Jump to content
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr
Quora StumbleUpon Banana Lime Leaf vKontakte Sky Blueberry Slack Watermelon Chocolate Steam Black Facebook Tumblr

Придружите се нашој ВИБЕР ГРУПИ на ЛИНКУ

Guest Alefshin

Православно учење о сујеверју , астрологији, врачању, магији и лажним пророцима

Оцени ову тему

Recommended Posts

Guest Alefshin

Врло битна тема, започећу једним текстом из данашњих Вечерњих новости, данас су ми баш инспиративне...

Praznoverje prazni džep

Постављена слика

Dobar dan, kažemo kome?

- Nada.

- Baš lepo ime. Kada ste rođeni? I gde?

- Kakanj.

- Nemam ovde Kakanj. Zvezde ne pokrivaju ovaj deo BiH. Ali, to ne znači da razgovor ne može da se nastavi... Ti si Nado divna osoba, samo tvrda, ne znaš da oprostiš, ideš do pola, pa se povučeš. Ne voliš da te bilo ko poseduje iz straha da ne budeš povređena. U prošlom životu bila si antihrist, bezbožnik...

- Nisam - brani se Nada. - Bila sam šef pisarnice u Kaknju. A sada nemam posao...

Ovako je tekao razgovor koji su putem lokalne televizije u BiH vodili jedna gledateljka i njena medijska gatara. Ovakvih razgovora ima na gotovo svim balkanskim televizijama, koje zabave radi reklamiraju samozvane magove.

Naime, i pored toga što su državne institucije u Srbiji i u Republici Srpskoj sankcionisale pojavljivanje vračara, gatara, proroka, vidovnjaka i astrologa u medijima, ovi čitači sudbina i proricatelji budućnosti i dalje nesmetano rade.

- Oni koji rade po kućama i dalje se reklamiraju preko prijatelja i u novinama, a oni koji rade u elektronskim medijima, preselili su se u susedne države ili nastupaju na kablovskoj televiziji. Nastavlja se masovna igra obmane i utehe onih koji pristaju da budu plen. Jer, neko mora da im kaže da će biti bolje, da ponudi bar zrno optimizma... A to se plaća impulsima mobilne telefonije ili glupostima, koje po tim savetima čine u životu - kaže Branislava Džunov, tv kritičar, koja nam je pozajmila ovaj neobični dijalog vidovnjaka i njegove žrtve Nade.

Niko u Srbiji tačno ne zna koliko ima ljudi koji se bave vradžbinama, ali se u policiji pretpostavlja da ih je oko 2.000. Još hiljadu ih je u BiH, Makedoniji i Hrvatskoj, odakle se ubacuju u srpski medijski prostor.

- U Srbiji postoje dve grupe vračara i proroka, koje se u suštini za pare bave prevarama. U prvoj su stare gatare i vidovnjaci, koji rade direktno sa mušterijama, a uz pomoć krila slepog miša, zečije šape i vode od okupanih mrtvaca. Tu spadaju deda Miloje, baba Ruža i baba Desa. U drugoj su moderni proroci, koji čitaju sudbinu na daljinu, preko elektronskih medija. Poznati su kao vidovita Minja, Rada, Vesna i Ružica. Na taj način se u Srbiji spajaju 17. i 21. vek, odnosno uz pomoć zečje šape i televizora odlazi u budućnost - smatra sociolog Nedeljko Pašić.

U oba slučaja najčešće je reč o prevarama visokog intenziteta i krivičnim delima sa teškim posledicama. Jedna mlada žena se nedavno ubila, jer joj je prorok rekao da ne može da rađa decu. Zbog gatanja sa teškim posledicama već su procesuirane vidovita Zorka, Slađa i Draga.

Uspon prve grupe vidovnjaka, kojih najviše ima u Timočkoj krajini i u Kremni je okončan zamiranjem legende o braći Tarabić, dok je uzdizanje drugih započelo

devedesetih razvojem elektronskih medija. Sve je počelo noćnim pričama sa Vavom u radio-emisiji „Vavigrice“ 1995. A onda su Milja Vujanović, Branka Simić, Kleopatra, Zorka i Ljubiša Trgovčević osvojili televiziju i postali glavne medijske zvezde.

- Televizija je najpogodniji medij da se lako i brzo uđe u svaku kuću i otvori neka bolna rana kod onog dela publike koji i dalje veruje da razroka, bezuba proročica ili gatara iz Homolja vezivanjem dlakom iz repa konja može izlečiti epilepsiju ili teranjem na ponoćno kupanje u nekom zagađenom seoskom potoku od steriliteta. Televizija je vidovnjake i proroke lansirala kao vrhunske animatore i zabavljače koji nisu imali konkurenciju u gledanosti. Učinila ih je nepojmljivo popularnim i prisutnim u našim životima - priseća se Branislava Džunov.

Poznato je da su astrolozi tada pisali biografiju Slobodanu Miloševiću, a da je njegova supruga sa Bogoljubom Karićem išla čak u Indiju, da joj guru „sve pogodi“. Mira Marković je u Beogradu imala svoju privatnu proročicu, koja je danas jedan od najbogatijih ljudi u prestonici. Čak je Generalštab JNA imao svoje vidovnjake.

Na pitanje zašto se i u 21. veku vraćamo u doba veštičarenja i bacanja čini, engleski stručnjaci tvrde da je bekstvo u proročanstva, zapravo beg od stvarnosti. Jer je nervoznom čoveku pod stresom potreban odušak. Naši sagovornici tvrde i da je reč o praznovejru i neznanju Srba.

- Praznoverje je ozbiljan nacionalni problem. Najgore od svega je što je vračanjem, gatanjem i predskazanjima u Srbiji mnogo ljudskih života uništeno, mnogo porodica razoreno i mnogo nesreće napravljeno - kaže profesor veronauke Vladimir Dimitrijević iz Čačka.

Ovaj ekspert za okultizam i veštičarenje tvrdi da čovek ne može bez raja i ako ga nema, čovek će ga izmisliti. A za to mu služi i astrologija, ali i crna magija.

- Astrologija uči da svako, u skladu sa upravljanjem zvezda, ima individualnu sudbinu, poseban život i posebnu smrt. Astrološka predviđanja u medijima su krajnje uopštena i neodređena, što je osobina svih „lažnih predviđanja“. Zašto se veruje u horoskop - zato što je to lakše. Zato što smo unapred „predodređeni“. Astrologija je paganska religija, jer u njenom središtu nije Bog već bezlična „sudbina“ - smatra profesor Dimitrijević.

SARADNICI TAJNE SLUŽBE

ŽRTVA jedne beogradske vračare M. Pendić je posle iskustva sa seansom, koja ga je koštala 2.000 maraka i gubitka kuće, došao do zaključka da je sve urađeno u saradnji sa srpskom tajnom službom.

- Odlazio sam nekoliko nedelja tokom 1997. u jedan stan u Makedonskoj ulici na seanse kod vidovite žene da pronađe mog brata, koji je nestao tokom rata u Bosni. Ispred vrata bi me sačekivao naoružani muškarac kome sam ulaz plaćao 50 maraka. Gatari sam plaćao 200 maraka. Rekla mi je da zna gde je moj brat i da može da mi ga dovede „jedan čovek“, ako platim 15.000 maraka. Prodao sam kuću, ali brata nikada nisam našao. Posle sam u medijima saznao da su ti ljudi, koji su vodili kancelariju ove vračare, radili za SDB Srbije.

VIDOVITE KOMŠIJE

U MAKEDONIJI su popularne gatare Baba Vanga, Baba Dosa i prorok Deda Petko, koji na licu mesta presreću nečiju budućnost. Gatanje je legalizovano u Skoplju kada je bivši premijer Ljubčo Georgievski zaposlio proročicu Minu. Njihovi sledbenici Sabine i Saše Faktora Dž, taj posao obavljaju uz pomoć kompjutera i pred tv kamerama. Nedavno je u Skoplju boravila i čuvena „balkanska proročica Kleopatra“. Jedna od najpoznatijih proročica u BiH, izvesna Mara gatara, je žena koju posećuju mnoge estradne zvezde kako bi saznale svoju sudbinu. Njoj se nedavno „javilo“ da se Severina neće udati!

http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=4&status=jedna&vest=150050&title_add=Praznoverje%20prazni%20d%C5%BEep&kword_add=vidovnjaci

Share this post


Link to post
Share on other sites

Држава против видовњака

Постављена слика

Републичка радиодифузна агенција (РРА) упутила је у уторак, 24. фебруара, захтев кабловским оператерима у Србији да у року од три дана престану да дистрибуирају канале који у програмском садржају дају простор врачарама, видовњацима и самозваним пророцима који на тај начин остварују профит заснован на лаковерности гледалаца. Како је тродневни рок за поступање по захтеву РРА истекао у петак увече, највероватније ћемо тек сутра, у понедељак, сазнати хоће ли РРА, како је најавила, поднети прекршајне пријаве против оператера који наставе да емитују програме оваквог типа.

С друге стране, мада су захтев РРА проследили прозваним ТВ станицама, кабловски оператери с правом истичу да нису они ти који би требало да гасе спорне канале, већ РРА, која избегава свој део посла.

Ако ништа друго, држава данас барем не стоји иза лажних пророка као што је то некада чинила. Бављење надрилекарством и надриапотекарством у Србији кажњиво је по Законику о кривичном поступку, који за онога ко се „без одговарајуће стручне спреме бави лечењем или пружањем других медицинских услуга, као и справљањем или издавањем лекова” предвиђа новчану казну или затвор до две године”, док Закон о јавном реду и миру санкционише новчаном али и затворском казном онога „ко се бави врачањем, прорицањем судбине, тумачењем снова или сличним обмањивањем”.

Зато су се дојучерашњи пророци и видовњаци мало притајили, с канала с националном фреквенцијом прешли су на локалне телевизије, које се емитују широм Србије, али и држава бивше СФРЈ, путем кабловских оператера. На ТВ Коперникусу тарот „баца” некада Видовита, данас само Госпођа Зорка (творац првог српског видовњачког Интернет сајта www.vidovitazorka.co.yu), док на ТВ Бијељини, додуше с потпуно новим лицем, али старом причом, редовно гостује балканска пророчица Клеопатра, која сваког викенда демонстрира своју хуманост, увек наглашавајући да прима само „ручна” писма јер се путем електронске поште могу пренети црна магија и демонске вибрације. На Коперникусу је повремено активан и доајен естрадно-видовњачке сцене, српски „господар прстена” и творац чувене реченице „Јавља ми се”, Љубиша Трговчевић.

Безнађе прве половина деведесетих погодовало је појави Миље Вујановић (прва отворила телефонску линију за „читање” хороскопа), пророка из Поморавља деда Милоја, Ваве, исцелитеља, врачева, надрилекара, хироманата и пророка сваке врсте који су дефиловали ТВ екранима. Данас преко медија вреба нова генерација српских видовњака: Јанићије Хомољски, Клеопатрина наследница видовита Тангина (чувена по ширењу „сексуалног оптимизма”), видовита Миња, Рада, Весна и Ружица (иначе мис пророчица), затим бели маг Симо Спремо и становити миријевски „шаман” др Вук (Ратомир Вучковић, у београдском насељу Миријево има школу за шамане).

Као и фолк певачима, појављивање на малим екранима „гатарама” само служи као реклама за заказивање приватних „тезги”, у овом случају „сеанси”. А ево како, према речима упућених у ову тематику, српски „видовњаци” приватно раде: сеанса се заказује најмање две недеље унапред. Клијент телефоном оставља своје основне податке: име, датум рођења, место становања и питање на које жели одговор. Разговор се наравно снима, па се већ из самог питања и начина говора, исцелитељу „јављају” основне идеје о саговорнику. Затим у данима који претходе сеанси неко од видовњакових помагача сазнаје што више о „пацијенту”. Кад клијент дође на сеансу у чекаоници је по обичају гужва, распоред касни, а за то време људи се једни другина отварају, јадају, препричавају своје проблеме и страхове. Оно што клијенти не знају јесте да је сваки други „пацијент” заправо исцелитељев саучесник који има задатак да од клијента извуче још „материјала”. Онда на сеансу улази најпре саучесник, који свом шефу све то лепо исприча, а потом и клијент, обично запањен чињеницом шта све видовњак зна о њему. Од клијента се тако најпре извлачи новац за наплату сеансе, а потом и за куповину чајева, амајлија и чудотворних кристала, што је обавезна додатна делатност сваког „пророка”. Заказује се и контролна сеанса за неколико месеци, па онда све наново…

Док је оваца за шишање, биће и вуне, каже народна изрека. Кад нестане људи који су спремни да плате за савете самозваних видовњака и исцелитеља, нестаће и оних који на сујеверју зарађују.

Марко Албуновић

http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Praznoverje/index.1.sr.html

Share this post


Link to post
Share on other sites

Судбина из џепа гатаре

Постављена слика

Савремени човек и данас често посеже за „леком” који се нуди из кристалне кугле, олова, тарот карата и других магијских реквизита

„Реквизити” за црну магију

Иако су магија и магијске силе нешто што је припадало античким културама и везују се за древне цивилизације, очигледно је да та свест опстаје и у модерним временима и високоурбанизованим срединама.

Стари Грци су имали обичај да се, пре започињања битака, обрате пророчици Питији, а њена су пророчанства била поштована као истина. Такође, познато је и да су турски султани у освајачке походе водили пророке и видовњаке. Велики утицај на руски двор и политичку историју Русије имао је и Распућин за којег се веровало да поседује магијске способности.

И на простору наше земље постоји магијска традиција, која је различита од средине до средине. Још у прошлом веку српски етнолог Веселин Чајкановић је у својој књизи „Обичаји и веровања”, описао низ магијских ритуала којима су људи на нашим просторима решавали свој страх од неизвесне сутрашњице. Најбројнији су ритуали који су извођени за решавање љубавних мука, неплодности, прорицања будућности, али и свих животних недаћа.

Тако, он у књизи наводи, да ако девојка жели да сазна за кога ће се удати, треба да за одређени празник испод јастука стави парче хлеба, ткано платно, срп, нож, кашику и виљушку, да се помоли Богу да јој у сан пошаље суђеника. А она му је испод јастука оставила вечеру, платно за кошуљу, а ако је преко воде оставља му кашику да се превезе, ако је преко горе нож и виљушку да раскрчи шуму, а срп да покоси поља и дође јој у сан. Уколико пак има драгог, а не жени се њом треба да оде код бабе која зна да прави напитак и да му да да попије, или да га погледа кроз крило слепог миша.

Бројни су овакви примери прорицања судбине и магијских решења животних проблема из разних средина и различитих култура, а нека од тих веровања задржала су се до данас. Психолози кажу да у суштини магијске свести лежи чињеница да човек не може да поднесе изазове пред којима се налази, почев од болести, патње и смрти, неузвраћене љубави, до разних амбиција и жеља, због чега се и препушта магијским вештинама.

Пут до услуге видовњака, пророка, гатара и врачара данас је веома поједностављен. Савремени магови се са потенцијалним клијентима не повезују уз помоћ тајанствених посредника, већ најсавременијим средствима масовне комуникације, почев од телевизије и штампе, до мобилног телефона и Интернета. И данас одлазе на сливање страве, биоенергичара, видовњака, верских службеника, а ретко ћете срести млађу особу која око руке не носи освештану амајлију или наруквицу, неки против урока, а неки јер је то већ постало помодарство.

Времена су тешка и људи желе да добију неко охрабрење иако знају да од тога неће имати неке посебне користи, али потребна им је нека врста сатисфакције, неко олакшање, тврде психолози. Многи од њих се, који се окрећу врачарама, налазе у доста тешкој психичкој или социјалној ситуацији тако да им магија дође као нека врста утехе с обзиром на то да желе да сазнају зашто су у таквој ситуацији. Тако им се повећава самопоуздање, нада, вера и расположење с једне стране, а с друге смањују напетост због животних недаћа.

То колико магијска свест није у опадању најсликовитије потврђују и огласи који обећавају разна астролошка, нумеролошка или нека друга магијска тумачења, почев од прорицања судбине, гатања, скидања чини.... А несрећнима, болеснима и назнака да можда постоји решење њихових дилема и мука довољно је за бар тренутни мир.

Међутим, судећи према свему, ипак најбоље пролазе магијски радници: мало лепих речи, уливање лажне наде за боље и светлије сутра потенцијалним клијентима, и – пуни њихови џепови. И како каже стара пословица: ето хлеба без мотике. Сви срећни. Клијенти празног новчаника, али повећаног самопоуздања, а кад схвате да су бацили новац кроз прозор, пророк ће већ бити на другом задатку просветљивања и помагања људима.

Гордана Башовић

Share this post


Link to post
Share on other sites

МАГИЈСКО ДЕЛОВАЊЕ ЗЛИХ ДУХОВА НА ЉУДЕПравославно учење о астрологији, врачању, магији и лажним пророцимаБеоград, 2006.Издавач: Манастир Велика РеметаС благословом: Јрм. Стефан, игуман ман. В. РеметаПриредила: проф. Јања ТодоровићШтампа: ФинеГРАФ, БеоградТираж: 2.500 примеракаЛАЖНИ ПРОРОЦИ„Не обраћајте се врачарима и гатарима нити их питајте, да се не скврните о њих. Ја сам Господ Бог ваш. А ко се обрати врачарима и гатарима, да чини прељубу са њима, окренућу лице своје насупрот њему, и истребићу га из народа његова."(ЗМој.19,31).Данас, на почетку 3. миленијума, „века атомске технике и прашумске етике" како каже преподобни Ава Јустин Нови, сведоци смо великих планетарних промена, како у друштвеном систему вредности, тако у политици и економији, у религији и култури. Због духовне и физичке несигурности, и тражења трајнијег ослонца у свету, људи се масовније обраћају цркви; али, у нашем хришћанском народу, који ниједовољно упознат са истинама своје Православне вере, многи често траже одговоре за решавање својих проблема у сујеверју. Пророци, видовњаци, астролози, спиритисти, биоенергетичари, секташи и магијаши, људима нуде брза решења проблема, и ови се у незнању обраћају њима за помоћ.У јавности се појављује много књига, часописа, радио и телевизијских емисија, где ови пророци уз врло високу цену нуде своје услуге. Наивни и лаковерни постају њихов плен, не разумевајући шта им се догађа, те из једне невоље упадају у још већу. Ови пророци су варалице јер су сами преварени и варају друге, неки свесно, а неки несвесно.Још у Светом Писму речено је да ће многи лажни пророци изаћи у свет, и да „људи не верују сваком духу, него да испитују духове јесу ли од Господа", а данас нам је духовна будност више него икад потребна, због умноженог безакоња у свету.О МАГИЈИМагија у свим њеним видовима није нова појава у животу савремених људи, већ постоји од кад и човек. Стари Завет строго забрањује бављење магијом, под претњом смрти: „Нека се не нађе у теби који би водио сина својега или кћер своју кроз огањ, ни врачар, ни који гата по звездама, ни који гата по птицама, ни урочник, ни бајач, ни који се договара са злим духовима, ни опсенар ни који пита мртве", (5 Мојс. 18, 10-11).Кроз целу историју рода људског синови светлости воде борбу са синовиматаме. То нам потврђује и Стари и Нови Завет и Свети Оци Православне Цркве. Пророк Мојсеј да би извео изабрани народ из египатског ропства прво мора да победи охоле магове и чаробњаке. (2. Мојс. 7, 1-25). Пророк Илија силом вере у једнога Бога своди огањ с неба и спаљује жртву принесену Господу, и посрамљује четристопедесет Ваалових пророка које својом руком убија, као оне који су мрски Богу и чине гад пред Господом, (1. Цар. 18, 22-40).Апостол Јован Богослов на острву Патмос где проповеда Еванђеље спасења људима, непоштедну битку води са жрецима и маговима који имају потпуну власт над целим острвом и свим душама људским, али их он силом Божијом порази и посрами, да се покаже слава Божја и истинита вера (Жит. Светих за септембар, стр. 529).Апостоли су проповедали народу да се чува магије. Тако су у Ефесу послепроповеди апостола Павла људи спаљивали своје магијске књиге, одрицали се сатане и приступали Христу: „А многи од оних који се занимају чаролијама, сабраше своје књиге и спаљиваху их пред свима'' (Д.А. 19,19).На острву Пафу Апостол Павле је слепилом казнио врачара Елиму зато што се противио проповеди Еванђеља, и саблажњавао верни народ.Апостол Павле робињи са духом погађачким која је својим господаримадоносила много новаца, иако говори истину да су апостоли слуге Бога Вишњега, који јављају људима пут спасења, заповеда: „Заповедам ти именом Исуса Христа, изиђи из ње, и изиђе у тај час" (Д.А. 16, 18), зато што Господу није угодна истина из нечистих уста.Свети Кипријан је био врхунски чаробњак који је имао уговор са сатаном, од кога је добио силу и моћ да влада природом и ветровима, биљкама, људима и животињама, али би поражен од Свете Јустине која вером у Христа и силом Крста учини немоћним све његове мађије и чаролије. Видећи да постоји неки већи Бог, од оног коме је он служио, раскину свој срамни уговор и постаде хришћанин а касније исветитељ (Жит. Светих за октобар, стр. 68.)Ово су само неки од примера да нам покажу разлику између силе Божије и преваре демонске у чију замку и савремени људи упадају.Одувек је било оних који су желели да сазнају шта се скрива иза материјалног и видљивог света, и зато су се бавили магијом и пристали на сарадњу са злим силама. Врачање је самовољно настојање да се сазна нешто о загробном свету, који је промисао Божији намерно сакрио од нас, јер није потребно за наше спасење. Свети Јован Златоуст каже: „да се не сме ићи у посету Божјим непријатељима, маговима и чаробњацима по цену смрти. Они који се користе њиховим услугама умиру пре времена и одлазе у вечну муку, и саме себе лишавају помоћи Божије оставши изван промисла Божијег, па ђаво како хоће управља њиховим животима". Божији промисао допушта болести, невоље, страдања на земљи ради очишћења душе и задобијања Царства Небескога. Наш хришћански оптимизам и непролазна радост за коју овај свет не зна, састоји се у томе, што ми, по речима о. Јустина, у времену живимо вечним: „јер наша пролазна мала невоља припрема нам преизобилно и неизмерно вечно богатство славе", (2 Кор. 4, 17).Све бива по допуштењу Божијем, Који је рекао: „Кроз многе невоље ваља вам ући у Царство Божије", тако и ми разумевајући поучни смисао невоља можемо задобити истиниту веру и наду на Господа траживши од Њега помоћ а не од богоборних демона и њихових слугу. Демони знају неке тајне Царства Божијега, јер као пали анђели били су становници Неба, и они, као духовна бића, знају чињенице из нашег живота и нама их преко лажних пророка откривају. У њиховимпророштвима има понеко зрнце истине, али најчешће лажу. С обзиром да су непријатељи Божији и да мрзе Бога и људе, и њихова учења су богохулна, гордоумна, и немају другог циља до да упропасте људску душу и одведу је у вечну погибао. Зато се свагда треба сећати опомињућих речи старозаветних пророка: „Човек или жена у којима би био дух врачарски и гатарски, да се погубе, камењем да се заспу, а крв њихова на њих", (Књига Левит. 20, 27).Ђаво одлично познаје стање света. Пример је библијска прича о Јову (Јов. 1,6-11; 2), јер он проходи и обилази земљу гледајући шта људи раде. Слуге ђавоље привлаче људе на своје путеве јер чине многа чудеса и пророштва. Али њихова пророштва су лаж помешана са истином, јер они као порочни и огреховљени људи не могу бити сасуди Духа Светога, јер се у такве не усељава Бог, и не обитава у њима, и не говори кроз њих. За њих важи библијска истина: ''Лекару излечи се сам", јер и сами болују од болести које тобоже лече, а у часу Страшнога суда неће моћи да помогну ни себи а камоли нама маловернима. Живе порочно, у блуду, пијанству, дроги, алкохолу, похлепи, среброљубљу, властољубљу и осталим смртним гресима, а пречисти Господ тражи смирену, кротку, благу и свету душу која је подвигом и еванђелским врлинама учинила себе достојном да буде храм Божији, или труба Господња, од које се може чути реч Божија, па и пророчка, исцелитељна, спасоносна за душу и тело.Благодатни дарови Духа Светога, дар пророштва и исцелења, свагда у славу Божију на корист и спасење душе своје и ближњих, задобијају се једино у Светој Цркви Божијој, подвижничким и благодатним животом.О СУДБИНИЂаво је обмануо род људски вером у судбину, да би верујући да је наш живот унапред одређен били заробљеници природе, људи и демона, и губили драгоцено време потребно за еванђелски подвиг и спасење душе. Свето Писмо, које је жива реч Божија људима, ниједне речи нема о судбини али зато има много места која осуђују на вечне муке душу која верује предсказивачима судбине. Човек види да његов живот није свецело у његовој власти и да нека сила изван њега утиче на животне догађаје. Богомудри владика Николај каже да би судбина била: промисао Божији и намера срца човековог. Промисао Божији не знамо употпуности, али нам је Светим Писмом и Светим Оцима откривено шта је добро за наш живот у овом свету. Духовно будан и пажљив човек и сам препознаје видљиве и невидљиве символе и сигнале којима Бог као промислитељ, тј. као брижни Отац свих нас, промишља о чедима својим које неизмерно воли, и хоће да се сви људи спасу. А пали херувим се меша незаконито и дрско у овај Божији посао и учењем о судбини, фатуму, кисмету, карми, реинкарнацији и предестинацији, учи људе да јеБог виновник њихове несреће а не они сами који избором добра и зла, бирају своју судбу. За намеру срца с којом полазимо на свако дело сами смо одговорни, јер смо слободна бића која могу изабрати заједницу са Богом, или против Њега.Од лажних пророка ми заправо тражимо готова решења, брза исцељења,вештачке промене околности живота а да сами као одговорна бића не чинимо оно што смо дужни и оно што се од нас тражи у датим околностима. „Телесна судбина" нам јесте предодређена: нацију, расу, пол, родитеље, таланте, изглед, карактер... небирамо сами, они су нам дати; али, то су само спољашње околности које су најбоље за наше узрастање у духовном и врлинском животу; најпогодније да развијамо боголику душу, образ и подобије Свете Тројице, нашта смо као деца Божија и призвани. На Страшном суду Божијем нико неће имати изговора правдајући се спољашњим околностима, него ће дати одговор да ли је таланте које је од Богапримио као „добри и верни слуга" умножио, или их је као „зли и лењи слуга" у земљу тела закопао.О СНОВИМАДухови зла, по учењу Светог Писма могу узети на себе обличје светлог анђела или човека: „Јер се сам сатана претвара у анђела светлости" (2 Кор. 11, 14). Многи људи сањају снове и неразумно верују сновима као да су Божији знаци општења с нама. Еванђелска је истина да постоје пророчки снови који јесу од Бога; имамопримере: јављања анђела праведном Јосифу, или визију у сну пророку Данилу, праоцу Јакову, Агари у пустињи, апостолима Петру и Павлу, и многим другим угодницима Божјим. Али, ово је било промислитељски, са нарочитим планом Божијим, од користи за цео народ.Свети Оци нас уче да будемо веома опрезни са сновима, јер се чешће у њима јавља ђаво прерушен у Анђела, или у Светитеља, или Богородицу, или у самог Христа, да нас заведе на криви пут. Зато нас они који су духовно опитни саветују да не верујемо таквим виђењима, смирено себе укоревајући да нисмо достојни јављања Божијег, чиме ћемо посрамити варалицу од искона. Оно што је Божије ће се свакако и догодити, а ако је демонска прелест себе ћемо сачувати од лакомислене наивности.  чтец Филип

Измењено од Дејан Бићанић

Share this post


Link to post
Share on other sites

О СУДБИНИ

ljude često zbunjuje to što Bog zna šta će se desiti, pa misle i da nam je on to odredio i to zovu sudbinom, najčešće kada nemogu da nađu adekvatan odgovor na pitanje zašto

to što ja naprimer unapred znam ili pretpostavljam šta će se desiti ne znači da mogu ili smem da utičem na sled događaja :drugarstvo:

Share this post


Link to post
Share on other sites

Отац Александар Карлуцос

Астрологија као Астролатрија

Аутор: Антонина Пантелић, Број 1014, Рубрика Црква и друштво

Хришћанин не мора да буде чудотворац, нити блистав богослов, нити, пак, пророк који види или ствара небеска виђења, али ће морати да одговара због тога што није био свестан својих грехова. У Православној Цркви грех се схвата у оном смислу који је у духу грчке речи „αμαρτια – амартија”. У старој Грчкој, када би се неко спремао да погоди циљ и када би промашио, онда би се таква ситуација означавала као „амартиа”, тј. као промашај. Према томе, када нешто промашите, када не достигнете свој циљ и када не остварите своју сврху, онда је то грех.

Када хришћанин чини оно што га удаљује од Христа – он греши, јер не живи у складу са својим назначењем, а оно се састоји у томе да живи у Христу. Када не живимо сагласно са својим циљем – да будемо „образ”, тј. „икона Божја” и да постанемо „подобије” Божје, ми онда и грешимо. Ако допуштамо да нас воде звезде са неба, а не Бог, који је те звезде створио, ми чинимо грех. Када прелиставамо новине да бисмо пронашли свој хороскоп и видели своју будућност, уместо да мудрост и поуку тражимо од Библије, ми онда грешимо. Када нешто учинимо или не учинимо зато што су нам то саветовали астролози, и када своје уши затварамо за Божје заповести, ми онда грешимо. Ми грешимо када се молимо нашем хришћанском Богу и када, истовремено, зодијак сматрамо за нешто озбиљно. Ми нисмо водолије, рибе или ваге, синови и кћери звезда; ми смо мушкарци и жене, Божји синови и кћери.

ФАТАЛИСТИЧКО ВЕРОВАЊЕ

Људи се сада представљају као овнови или лавови, а не као хришћани. Зар није чудно што људи радије пристају да се назову по звездама и њиховим констелацијама него по Богу, Творцу и Извору живота? Данас је реткост да чујете како људи за себе кажу: „Не марим за зодијак, ја сам Божји човек, хришћанин и мали брат Христов”. Црква је одувек проповедала против астрологије. Тако пророк Јеремија каже: „Не учите се путу којим иду народи, и од знакова небеских не плашите се, јер се од њих плаше народи, јер је вера ових народа испразна” (Јер. 10,2-3). Када су пророка Данила суочили са асирским или вавилонским астролозима (од којих смо и наследили астрологију), Данило је одговорио: „Тајне које цар иште не могу казати цару ни мудраци, ни звездари (астролози), ни врачи, ни гатари, него има Бог на небу Који открива тајне” (Дан. 2,27-28). Наш црквени устав забрањује људима да верују у астрологију. У ствари, 36. правило Лаодикијског сабора из 369. г. одлучује од Цркве људе који израђују, продају, купују или носе зодијачке знакове.

Слично старим Грцима, и Оци Цркве су осећали да „постоје многа чудеса у васељени, али да ништа није чудесније од човека”. Човек је икона Самога Бога и, како каже 8. псалам, Бог га је „умањио замало од анђела, славом и чашћу овенчао га” (ст. 6), да би човек био господар над целим светом, укључујући и звезде. Свети Григорије Велики пише: „Није човек створен ради звезда, него су звезде створене ради човека, и ако би се звезда могла назвати човековим господаром, онда би човека требало сматрати слугом својих сопствених слугу”.

Бог није створио планете и звезде са намером да владају над човеком, него би и оне, као и остала створења, требало да буду послушне човеку.

Блажени Августин сматра да је астрологија фаталистичко веровање које је Црква одлучно осудила. Он сматра да свако ко верује да је наш добри Бог дао силу звездама да би владале и руководиле нашим животима, вређа Божју правду и љубав. Свети Јован Златоусти гледа на веровање у звезде као на безумно неверје које се противи Божјем свемогућству и стварању, пошто би у том случају и Сам Бог био потчињен сили звезда. Свети Златоуст такође наглашава да, уколико смо уистину руковођени звезданом силом, не постоји ни добро ни зло, јер оно што чинимо чинимо зато што нама руководе звезде. „То значи да заповести Божје да човек не чини грех или да чини добро нису ништа друго до бесмислица”.

ВАВИЛОНСКЕ ГРЕШКЕ

Свети Оци указују на близанце, посебно на Јакова и Исава, и питају: „Зашто постоји таква разлика у животу близанаца, у њиховим поступцима, богатству, делима, призивима, части и у свему ономе што је значајно за људски живот? Да ли је то исход мале разлике у времену, чак и ако су зачети у истом тренутку?”. Свети Григорије сматра астрологију за празноверје и безумље и наводи следећи пример: астролози су му рекли да особа која се роди у знаку водолије током живота буде рибар, док је он у пустињи сусрео многе водолије, али ниједног рибара. У Персији, када се цару роди дете и постане принц, кажу да је то узроковала његова звезда; свети Григорије, међутим, поставља питање: „Ко може да израчуна колико је робова рођено у истом часу и тренутку када и цар? Јер синови царева, рођени у истом тренутку када и робови, добијају царство, док робови, рођени истовремено када и они, умиру као робови”.

Астрологија се појавила у Вавилону пре 4000 година. Била је утемељена на тадашњем астрономском систему, према којем се Сунце окреће око Земље, а не Земља око Сунца. Година је била подељена на 12 месеци, од којих је њих 6 имало по 30, а 6 по 29 дана, што чини 354 дана, тако да је једном било потребно да уведу и 13. месец. Желим да укажем на следеће: особа која је према нашем календару рођена у априлу, тј. у знаку овна, према њиховом календару би била рођена у знаку риба или водолије, јер ми идемо за месец дана испред њих. Према томе, све што сте прочитали о себи је погрешно, јер сте читали податке за погрешан месец. Вавилонски астролошки календар, дакле, за месец дана заостаје за нашим.

У својој Историји цивилизације Вил Дурант назива астрологију једним од многих сујеверја прошлости које још увек цвета и у наше време. Међутим, на бесмислицу свега тога најбоље је исказао Шекспир: „Такво је помодарство света, и када немамо среће, за своје невоље оптужујемо сунце, месец и звезде; као да смо ниткови по нужности, будале због небеске принуде, варалице, лопови или учитељи због владавине сфера, пијанци, лажови и прељубници због присилне покорности планетарним утицајима”. Сумирајући суштинске аспекте људског достојанства, св. Григорије из Нисе исправно каже да, уколико смо само оруђа небеских кретања, ми немамо слободну вољу: „А човек, ако изгуби слободу, изгубио је све”.

Другим речима, ако човек није слободан, онда и није човек.

Превод: Антонина Пантелић

http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1014/tekst/astrologija-kao-astrolatrija/

Share this post


Link to post
Share on other sites

тац Иларион (Ђурица), духовник манастира Лелић

ПРАЗНОВЕРЈЕ, ИДОЛОПОКЛОНСТВО, ГАТАЊЕ, МАГИЈА,
АСТРОЛОГИЈА И ОСТАЛЕ АЛХЕМИЈСКЕ НАУКЕ






Могао сам браћo и сестре много једноставније да формулишем тему мог данашњег предавања: Немој имати других богова осим мене, то би била права формулација. Међутим, хтео сам да разложим у самом наслову и због тога сам се определио да тема гласи: Празноверје, идолопоклонство, гатање, магија, астрологија односно све алхемијске науке и псеудонауке агностицизам, атеизам (атеизми) и на крају сатанизам. У ствари ради се о гнусоби опустошења, или како је превео Ђуро Даничић мрзости опустошења.

Девалвација римокатоличког и протестанстског света на Западу, али понегде и православног створила је један велики духовни празни простор. Та девалвација је у ствари сломила хришћански морал на многим местима, некадашњег хришћанског света. Црни покров антихришћанства је заправо покрио континенте данашњег Запада. Завладало је ново паганство, жудња за Сатаном, отимање из трулежнога из натрулога, распадљивога.

Некада у мојој раној младости, иако сам љубио оца Јустина ми смо умели из неке студентске лакомислености, када се вратимо са литургије, дае добронамерно наругамо светом старцу што је ошинуо по Европи и Америци. Ја тада нисам познавао да је та камџија тада била неопходна. Господ је благоизволео да и ја сада могу да кажем управо те исте речи. Не по својој памети и по своме знању. Напросто то сада сви видимо. Онда је видео Божији светац отац Јустин. Сада сви видимо да се стратези НАТО пакта држе уствари Нострадамусовог пророчанства. Они су зато и нас бомбардовали зато што следују тој магијској сфери Нострадамуса. Он је прво био римокатолички пророк и када је прорекао да ће пропасти Ватиканска империја, онда су га се римокатолици одрекли.





Празноверје и безверје



Читава епоха осећа себе као неку тачку унутар потпуног безумља. То каже једна књижевна критичарка, која се зове Шошана Елман, једна мудра Јеврејка.

Прва Божија заповест забрањује празноверје и забрањује безверје. Ја сам Господ Бог твој и немој имати других богова осим мене. Празоверје је једна потпуна деформација, потпуно супротна побожнсти. Мада је у ствари настрана изопаченост претерана релиогиозност. То је оно што каже Свето писмо "Немој да будеш одвећ побожан". Не мисли се на здраву побожност, већ на ове деформације. Безверје је, такође, једна деформација, где мањка религиозно осећање. Празноверје је потпуна настраност религиозног осећања и свега оног што из њега проистиче.

Празноверје се додуше, каткада, поткрада и верницима. Празноверје може узети потпуно маску православног понашања. Међу нама ,заправо има много празноверних који нису истински прихватили трезвеност наше вере. Најлакше је залуђивати се са једне стране празноверјем, а много је теже трезвеноумно веровати. Оно се испољава тако што се неким чиновим наше свете вере, пре свега чидодејствима, а пре свега светим тјнама, пак и светом бпжанском причешћу даје магијско значење и магијска моћ,например, заправо у магијском врзином колу налазе се они православни верници који се усуђују да као духовни лекари преписују одредене молитве или свете тајне, освештања или благословине другима, својој браћи приписујући им одређену чудотворну моћ, не водећи рачуна на духовно стање онога ко треба да прими неко свештенодејство.

Имао сам прилике у свом животу да причестим једног умирућег верника у смртном часу. Он је боловао од рака и родбина која је била празноверна, а уједно и православна притискали су да свето причешће буде сваког дана. Болесник је попустио притисцима и замолио духовника да му то благослови и причешћивао се. Пошто је био врло трезвеноуман и своју болест је примио као своје страдање, искупљење и као нешто што ће га избавити великих и жестоких мука онога света , он није ни очекивао да ће бити исцељен. Међутим родбина је њему преписивала свете тајне, управо са жељом да га исцели. То је празноверје. И када сам га једном приликом причестио, родбина га је питала " Да ли му је боље?"Он је одговорио :"Ништа ми није боље. Ја се страшно мучим, али ја сам ослобођен од греха. Разумете, мени је дата ова трпња да би се спасао, а свето причешће ми је дато за вечно блаженство".

Исто тако много грешимо када наиђемо на проблеме у нашој околини. Видимо младић је огрезао у дрогу, неваљао живот или се потпуно посувратио. Онда се међу нама неко нађе ко му "препише" свете тајне. То је исто потпуно празноверје. Свете тајне нам нису дате да из њих избијемо неку конкретну корист овога света. То је празноветна употреба светих тајни. Оне су нам дате за оно главно- за нашу вечност. Та свештенодејства су чудотворна, али су чудотворна само вером. Без вере она су преписана или подељена као потпуно празноверје. Тога се треба клонити јер је то јако велики грех.

Став ја знам боље је потпуно супротан духу православља, јер јеправославље много више од празноверја. Православље је чак неупоредиво више од правоверја. Православље је обожење. Ми смо кроз позив на светост позвани да се обожимо и постанемо богови. На Западу, али и код нас хришћански свет је пао у потпуно празноверје. Отуда та тмурна слика моралне декаденције око нас.

О идолопоклонству

Наш век је идолопоклонички. Даћу само неке обрисе ,јер није могуће за ово врем све изложити о овој теми. Цитирао бих на самом почетку Светог Јустина философа, који је био савременик оних живих идолопоклоника, мада и мђу нама има доста идолопклоника. Заправо у свакој нашој души постоји искушење идолопклонства. У току нашега дана од 24 часа паднемо барем пет минута у идолопоклонство. Међутим, будући Свети Јустин философ из првог и другог века њему је идолопоклонсво најближи водећи философски идолопклоници тога времена. Он расправља се једним Јеврејем у писму о идолопоклнстви и божанским стварима:" Никада неће о Теофане бити других богова, нити их је икада било, осим онога који је створио Васељену. Ми не мислимо да се наш Бог разликује од вашег (дакле Јеврејскога Бога примедба о.Илариона). То је онај исти Бог који је ваше оце из Египта извео моћном руком и испруженом мишицом. Не полажемо наду у некога другога Бога, а њих ни нема, него у истога Бога у кога се и ви уздате у Бога Аврамова, Исакова и Јаковљева".

Овде се види да је наша вера само оплеменила Стари Завет, а није га укинула. Идолопклонство је увек многобожачко. Кумири(идоли) су некада сребро и злато, дело људских руку, како певамо у псалмима "они уста имају а не говоре, очи имају а не виде, уши имају а не чују, ноздрве имају а не миришу..."(Псалм 115). Супротно идолима или кумирима Бог је жив каже Исус Навин исто то каже и свети цар Давид у псалму. Бог оживљава, васкрсава из мртвих и улази у историју што вам је познато. Касније ћу споменути да не постоје богови који уста имају. Постоје и обоготворени деификовани људи. Идолопоклонство је у бити језгро многобоштва, односно паганства. Заправо то је прелест златног телета из Мојсијевих времена која је присутна и дан данас. Изгледа да је овај свет у потпуности идолопоклонички, мада се он назива атеистичким. Под видом атеизма врло често се прикрива идолопоклонство. Осим тога идолопоклонство је стално искушење и за нас хришћане. Ми смо стално изложени да у нашој души двојичимо између Јеванђеља и идола. Идолопклонство обожава створења или творевину човечију. Идолопклоник на пиједестал уздиже углавном кривобогове небогове, лажне богове а и људе, уживања властита, расу, нацију, локално припадање неком народу, претке, државу и врло често новац, односно богатство. Идолопоклонство у крајњм свођењу обожава демоне и то је на крају вид сатанизма. То је потпуно добровољно падање на треће ђаволско искушење из Јеванђеља. То је, заправо, обожавање апокалиптичке звери Откровења Јовановог, за коју знамо да је Антихрист. То обожавање је из даљине, антихрист се још није појавио, али већ има своје идолопоклонике. Не можете служити Богу и богатству. Дозвољено је бити богат све до оне мере док наше богатство не постане наше божанство.

Идолопоклонство једино пориче божанску суштину живога Бога. Зато је оно неспојиво са хришћанством. Мени се чини да је нама људима идолопоклонство урођено, али да смо га током живота и образовање и цивилизацију додир са уметношћу покупили. Мислим да нас је Ориген уловио на делу као религиозне болеснике када вели да "идолопклоник своје вечно познање Бога примењује на било шта друго осим на живог Бога". Знате да је Ориген осуђен због неких заблуда у вери, међутим на овом месту, у овој мисли мени се чини да је потпуно у праву.

Свима су познати спортски идоли и не бих да се на ту "златну телад" уопште острвим или било кога повредим. Многе међу њима и сам поштујем. Знам да су потпуно недужни. То идолопклонство великих спотиста не зависи од њих. Ја не говорим против спорта или спортиста, сачувај Боже. У спортском часопису СQ (Спортски коефицијент) у броју 2 на 32. страници пише да су неки Будисти у Бангкогу поставили у пагоди кип фудбалера Дејвида Бекама. Један од будистичких жреца је рекао да они не славе само богове од ебоновине, злата или слоноваче већ и људе од крви меса. То је дакле потпуно идолопоклонство. У Чикагу и другим градовима Америке и Европе веома се множи секта која се зове "Пагански пут" која је у основи многобожачка. Шири се дакле империја окултистичког бизниса и индустрија спиритизма. Фудбалски навијачи у новије време, како пишу новине, откидају бусене са зеленог тепиха и односе кући као својеврстан фетиш. Вама је позната многобожачка парола која је вероватно дошла из Црне Горе, са Цетиња :"Ми имамо свога Бога он се зове Бодирога". Ја Дејана Бодирогу веома волим и поштујем. Због њега сам ушао на гроб Господњи јер је то била најбоља препорука за на Србе који смо тамо стигли. Знам да је он достојан сваке похвале, врло је побожан и православан. Али ето десило се да га ставе на пиједестал неког божанства. Међутим, сасвим је недужан тај "Бели Меџик", он не само да је крштен и миропомазан већ и васкрсао из смрти идолопоклонства, јер је потпуно православни хришћанин кога описује и лепота духа и тела а који је наследио од својих ујака Херцеговаца.

Најлакши начин да човек заради милион долара је да оснује секту- пише Рон Хабард, оснивач Сајентологије. Ви знате да је јапански цар по обичајном праву деификован и да се њему приступа на одолопклонички начин. Адолф Хитлер је рецимо био обавештен да је више људи одушевљено његовом окрутношћу подигло олтаре усвојим кућама где су његовим фотографијама приносили жртве. Та идолопклоничка апотеоза коснула се и Владимира Илића Лењина, Карла Маркса па и известан начин и Џона Кенедија, Стаљина који је има поклонике његовог култа. И код нас је царевао један кумир од крви и меса по имену Јосип Броз Тито.

Сав Олимпски многобожачки Пантеон је имао узоре у деификованим људима, кажу познаваоци старе културе. Ти богови сигурно нису од искона, већ су постали то процесом обоготворења, односно уписом у ред богова. Пре деификације у старој Грчкој иРиму ти људи су имали своје биографије, датум и место рођења. Мени се данас чини да тај Олимпски Пантеон васкресава и да се на исти начин стварају полуболгови нашег времена.

Богови од крви и меса су били Александар Велики код Грка, Јулије Цезар код Римљана, а у нашем времену су то многи виђени глумци и популарни спортисти. Мерилин Монро има свој храм где се бласфемно дели наркотик и на тај начин пародира латинска миса пред њеним кипом који је постављен ту као божанство. Такав култ има Елвис Присли, Френк Синатра, Антонио Бандерас, Роберт Редфорд, Арнолд Шварценегер, Харисон Форд, Франц Бекенбауер, француску фудбалер Зидан- Зиза, Петар Челик, Дејан Бодирога, Дејан Станковић, Дејан Савићевић и један раскалуђер Рспућин, Мохамед Али,и сви Битлси, а нарочито Џон Ленон, Ролингстоунси, а посебно Мик Џегер, на филму некада Валентино, Грета Гарбо, Марлон Брандо, Салвадор Дали међу сликарима, Брижит Бардо , Рудолф Нурејев међу плесачима...и тако даље.

Свети апостол Павле види узрок ове појаве идолопоклонства међу људима у хомосексуалности и узрок уопштег богоборства. То се може видети у Делима апостолским. Свети Павле је провео много времена на стадионима, Олимпијадама. То се види из његовог стила, нарочито Посланицама Коринћанима. Он сматра да у свој тој жестини идолопоклоничкој да стоји мужеложништво, односно хомосексуалност. Не прави себи идола и нити каквога лика , немој им се клањати нити служити. То је оно о чему смо говорили, а то је друга Божија заповест. Други Васељенски сабор одржан 787 године полазећи од овоплаћења речи божије Логоса дозвољава иконопоштовање. Иконе Христове, Пресвете Богородице, анђела и свих светих."Част исказана на икони односи се на онога који је на икони приказан", каже Свети Василије Велики. Ово кажем да неко не би нама приписао да поштовање икона којим случајем значи идолопоклонство. Ко поштује икону поштује личност која је на њој израђена, дакле не саму материју. Ми се не клањамо икони већ је почаствујемо.





Гатање и магија



Прозирање будућности Бог је поверавао пророцима, свецима и посебно обдареним људима. Православно поимање је да се и у случају природне човекове тежње за предвиђањем будућности суздржи од сваке упадљиве и болесне радозналости. Чак и ако смо надомак и својим способностима и својом чистотом да прозремо неке ствари у будућности треба да се суздржимо и не саопштавамо их. У духовном погледу задовољавање видовитости код гатара и врачара је у сваком погледу једна духовна развраћеност и несмотреност према себи и овом свету. Сви облици гатања и врачања су у потпуности за одбацивање. Бављење црнокњижјем, на челу са астрологијом коју називају краљицом окултних наука, дакле магијом било да би се разговарало са душама покојника или да би се видела будућност, жртва је и приношење молитве Сатани или одређеном демону,.Читање судбине са длана , отварање Тарота, тумачења знамења лета птица, редоследа умирања, понашања дрвећа, ветра, све до потпуно неуротских тобоже видовитости. Све ово жели да потр живога бога и умилостивљење је Сатане или демона.

Све врсте гатања и врачања су заправо тешка самокажњавања. И сви они који иду код врачара и гатара изопачени су духом и у потрази су за казном. То су греси против Богољубља, односно Христољубља. Одлазак код врачара је и грех против човекољубља. Гатари покушавају да преко тајнога знамења, а то су демони, овладају душама и животима других људи са разним привидно позитивним разлозима. Чешће је врачање отворено "црно", односно злонамерно из жеље да се некоме отворено нашкоди. Гатање и врачање су разне амајлије, хоџини записи, ношење трава којима се приписују магијска својства. Није чудо зашто Откровење Јованово каже да ће најоштрије на оном свет бити кажњени врачари и гатари.

Да ли може да нашкоди "бели" или "црни" маг преко фотографије или белега? Одмах ћу вам одговорити да може. У магијским операцијама користе се белези као што су крв, комадићи одеће, фотогрфија, писма. У одласку код врачара има превасходно лаковерности. Врло често се говори о егзорцистима. Заправо егзорцисти су само свештеници који су добили власт да прогоне демоне. Сви такозвани магови који то себи приписују немају моћ да изврше егзоцизам, односно да ослободе некога од ђавола. Чули сте и за скидање чини. Нема другога начина да се чини скину осим да се изврши тајна јелеосвећења или да се читају молитве Светог Василија на запрећење ђаволу. Тврдити да црна магија нема моћ значи бити неразуман, исто је као тврдити да мржња нема моћ. У свету постоје школе, колеџи да се изучавају окултне вештине, пре свега астрологија које трају по пет, шест година. свет је засут школованим лажним и нешколованим магичарима. Каже се да је у Београду водећи маг има три факултета. Он је завршио римокатоличку теологију, а муслиман је, не знам како је то било могуће, будући да католици проверавају своје студенте, затим дипломирао је на медицини и има специјализацију из кардиологије и завршио је филозофију. Име нећу да му изговорим, јер не знам да ли је све ово баш веродостојно. Магија је увек јахала на таласима хистерије, зато она увек запљускује својим таласима све око себе.

Сатурнова братства, како се зову тржишта магије заправо је трговина са магијским рецептима, талисманима, пентаклима, чинима, па чак може се купи и семе одабраних аријеваца (спортиста...),иначе моћно средство у магији. Ритуали сексуалне магије, сатурналије како се зову, то је вид најгоре порнографије и под овим кровом о томе није могуће говорити ни на учтив начин. Однос врачара и жртве која долази код њега је у потпуности садомазохистички. Магија заправо одражава потпуно дух наше епохе. Време у којем живимо је у потпуности магијско. Због тога се догађа да и у цркву улазе магијски појмови, односно да наша вера и ми као народ божији нисмо потпуно очишћени од тога.





О астрологији



Сваки астролог пре или касније мора признати да вара себе и друге. То су речи једног врло угледног и покајаног астролога из наше свете цркве. ја бих цитирао Светог владику Николаја који каже:Човек је неупоредиво више од звезда". Свети отац јустин ћелијски има интересантно мишљење о астрологији:"Нико не спори да космос утиче на човека. И сам човек је микрокосмос и у њега су свељубазном руком творца на најсавршенији начин урадјени сви елементи божије творевине. Познато је у медицинској науци да извесне промене на Сунцу могу да изазову болести код људи. Ако месец изазива плиму и осеку, како да не изазива промене у човеку пуном течности. Али човек није само микрокосмос, човек је и микротеос, бог у блату који кроз Богочовека Христа позван да постане наследник царства небескога као такав саздан по прилици Оца и Сина и Светога Духа, он је изнад и звезда и планета и галаксија."Ово је једно потпуно довољно и добро расудјивање о астрологији.

Најбољи и највећи астролози се преваре и у томе се види да су од дјавола. Једна моја школска другарица која је професор математике, одала се астрологији. Једном је урадила натални хороскоп једне мале девојчице из наше улице у Земуну. Родитељи су били устрашени јер је по хороскопу та наша мала љубимица требала да пострада на јавном месту тачно у 12.15 часова одредјеног дана. Нисмо могли ништа да учинимо били смо у иностранству. Остало нам је једино да се молимо Богу. Заиста се догодило да је девојчица погинула на јавном месту тога дана али не у 12.15 часова, него у 16.35 часова. Ова разлика говори да је то дјаволско дело. Та временска разлика је занемарљиво варање. Онима којима је истински откривено они без икакве гешке откривају тајне. Ова грешка само говори да је режисер саме смрти ове девојчице мога бити сам демон.

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Apologetika/Praznovjerje.htm

Share this post


Link to post
Share on other sites

И совјети здраваго разума.

confused

Владета Јеротић прави разлику између религиозног Србина и побожног Србина.

Побожни Србин , српски домаћин који повремено долази у Цркву , традиционално чува своју веру и предање , пости , понекад се причести , слави славу, крштава децу , венчава се у Цркви , дакле једном речју испуњава религиозну форму, али се не удубљује нарочито у своју веру, сматра да је довољно и то колико чини .На оваком типу верника је опстала наша Црква до данас и нарочито у оно мрачно време ропства, ти и такви људи су се борили за ту своју веру и гинули и тешко су је се одрицали , ово је нарочито важно нагласити да су се тешко одрицали те своје форме побожности чак и под претњом смрти , беде, прогона и рата.

Религиозан човек пак , је онај верник , по Јеротићу који се не задовољава само тим традиционалним испуњавањем верских обичаја , него га занима сама срж вере, он чита религиозну литературу , редовнији је на службама, труди се да схвати сваки момент богослужења и своје вере.

Данас су , нарочито због убрзаног глобализма ,можда више потребни религиозни људи да би се очувала вера него традиционално побожни.

Но то је нека друга тема , и то препуштам колези модератору карађорђу који се мало више посветио одбрани Православља од секташке пошасти.

Доситеј Обрадовић је критиковао овог нашег традиционално побожног човека , српског домаћина и његову веру.

Истина у време Доситејево , тај и такав наш Србин чоек, после толиког мрака ропства под турцима, због немогућности бољег образовања клира , дакле Србин Карађорђевог периода, је био у верском смислу нека смеша светосавља и паганског сујеверја , и Доситеј је имао по прилично право када је критиковао такву побожност.

Но да је и он сам био образован Православно Хришћански а не западно просветитељски и реформаторски по угледу на Швабе код којих је испекао занат – совјета здравого разума, та критика би била благотворна и лековита , и дошла би заиста у прави час , да подигне успаваног Србина из летаргије исламизма и сопственог заборава.

На жалост Доситеј је, што би рекли Босанци, био само «други пар опанака» ,и због тога га је оштро критиковао Његош . Доситеј је понудио Србима не да наставе тамо где су стали пре ропства , већ западни дух и културу насупрот источној османској.

И тако ти је брале код наске дошао тај дух рационализма, по коме се «ништа не ваља « што није по совјету здравого разума , а све «се ваља» што је по совјету тог швапског рационалистичког «здравља».

Са тим духом код нас је стигао запад и пре него смо се ослободили истока.

Тај дух је донео некакав процес(звани прогрес), неке нове идентификације , неке нове вредности .Може се рећи  он је био млади пионир , а омладинац је била комунистичка партија и титоизам, човек средњих година је ово што је данас владајућа идеологија код нас, при том не мислим на неку странку , нити мислим на лево или десно оријентисане ( зар то данас уопште има икакво значење) , него пре свега на ту једну отуђеност од својих корена , од својих предака и од своје суштине , тај свеопшти хедонизам који хрли ка глобализацији , ка земљи дембелији, и то потпуно без совјета здраваго разума.

Да, кад главу раздробијеш тијелу,

у мучењу издишу членови...

Е да је било неке среће , па да смо имали неког другачијег Доситеја, али питање је да ли би један био довољан.  :smiley:

Можда је све то био један пеницилин за наш народ , прво смо пелцовани од истока ,па сад од запада , да би на крају можда стекли имунитет  на једне и на друге, па већ једном коначно пошли својим путем.

Ш.Б.Б.К.Б.Б(шта би било , кад би било)

Е сад , да ли се нешто ваља или се не ваља , то најбоље знају бабе .Али свака баба има своју интерпретацију онога што се ваља односно не ваља. Мада постоје и неке универзалне ваљаности односно неваљалости.

Као на пример нож окренут оштрицом према горе.

То је једна неваљалост старог корена , и не може се просто објаснити сујеверјем.

Наравно није Хришћански тумачити добре и лоше знаке , али ко ће од нас оставити нож окренут оштрицом према горе , пита ја васке?

Ако обратимо пажњу на све те празноверице, видећемо да за многе од њих постоје једноставни историјски или практични разлози.

Дакле неке ствари које бабе кажу да се не ваљају , заиста се не ваљају. Мислим не треба их генерално одбацити као бабске приче и сујверје без основа( мада не знам шта би то било сујеверје са основом  :smiley:).

Но и поред тих неких практичних сујеверја које су вековима таложене у културној баштини наших предака , данас имамо безброј нових и новокомпонованих , турбо-фолк сујеверја , која се ама баш ничим не могу ни оправдати ни објаснити.

Ето једно јутро , субота беше , дошо нови попа код наске у село , па изашо на гробље , позвали га неки људи , да «очита» помен.

И таман ми на гробље , кад имаш шта да видиш , око једног гроба , иде колона људи у круг , тик човек уз човека, и тако се окренуше једно три круга( то је јако битно , мислим та три круга- а зашто , то би већ требали питати бабу која је задужена за кругове) .

Мислим сцена као из неких чуних филмова.

Попа стао па гледа , све не верује .  Па ме пита шта је то.

Рекох му :» Па то ти је оче «три круга» !»

0104_cheesy

Добро , насмеја се он, па пита од куд то.

«Како од куде, овде није било попа последњих 50 година , нису дали комунисти да дође, па су људи морали да смисле нешто»  :smiley:

А што су смислили ...?

Мислим да ни њима није јасно , обруну тако три круга око гроба у некој чудној поворци , тик један иза другог, па проспу једно литар ракије на земљу , и попале две кутије цигарета. Затим мало стоје , поћутавши , па се разиђу.

Чудно заиста.

Мислим да тако нешто нису радили ни наши стари док су били пагани, чито сам с којим пијететом су прослављали погинуле ратнике и јунаке, и како су приносили некакве жртве за њих , али су се и молили ( сад, друго је то коме и како су се молили , али су бар толико разумевали да треба да се моле некоме за покојнике).

Има тога доста , па да не бих ја све сам написао , ево овде ћу да станем , а ви ако сте заинтересовани изволте...

Share this post


Link to post
Share on other sites

ја имам пример за НЕ ВАЉА СЕ

на сахрани се НЕ ваља везивати пешкири за крст, изазива се саблазан код простог хришћанског живља паганским чињењем.

а поготово не желите изазивати судбину међу сродницима сахрањеног. асоцијације крст - глава умеју бити и судбоносне ...

поготово не црвене или плаве боје, али генерално како ни једна боја не долази у обзир ...

имам још један и тиче се НЕ везивања црвеног конца новорођенчадима и малој деци око зглоба руке, поготово десне.

ал ће мало да сачека јутро, да се наоружам crvenilo

Share this post


Link to post
Share on other sites
Guest свештеник Иван Цветковић

Кажу бабе, ваља се на заупокојеној вечери да буде непаран број тањира и чорбалука, не ваља да кум упали свећу за упокојеног.  kriminalac

Share this post


Link to post
Share on other sites

pa kazu isto da  kad se sa sahrane vraca morase ispred kapije  vatra preskociti    pre nego  se kuci il u kucu udje  tu gde  neko  se  od zemlje odvojio ,to kazem jel rijec umro meni  zvuci cudno ni sama neznam sto  i zato trazim bilo kako drugacije da kazem, znali neko nest o ovom obicaju

Share this post


Link to post
Share on other sites

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.


×
×
  • Create New...