Jump to content

Blagodati Pravoslavnog posta u odnosu na Ramazan

Оцени ову тему


Препоручена порука

Cesto se srećem sa muslimanima koji tvrde da je naš post(fizicki) prelagan i tako isticu superiornost islama. Medjutim moja razmišljanja su da je post nesto sto treba da nas dovede u neko vise duhovno stanje, a ne primjecujem nesto da su muslimani bolji ljudi od ostalih. Ipak, sta mislite da li su pravila posta kod njih bolje uredjenja i jasna i koji post zahtijeva vise fizickog zalaganja i odricanja

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Не сећам се свих правила поста у Исламу сем да се ништа не конзумира од јутра до вечери а уколико се догоди нека конзумација, онда треба даривати сиромашне и додатно постити један дан након завршетка поста. Ово сигурно није све.

Е, сад, каква год да су правила, пост се поштује "у глави" и мислим да је непримерено поредити сваку ставку појединачно. Ако ти је јасан циљ ка коме стремиш као и разлог зашто то радиш, нема тешког поста. Чим се ствари мало помуте у разумевањима и осећајима, ствари постају осетно теже и компликованије, без обзира шта је конкретно у питању. "Срећом" (на жалост) па динамика данашњег живота лако одвуче фокус са духовног, па су многима и лакша правила поста - тешка.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Najbolji post bi bio onaj koji bi nas naveo da budemo bolji prema bližnjima... recimo, skromna ishrana (jaja su jeftinija od lignji kao izvor proteina) uz obavezu davanja milostinje ili pomaganja drugima svakog dana u toku posta.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

WWW.POSNAJELA.RS

Sastojci za špagete sa avokadom: 2 zrela avokada (kora treba da bude braonkaste boje), 1 pakovanje posnih špageta, kečap...

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@illuminated pa da, pravila su takva sa se ne jede i ne pije nista od izlaska do zalaska sunca. Da li mislite da je to praktičnije rešeno nego kod nas gdje mi se cini da ljudi sami sebi izmišljaju, olaksavaju i mislim na žalost slabo razumiju smisao posta. Gospod je postio 40 dana, nije nista jeo. Nama je danas sve tesko cini mi se 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 22 минута, Lazar 12 рече

@illuminated pa da, pravila su takva sa se ne jede i ne pije nista od izlaska do zalaska sunca. Da li mislite da je to praktičnije rešeno nego kod nas gdje mi se cini da ljudi sami sebi izmišljaju, olaksavaju i mislim na žalost slabo razumiju smisao posta. Gospod je postio 40 dana, nije nista jeo. Nama je danas sve tesko cini mi se 

Разумем питање али не бих умео да ти одговорим на тај начин. Има људи на форуму који би, верујем, могли.

За мене је пост жртва. Начин подношења те жртве је јасно дефинисан правилима. Одступања од тих правила су могућа али се иста не доносе самостално већ уз благослов духовника или свештеника. Не знам да ли је то практичније или не у поређењу са другим религијама зато што уопште не гледам на пост кроз неку практичност већ кроз личну способност подношења жртве зарад неког циља (углавном је то, уско гледано, победа над "собом", над сопственим страстима и мислима).

Мислим да је макар слична ствар и у Исламу, али сам далеко и од површног познаваоца њихових правила па не бих могао да поредим и коментаришем. А из горе изнетог става сматрам и небитним овакву врсту поређења.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

@illuminated da razumijem vas stav

Oni smatraju da njihov post bolje pomaze covjeku da pobijedi strasti jer je u praksi strožiji(fizicki) .Pravoslavni post moze biti i strožiji od njihovoga, npr o kruhu i vodi samo, dok oni nakon zalaska sunca jedu sto pozele, ali se tako strogog posta kod nas drze samo monasi, uglavnom. Poenta sve njihove price je to da je njihova vjera savrsenija(to se krije iza njihovih rijeci). Iako znamo da je naš Gospod ziv i Vaskrsao, a svi ostali osnivaci religija su mrtvi. Stvar je sto bih zelio da cujem par misljenja kako bi im približio naše glediste na post, konkretno. Hvala vam na odgovorima u svakom slucaju

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

пре 1 сат, Avocado рече
WWW.POSNAJELA.RS

Sastojci za špagete sa avokadom: 2 zrela avokada (kora treba da bude braonkaste boje), 1 pakovanje posnih špageta, kečap...

 

Ovi recepti koje dosta deliš u poslednje vreme deluju gotovo suicidalno :ani_biggrin:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Pa sto se tice spoljasnje strane posta mozemo i mi da imamo slican dnevni post po jacini kao muslimani ali ipak je tipik takav kakav je i mislim da je sasvim dobar i odgovarajuci, ali pa koliko se secam kada se uzmu sva cetiri velika posta i post sredom i petkom i jos ostali dani postova to dodjemo bese vise od pola godine postimo, ne znam koliko imaju muslima ukupno dana posta u godini.

Sto se tice unutrasnje i duhovne strane posta mislim da smo slicni, ali ako bi isli malo dublje u duhovno razmatranje i sozercanje :idea:..... e tu smo mi vec u prednosti.... :1782548600_zivotijeamin:

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 12 минута, Bokisd рече

Pa sto se tice spoljasnje strane posta mozemo i mi da imamo slican dnevni post po jacini kao muslimani ali ipak je tipik takav kakav je i mislim da je sasvim dobar i odgovarajuci, ali pa koliko se secam kada se uzmu sva cetiri velika posta i post sredom i petkom i jos ostali dani postova to dodjemo bese vise od pola godine postimo, ne znam koliko imaju muslima ukupno dana posta u godini.

Sto se tice unutrasnje i duhovne strane posta mislim da smo slicni, ali ako bi isli malo dublje u duhovno razmatranje i sozercanje :idea:..... e tu smo mi vec u prednosti.... :1782548600_zivotijeamin:

Pa da, kod nas post moze da bude i strožiji od toga ali isto i blaži, ma da se većina velika drži mnogo blazeg posta i cak se isto prejeda samo sa posnom hranom, dok kod njih to ne moze biti slučaj bar preko dana. Navece i prije izlaska sunca mogu jesti sve i tu dolazi cesto do prejedanja i stomakougadjanja. Njihov post je 30 dana godisnje dok Pravoslavci imaju vise od 200 dana. Mislim da je glavna razlika ta sto se kod nas post ne gleda kao nesto cime mi "uslovljavamo Boga" da nas nagradi i da naša dobra djela prevagnu,vec vise kao način napredovanja ka Bogu ne radi nagrade nego radi smirenja tijela. Sto se tiče praktičnosti mislim da je naš post praktičniji u današnjem svjetu. Ali opet sve zavisi koliko je pojedinac spreman dati sebe, dok kod njih pravilo je jednostavno da nema nicega od jutra do mraka

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, Paradoksologija рече

Najbolji post bi bio onaj koji bi nas naveo da budemo bolji prema bližnjima... recimo, skromna ishrana (jaja su jeftinija od lignji kao izvor proteina) uz obavezu davanja milostinje ili pomaganja drugima svakog dana u toku posta.

А што рецимо не бисмо не јели јаја а ни лигње а истовремено давали милостињу и били благи и на испомоћ ближњима? Није ми јасно шта нас тачно спречава у држању црквом установљеног поста као заједница да будемо милостиви? Чему та потреба да се надвисујемо ми лично и по свом неизмерно дубоком познавању истинског смисла и духа поста једемо мало јаја мало сир кобају? 

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 28 минута, Bokisd рече

Pa sto se tice spoljasnje strane posta mozemo i mi da imamo slican dnevni post po jacini kao muslimani ali ipak je tipik takav kakav je i mislim da je sasvim dobar i odgovarajuci, ali pa koliko se secam kada se uzmu sva cetiri velika posta i post sredom i petkom i jos ostali dani postova to dodjemo bese vise od pola godine postimo, ne znam koliko imaju muslima ukupno dana posta u godini.

Sto se tice unutrasnje i duhovne strane posta mislim da smo slicni, ali ako bi isli malo dublje u duhovno razmatranje i sozercanje :idea:..... e tu smo mi vec u prednosti.... :1782548600_zivotijeamin:

Jos jedna zanimljivost je ta da je kod muslimana post strogo odredjen od izlaska do zalaska sunca i to stoji u Kuranu, isto kao sto u jednoj suri piše od prilike o vjernici ovim smo vam kompletirali vjeru i zavrsili otkrovenje, od prilike tako. E sad kad mi iz realne perspektive pogledamo i zaključimo da muhamed vjerovatno nije znao da postoje mjesta na zemlji gdje sunce ne zalazi po par dana, onda mozemo zaključiti da ustvari kuran nije kompletirao vjeru i da mu je potrebno dodatno obrazlaganje. Mislim da oni u takvim slucajevima računaju pocetak i kraj posta po mjestu koje je najbliže tome gdje je takav slučaj. Poenta je uglavnom ta da kuran i po njihovim standardima nije potpun nego treba dopunu i tumacenje. Eto jedna od zanimljivost npr 

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 25 минута, Lazar 12 рече

Pa da, kod nas post moze da bude i strožiji od toga ali isto i blaži, ma da se većina velika drži mnogo blazeg posta i cak se isto prejeda samo sa posnom hranom, dok kod njih to ne moze biti slučaj bar preko dana. Navece i prije izlaska sunca mogu jesti sve i tu dolazi cesto do prejedanja i stomakougadjanja. Njihov post je 30 dana godisnje dok Pravoslavci imaju vise od 200 dana. Mislim da je glavna razlika ta sto se kod nas post ne gleda kao nesto cime mi "uslovljavamo Boga" da nas nagradi i da naša dobra djela prevagnu,vec vise kao način napredovanja ka Bogu ne radi nagrade nego radi smirenja tijela. Sto se tiče praktičnosti mislim da je naš post praktičniji u današnjem svjetu. Ali opet sve zavisi koliko je pojedinac spreman dati sebe, dok kod njih pravilo je jednostavno da nema nicega od jutra do mraka

Slazem se i samo bih dodao da je kod nas post kao neko sredstvo ili duhovno orudje da dodjemo do cilja nije kod nas post cilj sam po sebi.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 24 минута, sampaganini92 рече

А што рецимо не бисмо не јели јаја а ни лигње а истовремено давали милостињу и били благи и на испомоћ ближњима? Није ми јасно шта нас тачно спречава у држању црквом установљеног поста као заједница да будемо милостиви? Чему та потреба да се надвисујемо ми лично и по свом неизмерно дубоком познавању истинског смисла и духа поста једемо мало јаја мало сир кобају? 

Neki moj odgovor iz znanja koje je opet jako skromno bio bi taj da je izvorni post po Svetom Pismu i Crkvi totalno uzdržanje od hrane na izvjesno vrijeme. Sve ostalo je uzdržanje i odricanje od odredjenih vrsta hrane koja nam je dostupna svaki dan zbog smirenja tjela. U sitom tjelu javljaju se svakakve misli. Nama kao Hriscanima je odredjeno da uvijek budemo milostivi(Mt 5 38-42)ko nas trazi jednu haljinu podaj mu i drugu. To je zapravo slikovita prica i kaze nam da kad neko trazi od nas da budemo dobri, da mi dadnemo jos vise i budemo jos bolji,i kad je post i kad nije, ali eto za vrijeme posta kad smirimo tijelo i dostignemo jos veci duhovni nivo, te ce stvari da dodju jos do izražaja. Ni jedna hrana sama po sebi nije losa, mi svemu dajemo smisao i odredjujemo da li če da nam služi na korist ili na propast. Sve nam je na volju ali nije na korist kao sto kaze apostol Pavle. Gospod kaze (Mt 26 24  Mk 9 42  Luka 17  1)ako te ruka tvoja sputava odsjeci je i baci. Ta se prica ne shvata bukvalno jer je Isus mnogo cesto pricao u prenesenom znacenju i tako nam dao načela koja vrijede do kraja istorije i imaju univerzalnu vrijednost. Tako da ako nas društvene mreže sputavaju na putu Bogu, bolje da ih se odreknemo, ako nas prijatelji sputavaju bolje da se ne družimo nego da potonemo u grijeh, ako nas alkohol sputava, ne treba da pijemo ni čašice itd itd. Sveto Pismo nam zaista daje pouku za cijeli nas zivot. Tako isto ako cemo mi u postu prasetinu da zamijenimo jos skupljim lignjama mi zapravo ne postimo, Boga ne mozemo prevariti. Smisao je da se odreknemo bar nekih vrsta hrane a ne da je zamijenimo skupljom, ali i zdravijom, jer post nije dijeta. Ako ne mozemo reci na neko vrijeme NE pljeskavici kako ćemo da odbijemo mnoge primamljivije slasti koje nam djavo nudi da bi nas odvukao od Boga. Djavo je nudio Isusu u pustinji sva carstva ovoga svijeta i Gospod je to odbio. Rekao mu je je zasto ne pretvoris ovo kamenje u hljebove ako si Sin Božji. Znao je djavo da on to moze i da ima moć. Ali Gospod je nama za primjer postio, jer onaj ko daje upute bez primjera cesto izaziva licemjerstvo kod svojih pratilaca. Kad gledamo Isuov primjer i načela.. Kako bi smo mi postupili? 

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Баба,
      Поводом циркуларног мејла који су потписали професори ПБФ Родољуб Кубат и Владан Перишић, огласили су се и Владан Таталовић и Ненад Божовић

       
      Поштоване колегинице и колеге, 
      мене имејл наших уважених колега, о. Владана Перишића и Родољуба Кубата, није само растужио и насмејао, него и подстакао да на његову садржину одговорим, јер сам се – ако ништа друго – управо нашао у прилици коју двојица колега повезују са Митрополитом Порфиријем и сматрају проблематичном у нашем колективу. Стога ево неколико речи с тим у вези, а по ништа мање осетљивој савести – људској, колегијалној и надасве хришћанској.
      Будући, наиме, да сам стајао уз самог Митрополита док је обављао телефонски разговор са колегом Грчићем, лично могу да посведочим да са њим није говорио на представљени начин, него кроз шалу која је неизбежна ако вам је саговорник Грчић. Сигуран сам, такође, да члановима нашег колектива није увек јасно до којих све нивоа може бљеснути један обични разговор са Грчићем, али верујем да њему није нејасно шта га је Митрополит питао. Ствар се, међутим, радикално мења када се раскорењени детаљи овог разговора свесно поставе у универзалну приповедну структуру – о истинољубивим штрајкачима против саможивог директора који, ето, кињи последњег, најубогијег радника. Наратив сеже и до библијских времена: види ли то колега Кубат у себи неког ”Мојсија” који из власти религиозног фарона треба да спаси онеправдовани ”Израиљ”? Питам се, на крају, како је уопште могуће да ”сиротог и пониженог” али глаголивог Грчића још више вербално понизи колега (Каран) који и сам има потешкоћа да се вербално изрази у понижавајућем тону?
      С обзиром да су у истом кључу постављени и остали примери, забрињавајуће је то што проблем двојице колега - звани ”Савет” - добија вртложну форму личне жеље за обрачуном са председавајућим Саветом. А и та приповедна структура је универзална и одавно позната - није крсташким војскама било важно преотети Јерусалим из руку Сарацена и уздићи га у достојну раван хришћанске културе, колико заузети Константинопољ. У том смислу, колега Кубат не би имао морално право да икоме ишта приговара у вези са ”методом претњи”, чак и да он постоји у неком суптилном виду, с обзиром тај метод представља препознатљиви начин његове сарадње са ближим и даљим члановима колектива. Позиви уочи седница и притисци на млађе колеге, тихе претње неизгласавањем, приморавање на службу ауторитету – уз обављање бројних услужних делатности, претварање богонадахнуте Библијске групе у дисфункционалну истраживачку јединицу ”са посебним потребама”, све то, пре свега, треба да буде приоритетна тема заједничких целебних разговора и молитава, па онда и циркуларних мејлова. Нарочито с обзиром на чињенице које недвосмислено говоре о покровитељском и самопоништавајућем уграђивању Митрополита у рад Библијске групе који је колеги Кубату вишеструко користио, али који је једног тренутка вероватно морао да буде стављен у негативне оквире да би тако службу чинио онима које сам колега Кубат држи на ”горњем месту”. У међувремену, искрено се надам да ће, ако ништа друго, оно бар истакнута херменеутичка способност контекстуалне анализе – за чијег се власника овај наш драги колега издаје – истоме помоћи да схвати у какве је духовне, колегијалне и људске ћорсокаке доспео. 
      Са искреним поштовањем 
      и љубављу Христовом,
      Владан Таталовић
       
       
      ****
        Поштовани професори и драге колеге,
      обраћам Вам овом приликом из разлога што сам имплицитно под изразом „млади доцент“ поменут у мејлу проф. Кубата. Наиме, желим да се у потпуности оградим од поменуте тврдње. Никада нисам добијао претње од митрополита Порфирија и разговор од пре годину дана који се у мејлу наводи је, заправо, био врло пријатан. Реч је било о недоумицама у оквиру Библијске групе које су касније расправљане на седници. Сам разговор са митрополитом Порфиријем, проф. Кубат је протумачио као „претњу“ што апсолутно није тачно. Када сам касније из своје лакомислености и лаковерности према неким особама у сасвим неформалном и непланираном разговору пренео садржај тог кратког телефонског позива дошло је даље до низа нових непријатности. Наиме, речи митрополита Порфирија су злонамерно протумачене и ја овде подвлачим да реченицу у наведеном облику из мејла проф. Кубата митрополит Порфирије никада није изјавио. Нажалост, такви наводи допрли су и до других који су се у томе позивали на мене што је изазвало додатне компликације и моја лична тескобна стања и заиста жалим што је до свега тога дошло. Овим сам желео да те наводе једном за свагда демантујем стога што се те теме у новим приликама рециклирају.
      Свих протеклих месеци и безмало годину покушавао сам сходно личним могућностима да неке нарушене односе поправим и да колегијалност и предусретљивост буде моја јача страна и мислим да ме већина колега као таквог познаје.
      Свако добро,
      доц. др Ненад Божовић
    • Од Pravoslavac1,
      Kakva su pravila muslimanskog posta? Ima li slicnosti sa Pravoslavnim postom? I da li je muslimanski post stetan po zdravlje
    • Од Милан Ракић,
      "Post je stvar ličnog izbora, tako da nikog ne osuđujem."

      U Novom Pazaru, kulturnom, verskom, ekonomskom centru Sandžaka, Bošnjaci čine 80 odsto populacije. Tokom Ramazana, duh islama se oseća na svakom ćošku i u svakoj mahali ovog grada. Život se totalno menja, kafići ne rade preko dana, niti većina restorana. Izlasci počinju nakon nastupanja iftara (večere koja označava kraj celodnevnog posta) i traju sve do sufura – kada počinje novi dan posta.
      Ramazan je deveti mesec u islamskom kalendaru, i sveti mesec jer je u njemu počela objava Kurana, svete knjige muslimana. U toku Ramazana muslimani širom sveta poste od sabaha (svitanja) do akšama (početka mraka). Osim hrane i pića, muslimani poste i od činjenja loših dela, trude se da ne lažu, da ne ogovaraju, da budu prikladno odeveni, da se čuvaju nemorala i sličnih iskušenja na koje ihšejtan tera.

      Panorama Novog Pazara Novi Pazar već godinama nosi titulu najmlađeg grada u Evropi, a VICE je razgovarao sa mladim ljudima iz ovog grada koji bi nam iz svog ugla pričali o ovom muslimanskom prazniku.
      Džejlan ima 18 godina, učenik je srednje Medicinske škole u Novom Pazaru, sa njim sam se našao u Sinan-begovoj džamiji koja se nalazi u gradskom parku. Rekao mi je da posti tokom Ramazana, da to shvata kao jedan od stubova vere i da se u danima pred početak meseca raduje zbog njegovog nastupanja. Još kao mali od svojih roditelja naučen da posti i čini dobra dela, da Alah u ovom mesecu oprašta grehe i nagrađuje više za sva dobra dela koja vernici čine.
      Džejlan takođe smatra da mladi ljudi koje on zna, a koji ne poste i ne praktikuju druge verske obaveze ne treba osuđivati, ali da im treba komunicirati prednosti Ramazana.

      Džejlan - U tih mesec dana sve postaje drugačije, ljudi se solidarišu jedni sa drugima, smanjena je nervoza, jednostavno je drugačija atmosfera i oni bi samim tim i sebi ovaj mesec učinili lakšim i lepšim - kaže on.
      Na pitanje da li ga post menja i da li se njegove navike menjaju, rekao mi je da pored uzdržavanja od hrane i pića, u toku posta, uzdržava se i od seksualnih odnosa.
      - Zabranjeno nam je laganje, ogovaranje, a propisano nam je obaranje pogleda kada su u pitanju žene, jer te stvari kvare post, jer nas je tako podučio naš Poslanik i miljenik Muhamed – kaže Džejlan.
      Kada je na internetu ili Instagramu trudi se da izbegne sadržaje koji izazivaju iskušenje.
      - Ne želim da me nešto odvede u kvarenje posta i dovede u situaciju ili delo kojim Alah ne bi bio zadovljan – priča Džejlan o svom životu tokom ramazana.
      Na mestu gde se okuplja urbana omladina Novog Pazara, sreo sam Dinu, studentkinju biologije, i aktivistkinju u lokalnom nevladinom sektoru.

      Dina - Uglavnom se trudim da praktikujem svoje islamske dužnosti što bolje i ispravnije, i sve obaveze I slobodno vreme organizujem upravljajući se prema njima, tako da mi je vera na prvom mestu – kaže Dina.
      Ona posti tokom Ramazana, ali zna veliki broj svojih vršnjaka koji to ne rade.
      - Smatram da je to stvar ličnog izbora, tako da nikog ne osuđujem – kaže ona.
      Takođe mi priča svoj stav da je mladima danas mnogo teže da budu religiozni na pravi način jer je život brz, haotičan i prepun različitih informacija kojima su svi stalno bombardovani.

      Vernici u novopazarskoj džamiji pred početak molitve Tokom Ramazana, gotovo da nema koncerata, alkohol se izbacuje iz svih kafića i restorana tako da se mogu konzumirati samo stvari koje su halal ( odobrene šerijatom). 
      U hamamu koji je izgrađen za vreme osmanlijske vladavine i koji se nalazi u srcu stare čaršije ovog grada, odnedavno postoji i kafić u kojem se alkohol ne služi ni izvan Ramazana i u kojem se sluša orijentalna i duhovna muzika muslimana. 
      "Mislim o mirisu pitica koji se širi celim gradom pred iftarsko vreme, kada ljudi žure da stignu kući, te na sam iftar kada grad nakon ezana ušuti i nikog nema na ulici."
      To sam se našao sa Selmom. Ona ima 24 godine, studentkinja je master studija matematike i fizike, i nas dvoje smo uz tursku kafu pričali o islamu, Ramazanu i šta on za nju predstavlja.

      - Islam kao religija, veliku pažnju posvećuje mladima i brojni su primeri iz života Božjeg poslanika gde je birao upravo mlade ljude na putu prezentovanja i širenja vere islama – kaže Selma.

      Selma Po njoj, sve ono što podrazumeva zdrav i normalan način života jedne osobe nalazi se u islamu, a sve ono što se nalazi van toga i što može negativno uticati na osobu je pokuđeno.
      - S obzirom na to da islam poseban akcenat stavlja na obrazovanje, napredak i prosperitet u svakom segmentu, kao i način delovanja, ponašanja i razmišljanja, u tom pogledu nema razlike u odnosu na zdravo društvo i norme koje su opšte prihvaćene – kaže Selma.
      O tome šta post za nju predstavlja i kako ga drugi vide, ona kaže da post za one koji nedovoljno poznaju islam predstavlja gladovanje, ali to je površna definicija posta.
      - Post zapravo predstavlja uzdržavanje od jela i pića, kao i od telesnog uživanja i on čoveku donosi samo dobro sa kojeg god aspekta da ga definišemo – priča Selma.
      Za Selmu, pozitivne strane posta predstavljaju duhovno, emocionalno i kognitivno jačanje čoveka.

      Melajska džamija Posle kafe sa Selmom, otišao sam do džamije u narodu poznate kao Melajska. Tu sam nakon akšamskog namaza (molitve koja označava kraj dana i početak noći) sreo Hamzu.
      Hamza je student Fakulteta Islamskih Studija i jako je predan veri koju izučava i praktikuje u svakom njenom segmentu.
      - Ramazan danas, ovde u Novom Pazaru, još je u dobroj meri zadržao onaj osećaj duhovnog meraka koji oseti svako, bio on musliman praktikant ili ne – kaže mi Hamza.

      Hamza Priča mi kako misli da ono što Ramazan čini posebnim u Novom Pazaru jeste baš ta hava (atmosfera).
      - To je ona prisutnost smiraja i lepote oko nas i u nama samima – priča mi Hamza.
      Kao i Džejlan, Hamza govori o ushićenju sa kojim se Ramazan čeka i onoga što on donosi.
      - Mislim o mirisu pitica koji se širi celim gradom pred iftarsko vreme, kada ljudi žure da stignu kući, te na sam iftar kada grad nakon ezana ušuti i nikog nema na ulici – priča Hamza njegov doživljaj Ramazana danas.
      Govori mi kako on, kao mlad religiozan čovek, post vidi kao najbolju šansu da se srce učini što čistijim na putu ka Alahu.
      Ramazanska atmosfera ga podseća na uzvišenu harmoniju i lepotu koja bi trebala vladati na zemlji među svim ljudima.
      - Jedan od ciljeva Ramazana je baš ta povezanost među ljudima – priča mi on na kraju.
      Irfan LIČINA

×
×
  • Креирај ново...