Jump to content

Предложите тему за разговор у некој од предстојећих емисија


Препоручена порука

Мене би за почетак занимало неколико тема:

- однос хришћанства и античке културе са посебним освртом на философију стоицизма

- разне врсте прелести, њихово препознавање и сузбијање/лечење

- смирење, кеноза, сиромаштво духа

 

Шта би занимало Вас?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Владика Николај и богомољачки покрет између 2 рата нпр.

Остао сам запањен, када сам недвно чуо колики је број људи присуствовао неким скуповима. Схватио сам да ништа не знам о тој теми.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Додао бих и ово:

- хришћански одговор(и) на питање односа етике и естетике

- Исусова молитва и трезвеноумље

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Занимају ме разне теме, али једна која ми се провлачи ових дана би била отприлике ова:

Животиње у Хришћанству, кроз Свето Писмо од постанка свијета до данас, па символика животиња које су повезане са јеванђелистима и за крај хришћани и животиње данас (како треба да се понашамо према њима, зашто их нам је Бог дао, зашто поједини свештеници говоре да животиње не смију бити у кући у којој су иконе, има ли икаквих основа да се мисли да оне онечишћују простор... И за крај можда друга страна медаље - да ли људи па и хришћани од својих кућних љубимаца праве својеврсне идоле) Вјерујем да би емисија на ову тему могла бити занимљива. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 8.5.2021. at 0:09, Иван Ивковић рече

Мене би за почетак занимало неколико тема:

- однос хришћанства и античке културе са посебним освртом на философију стоицизма

- разне врсте прелести, њихово препознавање и сузбијање/лечење

- смирење, кеноза, сиромаштво духа

 

Шта би занимало Вас?

Све три су јако занимљиве теме. @Вукашин је такође да добру тему. На његовом трагу, волео бих да се покрене тема која би се бавила мученицима из нашег српског рода од Сурдуличких до Глинских, и како развити њихов култ у нашој Цркви. Поводом тога сматрам да би бар Јасеновачки мученици требали имати црвено слово у нашем календару.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
On 8.5.2021. at 0:09, Иван Ивковић рече

- разне врсте прелести, њихово препознавање и сузбијање/лечење

И мене би ово јако занимало, само што сумњам да би се могло покрити једном емисијом. Али, рецимо, да се свакој врсти прелести да засебан простор и обради детаљно; мислим да би било веома корисно.

Била је већ емисија о повратку младих у цркве, али верујем да би засебна тема о уопште повратку народа у цркве била такође корисна. Емисија која би се бавила повратком, за почетак, поверења у институцију цркве. Знам људе, и атеисте (што сам и сам био до релативно скоро) и оне који ”верују” али нису успели то да вербализују/осмисле, који веру нераскидиво повезују са СПЦ и не могу да замисле себе као део тога док год СПЦ не нађе такав модел понашања према својим представницима који су посрнули (како правно/кривично, тако и морално) који ће недвосмислено показати тежњу ка некој врсти правде. Већина људи свесно или подсвесно ”осећа” да је видљива и опипљива стварност само део нечег већег, али им ово горе поменуто смета да потраже одговоре у православљу. Могао бих много више да пишем на ову тему, али није ово место за то; надам се да је предлог довољно јасан.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      У педесети дан након Празника над празницима, а у десети дан по празнику Вазнесења Господњег, богослужбено се прославља празник силаска Светога Духа на Апостоле – Света Педесетница. После пасхалног богослужења које представља славље над слављима, богослужење Свете Педесетнице обилује посебним благољепијем, дивном и наханутом химнографијом, али и јединственим особеностима, од којих посебно место заузима Педесетничко вечерње. О наведеним особеностима овог пресветлог празника разговарали смо са катихетом Браниславом Илићем, аутором специјалне емисије серијала Богослужбене особености Великих празникâ. Емисију водила: Драгана Машић.
       
       
      Извор: Радио Беседа
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Препрослављен јеси Христе Боже наш, као светиљке на Земљи утврдио си оце наше, и њима као истином вере све нас учиш: Многомилостиви слава Теби. (тропар)

       
      У седму недељу по Пасхи Господњој, а у попразништву празника Вазнесења Господњег вршимо богослужбени спомен на 318. светих Отаца Првог васељенског Сабора одржаног за време светог цара Констанстина 325. године у Никеји.
      У  последњу недељу пред празник свете Педесетнице, Црква је богомудро установила да се савршава молитвени спомен на све свете Оце Првог васељенског сабора који су у борби против погубне Аријеве јереси себе уградили у вечност прослављајући Бога, да би и Господ њих прославио. У синаксару овог недељног дана читамо да се ово празновање не налази случајно између Вазнесења и Педесетнице, јер Свети Оци поред велике победе Православља над Аријевим погрешним учењем, прославише Бога и формулисањем првог дела Символа вере.
      У богослужењу ове седме недеље по Пасхи, молитвено се велича Први васељенски сабор, али и 318. светих Отаца овог сабора који се у служби називају Христовим усрдним проповедницима и бранитељима еванђелске истине и учења Цркве Христове. У једној од познатих стихира „Свјатих Отцев лик…ˮ коју појемо на јутрењу ове недеље, Свете Оце називамо многосветлим звездама, необоривим кулама Сиона, миомирисним рајским цветовима, похвалама благословеног града Никеје, као и украсом васцеле васељене.
      Проповедање Апостола, оци догмата, у Цркви сте једину веру запечатили, јер сте одећу истине носили, исткану од богословља са Неба, уздижући и славећи велику тајну побожности. (кондак)
       
      Аутор емисије: катихета Бранислав Илић

      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Празник Вазнесења Господа нашег Исуса Христа, прославља се у четрдесети дан по Пасхи. У овом пресветлом празнику бивају испуњени и употпуњени сви празници домостроја нашега спасења, почев од Рождества Христовог, па до распећа и Христовог славног Васкрсења. О Празнику Вазнесења Господњег и о његовим богослужбеним особеностима, разговарали смо са катихетом Браниславом Илићем, аутором специјалне емисије серијала Богослужбене особености Великих празникâ. Емисију водила: Драгана Машић.
       
       
       
      Извор: Радио Беседа
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У шесту недељу по Пасхи богослужбено се сећамо исцељења слепорођеног човека, савршавамо спомен на ово Христово чудо које је описано у Јовановом еванђељу.

       
      У еванђелској перикопи овог недељног дана читамо како је Господ наш Исус Христос исцелио слепорођеног човека, показујући и потврђујући тако своју славу. Господ није обновио само његов телесни вид, Он није излечио само један болестан орган, већ је подигао потпуно атрофиране очи из ништавила слепила. Господ наш даје светлост човеку који од рођења није знао ни за шта осим за мрак. Син Божји узима блато и меша га са својом пљувачком, и тиме понавља и обнавља чин стварања, како је описан у Старом Завету: „Господ Бог створи човека од праха земаљског“ (1. Мојсијева 2, 7).
      бањи Витезди, Исус исцељује раслабљеног непосредно и лично, и он се исцељује и опоравља самом речју Господњом. У Силоамској бањи – светом месту где су свештеници организовали поворке поводом празника Шатора, дешава се нешто супротно. Исус шаље слепог човека у бању да се умије и завршава своје дело, упућујући човека да се подвргне обреду очишћења.
      Богослужење овог недељног дана и сва химнографија ослања се на еванђелску перикопу, подсећајући свакога од нас да за своја искушења и страдања никада не ропћемо већ да са вером, надом и љубављу корачамо путем спасења. Као што је Христос исцелио физичке очи слепорођеном, тако непрестано исцељује и просветљује наше духовне очи. Овај догађај исцељења слепорођеног прославља се три дана, тј. до празника Вазнесења Господњег који прослављамо у четвртак ове шесте седмице по Пасхи.
      Ослепљен духовним очима, прилазим Ти Господе Христе, као слепи од рођења, и у покајању Ти кличем: Ти си онима у тами Пресветла Светлост! (кондак)
       
      Аутор емисије: катихета Бранислав Илић

      Извор: Инфо-служба Епархија бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Равноапостолни светитељи Константин и Јелена прославише Господа безбројним богоугодним делима која су златним словима записана у историји свете Цркве, међу овим делима посебно место заузима Mилански едикт 313. кодине, којим је у духовном и телесном смислу престало гоњење хришћана, а хришћанска вера проглашена за слободну.

       
      Значај светог цара Константина исказан је и сазивањем Првог васељенског сабора у Никеји 325. године на коме је осуђено јеретичко учење презвитера Арија, али и на коме је састављен први део Никео-цариградског символа вере.
      У химнографији појемо да је до доласка Константиновог Црква Христова била разапета, а да је његовим доласком доживела свој препород. У једној богослужбеној песми богонадахнути црквени песник је записао да је трудом и добротом равноапостолног цара Константина после Миланског едикта засијало сунце радости, весеља и празновања за све хришћане.
      Прославимо верни Константина и његову мајку, јер су Давида и његове речи послушали, па су тросложни крст од кедра, певка и чемпреса пронашли; спасоносна страдања на њему су следовали и целој Јудеји објавили, а народ поучили о великом оправдању, јер из зависти и мржње сакривен беше, али су га ови свети нашли и показали, и зато су над свима пободоносни постали, јер су ксрт као непобедиво оружије носили, као знак узвишени и силно у борбама. (Икос празника) 
       
      Аутор емисије: катихета Бранислав Илић


       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
×
×
  • Креирај ново...