Jump to content
  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Пред читалачком публиком је нови број „Православног мисионараˮ, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Јулско-августовски 380. број тематски је посвећен Богомољачком покрету Светог Владике Николаја.
        Представљање овог броја у медијима: 
       
       
      Катихета Бранислав Илић за Радио "Милешеву": Без истинске љубави у Христу, нема успеха у мисији
      Катихета Бранислав Илић за Радио "Источник": Из ваљевског краја су највећи мисионарски прегаоци
      Катихета Бранислав Илић за Радио "Слово љубве": Свети владика Николај је био велики мисионар
      Катихета Бранислав Илић за Радио "Глас": Богомољачки покрет је пример плодне мисије
      Катихета Бранислав Илић за Радио "Златоусти": Ваш молитвени покровитељ је образац проповеди и мисије
      Катихета Бранислав Илић за Радио "Светигору": "Православни мисионар" негује мисију и речима и делима
      Катихета Бранислав Илић за Радио "Беседу": "Православни мисионар" је часопис намењен свима
      Катихета Бранислав Илић за Радио "Српски Сион": Мисионарско гласило је утемељено на великој љубави
       
       
      Уредничким уводником под насловом „Људи молитвеˮ, презвитер др Оливер Суботић пише о Богомољачком покрету као сабрању благочестивих људи коју су утемељени молитвом и духовним руковођењем Светог Владике Николаја, донели плод достојан сваке хвале. Бити што више Христов и бити што више са Христом – био је и остао мотив како истинских монаха, тако и истинских богомољаца који се Богу клањају „у духу и истини“ (Јн 4, 23). Стално обитавања у присуству Господњем је циљ коме и данас стреме богомолне душе. Значај таквих људи је непроцењив за целокупну људску цивилизацију: ко зна колико би катаклизми и невоља тек било у свету да није људи молитве који задржавају гнев Божији „праведно уперен на нас“, истиче презвитер др Оливер Суботић у оквиру свог уредничког уводника.
      Васкршње искуство вере – узбудљив живот уместо досадне глуме, наслов је текста протонамесника Александра Јевтића који чини осврт на период Великог поста и Пасхалне радости, користећи прилику да из свог пастирског искуства пренесе важне напомене о правилном приступању овом важном периоду црквене године.
      У оквиру рубрике Материк, читаоци се могу упознати са житијем Свете Макрине, оне светитељке чија је породица била једна од најизузетнијих породица Кападокије, са прецима који су постали свети мученици у доба прогона и са учитељем Светим Григоријем Чудотворцем.
      Наш сарадник Раде Билајић, управник Архива манастира Острога, у оквиру нове рубрике „Из острошке ризницеˮ, пише о Светом славном и добропобедном новомученику Станку Острошком. Према сведочанству аутора, у судбини Светог Станка, у његовом подвигу, посебно је одсликана судбина православне Црне Горе… Због бројности и јачине Турци су могли да раде шта су желели, али само једно нису могли, да отму оно најсветије – веру у Васкрслог Богочовека Христа.
      Први део овог 380. броја „Православног мисионараˮ посебно употпуњује разговор са протопрезвитером Немањом Кривокапићем, настојатељем Светониколајевског храма у Котору и професором Богословије Светог Петра Цетињског. У оквиру разговора који је водио катихета Бранислав Илић, прота Немања је са читаоцима поделио своја сећања на свог блаженопочившег оца, протопрезвитера-ставрофора Момчила Кривокапића, чије је име златним словима остало записано у историји древног и знаменитог града Котора, али и много шире, јер је овај верни служитељ Господњи до последњег даха храбро и са пуно жртве и љубави служио Богу и своме роду, никада не престајући да буде делатни проповедник љубави Божје и вере у Васкрсење. У оквиру разговора, из породичне архиве, читаоцима доносимо бројне фотографије из живота почившег архијерејског намесника бококоторског, које на свој начин сведоче о преданом служењу овог незаборавног свештеника.
      Епископ Николај следује хагиографском приступу патристичке епохе, где је житијски текст заправо носилац верске поуке. Тако је Охридски пролог, поред тога што испуњава и своју верскопоучну намену, заправо и својеврсни катихизис у ком су за верне на популаран и прикладан начин образложени хришћански догмати, истиче Срећко Петровић, оперативни уредник „Православног мисионараˮ, настављајући своју причу о Охридском Прологу Светога Владике Николаја. Наведени аутор у овом броју подсећа на Богословске димензије Охридског пролога, уз неколико напомена о богословљу Владике Николаја.
      Др Александар Милојков у оквиру рубрике „У дијалогу са атеизмомˮ, доноси текст под насловом Божански призив човеку — архетип живота. Аутор наглашава да је архетип Живота утиснут у човека, а кроз човека и у васцелу твар.
      Текстом под насловом „Праведни богомољциˮ, почиње тематски део овог броја. Према речима аутора: Кроз проповед неписмених и неуких, али ревносних у молитви и врлини, обраћала су се Господу читава насеља. Хладни за веру су постајали ватрени богомољци, расколници и секташи су се враћали светом Православљу а запустели манастири оживели и препородили. Да ли је то било дело организације, маркетинга, банкета и балова? Не, то је било дело Божије.
      „Позвани смо да живимо Јеванђеље Христово и пут Светога Савеˮ, наслов је разговора са протопрезвитером-ставрофором др Дарком Ђогом, ванредним професором Православног богословског Факултета Св. Василија Острошког (Универзитет у Источном Сарајеву), који је водио члан уређивачког одбора „Православног мисионараˮ, катихета Бранислав Илић. Прота Дарко подсећа да је хришћанство конкретан живот, у заједници наших предака и потомака, али и свих нас који овдје и сада носимо Крст Христов и чекамо Васкрсење. Према његовим речима: Задатак и циљ Владике Николаја био је да једном самониклом покрету подари непрекидну загледаност у вијекове прије тог покрета, али и послије њега. Да од људи који су помало сумњичаво гледали на јерархију – и она на њих – подари етос служења Цркви.
      О односу Богомољачког покрета и обнове молитвеног живота, пише протопрезвитер Слободан Лукић, парох будвански. У оквиру свог ауторског текста прота Слободан је указао на потребу да се литургијски етос прошири на све сегменте деловања православних хришћана, јер према његовим речима: Данашњи вртоглави темпо живота нам често не дозвољава да погледамо у лице онога који се моли до нас у храму, а о саборовању послије Литургије да и не говоримо. Из тог разлога би драгоцјено било на један начин оживјети богомољачку праксу „довршења службе“ која је често погрешно схваћена као умањене значаја саме Литургије.
      У богатој историји богомољачког покрета у XX веку у нашем народу пажње је вредно споменути име сестре хаџи Чарне Чонкић, рођ. Црни, потоње монахиње Херувиме коју је Свети Владика Николај (Велимировић) у свом Дивану назвао „душом богомољачког сестринства у Новом Саду“. О овој изузетној личности пише ђакон Будимир Кокотовић, из Епархије горњокарловачке.
      Темаски део овог броја закључен је текстом др Ђорђа Вуковића, под насловом: Свети Владика Николај о Епископу Мелентију Хиландарцу. Сведочанства о Епископу тимочком Мелентију Вујићу која је нашао Свети Владика Николај указивала су на великог подвижника, који је остао упамћен као кротак, тих и смирен. Живео је као обичан монах, хранио се, исповедао, причешћивао као обичан монах и умро као обичан монах.
      О важности употребе Псалтира у богослужењу и келејном молитвеном правилу, пише катихета Бранислав Илић. У свом тексту под насловом: Псалтир – Tонски дијапазон који даје прецизан тон нашем духовном животу, аутор наглашава да је Псалтир зборник најстаријих богослужбених текстова, које су саставили различити људи у различито време, али које је, у својој основи и највећој мери сачинио и написао старозаветни цар и пророк Давид. Поред богослужбене употребе, која нам омогућава присан и жив молитвени однос човека са Богом, духовна корист од читања Псалтира састоји су у приношењу духовних плодова, чија је срж: љубав, радост, мир, трпљење, доброта, милост, вера, кротост, уздржање (Гал 5, 22). Све су то дарови Духа Светога, и дарују се онима који траже Бога.
      Како преживети смрт и страдања ближњих? Ово питање је постало основно у новој књизи Фредерике де Грааф Растанка неће бити. Пореклом Холанђанка, духовна кћи Митрополита Антонија Сурошког, Фредерика је више од 10 година служила као неговатељица умирућих и њихових сродника у Првом московском хоспису. Године 2015, 24. септембра одржао се у културном центру „Покровска врата“ сусрет са ауторком и приказ књиге. Уочи овог догађаја публикован је један одломак из књиге. У овом броју званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве, доносимо текст наведене ауторке, под насловом: Због чега толико страдам?
      Вером у дејство молитве човек може бити ослобођен заблуда и власти греха које га воде у пропаст душе и тела, подсећа др Марија Лазаревић, у свом ауторском тексту који носи наслов: Молитвом до здравља.
      Јеванђелске приче су за сва времена. Могу да оживе, да се актуализују, репродукују, у свим условима. Од Литургије до уметности. Када садимо неку биљку можемо се сетити приче о зрну горушице. О искри вере. Које расте… Управо о зрну горушице пише Милена Стефановић, настављајући успешно вођење рубрике Библијски хербаријум.
      Према већ устаљеној динамици, у завршном делу часописа налази се рубрика Света Земља, која нам доноси занимљиву и поучну причу о Манастиру 12 Aпостола у Капернауму. Према Јеванђељу, овде је Исус исцељавао и чинио многа чуда. Због свега овога Капернаум је од хришћана добио почасно име „Његов град“.
      Скит Успења Пресвете Богородице – Ксилургу, наслов је текста који је објављен у рубрици „Света Гораˮ. Од првих времена постојања овог манастира и скита, преко њега се обављала духовна и културна размена Русије и Ромејског царства. Из овог некада манастира, а данас скита, монах Антоније Печерски пренео је у Русију традицију светогорског монаштва.
      На крају овог 380. броја, подсећамо на наш сајт и на Електронски претраживач архиве Православног мисионара. Циљ претраживача Православног мисионара јесте брзо добијање адекватних информација које су потребне читаоцу, а сакривене унутар архива. Претраживач „Православни мисионар“ је осмишљен да кориснику прикаже шири контекст пронађеног материјала и да омогући даље претраге „на клик“ које обухватају тражену тему, наводи се у тексту.
       
      Православни мисионар – званично мисионарско гласило Српске Православне Цркве за младе, можете купити у храмовима Српске Православне Цркве и црквеним продавницама и књижарама, а о начину претплате могуће је информисати се путем имејл адресе [email protected]  или путем наше интернет странице на адреси  http://misionar.spc.rs.
       
      Препоручени садржај:
       
      Катихета Бранислав Илић: Псалтир - тонски дијапазон који даје прецизан тон нашем духовном животу
       
      Интервју катихете Бранислава Илића са протопрезвитером-ставрофором др Дарком Ђогом, вандредним професором Православног богословског Факултета Светог Василија Острошког, Универзитета у Источном Сарајеву
       
      Интервју катихете Бранислава Илића са протопрезвитером Немањом Кривокапићем, настојатељем Светониколајевског храма у Котору и професором Богословије Светог Петра Цетињског

         Катихета Бранислав Илић,
      члан уређивачког одбора „Православног мисионараˮ  
      задужен за односе са медијима


      Извор: Православни мисионар
    • Од Поуке.орг - инфо,
      ПРЕД ЧИТАОЦИМА ЈЕ НОВИ БРОЈ "ПРАВОСЛАВЉА" - НОВИНА СРПСКЕ ПАТРИЈАРШИЈЕ (БР. 1304. 15. ЈУЛ 2021. ЛЕТА ГОСПОДЊЕГ)
      ДОСТОЈАН! ΆΞΙΟΣ! ДОСТОИН! /pdf/

       
      РЕЧ ПРВОПАСТИРА
      2 Патријарх са децом из Федерације Босне и Херцеговине и Републике Хрватске
       
      ДОГАЂАЈ
      4 Радио-телевизија Војводине и генерални директор Миодраг Копривица одликовани Орденом Светог Саве
       
      ДОСТОЈАН! ΆΞΙΟΣ! ДОСТОИН!
      8 Наречење и хиротонија Епископа топличког Јеротеја (Петровића)
       
      РЕЧ-ДВЕ СА…
      18 др Ненад Ристовић - Драгуљ међу јерарсима Светосавске Цркве: Сећања на Владику Саву
       
      ДОГАЂАЈ
      22 Патријарх српски Порфирије у посети Епархији шумадијској
       
      ПОВОДИ
      24 Патријарх Порфирије: Мера за душу је сам Христос
       
      ДОГАЂАЈ
      27 Епископ Теодосије уручио Орден Царице Милице – преподобне Евгеније, Ани Вуковић, мајци десеторо деце
       
      ДОГАЂАЈ
      28 „Сабрање Свете Србије” је ливада детињства за децу
       
      ЦРКВА И ЖИВОТ
      31 Патријарх благословио српске ватерполисте
       
      РЕЧ-ДВЕ СА…
      32 Презвитер др Оливер Суботић: Tесла - Духовни лик српског генија
       
      ПОВОДИ
      38 Повратак у будућност
       
      ОТАЧНИК
      40 Преподобни Старац Мина Црногорац
       
      Извор: Православље
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Садржај трећег броја часописа Глас за 2021. годину, двадесет први по реду пете серије гласила Епархије нишке за хришћанску просвету и културу (ISSN 2560 – 3469), чији је први број прве серије објављен 1899. године, уређен је са благословом Његовог преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија, под основним мотивом обележавања двестоте годишњице страдања мученика нишких. Тим поводом у овом броју објављен је чланак протојереја Петра В. Гагулића под насловом „Вешала на Нишави“ из 1971.године, као и текст протођакона Далибора Мидића о споменику обешеним Нишлијама, а на предњој корици стоји фотографија са помена пострадалом Митрополиту Мелетију, који је служио Епископ нишки г. Арсеније у порти Саборног храма у Нишу.

       
      Рубрика Богословље отвара се делом из Беседе седме о покајању, Светог Јована Златоустог, под редакцијским насловом „Добра су ти, Господе, обећања“. Ова беседа тематски се надовезује на уводну реч уредника, у којој се описује актуелни тренутак пандемије, али и евидентна сведочанства Божје благодати, која нам враћају наду у здравије и боље сутра. Теологија домаћих аутора представљена је текстом нишког свештеника, јереја др Бобана Димитријевића, „Бог је Дух; и који му се клањају, у духу и истини треба да се клањају“. Годишњи период Педесетнице пропраћен је и текстом знаменитог православног теолога Владимира Лоског, на тему тројичности, као и превод из класичног патристичког дела Светог Иринеја Лионског Против јереси, одломка о проповеди апостола. Богословски део часописа завршава се текстом окружног нишког проте Атанасија Урошевића с почетка двадесетог века, са насловом „Да ли је Христос утопија?“
      У рубрици Духовне поуке објављен је наставак разговора са протосинђелом Серафимом, игуманом Манастира Светог Димитрија у Дивљани, као и ауторски текст Душице Крафт о Скиту Светог Спиридона у долини Гајлнау и његовом настојатељу, схи-архимандриту Василију Гролимунду, „Сведочанство светогорске службе у савременој Немачкој“.
      У рубрици Црква и савремени свет, знаменити нишки лекар, некадашњи проректор Универзитета у Нишу и директор Клиничког центра, проф. др Борислав Каменов, пише о важности емпатије у медицини. У овом броју часописа одштампано је и саопштење Митрополита Николаја Месогејског, руководиоца Одбора за биоетику Грчке цркве, на актуелну тему става цркве према полемици о вакцинама. Још један ауторски текст из области биоетике, о питању трансхуманизма, потписује Тијана Петковић, а музичка директорка Академије Светог Владимира у Њујорку, Робин Фримен, пише о хорском певању као отелотвореној еклисиологији. Тема овог текста стоји у вези са приказаним догађајима у Епархији нишкој из протеклог периода: оснивањем Хора свештенства Епархије нишке и одржавањем Седмог међународног фестивала духовне музике, „Музички едикт“, са којег су, поред детаљног извештаја, објављене и фотографије на средњим странама овог броја.
      Рубрика Хришћански живот садржи репортажу о духовној обнови Парохије заплањске и пастирском труду тамошњег јереја Душана Јанковића. Извештај са Видовданске академије у Нишу употпуњен је интегралним записима беседа о Косовском завету, Епископа нишког г. Арсенија и овогодишње беседнице, др Наталије Јовановић, деканице Филозофског факултета у Нишу.
      У рубрици Из прошлости представљен је архивски документ-писмо Митрополита нишког Мелетија кнезу Милошу Обреновићу. Детаљни подаци о страдању Митрополита Мелетија и других нишких мученика наводе се у већ поменутим текстовима двојице нишких свештеника-историчара, протојереја Петра Гагулића из претходне и протођакона Далибора Мидића из наше генерације. О догађајима из наредне историјске епохе сведочи новопронађено писмо протојереја Стевана Веселиновића о борбама Крајинске војске у нишким областима, чији су препис и фотографија објављени у наставку.
      Рубрика Катихеза почиње огледом др Дарка Крстића о питању „Да ли нам је потребна православна гимназија“. О својим искуствима са верске наставе говори Стефан Ђурђановић, садашњи студент Факултета уметности. Овај део часописа удопуњен је анализом америчког теоретичара Џона Божамре, о полазиштима верског образовања.
      У Приказима и догађајима из протеклог периода године објављен је животопис архимандрита Дамаскина Грабежа, игумана Манастира Светог Романа, поводом његовог избора за Епископа мохачког. Поред већ поменутих догађаја о актуелном развоју хорског певања у Нишу, представљени су нови број годишњака Црквене студије, покренути пројекат Стара и ретка књига Епархије нишке, као и посета Музеју црквених старина Православне епархије нишке током традиционалне културне манифестације „Ноћ музеја“. За рубрику Из света културе јеромонах Игњатије Ђорђевић, у спомен на 60 година од смрти Бранка Миљковића, пише есеј под насловом „Кад јаву збуни песник и маг“. Службени део часописа наставља се новим вестима "Из летописа Епархије нишке", као и пописом служења Епископа нишког г. Арсенија. Овај број се завршава делом беседе Епископа нишког поводом градске славе, на празник Светог цара Константина и царице Јелене у Нишу.
      Глас Епархије нишке излази уз помоћ Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Министарства правде Владе Републике Србије. Заслужан за дизајн и компјутерску обраду овог броја је ђакон Милорад Милосављевић, а за лектуру Милена Мишић Филиповић. Садржај другог броја за 2021. годину часописа Глас Епархије нишке је плод саборног труда чланова Уређивачког одбора: протосинђела Нектарија Ђурића, протојереја Дејана Јовановића, протођакона Далибора Мидића, јерођакона Николаја Јоцића, др Дарка Крстића, Лазара Павловића и уредника др Ивице Живковића.
       
      Извор: Епархија нишка
    • Од Srpsko Sveto Pismo,
      The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide.
      Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.
      1. Мојсијева 1 - New Serbian Translation (NSP)
      WWW.BIBLICA.COM У почетку створи Бог небо и земљу. 1 Мојсијева 1 NSP - - Bible Gateway
      WWW.BIBLEGATEWAY.COM Srpsko Sveto Pismo – Google Drive
      DRIVE.GOOGLE.COM  
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Изашао је  из штампе нови број "Православља" - новина Српске Патријаршије (бр. 1303, 1. јул 2021). Нови број новина Српске Патријаршије, доноси:

       
      Из овог броја издвајамо текст - Патријарх Порфирије: Да Господ умудри немудре /pdf/
       
      – Устоличен нови Епископ ваљевски г. Исихије (Рогић) – Недеља Свих светих (27. јун 2021), остаће златним словима уписана у историји Епархије ваљевске, која је након петнаест месеци добила свог предстојатеља – досадашњег Епископа мохачког г. Исихија, викара Епископа бачког г. др Иринеја...;
      – Прослава Видовдана у Грачаници и на Газиместану – На Видовдан, 28. јуна 2021., Патријарх српски и Архијереји наше Свете Цркве служили су архијерејску Литургију у манастиру Грачаницa, а нешто касније и парастос косовским јунацима на Газиместану... Том приликом Патријарх Порфирије је, између осталог, рекао: – Толико светиња сведочи о томе да је ово наш дом. И браћу Албанце видимо као своју браћу. Сигуран сам да се можемо не само разумети, него и живети заједно, расти и градити...;
      – У царском граду Крушевцу прослављен Видовдан – Када наше срце куца Лазарицом, оно постаје веће од свемира, веће од космоса, оно не само да проширује наше историјско биће, него нас већ овде и сада чини учесницима Царства Божјег, беседио је Првојерарх српски у Крушевцу, где је, у поподневним часовима 28. јуна, свечано дочекан у цркви Лазарици, у граду који прославља 650 година од оснивања...;
      – 950 година од оснивања манастира Преподобног Прохора Пчињског – Након Литургијског сабрања и свечане Академије уприличене поводом јубилеја 950 година од оснивања манастира и 700 година од упокојења Св. краља Милутина, у послеподневним часовима, Патријарх Порфирије је посетио вишедетне породице у Прешеву, у насељу Железничка станица и у селу Лопардинце, код Бујановца, доделивши им материјалну помоћ...;
      – Јустинданска свечаност у манастиру Ћелије – Празник Преноса моштију Преподобног Оца Јустина великом литургијском свечаношћу обележен је у манастиру Ћелије, светињи у којој је три деценије служио новопросијавши светитељ СПЦ и један од најистакнутијих православних теолога новог времена...;
      – Косовска полиција спречила вернике да посете гробља и присуствују Литургији – Епархија рашко-призренска изражава озбиљну забринутост због све чешћих случајева у којима се нашим верницима, највећим делом Србима са КиМ расељеним на простору централне Србије забрањује да посећују наше светиње, гробља и учествују у црквеним прославама на Косову и Метохији...;
      – Осамдесет година од оснивања концентрационог логора Јадовно – На празник Св. апостола Вартоломеја и Варнаве, 24. јуна 2021., служена је света Литургија у храму Св. апостола Петра и Павла у Смиљану и парастос жртвама Јадовна...;
      – Двадесет година од упокојења Епископа Саве (Вуковића) – Оно што је учинио за Српску Цркву нека Господ забележи, а историчари да запишу златним словима, беседио је Епископ будимски Лукијан на парастосу свом духовном оцу и учитељу, дугогодишњем администратору Темишварске епархије....;
      – Хришћани и проблем самоубиства – ауторски текст др Миодрага Чизмовића у коме између осталог каже – Живот је заиста бесмислен ако се све завршава смрћу. Ако ће смрт прогутати све, онда свако страдање човјеково и наших ближњих губи своју вриједност...;
        Извор: Православље
×
×
  • Креирај ново...