Jump to content

Препоручена порука

Пре 4 дана.

...

"Prije nekoliko trenutaka, borbeni avioni ID-a pogodili su zgradu od 14 katova na jugu Gaze, u kojoj su bili smješteni Hamasovi vojni obavještajni uredi i infrastruktura koja se koristi za komunikaciju taktičko-vojnih informacija. Upozorili smo civile u zgradi i osigurali im dovoljno vremena za evakuaciju."

https://www.mycity-military.com/Aktuelna-vojna-desavanja-u-svetu/Rat-Izrael-Hamas_141.html

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, obi-wan рече

Пре неких седам дана је све почело, како каже на овом снимку, после некаквог сукоба Палестинаца са полицијом у Јерусалиму. После тога је уследио напад ракетама са територије Палестине на територију Израела.

...

 

Симптоматично је да су сукоби настали у периоду око верских празника. Ако не грешим. Тражио сам по интернету због чега су сукоби настали али нигде нема да пише. Да нису почели изградњу храма око Ал аксе? Или да нису изводили верске ритуале тамо?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Evo jedan fb komentar koji mi je zapao za oko, vezano za temu

M.FACEBOOK.COM

 

 

Ne razumem zašto ovolika euforija i histerija oko sukoba Izraela i Palestinaca, kada vidim da 99 posto komentara nema ideju zašto i kako je do sukoba došlo, a posebno ne zna istoriju dešavanja na bliskom istoku ali je bitno da se daje podrška Palestincima, a teško osudjuje država Izrael.

Za trenutak da se posvetimo ovom, najnovijem incidentu i objasnimo što je jednostavnije moguće.

Na platou Jerusalimskog Hrama koji su Romeji porušili 70. godine po Hristu, nakon Judejske pobune protiv Romejske okupacije, nalazi se čuvena Al Aksa džamija podignuta u 7. veku nakon islamske ekspanzije i okupacije Svete Zemlje, a obnavljana je više puta do 12 veka. Interesantno je, da muslimani ne prznaju da se Al Aksa nalazi na platou Jerusalimskog Hrama i ako je to sasvim vidljivo. 

Jerusalimski hram ili Solomonov Hram je najsvetije Jevrejsko mesto u kome se nekada nalazio Kovčeg zaveta (Aron Ha’Berit) sa 10 Božijih zapovesti (Aseret Ha’Dibrot). 
I danas se Jevreji mole Svevišnjem na ostacima Hrama, pred čuvenim Zidom plača.

Kako se tu nalazi i najsvetija hrišćanska bogomolja Hristov Grob ili Crkva Vaskrsenja Hristovog, sam grad Jerusalim se može smatrati eksteritorijom i svetim mestom jer se u njemu nalaze najvažnije bogomolje tri najveće monoteističke religije.

Pre nekoliko dana muslimani su napravili težak incident na platou pored Al Akse, a kasnije i u celom svetom gradu Jerusalimu, zahtevajući da se pored Al Akse sazida još jedna muslimanska bogomolja (džamija), što je kod nas prošlo skoro neopaženo od "slobodne" štampe.
 
Ako se neko pita, zašto je to incident, da objasnimo.
To bi bilo kao kada bi ovi islamski migranti zahtevali da se na Svetosavskom platou, pored Hrama sazida džamija. 
Kako nas je krenulo, ne bi me čudilo i to da se desi.

Kako to niko normalan nije, niti bi dopustio, Palestinci (muslimani) su krenuli u proteste i fizički obračun sa izraelskom policijom i vojskom, koristeći njima oprobana sredstva (pirotehnika, kamenje i sličan materijal), pri tome, gurajući decu u prve linije (po njihovom stalnom običaju) kako bi policija povredila decu, a ovi zatim, pred medjunarodnom javnošću, okrivili Izraelce za svo zlo ovoga sveta.

Kada je taj plan propao, a njih policija i vojska razbili, HAMAS (militantno jezgro, a mnogo puta i terorističko, Palestinaca) raketira sa preko 100 raketa Sveti Grad Jerusalim. 
Na taj napad, Izraelska vojska odgovara svojim raketiranjem sedišta terorista, a nakon toga, HAMAS ponovo raketira, ali ovog puta Tel Aviv i izaziva mnoge civilne žrtve medju jevrejskim stanovništvom. Izrael ponovo odgovara na taj napad i žestoko se obračunava sa HAMASom.

Taj drugi napad ili, bolje reći, kontra napad, Palestinci po svom decenijskom običaju, koriste kako bi opet i ponovo okrivili Izraelce za “nevidjene” zločine.

Naravno, u normalnom svetu koji razmišlja, takva priča ne prolazi, ali prolazi u Srbiji, jer ovde još vlada opijenost komunističke “pravde” ili Titove propagande, koja je Palestince uvek i svagda proglašavala za žrtve, a Izraelce za zločince.

I kao pijane kokoške, nikoga ne zanima istina i pravda, ali isto tako, niko se, slobodno mogu reći, namerno, ne seća istorijskih momenata koji su zgražavali svet u 20. Veku.

Da ne bi komplikovali priču, dovoljno je setiti se bezbrojnih terorističkih akata Palestinaca pod vodjstvom Jasera Arafata, počev od mnogobrojnih podmetanja bombi u civilne avione što je dovelo do mnogo hiljada poginulih civila, žena, dece u tim incidentima širom sveta, ne računajući mnogobrojne atentate koje su provodili Palestinci u tom vremenu. 

Da pomenemo i Olimpijske igre u Minhenu 1972. godine, kada su osmorica članova palestinske terorističke grupe „Crni septembar“ upali u deo Olimpijskog sela gde su bili smešteni izraelski sportisti i napravili masakr medju sportistima.

Da li treba pomenuti i najpoznatijeg teroristu na svetu Ilič Ramirez Sančeza. Ili Karlosa. Ili Šakala, koga je jugoslovenska policija uhapsila u Zagrebu, a Tito ga je oslobodio. Taj “Šakal” je inače sinonim belosvetskih levičarskih i pokreta radikalnih islamista onog vremena, uključujući i Palestince. 
Ilič za školovanje bira moskovski univerzitet Patris Lumumba. Sa univerziteta je izbačen 1970. Uskoro putuje u Bejrut, postaje član Narodnog fronta za oslobođenje Palestine (NFOP), u čijim se jordanskim kampovima za strane dobrovoljce obučava za gerilsku borbu. Tamo su mu, zbog porekla, nadenuli ratno ime “Karlos”.

Na sudjenju 1997. Godine u Francuskoj, dobija doživotni zatvor zbog mnogobrojnih terorističkih akata i velikog broja ubistava. U zatvoru izjavljuje: 
“Kada ratuješ 30 godina, mnogo krvi bude proliveno – i tuđe i moje. Ali, nikada nikog nismo ubili za novac, već isključivo zbog našeg cilja – oslobođenja Palestine”. 
Naravno, u tim ubistvima su uvek stradali nenaoružani civili.
Po logici tih terorista, ubiti nezaštićene civile je opravdano sredstvo za političku borbu Palestine.
U to samo psihopata može da poveruje.

Šakal takodje izjavljuje: 
“Uživao sam u odmoru u Dubrovniku, Splitu i Zagrebu dok nemački doušnici i Francuzi nisu saznali gde se nalazim. Počeli su vršiti pritisak na Jugoslaviju pa su me uhapsili u zagrebačkom hotelu Esplanade s lažnim alžirskim pasošem. Kada je Tito je čuo da su me uhvatili odmah je naredio da me puste i omogućio mi beg u zemlju po mom izboru. Nemačka i Francuska su pritiskale Tita, ali on nikada nije priznao da sam bio u Jugoslaviji, a svi dokumenti povezani uz moj slučaj bili su uništeni”, napisao je Karlos. 

Ali, autobiografija izaziva i kontroverze jer se u njoj saznaje da je Šakal terorističke akcije u Marseilju, Bonu i Parizu izveo uz pomoć jugoslovenske tajne službe, Udbe. 
“Dana 25. augusta 1983. uz pomoć jugoslovenske tajne službe, podmetnuo sam eksploziv u rezidenciju francuskog konzula u Bonu. Zatim sam prešao, sa jemenskim pasošem, iz Istočnog u Zapadni Berlin u kolima jugoslovenske registracije s vozačem Bojanom”, zapisao je Šakal.

Dakle, niti razumem, niti hoću da razumem ove besmislene i sulude javne podrške palestinskim teroristima u sred grada Beograda kada se sve gore navedeno veoma dobro zna i još je bolje dokumentovano i kod nas i u svetu, da ne pominjem ovu invaziju islamista u hrišćansku Evropu i tihu islamizaciju ali i veoma uspešnu, što danas vidimo na tlu Francuske Republike, hrišćanskih zemalja Evrope. 
 
Moj Beograd nikada nije podržavao teroriste i njihove akcije, a ovi koji su danas, na Trgu ispred spomenika velikom Knjazu Mihajlu, urlali na arapskom, niti su Srbi, niti Beogradjani.
Zašto se niko nije pozabavio njima, to ne znam, ali ovo nam je veliki minus medju slobodarskim narodima sveta.

Dragan Ilic - Zmaj

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 минута, Плаво Небо рече

Симптоматично је да су сукоби настали у периоду око верских празника. Ако не грешим. Тражио сам по интернету због чега су сукоби настали али нигде нема да пише. Да нису почели изградњу храма око Ал аксе? Или да нису изводили верске ритуале тамо?

Ништа нисам прочитао што би указало на тако нешто.
Ови из Хамаса повремено нападају већ деценијама уназад, прошли пут су озбиљни сукоби били 2014. године.

Сад је разлика у томе што су први пут предзели оволики обим напада, јер су набавили и више и јаче муниције.

...

Едит: ево Милица је поставила један коментар о овоме.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, obi-wan рече

Ништа нисам прочитао што би указало на тако нешто.
Ови из Хамаса повремено нападају већ деценијама уназад, прошли пут су озбиљни сукоби били 2014. године.

Сад је разлика у томе што су први пут предзели оволики обим напада, јер су набавили и више и јаче муниције.

Имаш више информација. Пропрати ако те не мрзи када су већи сукоби настајали до сада. Да ли је то било у периоду око верских празника. Не могу да се сетим када али ми је један човек који је живео тамо испричао да су једном сукоби, и то жестоки, настали баш због Ал аксе и јеврејске провокације муслимана.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 минут, Плаво Небо рече

Имаш више информација. Пропрати ако те не мрзи када су већи сукоби настајали до сада. Да ли је то било у периоду око верских празника. Не могу да се сетим када али ми је један човек који је живео тамо испричао да су једном сукоби, и то жестоки, настали баш због Ал аксе и јеврејске провокације муслимана.

Овај коментар што је Милица поставила баш говори о томе. И сад нереди јесу избили прво у Јерусалиму, па се све раширило даље.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 8 минута, Milica Bajic рече

na ostacima Hrama

Лепо у Светом Писму Господ каже да ни камен на камену од храма неће остати. Тако да.. читао сам да тај зид плача није никакав остатак храма већ део зида римске тврђаве саграђене на остацима храма.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, obi-wan рече

Овај коментар што је Милица поставила баш говори о томе. И сад нереди јесу избили прво у Јерусалиму, па се све раширило даље.

Да, видео сам сад.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Srpsko Sveto Pismo,
      The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide.
      Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.
      1. Мојсијева 1 - New Serbian Translation (NSP)
      WWW.BIBLICA.COM У почетку створи Бог небо и земљу. 1 Мојсијева 1 NSP - - Bible Gateway
      WWW.BIBLEGATEWAY.COM Srpsko Sveto Pismo – Google Drive
      DRIVE.GOOGLE.COM NSP2017-core.pdf - библијски текст без нумерације
      NSP2017-SB.pdf - библијски текст са паралелама и референцама
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Пред читалачком публиком је нови број „Православног мисионараˮ, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Јулско-августовски 380. број тематски је посвећен Богомољачком покрету Светог Владике Николаја.
        Представљање овог броја у медијима: 
       
       
      Катихета Бранислав Илић за Радио "Милешеву": Без истинске љубави у Христу, нема успеха у мисији
      Катихета Бранислав Илић за Радио "Источник": Из ваљевског краја су највећи мисионарски прегаоци
      Катихета Бранислав Илић за Радио "Слово љубве": Свети владика Николај је био велики мисионар
      Катихета Бранислав Илић за Радио "Глас": Богомољачки покрет је пример плодне мисије
      Катихета Бранислав Илић за Радио "Златоусти": Ваш молитвени покровитељ је образац проповеди и мисије
      Катихета Бранислав Илић за Радио "Светигору": "Православни мисионар" негује мисију и речима и делима
      Катихета Бранислав Илић за Радио "Беседу": "Православни мисионар" је часопис намењен свима
      Катихета Бранислав Илић за Радио "Српски Сион": Мисионарско гласило је утемељено на великој љубави
       
       
      Уредничким уводником под насловом „Људи молитвеˮ, презвитер др Оливер Суботић пише о Богомољачком покрету као сабрању благочестивих људи коју су утемељени молитвом и духовним руковођењем Светог Владике Николаја, донели плод достојан сваке хвале. Бити што више Христов и бити што више са Христом – био је и остао мотив како истинских монаха, тако и истинских богомољаца који се Богу клањају „у духу и истини“ (Јн 4, 23). Стално обитавања у присуству Господњем је циљ коме и данас стреме богомолне душе. Значај таквих људи је непроцењив за целокупну људску цивилизацију: ко зна колико би катаклизми и невоља тек било у свету да није људи молитве који задржавају гнев Божији „праведно уперен на нас“, истиче презвитер др Оливер Суботић у оквиру свог уредничког уводника.
      Васкршње искуство вере – узбудљив живот уместо досадне глуме, наслов је текста протонамесника Александра Јевтића који чини осврт на период Великог поста и Пасхалне радости, користећи прилику да из свог пастирског искуства пренесе важне напомене о правилном приступању овом важном периоду црквене године.
      У оквиру рубрике Материк, читаоци се могу упознати са житијем Свете Макрине, оне светитељке чија је породица била једна од најизузетнијих породица Кападокије, са прецима који су постали свети мученици у доба прогона и са учитељем Светим Григоријем Чудотворцем.
      Наш сарадник Раде Билајић, управник Архива манастира Острога, у оквиру нове рубрике „Из острошке ризницеˮ, пише о Светом славном и добропобедном новомученику Станку Острошком. Према сведочанству аутора, у судбини Светог Станка, у његовом подвигу, посебно је одсликана судбина православне Црне Горе… Због бројности и јачине Турци су могли да раде шта су желели, али само једно нису могли, да отму оно најсветије – веру у Васкрслог Богочовека Христа.
      Први део овог 380. броја „Православног мисионараˮ посебно употпуњује разговор са протопрезвитером Немањом Кривокапићем, настојатељем Светониколајевског храма у Котору и професором Богословије Светог Петра Цетињског. У оквиру разговора који је водио катихета Бранислав Илић, прота Немања је са читаоцима поделио своја сећања на свог блаженопочившег оца, протопрезвитера-ставрофора Момчила Кривокапића, чије је име златним словима остало записано у историји древног и знаменитог града Котора, али и много шире, јер је овај верни служитељ Господњи до последњег даха храбро и са пуно жртве и љубави служио Богу и своме роду, никада не престајући да буде делатни проповедник љубави Божје и вере у Васкрсење. У оквиру разговора, из породичне архиве, читаоцима доносимо бројне фотографије из живота почившег архијерејског намесника бококоторског, које на свој начин сведоче о преданом служењу овог незаборавног свештеника.
      Епископ Николај следује хагиографском приступу патристичке епохе, где је житијски текст заправо носилац верске поуке. Тако је Охридски пролог, поред тога што испуњава и своју верскопоучну намену, заправо и својеврсни катихизис у ком су за верне на популаран и прикладан начин образложени хришћански догмати, истиче Срећко Петровић, оперативни уредник „Православног мисионараˮ, настављајући своју причу о Охридском Прологу Светога Владике Николаја. Наведени аутор у овом броју подсећа на Богословске димензије Охридског пролога, уз неколико напомена о богословљу Владике Николаја.
      Др Александар Милојков у оквиру рубрике „У дијалогу са атеизмомˮ, доноси текст под насловом Божански призив човеку — архетип живота. Аутор наглашава да је архетип Живота утиснут у човека, а кроз човека и у васцелу твар.
      Текстом под насловом „Праведни богомољциˮ, почиње тематски део овог броја. Према речима аутора: Кроз проповед неписмених и неуких, али ревносних у молитви и врлини, обраћала су се Господу читава насеља. Хладни за веру су постајали ватрени богомољци, расколници и секташи су се враћали светом Православљу а запустели манастири оживели и препородили. Да ли је то било дело организације, маркетинга, банкета и балова? Не, то је било дело Божије.
      „Позвани смо да живимо Јеванђеље Христово и пут Светога Савеˮ, наслов је разговора са протопрезвитером-ставрофором др Дарком Ђогом, ванредним професором Православног богословског Факултета Св. Василија Острошког (Универзитет у Источном Сарајеву), који је водио члан уређивачког одбора „Православног мисионараˮ, катихета Бранислав Илић. Прота Дарко подсећа да је хришћанство конкретан живот, у заједници наших предака и потомака, али и свих нас који овдје и сада носимо Крст Христов и чекамо Васкрсење. Према његовим речима: Задатак и циљ Владике Николаја био је да једном самониклом покрету подари непрекидну загледаност у вијекове прије тог покрета, али и послије њега. Да од људи који су помало сумњичаво гледали на јерархију – и она на њих – подари етос служења Цркви.
      О односу Богомољачког покрета и обнове молитвеног живота, пише протопрезвитер Слободан Лукић, парох будвански. У оквиру свог ауторског текста прота Слободан је указао на потребу да се литургијски етос прошири на све сегменте деловања православних хришћана, јер према његовим речима: Данашњи вртоглави темпо живота нам често не дозвољава да погледамо у лице онога који се моли до нас у храму, а о саборовању послије Литургије да и не говоримо. Из тог разлога би драгоцјено било на један начин оживјети богомољачку праксу „довршења службе“ која је често погрешно схваћена као умањене значаја саме Литургије.
      У богатој историји богомољачког покрета у XX веку у нашем народу пажње је вредно споменути име сестре хаџи Чарне Чонкић, рођ. Црни, потоње монахиње Херувиме коју је Свети Владика Николај (Велимировић) у свом Дивану назвао „душом богомољачког сестринства у Новом Саду“. О овој изузетној личности пише ђакон Будимир Кокотовић, из Епархије горњокарловачке.
      Темаски део овог броја закључен је текстом др Ђорђа Вуковића, под насловом: Свети Владика Николај о Епископу Мелентију Хиландарцу. Сведочанства о Епископу тимочком Мелентију Вујићу која је нашао Свети Владика Николај указивала су на великог подвижника, који је остао упамћен као кротак, тих и смирен. Живео је као обичан монах, хранио се, исповедао, причешћивао као обичан монах и умро као обичан монах.
      О важности употребе Псалтира у богослужењу и келејном молитвеном правилу, пише катихета Бранислав Илић. У свом тексту под насловом: Псалтир – Tонски дијапазон који даје прецизан тон нашем духовном животу, аутор наглашава да је Псалтир зборник најстаријих богослужбених текстова, које су саставили различити људи у различито време, али које је, у својој основи и највећој мери сачинио и написао старозаветни цар и пророк Давид. Поред богослужбене употребе, која нам омогућава присан и жив молитвени однос човека са Богом, духовна корист од читања Псалтира састоји су у приношењу духовних плодова, чија је срж: љубав, радост, мир, трпљење, доброта, милост, вера, кротост, уздржање (Гал 5, 22). Све су то дарови Духа Светога, и дарују се онима који траже Бога.
      Како преживети смрт и страдања ближњих? Ово питање је постало основно у новој књизи Фредерике де Грааф Растанка неће бити. Пореклом Холанђанка, духовна кћи Митрополита Антонија Сурошког, Фредерика је више од 10 година служила као неговатељица умирућих и њихових сродника у Првом московском хоспису. Године 2015, 24. септембра одржао се у културном центру „Покровска врата“ сусрет са ауторком и приказ књиге. Уочи овог догађаја публикован је један одломак из књиге. У овом броју званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве, доносимо текст наведене ауторке, под насловом: Због чега толико страдам?
      Вером у дејство молитве човек може бити ослобођен заблуда и власти греха које га воде у пропаст душе и тела, подсећа др Марија Лазаревић, у свом ауторском тексту који носи наслов: Молитвом до здравља.
      Јеванђелске приче су за сва времена. Могу да оживе, да се актуализују, репродукују, у свим условима. Од Литургије до уметности. Када садимо неку биљку можемо се сетити приче о зрну горушице. О искри вере. Које расте… Управо о зрну горушице пише Милена Стефановић, настављајући успешно вођење рубрике Библијски хербаријум.
      Према већ устаљеној динамици, у завршном делу часописа налази се рубрика Света Земља, која нам доноси занимљиву и поучну причу о Манастиру 12 Aпостола у Капернауму. Према Јеванђељу, овде је Исус исцељавао и чинио многа чуда. Због свега овога Капернаум је од хришћана добио почасно име „Његов град“.
      Скит Успења Пресвете Богородице – Ксилургу, наслов је текста који је објављен у рубрици „Света Гораˮ. Од првих времена постојања овог манастира и скита, преко њега се обављала духовна и културна размена Русије и Ромејског царства. Из овог некада манастира, а данас скита, монах Антоније Печерски пренео је у Русију традицију светогорског монаштва.
      На крају овог 380. броја, подсећамо на наш сајт и на Електронски претраживач архиве Православног мисионара. Циљ претраживача Православног мисионара јесте брзо добијање адекватних информација које су потребне читаоцу, а сакривене унутар архива. Претраживач „Православни мисионар“ је осмишљен да кориснику прикаже шири контекст пронађеног материјала и да омогући даље претраге „на клик“ које обухватају тражену тему, наводи се у тексту.
       
      Православни мисионар – званично мисионарско гласило Српске Православне Цркве за младе, можете купити у храмовима Српске Православне Цркве и црквеним продавницама и књижарама, а о начину претплате могуће је информисати се путем имејл адресе [email protected]  или путем наше интернет странице на адреси  http://misionar.spc.rs.
       
      Препоручени садржај:
       
      Катихета Бранислав Илић: Псалтир - тонски дијапазон који даје прецизан тон нашем духовном животу
       
      Интервју катихете Бранислава Илића са протопрезвитером-ставрофором др Дарком Ђогом, вандредним професором Православног богословског Факултета Светог Василија Острошког, Универзитета у Источном Сарајеву
       
      Интервју катихете Бранислава Илића са протопрезвитером Немањом Кривокапићем, настојатељем Светониколајевског храма у Котору и професором Богословије Светог Петра Цетињског

         Катихета Бранислав Илић,
      члан уређивачког одбора „Православног мисионараˮ  
      задужен за односе са медијима


      Извор: Православни мисионар
    • Од Поуке.орг - инфо,
      ПРЕД ЧИТАОЦИМА ЈЕ НОВИ БРОЈ "ПРАВОСЛАВЉА" - НОВИНА СРПСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ (БР. 1304. 15. ЈУЛ 2021. ЛЕТА ГОСПОДЊЕГ)
      ДОСТОЈАН! ΆΞΙΟΣ! ДОСТОИН! /pdf/

       
      РЕЧ ПРВОПАСТИРА
      2 Патријарх са децом из Федерације Босне и Херцеговине и Републике Хрватске
       
      ДОГАЂАЈ
      4 Радио-телевизија Војводине и генерални директор Миодраг Копривица одликовани Орденом Светог Саве
       
      ДОСТОЈАН! ΆΞΙΟΣ! ДОСТОИН!
      8 Наречење и хиротонија Епископа топличког Јеротеја (Петровића)
       
      РЕЧ-ДВЕ СА…
      18 др Ненад Ристовић - Драгуљ међу јерарсима Светосавске Цркве: Сећања на Владику Саву
       
      ДОГАЂАЈ
      22 Патријарх српски Порфирије у посети Епархији шумадијској
       
      ПОВОДИ
      24 Патријарх Порфирије: Мера за душу је сам Христос
       
      ДОГАЂАЈ
      27 Епископ Теодосије уручио Орден Царице Милице – преподобне Евгеније, Ани Вуковић, мајци десеторо деце
       
      ДОГАЂАЈ
      28 „Сабрање Свете Србије” је ливада детињства за децу
       
      ЦРКВА И ЖИВОТ
      31 Патријарх благословио српске ватерполисте
       
      РЕЧ-ДВЕ СА…
      32 Презвитер др Оливер Суботић: Tесла - Духовни лик српског генија
       
      ПОВОДИ
      38 Повратак у будућност
       
      ОТАЧНИК
      40 Преподобни Старац Мина Црногорац
       
      Извор: Православље
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Садржај трећег броја часописа Глас за 2021. годину, двадесет први по реду пете серије гласила Епархије нишке за хришћанску просвету и културу (ISSN 2560 – 3469), чији је први број прве серије објављен 1899. године, уређен је са благословом Његовог преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија, под основним мотивом обележавања двестоте годишњице страдања мученика нишких. Тим поводом у овом броју објављен је чланак протојереја Петра В. Гагулића под насловом „Вешала на Нишави“ из 1971.године, као и текст протођакона Далибора Мидића о споменику обешеним Нишлијама, а на предњој корици стоји фотографија са помена пострадалом Митрополиту Мелетију, који је служио Епископ нишки г. Арсеније у порти Саборног храма у Нишу.

       
      Рубрика Богословље отвара се делом из Беседе седме о покајању, Светог Јована Златоустог, под редакцијским насловом „Добра су ти, Господе, обећања“. Ова беседа тематски се надовезује на уводну реч уредника, у којој се описује актуелни тренутак пандемије, али и евидентна сведочанства Божје благодати, која нам враћају наду у здравије и боље сутра. Теологија домаћих аутора представљена је текстом нишког свештеника, јереја др Бобана Димитријевића, „Бог је Дух; и који му се клањају, у духу и истини треба да се клањају“. Годишњи период Педесетнице пропраћен је и текстом знаменитог православног теолога Владимира Лоског, на тему тројичности, као и превод из класичног патристичког дела Светог Иринеја Лионског Против јереси, одломка о проповеди апостола. Богословски део часописа завршава се текстом окружног нишког проте Атанасија Урошевића с почетка двадесетог века, са насловом „Да ли је Христос утопија?“
      У рубрици Духовне поуке објављен је наставак разговора са протосинђелом Серафимом, игуманом Манастира Светог Димитрија у Дивљани, као и ауторски текст Душице Крафт о Скиту Светог Спиридона у долини Гајлнау и његовом настојатељу, схи-архимандриту Василију Гролимунду, „Сведочанство светогорске службе у савременој Немачкој“.
      У рубрици Црква и савремени свет, знаменити нишки лекар, некадашњи проректор Универзитета у Нишу и директор Клиничког центра, проф. др Борислав Каменов, пише о важности емпатије у медицини. У овом броју часописа одштампано је и саопштење Митрополита Николаја Месогејског, руководиоца Одбора за биоетику Грчке цркве, на актуелну тему става цркве према полемици о вакцинама. Још један ауторски текст из области биоетике, о питању трансхуманизма, потписује Тијана Петковић, а музичка директорка Академије Светог Владимира у Њујорку, Робин Фримен, пише о хорском певању као отелотвореној еклисиологији. Тема овог текста стоји у вези са приказаним догађајима у Епархији нишкој из протеклог периода: оснивањем Хора свештенства Епархије нишке и одржавањем Седмог међународног фестивала духовне музике, „Музички едикт“, са којег су, поред детаљног извештаја, објављене и фотографије на средњим странама овог броја.
      Рубрика Хришћански живот садржи репортажу о духовној обнови Парохије заплањске и пастирском труду тамошњег јереја Душана Јанковића. Извештај са Видовданске академије у Нишу употпуњен је интегралним записима беседа о Косовском завету, Епископа нишког г. Арсенија и овогодишње беседнице, др Наталије Јовановић, деканице Филозофског факултета у Нишу.
      У рубрици Из прошлости представљен је архивски документ-писмо Митрополита нишког Мелетија кнезу Милошу Обреновићу. Детаљни подаци о страдању Митрополита Мелетија и других нишких мученика наводе се у већ поменутим текстовима двојице нишких свештеника-историчара, протојереја Петра Гагулића из претходне и протођакона Далибора Мидића из наше генерације. О догађајима из наредне историјске епохе сведочи новопронађено писмо протојереја Стевана Веселиновића о борбама Крајинске војске у нишким областима, чији су препис и фотографија објављени у наставку.
      Рубрика Катихеза почиње огледом др Дарка Крстића о питању „Да ли нам је потребна православна гимназија“. О својим искуствима са верске наставе говори Стефан Ђурђановић, садашњи студент Факултета уметности. Овај део часописа удопуњен је анализом америчког теоретичара Џона Божамре, о полазиштима верског образовања.
      У Приказима и догађајима из протеклог периода године објављен је животопис архимандрита Дамаскина Грабежа, игумана Манастира Светог Романа, поводом његовог избора за Епископа мохачког. Поред већ поменутих догађаја о актуелном развоју хорског певања у Нишу, представљени су нови број годишњака Црквене студије, покренути пројекат Стара и ретка књига Епархије нишке, као и посета Музеју црквених старина Православне епархије нишке током традиционалне културне манифестације „Ноћ музеја“. За рубрику Из света културе јеромонах Игњатије Ђорђевић, у спомен на 60 година од смрти Бранка Миљковића, пише есеј под насловом „Кад јаву збуни песник и маг“. Службени део часописа наставља се новим вестима "Из летописа Епархије нишке", као и пописом служења Епископа нишког г. Арсенија. Овај број се завршава делом беседе Епископа нишког поводом градске славе, на празник Светог цара Константина и царице Јелене у Нишу.
      Глас Епархије нишке излази уз помоћ Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Министарства правде Владе Републике Србије. Заслужан за дизајн и компјутерску обраду овог броја је ђакон Милорад Милосављевић, а за лектуру Милена Мишић Филиповић. Садржај другог броја за 2021. годину часописа Глас Епархије нишке је плод саборног труда чланова Уређивачког одбора: протосинђела Нектарија Ђурића, протојереја Дејана Јовановића, протођакона Далибора Мидића, јерођакона Николаја Јоцића, др Дарка Крстића, Лазара Павловића и уредника др Ивице Живковића.
       
      Извор: Епархија нишка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Изашао је  из штампе нови број "Православља" - новина Српске Патријаршије (бр. 1303, 1. јул 2021). Нови број новина Српске Патријаршије, доноси:

       
      Из овог броја издвајамо текст - Патријарх Порфирије: Да Господ умудри немудре /pdf/
       
      – Устоличен нови Епископ ваљевски г. Исихије (Рогић) – Недеља Свих светих (27. јун 2021), остаће златним словима уписана у историји Епархије ваљевске, која је након петнаест месеци добила свог предстојатеља – досадашњег Епископа мохачког г. Исихија, викара Епископа бачког г. др Иринеја...;
      – Прослава Видовдана у Грачаници и на Газиместану – На Видовдан, 28. јуна 2021., Патријарх српски и Архијереји наше Свете Цркве служили су архијерејску Литургију у манастиру Грачаницa, а нешто касније и парастос косовским јунацима на Газиместану... Том приликом Патријарх Порфирије је, између осталог, рекао: – Толико светиња сведочи о томе да је ово наш дом. И браћу Албанце видимо као своју браћу. Сигуран сам да се можемо не само разумети, него и живети заједно, расти и градити...;
      – У царском граду Крушевцу прослављен Видовдан – Када наше срце куца Лазарицом, оно постаје веће од свемира, веће од космоса, оно не само да проширује наше историјско биће, него нас већ овде и сада чини учесницима Царства Божјег, беседио је Првојерарх српски у Крушевцу, где је, у поподневним часовима 28. јуна, свечано дочекан у цркви Лазарици, у граду који прославља 650 година од оснивања...;
      – 950 година од оснивања манастира Преподобног Прохора Пчињског – Након Литургијског сабрања и свечане Академије уприличене поводом јубилеја 950 година од оснивања манастира и 700 година од упокојења Св. краља Милутина, у послеподневним часовима, Патријарх Порфирије је посетио вишедетне породице у Прешеву, у насељу Железничка станица и у селу Лопардинце, код Бујановца, доделивши им материјалну помоћ...;
      – Јустинданска свечаност у манастиру Ћелије – Празник Преноса моштију Преподобног Оца Јустина великом литургијском свечаношћу обележен је у манастиру Ћелије, светињи у којој је три деценије служио новопросијавши светитељ СПЦ и један од најистакнутијих православних теолога новог времена...;
      – Косовска полиција спречила вернике да посете гробља и присуствују Литургији – Епархија рашко-призренска изражава озбиљну забринутост због све чешћих случајева у којима се нашим верницима, највећим делом Србима са КиМ расељеним на простору централне Србије забрањује да посећују наше светиње, гробља и учествују у црквеним прославама на Косову и Метохији...;
      – Осамдесет година од оснивања концентрационог логора Јадовно – На празник Св. апостола Вартоломеја и Варнаве, 24. јуна 2021., служена је света Литургија у храму Св. апостола Петра и Павла у Смиљану и парастос жртвама Јадовна...;
      – Двадесет година од упокојења Епископа Саве (Вуковића) – Оно што је учинио за Српску Цркву нека Господ забележи, а историчари да запишу златним словима, беседио је Епископ будимски Лукијан на парастосу свом духовном оцу и учитељу, дугогодишњем администратору Темишварске епархије....;
      – Хришћани и проблем самоубиства – ауторски текст др Миодрага Чизмовића у коме између осталог каже – Живот је заиста бесмислен ако се све завршава смрћу. Ако ће смрт прогутати све, онда свако страдање човјеково и наших ближњих губи своју вриједност...;
        Извор: Православље
×
×
  • Креирај ново...