Jump to content

Препоручена порука

Пре 4 дана.

...

"Prije nekoliko trenutaka, borbeni avioni ID-a pogodili su zgradu od 14 katova na jugu Gaze, u kojoj su bili smješteni Hamasovi vojni obavještajni uredi i infrastruktura koja se koristi za komunikaciju taktičko-vojnih informacija. Upozorili smo civile u zgradi i osigurali im dovoljno vremena za evakuaciju."

https://www.mycity-military.com/Aktuelna-vojna-desavanja-u-svetu/Rat-Izrael-Hamas_141.html

Link to comment
Подели на овим сајтовима

"Snimak rusenja Al Shorouq zgrade u kojoj su smesteni skoro svi mediji, ali i kancelarija Hamasa. Preciznost i moc bombi su zastrasujuci."

https://www.mycity-military.com/Aktuelna-vojna-desavanja-u-svetu/Rat-Izrael-Hamas_150.html

...

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, obi-wan рече

Пре неких седам дана је све почело, како каже на овом снимку, после некаквог сукоба Палестинаца са полицијом у Јерусалиму. После тога је уследио напад ракетама са територије Палестине на територију Израела.

...

 

Симптоматично је да су сукоби настали у периоду око верских празника. Ако не грешим. Тражио сам по интернету због чега су сукоби настали али нигде нема да пише. Да нису почели изградњу храма око Ал аксе? Или да нису изводили верске ритуале тамо?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Evo jedan fb komentar koji mi je zapao za oko, vezano za temu

M.FACEBOOK.COM

 

 

Ne razumem zašto ovolika euforija i histerija oko sukoba Izraela i Palestinaca, kada vidim da 99 posto komentara nema ideju zašto i kako je do sukoba došlo, a posebno ne zna istoriju dešavanja na bliskom istoku ali je bitno da se daje podrška Palestincima, a teško osudjuje država Izrael.

Za trenutak da se posvetimo ovom, najnovijem incidentu i objasnimo što je jednostavnije moguće.

Na platou Jerusalimskog Hrama koji su Romeji porušili 70. godine po Hristu, nakon Judejske pobune protiv Romejske okupacije, nalazi se čuvena Al Aksa džamija podignuta u 7. veku nakon islamske ekspanzije i okupacije Svete Zemlje, a obnavljana je više puta do 12 veka. Interesantno je, da muslimani ne prznaju da se Al Aksa nalazi na platou Jerusalimskog Hrama i ako je to sasvim vidljivo. 

Jerusalimski hram ili Solomonov Hram je najsvetije Jevrejsko mesto u kome se nekada nalazio Kovčeg zaveta (Aron Ha’Berit) sa 10 Božijih zapovesti (Aseret Ha’Dibrot). 
I danas se Jevreji mole Svevišnjem na ostacima Hrama, pred čuvenim Zidom plača.

Kako se tu nalazi i najsvetija hrišćanska bogomolja Hristov Grob ili Crkva Vaskrsenja Hristovog, sam grad Jerusalim se može smatrati eksteritorijom i svetim mestom jer se u njemu nalaze najvažnije bogomolje tri najveće monoteističke religije.

Pre nekoliko dana muslimani su napravili težak incident na platou pored Al Akse, a kasnije i u celom svetom gradu Jerusalimu, zahtevajući da se pored Al Akse sazida još jedna muslimanska bogomolja (džamija), što je kod nas prošlo skoro neopaženo od "slobodne" štampe.
 
Ako se neko pita, zašto je to incident, da objasnimo.
To bi bilo kao kada bi ovi islamski migranti zahtevali da se na Svetosavskom platou, pored Hrama sazida džamija. 
Kako nas je krenulo, ne bi me čudilo i to da se desi.

Kako to niko normalan nije, niti bi dopustio, Palestinci (muslimani) su krenuli u proteste i fizički obračun sa izraelskom policijom i vojskom, koristeći njima oprobana sredstva (pirotehnika, kamenje i sličan materijal), pri tome, gurajući decu u prve linije (po njihovom stalnom običaju) kako bi policija povredila decu, a ovi zatim, pred medjunarodnom javnošću, okrivili Izraelce za svo zlo ovoga sveta.

Kada je taj plan propao, a njih policija i vojska razbili, HAMAS (militantno jezgro, a mnogo puta i terorističko, Palestinaca) raketira sa preko 100 raketa Sveti Grad Jerusalim. 
Na taj napad, Izraelska vojska odgovara svojim raketiranjem sedišta terorista, a nakon toga, HAMAS ponovo raketira, ali ovog puta Tel Aviv i izaziva mnoge civilne žrtve medju jevrejskim stanovništvom. Izrael ponovo odgovara na taj napad i žestoko se obračunava sa HAMASom.

Taj drugi napad ili, bolje reći, kontra napad, Palestinci po svom decenijskom običaju, koriste kako bi opet i ponovo okrivili Izraelce za “nevidjene” zločine.

Naravno, u normalnom svetu koji razmišlja, takva priča ne prolazi, ali prolazi u Srbiji, jer ovde još vlada opijenost komunističke “pravde” ili Titove propagande, koja je Palestince uvek i svagda proglašavala za žrtve, a Izraelce za zločince.

I kao pijane kokoške, nikoga ne zanima istina i pravda, ali isto tako, niko se, slobodno mogu reći, namerno, ne seća istorijskih momenata koji su zgražavali svet u 20. Veku.

Da ne bi komplikovali priču, dovoljno je setiti se bezbrojnih terorističkih akata Palestinaca pod vodjstvom Jasera Arafata, počev od mnogobrojnih podmetanja bombi u civilne avione što je dovelo do mnogo hiljada poginulih civila, žena, dece u tim incidentima širom sveta, ne računajući mnogobrojne atentate koje su provodili Palestinci u tom vremenu. 

Da pomenemo i Olimpijske igre u Minhenu 1972. godine, kada su osmorica članova palestinske terorističke grupe „Crni septembar“ upali u deo Olimpijskog sela gde su bili smešteni izraelski sportisti i napravili masakr medju sportistima.

Da li treba pomenuti i najpoznatijeg teroristu na svetu Ilič Ramirez Sančeza. Ili Karlosa. Ili Šakala, koga je jugoslovenska policija uhapsila u Zagrebu, a Tito ga je oslobodio. Taj “Šakal” je inače sinonim belosvetskih levičarskih i pokreta radikalnih islamista onog vremena, uključujući i Palestince. 
Ilič za školovanje bira moskovski univerzitet Patris Lumumba. Sa univerziteta je izbačen 1970. Uskoro putuje u Bejrut, postaje član Narodnog fronta za oslobođenje Palestine (NFOP), u čijim se jordanskim kampovima za strane dobrovoljce obučava za gerilsku borbu. Tamo su mu, zbog porekla, nadenuli ratno ime “Karlos”.

Na sudjenju 1997. Godine u Francuskoj, dobija doživotni zatvor zbog mnogobrojnih terorističkih akata i velikog broja ubistava. U zatvoru izjavljuje: 
“Kada ratuješ 30 godina, mnogo krvi bude proliveno – i tuđe i moje. Ali, nikada nikog nismo ubili za novac, već isključivo zbog našeg cilja – oslobođenja Palestine”. 
Naravno, u tim ubistvima su uvek stradali nenaoružani civili.
Po logici tih terorista, ubiti nezaštićene civile je opravdano sredstvo za političku borbu Palestine.
U to samo psihopata može da poveruje.

Šakal takodje izjavljuje: 
“Uživao sam u odmoru u Dubrovniku, Splitu i Zagrebu dok nemački doušnici i Francuzi nisu saznali gde se nalazim. Počeli su vršiti pritisak na Jugoslaviju pa su me uhapsili u zagrebačkom hotelu Esplanade s lažnim alžirskim pasošem. Kada je Tito je čuo da su me uhvatili odmah je naredio da me puste i omogućio mi beg u zemlju po mom izboru. Nemačka i Francuska su pritiskale Tita, ali on nikada nije priznao da sam bio u Jugoslaviji, a svi dokumenti povezani uz moj slučaj bili su uništeni”, napisao je Karlos. 

Ali, autobiografija izaziva i kontroverze jer se u njoj saznaje da je Šakal terorističke akcije u Marseilju, Bonu i Parizu izveo uz pomoć jugoslovenske tajne službe, Udbe. 
“Dana 25. augusta 1983. uz pomoć jugoslovenske tajne službe, podmetnuo sam eksploziv u rezidenciju francuskog konzula u Bonu. Zatim sam prešao, sa jemenskim pasošem, iz Istočnog u Zapadni Berlin u kolima jugoslovenske registracije s vozačem Bojanom”, zapisao je Šakal.

Dakle, niti razumem, niti hoću da razumem ove besmislene i sulude javne podrške palestinskim teroristima u sred grada Beograda kada se sve gore navedeno veoma dobro zna i još je bolje dokumentovano i kod nas i u svetu, da ne pominjem ovu invaziju islamista u hrišćansku Evropu i tihu islamizaciju ali i veoma uspešnu, što danas vidimo na tlu Francuske Republike, hrišćanskih zemalja Evrope. 
 
Moj Beograd nikada nije podržavao teroriste i njihove akcije, a ovi koji su danas, na Trgu ispred spomenika velikom Knjazu Mihajlu, urlali na arapskom, niti su Srbi, niti Beogradjani.
Zašto se niko nije pozabavio njima, to ne znam, ali ovo nam je veliki minus medju slobodarskim narodima sveta.

Dragan Ilic - Zmaj

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 минута, Плаво Небо рече

Симптоматично је да су сукоби настали у периоду око верских празника. Ако не грешим. Тражио сам по интернету због чега су сукоби настали али нигде нема да пише. Да нису почели изградњу храма око Ал аксе? Или да нису изводили верске ритуале тамо?

Ништа нисам прочитао што би указало на тако нешто.
Ови из Хамаса повремено нападају већ деценијама уназад, прошли пут су озбиљни сукоби били 2014. године.

Сад је разлика у томе што су први пут предзели оволики обим напада, јер су набавили и више и јаче муниције.

...

Едит: ево Милица је поставила један коментар о овоме.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, obi-wan рече

Ништа нисам прочитао што би указало на тако нешто.
Ови из Хамаса повремено нападају већ деценијама уназад, прошли пут су озбиљни сукоби били 2014. године.

Сад је разлика у томе што су први пут предзели оволики обим напада, јер су набавили и више и јаче муниције.

Имаш више информација. Пропрати ако те не мрзи када су већи сукоби настајали до сада. Да ли је то било у периоду око верских празника. Не могу да се сетим када али ми је један човек који је живео тамо испричао да су једном сукоби, и то жестоки, настали баш због Ал аксе и јеврејске провокације муслимана.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Плаво Небо рече

Имаш више информација. Пропрати ако те не мрзи када су већи сукоби настајали до сада. Да ли је то било у периоду око верских празника. Не могу да се сетим када али ми је један човек који је живео тамо испричао да су једном сукоби, и то жестоки, настали баш због Ал аксе и јеврејске провокације муслимана.

Овај коментар што је Милица поставила баш говори о томе. И сад нереди јесу избили прво у Јерусалиму, па се све раширило даље.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 8 минута, Milica Bajic рече

na ostacima Hrama

Лепо у Светом Писму Господ каже да ни камен на камену од храма неће остати. Тако да.. читао сам да тај зид плача није никакав остатак храма већ део зида римске тврђаве саграђене на остацима храма.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, obi-wan рече

Овај коментар што је Милица поставила баш говори о томе. И сад нереди јесу избили прво у Јерусалиму, па се све раширило даље.

Да, видео сам сад.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Srpsko Sveto Pismo,
      The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide.
      Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.
      1. Мојсијева 1 - New Serbian Translation (NSP)
      WWW.BIBLICA.COM У почетку створи Бог небо и земљу. 1 Мојсијева 1 NSP - - Bible Gateway
      WWW.BIBLEGATEWAY.COM Srpsko Sveto Pismo – Google Drive
      DRIVE.GOOGLE.COM  
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Изашао је  из штампе нови број "Православља" - новина Српске Патријаршије (бр. 1303, 1. јул 2021). Нови број новина Српске Патријаршије, доноси:

       
      Из овог броја издвајамо текст - Патријарх Порфирије: Да Господ умудри немудре /pdf/
       
      – Устоличен нови Епископ ваљевски г. Исихије (Рогић) – Недеља Свих светих (27. јун 2021), остаће златним словима уписана у историји Епархије ваљевске, која је након петнаест месеци добила свог предстојатеља – досадашњег Епископа мохачког г. Исихија, викара Епископа бачког г. др Иринеја...;
      – Прослава Видовдана у Грачаници и на Газиместану – На Видовдан, 28. јуна 2021., Патријарх српски и Архијереји наше Свете Цркве служили су архијерејску Литургију у манастиру Грачаницa, а нешто касније и парастос косовским јунацима на Газиместану... Том приликом Патријарх Порфирије је, између осталог, рекао: – Толико светиња сведочи о томе да је ово наш дом. И браћу Албанце видимо као своју браћу. Сигуран сам да се можемо не само разумети, него и живети заједно, расти и градити...;
      – У царском граду Крушевцу прослављен Видовдан – Када наше срце куца Лазарицом, оно постаје веће од свемира, веће од космоса, оно не само да проширује наше историјско биће, него нас већ овде и сада чини учесницима Царства Божјег, беседио је Првојерарх српски у Крушевцу, где је, у поподневним часовима 28. јуна, свечано дочекан у цркви Лазарици, у граду који прославља 650 година од оснивања...;
      – 950 година од оснивања манастира Преподобног Прохора Пчињског – Након Литургијског сабрања и свечане Академије уприличене поводом јубилеја 950 година од оснивања манастира и 700 година од упокојења Св. краља Милутина, у послеподневним часовима, Патријарх Порфирије је посетио вишедетне породице у Прешеву, у насељу Железничка станица и у селу Лопардинце, код Бујановца, доделивши им материјалну помоћ...;
      – Јустинданска свечаност у манастиру Ћелије – Празник Преноса моштију Преподобног Оца Јустина великом литургијском свечаношћу обележен је у манастиру Ћелије, светињи у којој је три деценије служио новопросијавши светитељ СПЦ и један од најистакнутијих православних теолога новог времена...;
      – Косовска полиција спречила вернике да посете гробља и присуствују Литургији – Епархија рашко-призренска изражава озбиљну забринутост због све чешћих случајева у којима се нашим верницима, највећим делом Србима са КиМ расељеним на простору централне Србије забрањује да посећују наше светиње, гробља и учествују у црквеним прославама на Косову и Метохији...;
      – Осамдесет година од оснивања концентрационог логора Јадовно – На празник Св. апостола Вартоломеја и Варнаве, 24. јуна 2021., служена је света Литургија у храму Св. апостола Петра и Павла у Смиљану и парастос жртвама Јадовна...;
      – Двадесет година од упокојења Епископа Саве (Вуковића) – Оно што је учинио за Српску Цркву нека Господ забележи, а историчари да запишу златним словима, беседио је Епископ будимски Лукијан на парастосу свом духовном оцу и учитељу, дугогодишњем администратору Темишварске епархије....;
      – Хришћани и проблем самоубиства – ауторски текст др Миодрага Чизмовића у коме између осталог каже – Живот је заиста бесмислен ако се све завршава смрћу. Ако ће смрт прогутати све, онда свако страдање човјеково и наших ближњих губи своју вриједност...;
        Извор: Православље
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У прву недељу по Духовима – Недељу свих Светих, 27. јуна 2021. године, на радост житеља Стапара, уведен је у дужност презвитер Никола Дувњак као парох друге парохије стапарске.

       
      У храму Ваведења Пресвете Богородице, светом Литургијом је началствовао протонамесник Саво Николић, архијерејски намесник сомборски, уз саслужење презвитера Ђуре Родића, пароха стапарског првог, и презвитера Николе Дувњака.
      После отпуста, отац Саво је прочитао одлуку Његовог Преосвештенства Епископа бачког г. др Иринеја, којом је за новог пароха друге парохије стапарске постављен презвитер Никола Дувњак. Отац Саво је пожелео добродошлицу оцу Николи.
      Отац Никола је заблагодарио владици Иринеју на благослову, указаном поверењу и части, као и својој сабраћи и верном народу на речима добродошлице, уз обећање да ће настојати да оправда поверење Епископа бачког на новој парохији.
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Недеља Свих светих остаће великим словима уписана у историји Епархије ваљевске. Након петнаест месеци, Епархија је добила свог предстојатеља – досадашњег Владику мохачког Исихија, викарног Епископа новосадског и бачког др Иринеја и игумана манастира Ковиљ. Катедрални Храм Васкрсења Христовог, по површини један од највећих Храмова Српској Православној Цркви, био је испуњен верницима који су желели да буду део великог догађаја. Светом Архијерејском Литургијом је началствовао Епископ Исихије, што је уобичајено када Епископ прима Епархију на управу.
        Повезан садржај:
       Животопис новоизабраног Епископа ваљевског Исихија (Рогића)
      Историјат Епархије ваљевске
      Патријарх Порфирије: Народ Ваљевске епархије је добио достојног наследника владике Милутина
      Приступна беседа Епископа ваљевског г. Исихија
      Историјски дан за Ваљево и Епархију ваљевску
      Протонамесник Филип Јаковљевић: Епископ Исихије има сличности са Владиком Милутином!   У молитвеном присуству Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, Његовог Блаженства Архиепископа охридског и Митрополита скопског Јована и Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког г. Иринеја, Епископу Исихију је саслуживало више од двадесет архијереја, велики број свештенослужитеља из више Епархија, уз појање Хора свештеника и богослова, Мешовитог црквеног хора „Хаџи Рувим“, камерног хора „Емануил“, Дечјег црквеног хора, као и хора ковиљских монаха. На крају богослужења, обављен је свечани чин устоличења, након чега је Патријарх Порфирије, некадашњи сабрат Епископа Исихија у манастиру Ковиљ и неко ко је у многоме утицао на духовни живот ваљевског Владике рекао, између осталог, да је Владика Исихије достојни наследник почившег Епископа Милутина који је оставио велики траг током четрнаестогодишњег архипастировања Епархијом ваљевском, те да је народ Епархије ваљевске побожан и честит.

      Владика Исихије је у приступној беседи, између осталог, истакао да га је промисао Божја довела у Епархију ваљевску, посебну и изузетну по много чему, а нарочито по славним и богобојажљивим људима, као и да ће настојати да сачува јединство поверене му Епархије.

      Епархија ваљевска потрудила се да обезбеди све услове како би верници могли што лакше да прате богослужење, након чега су могли да се окрепе и освеже. Трпеза љубави је приређена у Епархијском дому. Захваљујући радију „Источник“ и локалној ТВ „Ва плус“, обезбеђен је пренос богослужења. Подсећамо, Епархија ваљевска је обновљена 2006. године, поделом тадашње Шабачко-ваљевске Епархије, а за првог Епископа изабран је блаженопочивши Владика Милутин, који је оставио неизбрисив траг, како у материјалном, тако и у духовном смислу. Од последица вируса корона, упокојио се 30. марта 2020. године. До недеље 27. јуна, када је устоличен Епископ Исихије, Епархијом је администрирао Владика шабачки Лаврентије. 
      На многаја лета Владико Исихије!
                                                                                  Извор: Радио Источник
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У данима попразништва Празника над празницима обрадовани смо новим бројем „Православног мисионараˮ, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Овај мајско-јунски, 379. број посвећен је теми „Ликови жена у Библијиˮ.
      Представљање овог броја у медијима: 
      Катихета Бранислав Илић гост Телевизије Храм - тема: "Ликови жена у Библији"
      Катихета Бранислав Илић гост Радио-Светигоре: Љубав је императив свега у нашем животу, па и мисије
      Катихета Бранислав Илић гост Радио-Беседе: Угледајмо се на примере библијских личност жена
      Катихета Бранислав Илић гост Радија "Глас": Делатници црквених медија су наши сарадници у мисији
      Катихета Бранислав Илић гост Радија "Источник": Циљ црквене мисије је ширење речи љубави Божје
      Катихета Бранислав Илић гост Радија "Слово љубве": Богородица је образац свакој жени
      Катихета Бранислав Илић гост Радија "Српски Сион": Мироносице су образац и савременој жени
      У наведени број уводи нас презвитер др Оливер Суботић својим уредничким уводником под насловом Ликови библијских жена и наше време. У оквиру свог надахнутог казивања наш уредник је истакао богобојажљивост, светост и спремност на свецело служење библијских жена, те указао да је њихов благословени пример светлост и звезда водиља и свим мајкама и женама нашег времена.
      Ко може проповедати Јеванђеље? Наслов је текста схиархимандрита Авраама Рејдмана, чији превод са руског језика доноси наш сарадник Небојша Ћосовић. О хришћанском животу и личном примеру сведочења, као најбољем виду проповеди и мисије архимандрит Авраам вели: Можемо да не говоримо ништа, али ако људи увиде нашу доброту, кротост, смирење, чистоту, трезвеност, онда ће то бити за њих најбољи доказ да је хришћанство она сила која је кадра да промени човека.
      О значају црквене уметности на простору Српске Православне Цркве, посебно на територији Епархије рашко-призренске, као и о значају Свете новомученице Босиљке из села Пасјана надомак Гњилана, разговарали смо са др Иваном Женарју Рајовић, вишим научним сарадником Института за српску културу. Др Ивана је за релативно кратко време оставила велики траг на пољу истраживања црквене уметности, и то пре свега оне која се развијала у деветнаестом веку на територији данашњег Косова и Метохије, односно Рашко-призренске епархије. На крају надахнутог и надасве поучног разговора, наша саговорница је упутила поруку читаоцима: Уместо да себе мучимо постављањем питања на која немамо одговоре, нарочито сада када својим очима гледамо неочекивану трансформацију света и сопствених живота, мислим да би требало да научимо да уживамо у ономе што имамо, да ценимо ствари које можда више и не примећујемо. Да се окренемо себи, духовном миру и снази, али без отуђивања од људи који нас окружују, истакла је др Ивана Женарју-Рајовић са којом је разговарао катихета Бранислав Илић.
      Од овог броја Православног мисионара отворена је нова стална рубрика под називом Из острошке ризнице, коју ће водити мр Раде С. Булајић, архивар манастира Острог. Први текст у новоотвореној рубрици носи наслов Преподобни Исаија од Оногошта.
      Наш оперативни уредник Срећко Петровић и у овом броју наставља казивање о Охридском Прологу Светог владике Николаја, доносећи историју преводâ овог знаменитог дела српског златоуста.
      У оквиру једне од најстаријих рубрика у нашем часопису, др Александар Милојков пише о идеји себичности. Тамо где Докинс завршава са аксиомима бесмртности и себичности, ту, иза тих аксиома, тек почиње велика прича коју је човеку испричао јављени Бог, истиче аутор текста.
      Тематски део часописа отвара ђакон Владимир Пекић, текстом под насловом: Библијске хероине. Према речима аутора, због поступака које им библијски писци приписују, многе од жена у Старом и Новом Завету су кроз историју биле пример за хришћане и мерило на основу којег процењују и своју смелост и храброст пред Богом.
      Библијски ликови жена као образац служења Христу, наслов је текста протопрезвитера Слободана Лукића, пароха будванског. Жене које помиње Јеванђеље су на разне начине послужиле Христу и Његовом прослављењу. Једне су посвједочиле Исуса као Месију (Јелисавета, пророчица Ана, жена Самарјанка), друге су у сусрету с Њим пружиле образац дубоке вјере (Хананејка, крвоточива жена), треће Му указују почасти, наглашава прота Слободан подстичићи читаоце да добље проникну у тајну библијских ликова жена.
      Тематски део овог броја употпуњен је текстом под насловом Примери оваплоћене љубави и истинског живота по Богу, у оквиру којег је потписник ових редова указао да су у хришћанској традицији жене мироносице постале су образац свакој православној хришћанки, јер су својим животом сведочиле еванђелску делатну љубав, али и чврсту веру и у најтежим тренуцима. Иако су, према речима Светог Апостола Павла „слабији сасуд“, жене мироносице су биле истрајне и у потпуности верне, и због тога их је Васкрсли Господ удостојио да прве приме и благовесте вест о Његовом славном Васкрсењу, закључио је аутор овог текста.
      У наставку тематског дела овог броја налази се и текст у оквиру којег је указано на значај Руте и њене велике љубави: Својом љубављу и нежношћу ка остарелој свекрви, Рута је задобила велики благослов од Бога. Део тог благослова је доживела у свом времену, дочекавши да поново има мужа и да роди чедо, маленог Овида.
      Др Ђорђе Вуковић пише о лику Марије, сестре Аронове у старој српској уметности, закључујући овом темом средњи део нашег часописа.
      У оквиру рубрике Мисија, наш сарадник Небојша Ћосовић доноси превод одговорâ истакнутих мисионара који су указали на основе црквене мисије, одговоривши на често питање са којим се сусрећемо и ми данас: Шта недостаје савременим мисионарима?
      Рубрика Вишедетне хришћанске породице, доноси нам исцрпну причу и сведочанство о породици Арамбашић са тридесеторо унучади.
      Свадба ова у Кани Галилејској, предслика је и икона – саме Богочовечанске љубавне заједнице – Цркве Христове, коју ће управо Он – Господ наш основати. Односно, слика свих нас у Цркви, речи су из беседе протопрезвитера-ставрофора Милосава Радојевића, коју смо објавили у овом броју нашег мисионарског гласила Српске Православне Цркве.
      О Манастиру Светог Лазара, Марте и Марије у Витанији, пише Јелена Јонић, док о Новом Скиту на Светој Гори, пише наш сарадник др Немања Јонић.
      Љубав и вера као лек на примерима светих жена, наслов је текста др Марије Лазаревић, која вредно води рубрику Хришћанство и медицина.
      О поетици Ивана Лалића пише наш сарадник Дејан Војводић, и истиче да у Лалићевом песништву Византија значи везу са једним делом наше традиције од кога смо били одсечени, али и везу са традицијом свих традиција, Грчком.
      На крају овог мајско-јунског, 379. броја „Православног мисионараˮ, редакција је упутила благодарност медијским делатницима Српске Православне Цркве, коју доносимо у целости:
      „Имајући у виду значај ове мисионарско-медијске сарадње, редакција Православног мисионара најсрдачније благодари свим медијским делатницима Српске Православне Цркве, на сарадњи и сатрудништву у овом богоугодном делу које већ овде и сада рађа дивне и благословене плодове. Посебну благодарност упућујемо следећим црквеним медијима које сматрамо за своје конкретне и редовне сараднике: радио станицама: Беседа, Епархије бачке; Светигора, Митрополије црногорско-приморске; Слово љубве, Архиепископије београдско-карловачке; Глас, Епархије нишке; Источник, Епархије ваљевске, Српски Сион, Епархије сремске. Благодарност упућујемо и Телевизији Храм, Архиепископије београдско-карловачке, у чијем програму се чује глас и мисионарска реч нашег часописа, коју у име редакције Православног мисионара најчешће упућује катихета Бранислав Илић, члан Редакције задужен за односе са медијима. Нека би Господ дао снаге свим делатницима на пољу црквене мисије, да у овом богоугодном, равноапостолном и са-литургијском делу напредују из славе у славу, из силе у силу, изграђујући себе и све оне који примају њихову реч, у меру раста висине Христове (Еф 4, 13)ˮ.
      Православни мисионар – званично мисионарско гласило Српске Православне Цркве за младе, можете купити у храмовима Српске Православне Цркве и црквеним продавницама и књижарама, а о начину претплате могуће је информисати се путем имејл адресе [email protected] или путем наше интернет странице на адреси  http://misionar.spc.rs.
       
      Препоручени садржај:
       Интервју катихете Бранислава Илића са др Иваном Женарју Рајовић, вишим научним сарадником Института за српску културу
      Примери оваплоћене љубави и истинског живота по Богу
      Благодарност редакције "Православног мисионара" медијским делатницима Српске Православне Цркве
       
       
       Катихета Бранислав Илић,
      Члан уређивачког одбора „Православног мисионараˮ 
       задужен за односе са медијима
       
      Извор: Православни мисионар
×
×
  • Креирај ново...