Jump to content

Свети архијерејски Сабор 2021. у крипти Храма 24. маја

Оцени ову тему


Препоручена порука

Сабор Српске православне цркве на коме ће бити бирана три нова епископа на упражњена места у Епархији ваљевској, Митрополији црногорско-приморској и Загребачко љубљанској одржаће се 23. или 24. маја, у крипти Храма светог Саве због епидемиолошких мера, потврђено је Танјуг у Патријаршији.

Тема сабора биће и Темељни уговор о међусобним односима СПЦ и државе Црне Горе, који би требало да буде потписан са владом Црне Горе највероватније после избора митрополита црногорско-приморског.

Тај споразум би, како је раније најављено, требало да са црногорским премијером потпише патријарх Порфирије који је у ранијој изјави за Тањуг казао да је уверен да ће потписивање Темељног уговора између СПЦ и државе Црне Горе, на основу кога ће се регулисати однос државе према СПЦ у тој земљи, ставити тачку на неспоразуме по том питању.

Црногорски премијер Кривокапић, раније је изјавио да би најбоље било да уговор буде потписан после избора митрополита црногорско-приморског.

Он сматра да се потписивање Темељног уговора некако природно поклапа с оним тренутком када новоизабрани митрополит буде устоличен и да би то могла бити заједничка свечаност.

Митрополија црногорско-приморска нема епископа од октобра прошле године, када је преминуо митрополит Амфилохије, а за администратора митрополије је постављен владика Јоаникије, који важи и за најозбиљнијег кандидата за место новог митрополита.

Епархија ваљевска је без епископа од марта месеца 2020. године када је преминуо епископ Милутина, а место митрополита загребачко-љубљанског упражњено је од када је Порфирије изабран за патријарха.

Епископе Сабор бира, из монашког или мирског свештенства једногласно или већином гласова, а потребно је да Сабору присуствује најмање две трећине владика.

 

https://rs.sputniknews.com/vesti/202105131125343068-sabor-spc-u-kripti-hrama-23-ili-24-maja-izbor-tri-episkopa/

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 10 минута, Иван Ц. рече

ово ми није јасно...

По канонима може мирски свештеник да постане епископ ако му жена пристане. Такође свештеници удовци немају препрека ка епископству. Ваљда се на то мисли, мада је све то теоријски.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода поводом предстојећег заседања Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве
 

 

 dstl4886%2B%25282%2529.jpg Temple_Saint_Sava.jpg

Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, под председништвом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, донео је одлуку да редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве отпочне служењем свете архијерејске Литургије, 24. маја 2021. године, на празник Светих равноапостолних Кирила и Методија, у Спомен-храму Светог Саве на Врачару. Свету Литургију ће служити Патријарх српски г. Порфирије уз саслужење отачаствених архијереја.

 

Раније предвиђени свечани чин устоличења предстојатеља Српске Православне Цркве у Ставропигијалном манастиру Пећкој Патријаршији, древном седишту Српске Православне Цркве, одложен је до даљег због епидемиолошких мера које су на снази у овој jужној српској покрајини.

 

Из Канцеларије Светог Архијерејског Синода

 

Извор: Инфо-служба СПЦ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ЈОАНИКИЈУ ТРОН ПОСЛЕ АМФИЛОХИЈА: Свети архијерејски сабор СПЦ састаће се после пуне две године 24. маја у храму на Врачару

Р. ДРАГОВИЋ

15. 05. 2021. у 08:00

   
 

ИЗБОР новог митрополита црногорско-приморског биће једна од најважнијих тачака дневног реда предстојеће седнице Светог архијерејског сабора, која ће почети 24. маја у Београду. Тачан термин заседања зависиће од времена пристизања архијереја у Београд. Мајски Сабор биће прво заседање највишег тела СПЦ којим ће председавати патријарх Порфирије.

 

Иако ће о наследнику владике Амфилохија одлучити чланови "црквене скупштине", највеће шансе за митрополитско достојанство, према сазнањима "Новости", има садашњи епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, који као администратор тренутно управља Митрополијом.

- У врху цркве искристалисао се начелан став да би најбоље решење за цетињски трон био овај архијереј - каже саговорник "Новости" из СПЦ. - Процењено је да је он најпогоднија личност да води тамошњу цркву, допринесе смирењу националних и политичких тензија и ради на зближавању Србије и Црне Горе. Ужива велики углед и добро је прихваћен међу верницима. По свему би требало да буде достојан личности и дела покојног митрополита Амфилохија.

У врху СПЦ веома добро стоји и владика јужноамерички Кирило (Бојовић), али тренутно се процењује да је потребнији на америчком континенту. Чланови Сабора, посебно они чије су епархије на тлу Црне Горе, биће упознати са нацртом темељног уговора који ће СПЦ закључити са Владом у Подгорици. Закључење овог документа и успостављање односа са државом према његовим одредбама биће међу најважнијим задацима новог цетињског владике. Потписивање споразума између СПЦ и Црне Горе, најављено је после избора митрополита, што овој тачки дневног реда даје додатну тежину.

За разлику од Црногорско-приморске митрополије, која би на мајском сабору требало да добије надлежног архијереја, на предстојећем заседању највероватније неће бити биран нови митрополит загребачко-љубљански. Ова врста избора, како ствари стоје, биће одложена на годину дана, а овом епархијом наставиће да управља у својству администратора патријарх Порфирије.

Седница Сабора, како се најављује у СПЦ, биће организована сходно противепидемијским мерама, због чега ће изостати и најављено устоличење патријарха у Пећкој патријаршији. Владике ће се окупити и заседати у крипти Храма Светог Саве, по сценарију по коме је крајем фебруара одржан изборни Сабор. Пленарна сала у Патријаршији, где се обично одржавају саборске седнице, не испуњава услове за држање дистанце међу учесницима заседања.

 
 

МНОГО ТАЧАКА НА ДНЕВНОМ РЕДУ

ПРЕДСТОЈЕЋЕ заседање највишег тела СПЦ прво је од 2019. године, па се очекује згуснут дневни ред и велики број одлука. Епископи две године нису поднели извештаје о раду, а разматрање чека и велики број текућих питања везаних за црквену просвету, градитељство, радове на Храму Светог Саве... Епископи СПЦ предвођени патријархом 29. маја на Врачару служиће помен приложницима и ктиторима Светосавског храма, а на састанку са Одбором за изградњу Храма упознаће се са плановима завршних радова.

ИЗВОР: 

WWW.NOVOSTI.RS

ИЗБОР новог митрополита црногорско-приморског биће једна од најважнијих тачака дневног реда предстојеће седнице Светог архијерејског сабора, која ће почети 24. маја у...

 

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Иначе, у штампаном издању Новости, у широј верзији горе наведеног чланка, помиње се могућност избора викара за оболелог епископа западноевропског Луку.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

WWW.ALO.RS

Redovno zasedanje Svetog arhijerejskog Sabora Srpske pravoslavne crkve počinje 24. maja služenjem Svete arhijerejske Liturgije u spomen-hramu Svetog Save na Vračaru, a kako...

Kako precizira naš izvor iz Patrijaršije, reč je o onima koji su između dva Sabora u javnost izlazili sa političkim stavovima čime su brukali Crkvu, ali i onima protiv kojih su sveštenici iz njihovih eparhija u prethodnom periodu podneli patrijarhu prijave u kojima stoji ili da ih mobinguju ili da se nedolično ponašaju... 

- Svašta se tu nakupilo, prijave protiv nekih episkopa su neosnovane, ali ima i ozbiljnih. Sve ih je Njegova svetost uzeo u razmatranje i detaljno proverio. Takođe, na tapetu će biti i solo igrači koji su zabrazdili u politiku zarad lične koristi i time nanosili štetu Crkvi - kaže naš izvor dodajući da se može desiti da Porfirije odluči da rotira neke vladike, odnosno zatraži da zamene eparhije, što bi za neke bila nagrada, a za neke prava kazna…

 

Govoreći o predstojećem Saboru verski analitičar Željko Injac naglašava da patrijarh Porfirije nikada nije bio strog duhovnik, te da nas zasigurno ne očekuje „spektakularna seča vladika“, ali…

- Još na Saboru za izbor patrijarha se videlo da su tenzije među vladikama, nakon burne medijske kampanje, splasle. Nije isto kada se ljudi sretnu oči u oči i kada se nadmudruju preko medija. Mislim da će Sabor proteći u najnormalnijem redu. Naravno, to ne znači da su prilike u Crkvi idealne. Dosta je problema koje treba rešiti, ali klanovske podele nakon izbora patrijarha nemaju više toliko smisla pa ni uticaja, na kraju sada se dele nove karte. Pošto su pojedine eparhije upražnjene, očekivano je da će se Sabor baviti rešavanjem tog problema. Patrijarh Porfirije nikad nije bio neki strog duhovnik. Tako da verujem da će se njegov karakter odraziti i na upravljanje Crkvom. To naravno ne znači da će povlađivati ambicioznim pojedincima, ali znači da će klanovske podele biti značajno umanjene - smatra Injac.

506677_vladike-02-alo-spc_iff.jpg?t=1621262083?t=1621262258958

FOTO: Alo

 

Na Saboru će, očekuje se, biti izabrana najmanje tri nova episkopa za tri upražnjena mesta. Reč je o tronovima u eparhiji valjevskoj, mitropoliji crnogorsko-primorskoj i zagrebačko-ljubljanskoj.

Češljaće se i Temeljni ugovor


Tema sabora biće i Temeljni ugovor o međusobnim odnosima SPC i države Crne Gore, koji bi trebalo da bude potpisan sa vladom Crne Gore najverovatnije posle izbora mitropolita crnogorsko-primorskog.

Taj sporazum bi, kako je ranije najavljeno, trebalo da sa crnogorskim premijerom potpiše patrijarh Porfirije koji je u ranijoj izjavi za Tanjug kazao da je uveren da će potpisivanje Temeljnog ugovora između SPC i države Crne Gore, na osnovu koga će se regulisati odnos države prema SPC u toj zemlji, staviti tačka na nesporazume po tom pitanju.

  

 
 

Mitropolija crnogorsko-primorska nema episkopa od oktobra prošle godine kada je preminuo mitropolit Amfilohije a za administratora mitropolije je postavljen vladika Joanikije, koji važi i za najozbiljnijeg kandidata za mesto novog mitropolita.

Eparhija valjevska je bez episkopa od marta meseca 2020. godine kada je preminuo episkop Milutin, a mesto mitropolita zagrebačko-ljubljanskog upražnjeno otkada je Porfirije izabran za patrijarha.

Ko može postati vladika?

Episkope Sabor bira iz monaškog ili mirskog sveštenstva jednoglasno ili većinom glasova, a potrebno je da Saboru prisustvuje najmanje dve trećine vladika.
Link to comment
Подели на овим сајтовима

У сусрет сутрашњем почетку Св. Арх. Сабора, мали подсетник на то како је на Поукама праћено његово последње редовно заседање 2019.:

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Од кад сам клирик, никад мање вести везано за Сабор него ове године. Мислим или се бар надам да су се многе тензије које су постојале и где смо сви били сведоци, смириле. Избор Патријарха Порфирија је нешто најбоље што се нашој СПЦ десило кроз многе године уназад.

Верујем да неће бити ничега спектакуларног, шта год то значило. И не треба. Доста је било...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ПРЕДСАБОРСКИ PRESS
Јелена Чалија констатује у Политици да су ове године изостале чаршијске приче и медијска артиљерија, као увод у Сабор, свакако зато што се показало да иза изабраног патријарха стоји две трећине архијереја. Од доминантних тема она наводи: положај цркве у ЦГ, Темељни уговор, избор митрополита и канонски поредак у САД, где је оснивањем једночланих (од епископа) корпорација дошло до опасности од отуђења црквене имовине, па и њеног преношења са српског на неког другог титулара. Чалија се позива и на последње саопштење Епархије канадске у коме се наводи да од оснивања СПЦ у Сев. Америци никада до сада није било једночланих корпорација. Против њиховог увођења, наводи Чалија, у Патријаршију је стигло стотине протеста.
Од кадровских питања, Чалија издваја „непријатни" проблем између верника и епископа милешевског Атанасија, који је, наводно, и сам тражио премештај на другу епархију.
Од просветних питања Сабор ће пружити подршку ПБФ, а размотриће могућност уједначавања средњег богословског образовања са државним системом школства, јер су сада Богословије једине средње школе које трају пет година.
Радован Драговић у Новостима, потврђује ранија „сазнања" тог листа да је међу архијерејима закључено да је владика Јоаникије најбољи кандидат за митрополита ЦП. Новости, такође, доносе кратак разговор са деканом ПБФ, З.Ранковићем, у коме се истиче значај благослова Цркве за рад на овом факултету, и наводе упоредни примери из других земаља.
Јелена Тасић у Danasu најзабринутија је за очување саборног духа Цркве, јер по њој патријарх који треба највише да га обезбеди дугује избор већинској струји у епископату предвођеној владиком бачким Иринејем, а са друге стране обећао је тада мањинској струји да ће је поштовати, нпр у избору МЦП. Са треће стране, је притисак власти, који је по Danasovoj аналитичарки ваљда крив што се одустало од устоличења у Пећи на Недељу раслабљеног, а многи би то више волели макар и у скромнијим условима, посебно што се данас обележава и 150 година Призренске богословије. Утицај власти на прилике у Цркви видеће се и кроз састав новог Синода, и кроз будући ангажман на некој епархији, сада викарног епископа Стефана, блиског властима.
Највећи „негативац" у СПЦ, по Чалији, јесте епископ бачки Иринеј, који је, наводно, на Синоду тражио да се казне источно и западно-амерички епископи, Иринеј и Максим, али се томе супротставио патријарх.
У САД ионако, по Тасићки, нема проблема, односно разрешени су под почившим патријархом на Сабору у Клирвотеру.
Уопште, за Тасићку, је једно од најважнијих питања: хоће ли патријарх имати снаге да се у многим питањима одупре ставовима свог духовног оца. Тако би владика Иринеј хтео да постављањем свог викара Исихија за епископа ваљевског стави под контролу Ћелије и Лелић, чиме би потврдио свој јустиновски духовни идентитет, иако је раније говорио да је утицај Порфирија Кавсокавилита утицао на његов "ход другчијим путем од оца Јустина". Тако је Тасићка наставила полемику са епископом бачким око његовог духовног идентитета! (sic!)
Од Тасићкиних бројних информација(?) још је остало да наведем, да је, по њој, патријарх вл браничевском Игнатију нудио кандидатуру за ЗГЉу митрополију, али је владика Игнатије ту кандидатуру одбио.
 
Link to comment
Подели на овим сајтовима

@Поуке.орг инфо Данашњи чланци из Политике, Вечерњих новости и Данаса, нису још на интернету, користио сам Прес клипинг.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ђекна, изгледа, коначно, умрла!

Кривокапић: У најскорије вријеме ћу усагласити датум потписивања уговора са СПЦ

"Његова светост Патријарх српски господин Порфирије и Влада Црне Горе ће у најскорије вријеме усагласити датум потписивања уговора"

Од  ИН4С -  24/05/2021 09:28 П
Patrijarh-Porfirije-Zdravko-Krivokapic-6 Патријарх Порфирије и премијер Здравко Кривокапић

Премијер Здравко Кривокапић најавио је да ће датум потписивања Темељног уговора са Српском православном црквом (СПЦ) бити у најскорије вријеме усаглашен.

 

„Темељни уговор ћу у име Владе Црне Горе потписати са СПЦ. Његова светост Патријарх српски господин Порфирије и Влада Црне Горе ће у најскорије вријеме усагласити датум потписивања уговора“, објавио је Кривокапић на Твитеру.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је у беседи на крају Свете Архијерејске Литургије којом је овог јутра у Спомен храму Светог Саве на Врачару започето заседање Светог Архијерејског Сабора СПЦ, истакао: "Ми смо се сабрали на Сабор Архијереја да бисмо пре свега пројавили и показали јединство наше Помесне цркве, али истовремено, да бисмо, сусрећући се, у Духу Љубави - у Духу Светоме, размишљајући заједно о свим искушењима са којима се суочава Црква наша, заједно доносили решења која нису напросто административна, него су решења у Духу Светоме која имају за циљ да сведоче распетога и васкрслога Христа и да изграђују тело Христово".

Патријарх је додао да то значи Сабори епископа нису попут других сабирања и састанака који се држе у свету: "Саборност је сама природа Цркве - друго име Цркве је - сабор...Сабирамо се око Христа и у Њему, као тело Његово и темељ, суштина, манифестација Цркве као Сабора - као једног организма - јесте Света Литургија коју смо служили и у којој смо нераскидиво показали јединство са Христом, али и јединство међу собом", додао је Патријарх Порфирије, подсећајући да Сабори постоје да би се отклонила свака врста индивидуализма, самовољности, појединачности. Подсетио је да смо испуњени радошћу, али и радосном тугом јер смо изгубили најпре Поглавара наше Цркве, блаженопочившег патријарха Иринеја, као и архијереје: Милутина, Амфилохија и Атанасија: "Не зна се ко је од њих значајнији био за живот наше Цркве и унутар саборног организма Цркве допринео проповеди Јеванђеља и сведочењу Христа".

Радио Слово љубве је преузимао пренос који је вршила ТВ Храм.

О почетку богослужења смо известили на овом линку. Литургијску беседу је произнео Преосвећени Епископ крушевачки г. Давид, а линк ка овој вести је овде.

Фотогалерију можете погледати на линку: http://www.slovoljubve.com/cir/Piclist.asp?showmaster=1&IDAl=233

Извор: Радио Слово љубве

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Guest
Ова тема је за сада закључана и нису омогућени будући одговори.
  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Гост новог издања емисије "Пирг" на таласима Радија "Глас", Епархије нишке, био је катихета Бранислав Илић. Гостујући у емисији аутора Маријане Прокоповић, катихета Бранислав је говорио о недавној посети светињама Митрополије црногорско-приморске и епархија будимљанско-никшићке и захумско-херцеговачке. 
      Повезан садржај:
      Стазама Светог Василија Острошког
      Предавање катихете Бранислава Илића пред ћивотом Светог Василија Острошког: Мисија Цркве у 21. веку

      Звучни запис разговора

      "Ходочашћа су вековима саставни део хришћанског живота. Узмимо као пример Етерију, која је у четвртом веку походила Свету Земљу и оставила нам своје драгоцене путописе, а безбројни су примери оваквих и сличних ходочашћа. И ово моје хођење светињама у походе било је живописно и испуњено великом љубављу, зато је мој путопис са овог вишедневног путовања записан најпре у срцу, а потрудићу се да осећај мога срца поделим и са драгом ми у Христу браћом и сестрама", рекао је катихета Бранислав Илић у уводном делу разговора. 
      Говорећи о својој духовној вези са манастиром Острогом и ћивотом Светог Василија Острошког, новосадски катихета је истакао да је манастир Острог његова друга кућа, јер је од најранијег узраста везан за светитеља Острошког, као и да је наведена духовна веза обострана, јер је благослов Светог Василија Острошког уткан у његово биће. Као ученик београдске Богословије духовно сам стасавао уз омофор Светог Василија који се чува у београдском храму светих цара Константина и Јелене на Вождовцу. То су биле године када ми животне околности нису дозвољавале да одлазим у Острог, али преко тог омофора Свети Василије и његов благослов су били самном. Бројни су примери из мог живота који доказују присуство Светог Василија, али овај ми је посебно драгоцен, рекао је катихета Бранислав, и додао: Свети Василије је својим благословом трасирао пут мог живота и његове молитве су ме упутиле да пригрлим призив Божји и цео свој живот посветим служби Богу. Све је то дело Светога Василија.    
      У осврту на своју недавну посету Црној Гори, гост Радија "Глас" је нагласио да је Црна Гора васкрсла, да је дивна и јака вера тамошњег народа који је истрајао у праведној борби против безаконог закона. Боравећи у Црној Гори учинио сам велику метанију пред тим дивним свештенством и монаштвом, пред тим благочестивим христољубивим светосавским и световасилијевским народом, учинио сам метанију пред митрополитом Амфилохијем, који је иако телом у гробу, делатно присутан у животима свих нас. Учинио сам велику метанију пред свештеним ћивотима, молећи се Светом Василију и Светом Петру Цетињском, да и нама подаре ту тврду Божју веру и снагу љубави, да и ми у овим нашим крајевима будемо делатници љубави и сведоци да је наша вера, вера Васкрсења, истакао је катихета Бранислав. 
      Према сведочанству Бранислава Илића, Свети Василије Острошки је светитељ који збратимљује и угодник Божји који позива на љубав и праштање, јер је својим животом посведочио да је христолика љубав једина мера хришћанског живота. Ми ништа не дугујемо једни другима, једино смо дужни да по примеру Светог Василија имамо љубав једни према другима, и да кроз ту љубав угађамо Ономе који је сушта љубав и чије је друго име управо Љубав, поучио је катихета Бранислав.     
      Гост емисије "Пирг" је на крају говорио о сусретима са архијерејима који Богу и своме роду служе на територији Црне Горе. Он се сусрео са изабраним митрополитом црногорско-приморским г. Јоаникијем на Цетињу, са Епископом буеносајреским и јужно-централно америчким г. Кирилом у Подгорици, као и са изабраним Епископом будимљанско-никшићким г. Методијем у Никшићу. Према речима катихете Бранислава, гостопримство протопрезвитера-ставрофора Слободана Јокића, проф. Александра Вујовића и мр Рада Булајића, доказују да су наведени људи чеда ћивота Светога Василија и настављачи његовог свештеног етоса. 
      На крају овог разговора катихета Бранислав Илић је упутио поруку медијским делатницима и слушаоцима Радија Епархије нишке: "Свима желим да молитве, љубав и доброта Светога Василија буду са свима вама. Да храм који се подиже у Нишу у његову част, што пре засија у пуном сјају, како би као матица сабирао све православне хришћане прелепог Града Ниша, и сведочио велику љубав Светог Василија према вама који живите у Нишу. Будите уверени да је Свети Василије молитвени покровитељ Радија "Глас", зато нека вас његове молитве руководе у вашем делању и мисији, а да ви као чеда Светог Василија знате да никада нисте сами, већ увек под молитвеним покровитељством великог чудотворца Острошког".
       
      Извор: Ризница литургијског богословља и живота
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Љето 1941. - Везани, у колони, један за другим, вођени су наши преци на клање. Никоме криви, никоме дужни. Без кривице пред судовима земаљским и пред судовима Божијим. Криви само зато што су били то што јесу. Криво је било њихово име и њихова вјера. Све остало било је невино, чисто, непорочно... Окончали су свој земљаски ход прекланих вратова, у јамама и јарковима, у безданима и на пољима, а да се једни од других нису могли ни опростили. Мајка није успјела загрлити сина посљедњи пут, ни сестра изљубити брата јединог, а ни сиромашни отац није имао кад помазити босоногу дјечицу... Скончали су као стока, пунећи јаме својим тијелима, заливајући крвљу прашњаве друмове, парајући посљедњим јауком безгласну тишину. Без свијећа, молитве и свештеника, без вапаја најмилијих, прогнани су у вјечност, као свети мученици, да стану пред Лице Господње и да измоле само једно – да их потомци никад не забораве.       

       
      Љето 2021. - Потомци оних истих предака, идући оним истим друмовима али у супротном правцу, јуришају на море, као да им је посљедњи пут. Јуришају да се забаве, да уживају, да троше, да потомцима џелата побољшају туристичку сезону. Газећи гумама врели асфалт, испод којег се, негдје у прашини, скрива скорена крв предака, потомци језде без сјећања, не хајући за оне којих одавно нема, а без којих ни њих не би било, а који су прије осам деценије туда вођени у сурову смрт. Иако пржи јулско сунце, на нашем националном хоризонту одавно је мркли мрак, јер мислимо да свијет са нама и почиње и завршава.           
      Пуна су инострана љетовалишта православних Срба, али је трава до кољена у Јасеновцу, на Гаравицама, на Шушњару, у Ливну, на Бравску, у Јањилима... У овом казивању трава до кољена је метафора нашег заборава, јер нема ко да упали свијећу, нема ко да молитвом раздани мрак у којем јесмо захваљујући своме забораву. Нема никог да пусти сузу јер је унук заборавио дједа, а унука баку. Ови из времена заборавили су оне у вјечности, као да нисмо били и као да опет нећемо бити једно.    
      На развалинама сопствене површности никада нећемо моћи саградити срећу, ни себи ни другима. Одавно смо дигли руке од себе, па данас живимо као они које су наши преци сажаљевали, као они који не знају за себе, своје презиме, свој породични дом. Постали смо избјеглице у сопственој кући, странци у сопственој земљи, бескућници поред прадједовских огњишта, невјерници поред храмова...                        
      До мора се путује дуго, али је тешко издвојити пет минута, стати на Гаравице, Шушњар, Ливно, Бравско и гдје све не и запалити само једну малу свијећу, да се помолимо за претке, да их замолимо да се они помоле за нас, да им покажемо да их нису заборавили они чије рођење нису дочекали. Док се не научимо да памтимо оне који су живот дали да бисмо ми постојали, ништа нам неће бити благословено.           
      И није проблем одлазак на море, као ни то што добрим дијелом захваљајући нама живе потомци џелата наших предака, већ је проблем што ми не памтимо претке, а са заборавом тумарамо кроз свијет, не знајући ни куда ни коме идемо.
      И љето 2021. године једнако боли као и оно осамдесет година раније. Можда још и јаче, јер потомци, са факултетским дипломама, добрим аутима и солидним животом, нису надрасли своје неписмене и сиромашне претке, који су у сваком тренутку и на сваком мјесту знали памтити оне што су свијетом ходили прије њих.   
      Неће нас уништити други, уништићемо сами себе – заборавом!
       
      Епископ бихаћко-петровачки и рмањски Сергије
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Ове године се навршава двадесет година од упокојења наше истакнуте црквене личности - др Саве Вуковића, Епископа шумадијског (1977-2001). Тим поводом, Издавачка установа Епархије шумадијске Каленић објавила је публикацију Владика шумадијски Сава Вуковић, Споменица 2001-2021.
      Ова, по свему, репрезентативна Споменица, обухвата пет целина, праћених мноштвом фотографија и илустрација, кроз које се приказује рад овог знаменитог архијереја друге половине XX века. Како би читалац стекао целовиту слику о епископу Сави, галерије фотографија настоје да хронолошки прикажу његову делатност – почев о најранијих дана па све до упокојења.
      Како је наглашено у Предговору, наслови целина представљају речи Светог Писма које уз садржај прилога који се објављују образују “ваљану слику о оном што је Владика био, али и шта пише у овој књизи”. Такође, ради лакшег разумевања појединих делова, уредник Споменице проф. Негослав Јованчевић давао је кратка објашњења, смештена у угласте заграде.
      У уводној речи, Његово Ппреосвештенство Епископ шумадијски г. Јован је нагласио велику прегалачку делатност блаженопочившег владике Саве који је као чувар ризнице Предања хришћанске Цркве настојао да на сваком месту проповеда реч Јеванђеља. Као његов наследник на катедри Епархије источноамеричке и канадске, епископ Јован је истакао да је траг владике Саве на америчком континенту помогао да се тамошња црквена заједница што више учврсти. Такође, уводна реч владике Јована говори нам о Сави Вуковићу и као предводнику богослужбене обнове: Као што је говорио да је богослужење жила куцавица црквеног живота, волео је да каже како се теологија најбоље учи за певницом и да је химнографија најбољи катихизис.
      Завршавајући своју реч, епископ Јован се са захвалношћу обратио свим пријатељима Шумадијске епархије који су дали допринос објављивању ове Споменице, а нарочито упокојеном проти Сави М. Арсенијевићу: Сећамо се и блажене успомене проте Саве М. Арсенијевића и жалимо што неће дочекати да види завршену ову књигу – ето, ово је готово једино његово незавршено дело у Цркви од многобројних које је на славу Господа успешно окончао.
      Прва целина обухвата текстове који су потписани под именом Рајка Обрадовића. Сабрани на једно место, ови прилози представљају текстове периодично објављиване у часопису Каленић. Уредничка напомена нам говори да су прилоге за часопис у почетку слали сарадници владике Саве у Америци, међутим, међу њима се по први пут појавило име Рајка Обрадовића.
      И када се током припремања ове Споменице почело постављати питање ко је Рајко Обрадовић, њен иницијатор блажене успомене прота Сава Арсенијевић ово питање је упутио и протојереју ставрофору Драгославу Степковићу, двадесетпетогодишњем главном и одговорном уреднику Каленића и блиском Владичином сараднику у Крагујевцу. Добио је одговор да је владика Сава своје прилоге потписивао псеудонимом Рајко Обрадовић.
      Будући да се време настанка часописа Епархије шумадијске поклапа са временом чија је идеологија бурно потресала Српску Цркву, јављали су се многи непријатни гласови против развоја овог црквеног гласила. Знајући да ће доста младих читалаца у својим рукама имати Каленић, владика Сава је настојао да пошаље и своју реч, остајући анониман. Управо са том намером, пишу се и објављују прилози Рајка Обрадовића који ће сада први пут бити читани са свешћу ко је њихов прави аутор. Стил ових прилога не користи се класичном методологијом научних радова, већ се покушава да се специфичним литерарним жанром – на граници између литературе и есејистике – пренесе основна мисао задате теме.
      Након прве целине и галерије фотографија, следи поглавље под називом: Ово је истинита реч и достојна свакога примања (1Тим 4, 9) – владика Сава у Цркви, о људима Цркве, књигама и друштвеним односима. Иако већ објављени под његовим именом, ови прилози због своје скрајнутости нису добили заслужену пажњу. На овај избор проповеди, програмских начела Цркве, подсећања на узоре, апела за достојанство Цркве у друштву, али и објављивања личног става о многим питањима, надовезује се даљи ток Споменице у којем се разматрају области црквеног и друштвеног живота којима се бавио Владика Сава, истакнуто је у уредничкој напомени. Међу овим прилозима, могу се пронаћи проповеди са освећења храмова, посмртна слова, чланци историјске тематике...
      Треће поглавље не само што сликовито описује аутентичнан лик епископа Саве, него представља и вредан историјски извор, чији ће значај временом расти. Ради се о личној преписци Владичиној са другим епископима Српске Цркве. Ова трећа целина уједно представља и завршетак директне писмене речи самог епископа Саве. На основу његове сачуване заоставштине, приређивачи Споменице су направили избор писама, који на репрезентативан начин говоре о владици Сави. Правећи избор и прегледајући неколико стотина писама, приређивачи су могли да примете да се међу њима налази свега неколико које је лично владика Сава писао. Већина писама је упућена њему. Међу његовим коресподентима налази се тадашњи патријарх Герман, затим митрополит Дамаскин Грданички, епископи Василије Костић, Симеон Злоковић, Павле Стојчевић, Јован Велимировић... Епископу Сави пишу старија сабраћа и по годинама и по посвећењу. Међутим, то се ниједног тренутка не осећа, он је увек за све меродаван да одговори на многа питања, очигледно је да се о много чему очекује његова реч и његов суд, појашњава уредник.
      Четврта целина описује 17. јун 2001. године – моменат када је Епархија шумадијска, упокојењем њеног другог Епископа, на кратко остала удова. На сахрани епископа Саве су говорили многи угледни људи, попут Митрополита солунског Теоклита и представника највиших научних и световних институција, попут академика Василија Крестића, др Данице Петровић и др Влатка Рајовића, тадашњег градоначелника Крагујевца. Сви њихови говори чине садржај четвртог поглавља.
      Завршна целина Споменице носи наслов: Плодови кроз Исуса Христа, на славу и хвалу Божију (Флп 1, 11). Архипастирски и научни рад Епископа Саве. Њен садржај чине прилози које су слали пријатељи и сарадници владике Саве и који су настојали да што верније прикажу његову делатност. Радови који се налазе у овом поглављу анализирају све области којима се Владика бавио, почев од административног рада на упражњеним парохијама, преко огранизације Цркве у Америци, до литургичког и просветног доприноса и многих других. Међу ауторима ових прилога налазе се др Предраг Пузовић, др Станимир Спасовић, др Милосав З. Ђоковић, др Ненад С. Милошевић, Епископ нишки Арсеније, др Ненад Ристовић...
      Ова књига Издавачке установе Каленић поново нас подсећа на светли лик епископа др Саве Вуковића и прегалаштво које је он остваривао у свим сегментима рада којим се бавио. Чак и после двадесет година од његовог упокојења, Епархија шумадијска и цела Српска Црква живо се сећају његовог боравка међу нама. Сви његови пријатељи и верни сарадници могу поуздано закључити: Такав нам архијереј требаше (Јев 7, 26).
       
      Владимир Марјановић
       
      Извор: Епархија шумадијска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Оно што у потпуности оповргава њихове тврдње јесте то што ни у Латинској Цркви, на коју се они, тобоже, позивају, после речи Господњих не изостају молитве за освећење Дарова. Превидели су то зато што они не упућују молитве одмах после речи Господњих и зато што не траже изричито освећење Дарова и њихово претварање у Тело Господње, него користе друге изразе који ка истоме воде и исти смисао имају.     2. Која је то молитва? Заповеди да уздигнути буду ови Дарови руком анђелском на Твој наднебесни Жртвеник. Нека нам кажу, дакле, шта значе речи: да уздигнути буду ови Дарови! Молим ли се овим речима за просторно премештање Дарова са земље и доњих простора на небо, или за промену њихове вредности – од онога што је ниже ка ономе што је узвишеније?   Ако је реч о овоме првом, каква нам је корист од такве молитве која тражи да буду узети од нас свети Дарови за које се молимо и верујемода су са нама онако како је Христос са нама „у све дане до свршетка века“! Ако знају да је то Тело Христово, како онда не верују да је оно истовремено и са нама, и да је изнад небеса, и да седи са десне стране Оца, на начин који је само Њему познат? Како би нешто што још није постало наднебесно, могло бити наднебесно Тело Христово? И како ће руком анђелском бити уздигнуто оно што је изнад сваког началства и власти и силе, и што је изнад сваког имена?   4. Ако се, опет, моле за некакву промену вредности набоље, не знам како ће избећи крајњу хулу, јер знају да је то Тело Христово, па ипак верују да ће доспети до нечег бољег и светијег?   5. Отуда је јасно да они знају да су то хлеб и вино који још увек нису примили освећење. Због тога се моле за њих имајући на уму да је Даровима још увек потребна молитва, и моле се да ови буду уздигнути јер се још увек налазе доле и нису жртвовани, те помињу Жртвеник како би овибили положени на њега и принесени на жртву. За то је потребна и рука анђела, јер друго свештенство, ово човечанско, како вели божански Дионисије, не може без помоћи првога, анђелскога свештенства.   6. Ова молитва нема за циљ ништа друго до претварање Дарова у Тело и Крв Господњу. Јер, зацело, не треба мислити да је Жртвеник, на коме треба принети жртву, некакво место на небу које је посвећено Богу. Тако се не бисмо умногоме разликовали од оних који су говорили да је у Јерусалиму или на Самаријској гори место где треба да се клањају Богу. Али, пошто је, по блаженом Павлу, „један Бог, један и посредник између Бога и људи, Исус Христос“, само је Спаситељ Тај Који нам је у свему истински посредник и Који нам доноси освећење. Кроз шта то Он посредује и освећује? То је свештеник, свети Принос, Жртвеник… Јер, и Жртвеник, према речима Господњим, освећује жртву: „Жртвеник, који дар освећује“.   7. Према томе, пошто је само Христос Тај Који освећује, само Он може бити Свештеник и жртвени Принос и Жртвеник. Да Христос заиста јесте Свештеник и жртвени Принос, Сам је то рекао: „Ја посвећујем себе за њих“. А да је Он и Жртвеник, о томе сведочи преблажени Дионисије: „Исус, богоначално посвећење божанских духова, јесте наш пребожанствени Жртвеник, којему, сагласно са речима Писма, приступамо и посвећујемо се, и на тајанствен начин предајемо као жртва паљеница. Осмотримо својим натприродним очима тај пребожанствени Жртвеник“.   8. Свештеник се, дакле, моли да свети Дарови буду узнесени на тај наднебесни Жртвеник, што значи да буду освећени, те да буду претворени у само наднебесно Тело Господње а да притом не мењају своје место нити да са земље пређу на небо, јер видимо да су они и после молитве пред нама као што су били и пре ње. Пошто Жртвеник освећује Дарове који су на њега положени, молити се за њихово освећење исто је што и положити их на Жртвеник.   9. Какво је то освећење којим Жртвеник освећује? То је освећење принесених Дарова;оно којим је Сам Свештеник (= Христос) осветио Себе тиме што је принео Себе Богу на жртву. 10. Но, пошто је Он Сам и Свештеник, и Жртвеник, и жртвени Принос, то је као да су они свети Дарови освећени од стране онога Свештеника, да су претворени у онај жртвени Принос и да су положени на онај наднебесни Жртвеник. Због тога, ако си молитвено заискао једно од ово троје, заискао си све и добио си оно што иштеш, односно принео си жртву.   11. Гледајући на Христа као на жртвени Принос, ваши свештеници се моле да свети Дарови дођу на оно место, односно на наднебесни Жртвеник, молећи се другачијим речима и појмовима за оно исто за шта се и ми молимо. Због тога наши свештеници, пошто се помоле да се свети Дарови претворе у божанско Тело и Крв, кад помињу наднебесни Жртвеник, не ишту у молитви да Дарови на њега буду узнесени, него пошто су они тамо већ узнесени и примљени, моле се Богу да нам као уздарје пошаље благодат и дар Светога Духа. За принесене и освећене часне Дарове, каже свештеник, Господу се помолимо. Да се освете? Свакако да не, јер су већ освећени, него да буду нама на освећење; да Бог, осветивши Дарове, кроз њих освети и нас.   12. Очито је, дакле, да омаловажавање молитве за освећење Дарова, која се упућује после речи Господњих, није став Латинске цркве у целини, већ само појединаца, и то малобројних и склоних новотаријама, који су јој и по другим питањима наносили штету; то су људи који ништа друго не ишчекују „него да што год ново говоре“.   Свети Никола Кавасила "Тумачење Литургије"
×
×
  • Креирај ново...