Jump to content

Препоручена порука

Već sam započela jednu temu koja nije ni malo vedra. Od srca sam zahvalna svima koji su mi odgovorili.
Illuminated, Fsa, Dragiša, Đorđe, Čunga Lunga, Miloš, Orion, Biljana, Jana (praštajte ako nekog nisam pomenula) sve bih vas zagrlila. Dajem časnu reč da na ovoj neću da mračim.

Kao za forumsko ime, inspiraciju za naslov teme našla sam u drugom činu moje najdraže opere. Tako bih uobličila mesto gde bih bežala od svakodnevne vreve, ovde virtuelno, a u stvarnom svetu nedaleko od Valjeva (na slici je okolina Pariza).

Trudiću se da ovde pišem o onome što me inspiriše i pokreće napred.

d-une-ile-boutique-hotel-batisse.thumb.jpg.6119e9a1653d488bb4e5cf33503b26cb.jpg

izvor za sliku

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 34 минута, Violetta Valery рече

Već sam započela jednu temu koja nije ni malo vedra. Od srca sam zahvalna svima koji su mi odgovorili.
Illuminated, Fsa, Dragiša, Đorđe, Čunga Lunga, Miloš, Orion, Biljana, Jana (praštajte ako nekog nisam pomenula) sve bih vas zagrlila. Dajem časnu reč da na ovoj neću da mračim.

:aplauz:   :bighug:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Puno su mi značila predavanja oca Aleksandra. Neka sam saslušala više puta, naročito ono o posrnuloj evlaviji. Našla sam se u njemu jer imam velike sklonosti ka fantazijama.

Posle ovoga, reč "religija" ne koristim da opišem svoju veru. Izbegavam je kao psovku.

Kao signal provučen kroz neadekvatan filter, lišen suštine, postaje naša vera kada se svede samo na one vidljive radnje i običaje. Nije mi toliko tragično kada za "religiju" čujem od ateista i sociologa, koliko kada drugi verujući tako opisuju našu veru.

Religija su Bog i vera spakovani u kutiju i sklonjeni do praznika ili formalnog povoda da se navrati do hrama, radi krštenja, venčanja, baš kao kutija sa ukrasima za jelku.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 часа, Violetta Valery рече

Religija su Bog i vera spakovani u kutiju i sklonjeni do praznika ili formalnog povoda da se navrati do hrama, radi krštenja, venčanja, baš kao kutija sa ukrasima za jelku.

Једноставнију и тачнију дефиницију религије још нисам чуо. Ја бих само додао да ту кутију са украсима користимо и без формалног повода, па на литургију редовно долазимо већ украшени том својом религијом, као да у Цркви нити има шта да примимо, нити примамо. Него смо, ето, позвани ту да принесемо те украсе, што смо сами исфабриковали као истину вјере. А тако и Христа фабрикујемо, као истину коју посједујемо.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...

Tužnija mi je ova pesma

nego treći čin Traviate. Jedna ovozemaljska veza sasečena i otuđenje gde je bio začetak ljubavi, nasuprot telesnoj smrti koja je nemoćna da raskine vezu gde ima Boga.

Цитат

If some young girl
in the flower of life
should give her heart to you -
marry her - I wish it.
Then give her this portrait:
Tell her it is the gift
of one who, in heaven among the angels,
prays for her and for you.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

pošto ovo odavno nema veze sa naslovljenom teme evo da i ja dam svoj mali doprinos:

kaže meni jedna žena, ja se nikada u životu nisam oznojila, jednostavno ne mogu da se oznojim.... odemo mi u jednu salu sa tatamijem i krenemo da se dodajemo iz sedećeg položaja sa loptom "medicinkom", pošto smo se dobro rasšrafili pokušavajući da uhvatimo bočne ne uhvatljive lopte krenemo takođe iz sedećeg položaja nogama da ispisujemo brojeve 1-20 tri puta, na kraju prošpartamo salom pačijim hodom tako da se na kraju pravca urade po 3 gušterska poskoka....

za pola sata bili smo mokri do gole kože i urlali od smeha...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 56 минута, Violetta Valery рече

Stvarno sam htela da se suzdržim tužnih tema.

upravo zato sam naveo proveren antidot na koji ne postoji imunitet (zagarantovan efekat 100%):

On 14.5.2021. at 8:56, dragisa рече

za pola sata bili smo mokri do gole kože i urlali od smeha...

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
  • Сличан садржај

    • Од IVIandek,
      Kakvo je vase misljenje o zivotu na selu po uzoru na nase pretke? Kolika je trenutna zelja mladih da zapocnu svoj zivot van grada?
       
       
      Послато са iPhone користећи Pouke.org мобилну апликацију
    • Од Trifke,
      Ovu je molitvu napisao Sv Franjo Asiski
      Gospodine,
      Učini me oruđem mira:
      Gdje je mržnja, da donosim ljubav.
      Gdje je uvreda, da donosim praštanje.
      Gdje je nesloga, da donosim jedinstvo.
      Gdje je zabluda, da donosim istinu.
      Gdje je sumnja, da donosim vjeru.
      Gdje je očaj, da donosim nadu.
      Gdje je tama, da donosim svjetlo.
      Gdje je žalost, da donosim radost.
      Gospodine,
      daj da se ne brinem toliko
      da budem utješen, nego da tješim;
      da budem razumljen, nego da ja druge razumijem;
      da budem ljubljen, nego da ja ljubim.
      Jer, tko sebe daruje, taj se prima;
      tko sebe zaboravlja, taj sebe nalazi;
      tko prašta, bit će mu oprošteno;
      tko sebi umire, taj se rađa za vječni život.
       
      Licno mislim da bi svaki dan ako nista drugo ono trebalo da malo razmislimo o recima ove molitve! 
    • Од АлександраВ,
      ...u jednom selu živi jedan seoski pas.
      Živi u prevrnutom gvozdenom buretu, pored obora za svinje već deset godina.
      Od kada je kao štene zalutao u to dvorište, a neki nepoznati ljudi ga vezali lancem oko vrata, i u gvozdeno bure ubacili balu slame, ništa značajno se nije desilo.
      Ništa značajno narednih deset godina.
      A, da. Jednom je pokidao lanac i rastrčao se po dvorištu.
      Skoro ceo sat je bio slobodan. Trčao je i trčao presrećan. A onda je došao gazda, vezao ga ponovo i tako izlupao jednim kolcem da je narednih meseci samo noću izlazio iz bureta.
      Ma, voli on svoga gazdu. Svaki pas voli svoga gazdu.
      Polomljena rebra su brzo zarasla, posekotine na stomaku i nogama takođe. Jedino ova brazgotina na čelu je baš mnogo pekla i bolela.
      Ma, voli on svoga gazdu.
      Kada gazda dođe pijan noću iz sela, pas ga veselo pogleda i tiho zacvili, zna da ne sme da laje jer to iznervira gazdu pa ga on bije i šutira. Samo ga veselo pogleda i tiho zacvili...
      Dobar je njegov gazda. Svakog jutra mu baci parče suvog hleba i sipa mu vode u prljavi izbušeni aluminijumski lavor. Onda mora brzo da pije jer voda odmah iscuri kroz rupe na lavoru, a do sutra treba izdržati. Zimi i nije strašno, ali leti je baš nezgodno, kada su velike vrućine.
      A svake godine kada je slava, poneka kost od pečenog praseta stigne i do njega. Kako je to lepo i ukusno. Koji je to doživljaj. Jeste da je jednom godišnje, ali vredi čekati.
      Nekada je neka devojčica sa roditeljima dolazila kod gazde u goste, ne često, dva, tri puta godišnje. Izašla bi iz kuće, prišla mu i malo ga mazila po glavi. Kako mu je to prijalo. Kako je tada bio srećan. Posle toga bi noćima sanjao devojčicu i njene nežne ruke. Ali zadnjih godina ona više ne dolazi. Verovatno je porasla i otišla u školu...
      Lanac mu se duboko urezao u vrat, dlaka ućebala. Sve teže je podnosio hladne zime i prevruća leta...
      Kada bi...
      Kada bi bar jednom mogao da se rastrči, da skine lanac sa svoga vrata i da trči, trči, trči...
      Kada bi...
      Kada bi bar jednom mogao da pojuri mačke koje ga izluđuju prolazeći na samo metar od njega i ne reagujući na njegovo režanje i lajanje...
      Kada bi mogao da se jednom u životu okupa i uredi, da bude čist i lep...
      Kada bi bar jednom mogao da pije vode koliko mu volja...
      Kada bi...
      Kada bi mogao bar jednom da obiđe komšijske kuje čiji glas godinama sluša ,a nikada ih nije video...
      Kada bi...

      Ivan Mijailović     https://www.facebook.com/photo.php?fbid=1537861316266339&set=a.873091576076653.1073741829.100001274579150&type=3&theater
    • Guest
      Од Guest,
      У пропутовању кроз Србију, отац Раде није могао а да не посети Епископа ваљевског Господина Милутина, под чијом је пастирском палицом у Аустралији служио Богу више од три године, у време када је Епископ Милутин био Епископ Епархије аустралијско-новозеландске. Због великог залагања на оснивању Колеџа Светога Саве у Сиднеју, Епископ Милутин одликовао га је напрсним крстом. Његове заслуге су велике и на пољу парохијског деловања, рада са омладином и одраслима и рада на украшавању унутрашњости храма.
      У резиденцији Епископа Милутина, прота Раде је у домаћој атмосфери, наздрављајући онако како то Срби чине, провео једно пријатно поподне разговарајући и присећајући се времена када је Владика Милутин био у Аустралији. Православље Србије и Ваљева прота Раде је доживео на најбољи могући начин у друштву Епископа Милутина који му је приближио домаћи дух наше вере.
      Видевши капелу Светог Јована Крститеља у Двору Владике Милутина, као и друге светиње, прота није скривао своје одушевљење фрескописом и другим лепотама. Када се томе дода и лепо осећање које је доживео у присуству браће у Христу, овај Божији дан, као ново искуство православља, прота Раде ће понети у Аустралију, и надамо се, пренети нашим Србима на том континенту.

      Саша Максимовић, ђакон


      Извор и фотогалерија: Епархија ваљевска
    • Guest
      Од Guest,
      Када говоримо о Православљу ваљевског краја, не можемо а да не поменемо светитеље, Николаја и Јустина, и не можемо ништа да кажемо а да не посетимо манастир Ћелије, Лелић, Пустињу као и остале манастире Епархије ваљевске. Увек када се помене наш крај има се на уму један од ових светитеља и манастира или се размишља о свима њима заједно. Зато је народ с правом ваљевски предео крстио именом српска Света Гора. А да ли је ово обележје нашем крају прилепљено због светости људи и места, сами можемо проценити када се ближе упознамо са још једном светињом смештеном у долини реке Градац.
      Темељи цркве смештене на каменом гребену у кањону реке Градац, изнад Шареног платна а између Ћелија и Лелића, по археолошким претпоставкама потичу из времена 4 – 6. века. То је хришћанска црква са епископским престолом саграђена у саставу утврђења изнад којег се налазило насеље. Почетна фаза ископавања на основу много знакова даје нам одређене смернице по којима то утврђење може да буде средњевековно насеље Градац. Према неким теоријама становници овога насеља утицали су на утемељење града Ваљева. Зашто је на тако неприступачном месту саграђено утврђење, црква и цео град, може се претпоставити: ради успешније заштите од напада непријатеља и економије, ако се узме у обзир близина римског пута који је пролазио испод града кањоном реке Градац, чији су остаци сачувани на неколико места. Но не би требало нагађати јер археолошка истраживања још немају коначне резултате, него се задржимо на ономе што је видљиво и јасно. Посматрајући сачуване делове темеља цркве најјасније се може приметити епископски престо у олтару и сам олтар чији је облик видљив сваком оку. На северној страни су остаци зида који се простире дуж брода цркве као и нешто мање очувани делови јужног зида. Црква је окренута ка истоку а одмах до јужне стране је дубока литица кањона Градца.
      Значај ове цркве је велики за Ваљево. Ако би се показало да су претпоставке археолога тачне, онда би ова црква као најстарија, не само у Ваљеву него и у целој Западној Србији, била темељ наше Епархије. То би било историјско сведочанство да нисмо сви били пагани до 9. века него да је и пре тога Хришћанство било присутно на нашем терену. Зато је данас, 02. октобра 2012. године, много векова касније, цркву у којој је служио и на престолу седео за сада непознати епископ, посетио Епископ ваљевски Господин Милутин. Попевши се од реке Градац до у саму цркву на врху гребена, Владика Милутин је прошао тешко проходним путем којим се пре много векова пео народ на челу са Епископом како би принели своје дарове Богу и причестили се Христом за вечни живот. Замишљајући литургијско сабрање хришћана у време римског многобоштва на тим просторима, Владика Милутин је пожелео да се то место оживи и то на једини могући начин: да се на остацима темеља сазида црква, а док се то не деси, да се што је могуће пре, ових дана, одслужи прва Архијерејска Литургија после много векова. То би било прослављање Бога који није дао да народ Божији заборави место где се некада налазио храм и који није дозволио да остане под земљом.
      Након обиласка ове светиње која је промислом Божијим васкрсла испод вековних наслага земље и камена да светли свету, Владика Милутин је обишао крајолик и осетио благодат, слободно можемо рећи, нетакнуте природе (на цивилизацију подсећа само дрвена кућа која је саграђена у близини) дуж корита реке Градац. Чиста вода која се може пити, позната у свету по аутохтоној врсти пастрмке која је заштићена законом, Божији је дар земљи и људима и зато би је требало сачувати, што је на делу показао чувар Еколошког друштва „Градац“ са којим смо остали у кратком и пријатном разговору.
      На крају овог лепо проведеног дана у близини светиње у природи која обнавља тело и дух и која својим кристално чистим изгледом говори о мудрости Божијег стваралаштва, може се закључити да се тој мудрости која је савршена у својим делима, може само придодати звук црквених звона која ће се, благословом и трудом Владике Милутина и верног народа а по Божијем допуштењу, поново чути из обновљене светиње са брда изнад реке Градац.

      Саша Максимовић, ђакон


      Извор и фотографије: Епархија ваљевска
×
×
  • Креирај ново...