija pomoli.

 

„Mučenice, mati Marija, moli Boga za nas“! 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

TROPAR SVETOJ MARIJI GATČINSKOJ

 

Agnica Tvoja, Isuse, Marija, slugama Tvojim u teškim vremenima kao uteha javi se, snagu vere i pobožnosti pokaza, od bogoboraca mučenja pretrpe. Njenim molitvama, kao Milostiv, spasi duše naše.

 

KONDAK SVETOJ MARIJI GATČINSKOJ

 

Stradalnice i blagovesnice predivna, molitvenice svih ožalošćenih i napaćenih, prepodobnomučenice mati Marija, sa svim novomučenicima ruskim moli Gospoda Boga da nam daruje spasenje i veliku milost.

 

MOLITVA SVETOJ MARIJI GATČINSKOJ

 

O, sveta prepodobna mati Marija, molitvenice za sav rod hrišćanski! Gresima, nemirima i životnim brigama obuzeti, iz dubine srca vapijemo ti: ne ostavi nas nemoćne, uboge i potištene, već pogledaj na nas i zastupi milošću tvojom!

 

U dane zemnog života tvoga, kao besrebrena zastupnica bolnima bila si; zabludelima nastavnica, ožalošćenima i poniženima milosrdna utešiteljica, i svima koji ti dolaziše brza pomoćnica i čedoljubiva majka. I sada znamo da ti je od Gospoda i Presvete Bogorodice dana blagodat da se moliš za nas.

 

O, verna sluškinjo Hristova, koja stostruko umnoži dati ti talant, isceli strasti duša i tela naših, ukrepi nas u vrlinama i uputi na put pokajanja; umekšaj naša hladna i zla srca, da iznad svega zavolimo Hrista, a u njemu i bližnjega svoga. Umoli Gospoda sila da mnogostradalnom otačastvu našem pošalje milost svoju, da poživimo tih i miran život u svakoj pobožnosti i čistoti, i da tako stignemo u mirnu luku Carstva Nebeskog, gde ti sijaš u nezalaznoj slavi pevajući sa svima svetima pohvalnu pesmu Ocu i Sinu i Svetome Duhu, sada i uvek i u vekove vekove. Amin.

 

Sveta Marija Gatčinska proslavlja se 4/17. aprila.

 

http://www.manastir-lepavina.org/vijest.php?id=8823

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 month later...

„Зашто се чудиш што ти се мења расположење? Погледај ово прекрасно небо… Оно је сада чисто и плаво, али, види, појављују се огромни бели облаци као да су се белоснежне грудве приковале за небески свод. И, ево, све се то претвара у беле, нежне облаке. И одједном се појављују црни облаци бакарног одсјаја, који ће врло брзо да се згусну. Природа постаје мрачна и све живо се узнемири јер облак притиска мозак и стеже се срце. Међутим, ево, диже се ветар, загрми гром и поче јака киша; небо се разведри, помоли се сунце, ваздух се прочисти, настаде пријатна свежина, све замириса, све оживи и човек се осоколи… Зар исто то не преживљаваш и ти, рођени, као и сви, а ни ја нисам изузетак? Када се после проливених суза очисти наше срце, на души постаје лако. О, како је много милости у Свемогућег.“

Света Марија Гачинска

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од illuminated,
      Za samo nekoliko dana Visoki Dečani uvršteni su u sedam najugroženijih lokaliteta kulturnog nasleđa Evrope, a jedna prištinska organizacija zatražila istragu zbog ratnih zločina protiv igumana ovog manastira Save Janjića. Dok stižu osude ovakvih navoda "Saveta za zaštitu ljudskih prava na Kosovu", srpske organizacije i mediji sa Kosova upozoravaju da je reč o organizaciji poznatoj po širenju lažnih vesti i međuetničke mržnje.
      Među sedam najugroženijih lokaliteta u Evropi prema rangiranju Evropa Nostre našao se i manastir Visoki Dečani. To je izazvalo niz negativnih reakcija u Prištini.
      Urednica portala KoSSev Tatjana Lazarević kaže da je simptomatičan bio tekst lista Koha Ditore pod naziom „Trijumf Srbije, Kosovo ćuti“. Nakon toga smo saznali da su Vjosa Osmani i Aljbin Kuri uputili pismo organizaciji Evropa Nostra tvrdeći da Dečani nisu ugroženi.
      „Iz kojeg smo videli da su Osmani i Kurti zapravo pismo Evropa Nostri uputili još 18. marta. Dakle u vreme kada je manastir još uvek bio u nominaciji. A sa druge strane Kurti i Osmani takođe nisu preuzeli svoje dužnosti premijera i predsednika“, ukazuje Lazarević.
      A onda je usledilo i saopštenje „Saveta za zaštitu ljudskih prava iz Prištine“. Osim što izjave o ugroženosti manastira vide kao besmislene traže i istragu protiv igumana Save Janjića uz tvrdnje da su Albanci držani kao taoci u manastiru.
      Misija OEBS ponudila je izvršnom direktoru „Saveta za zaštitu ljudskih prava i sloboda“ da se javno izvini ocu Savi ili da se organizacija suoči sa sudom.
      Nisu učinili ni jedno ni drugo, a izvršni direktor te nevladine organizacije Bedžet Šalja nastavlja i danas u istom tonu.
      „Mi nismo rekli da je Sava Janjić kriv mi smo tražili da se vrši istraga i da se dokaže šta se zapravo dogodilo u manastiru Dečani jer imamo dokaze. Nikad se nije dogodilo da je odbor izašao sa nekom izjavom da nije imao dokaze“, tvrdi Šalja.
      Ono što su u prošlosti iznosili kao „dokaze“ više puta je demantovano. Portal KoSSev ukazuje na aktivistu ove organizacije Haljita Beranija koji je 1999. godine tvrdio da se u Trepči vrši spaljivanje Albanaca što nikada nije utvrđeno. Važnu ulogu je imao i uoči nasilja iz marta 2004. godine.
      „Ali ga srpska zajednica najviše pamti kao izvora vesti o tome da su Srbi pojurili, kako je kazao, šest albanskih dečaka u Ibar, da su četvorica upala u reku, da se jedan dečak spasao tada, i po izuzetno teškim rečima koje je korisitio za medije na albanskom u to vreme“, podseća Lazarević.
      Podrška Janjiću od premijerke, medija i NVO
      Osude pisanja o Savi Janjiću danas stiže i od predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić.
      „Sava Janjić je meta samo zato što čuva te Visoke Dečane a postoje tamo ljudi koji ne žele da Visoki Dečani postoje. To je svetska kulturna baština i Srpska pravoslavna crkva jeste stub onoga što znači Srbija na Kosovu i Metohiji“, poručuje Brnabić.
      Podršku Savi Janjiću u zajedničkom saopštenju pružilo je i 15 srpskih nevladinih organizacija i medija sa Kosova.
      „Pomoć i zaštita koju su dobile albanske izbeglice u manastiru Visoki Dečani tokom 1999. godine predstavljaju jedinstveni primer ljudskosti u bezumlju rata. Napadom na Savu Janjića teškim i neosnovanim optužbama, Savet za zaštitu ljudskih prava na Kosovu podriva sve napore za mukotrpnu izgradnju boljih međuetničkih odnosa između albanskog i srpskog društva na Kosovu“, upozorava se u saopštenju.
      Na svom zvaničnom Tviter nalogu reagovala je i Nataša Kandić iz Fonda za humanitarno pravo.
      „U junu 1999. u Dečanima sam čula da je Sava Janjić bio na ulicama kada su kroz grad prolazile vojska i policija iz Đakovice, da spreči nasilje prema albanskim civilima. Sramota je šta piše KMDLNj“, navodi Kandić.
      Bratija manastira Visoki Dečani se, osim institucionalnih problema, zbog nepoštovanja zakona koji se na isti odnose, često suočava sa lažnim vestima na šta su ukazivali lokalni mediji na Kosovu.
      Izvor: https://rs.n1info.com/vesti/organizacija-koja-optuzuje-janjica-poznata-po-laznim-vestima-i-sirenju-mrznje/
       
      ---
      Надам се да отац Сава Јањић са братством неће имати никаквих проблема због ових оптужби и напада.
       
    • Од Bernard,
      13 APR 18   PREČICA – CRVOTOČINA (lycopodium clavatum) – malo je poznata u našim krajevima ali ima ogromnu lekovitu moć + receptura čaja !!!


      Spada u grupu mahovinasto-zimzelenih biljaka a raste iznad 600 metara nadmorske visine.
      Možemo je naći na obodima šuma ali prilikom ubiranja moramo voditi računa da ne ubiremo ovu biljku u koliko raste na osunčanim obroncima šume, jer dejstvo sunca znatno umanjuje njenu lekovitost.
       
      Ova biljka se suši u hladu, na promajnom mestu.
      Naša je preporuka da je kupujete u proverenim biljnim apotekama kako bi bili sigurni da ste kupili biljku koja nije izgubila svoja lekovita svojstva.
       
      U lekovite svrhe se koristi nadzemni deo ove biljke koju je najbolje ubirati u vreme cvetanja.
       
       
      Lekovitost
       
       
      Prečica se preporučuje kod oboljenja jetre, posebno kod raznih vrsta ciroza jetre, malignih procesa jetre a odličnom se pokazala u tretmanu reumatoidnog artritisa sa i bez deformacija jer vrlo uspešno zaustavlja reumatske procese.
       
      Kod bolesnika obolelih od Carske bolesti (giht), ova biljka predstavlja spasonosno rešenje problema.
      Dobre rezultate daje i kod upalnih procesa mokraćnih i polnih organa, kamena i peska u bubregu, kod astmatičara olakšava disanje i iskašljavanje.
       
      Ovo je biljka koja se koristi i za spoljašnju primenu gde se naročito dobro pokazala kod grčeva u nogama ili rukama.
      Njen prah se koristi za posipanje po ranama koje teško zarastaju a naročito je pogodan za bolesnike koji dugo leže  i imaju rane od ležanja (dekubitus).
       
       
      Receptura čaja
       
       
      Jedna ravna jedaća kašika Prečice, prelije se sa 2,5 dcl ključale vode, ostaviti da odstoji 5 minuta, zatim čaj procediti i popiti samo jednu šolju dnevno, ujutro, pola sata pre doručka.
       
      Kod ciroze jetre i zloćudnih oboljenja na jetri ovako pripremljen čaj pije se 2 šolje dnevno, uvek sveže pripremljen, pre doručka i pre večere.
       
      Važno je naglasiti da se Prečica nikada ne kuva, jer time gubi svoju lekovitu moć, nego se uvek priprema prelivanjem ključalom vodom.
       
      Za spoljašnju upotrebu ova biljka koristi se u vidu jastučića koji se preko noći drže na obolelom mestu a količina Prečice koja se koristi zavisi od površine koja se tretira i varira od 100-300 gr.
      Ovako pripremljene jastučiće možete koristiti više puta.
       
      PREČICA – CRVOTOČINA (lycopodium clavatum) – malo je poznata u našim krajevima ali ima ogromnu lekovitu moć + receptura čaja !!! – Herba Natura
      HERBANATURA.RS Responsive Medical Health WordPress Theme  
    • Од JESSY,
      da li smarate ženu, muža, decu stalno ih podsećajući šta su zaboravili da urade, ili ih uvek ispravljate kako nešto treba da urade, tipa, ne radi se to tako već ovako...ako to radite, zašto to radite, u čemu je poenta...?
      ili, da li imate pored sebe osobu koja voli da zvoca , kako se osećate u vezi toga...? šta radite povodom toga...? 
      šta generalno mislite o osobama koje zvocaju...?
    • Од JESSY,
      Ovo nije obična košarkaška priča. Nikada i nije bila. Nije košarkaška, iako počinje sa našom reprezentacijom. Nije čak ni klasična sportska. Iako je njeno centralno mesto zauzela fotografija koju je napravio član stručnog štaba naše nacionalne selekcije.
        Jedan od pomoćnika selektora Aleksandra Đorđevića u stručnom štabu "orlova", Adam Tatalović, tokom obilaska srpskih manastira 2018. godine je blizu Studenice zapazio neobičnu scenu na regionalnom putu. Uzbrdica, a na njoj jedna invalidska kolica. U njima čovek, kog uzbrdo gura - ćerka.
      Adam Tatalović nije baš običan košarkaški radnik. Kada smo vam ga prvi put predstavili, mogli ste da saznate da srpski baš i ne poznaje savršeno jer je rođen, odrastao i još uvek živi u Sjedinjenim Američkim Državama, ali dušu našeg naroda poznaje bolje od mnogih koji su u Srbiji od malena. Inače, odrastao je u porti jedne crkve, prosto je kuća njegove porodice delila dvorište sa hramom, pa je i sam sanjao da će jednog dana, "sigurno", biti sveštenik. Otišao je, međutim, u košarkaške vode. I dostigao velike visine.
    • Од Slobodan Milošević,
      8 A ljudi mnogi prostreše haljine svoje po putu; a drugi rezahu granje od drveta i prostirahu po putu. 3 Moj. 23:40, Jn. 12:13 9 A narod koji iđaše pred Njim i za Njim, vikaše govoreći: Osana Sinu Davidovom! Blagosloven koji ide u ime Gospodnje! Osana na visini! Ps. 118:25, Ps. 118:26, Mt. 22:42, Mt. 23:39, Mk. 12:35, Lk. 13:35, Lk. 18:38, Rim. 1:3
      SVETA_ZAMLJE,_Jerusalim,_Cveti,_Palm_Sunday..mp4
×
×
  • Креирај ново...