Jump to content

Немогуће путовање Нојеве барке


Препоручена порука

Већ дуго времена се пеналим да покренем ову тему. За овај есеј знам већ пар година, али никако ми се није дало сјести и превести га тако да сви овдје могу да га прочитају. Есеј је из 1983 године написан од Роберт Мура публицисте који је писао о религиозним темама и објављен оригинално у часопису Еволуција/Креационизам 1983г. Иако је написан 1983 г, за наше вријеме мало бајат већ, али потпуно свеобухватан и врло јасан са јаким чињеницама које оповргавају дословни наратив о глобалном потопу који излази из пера креациониста. Елем, на крају сам потпуно одустао од детаљног превођења те сам одлучио да одрадим превођење преко гугл превиодиоца и онда само исчитавањем преправим оне тешке граматичке грешке тако да смисленост текста буде јасно изражена. Зато ћу главу по главу да постављам, чији су наслову сљедећи:

Градња Арке

Смештај свих тих животиња

Остављајући неке ствари иза себе

Величина терета

Окупљање терета

Преживљавање Потопа

Брига за терет

Искрцавање

Закључак

Ко би желио у комаду да га прочита, може на овом линку на енглескм језику

NCSE.NGO

Building the Ark Accommodating All Those Animals Leaving Some Things Behind Sizing Up the Load

Такођер како ћу ово радити уз помог гугле превиодиоца, неки термини за које је потребно судско знање језика, ћу само обојити плавом бојом као знак да је могуће да га гугле није добро превео, а нисам ниса сигуран како да га преведем вјеродостојно на српски.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Увод

Претпоставимо да сте узели новине сутра ујутро и запрепастили се кад сте видели наслове који најављују откриће великог брода високо на снежним падинама планине Мт. Арарат у источној Турској. Док сте ужурбано скенирали чланак, сазнали сте да је тим са Института за истраживање стварања откопао барку и да су њихова мерења и студије утврдиле да се савршено подудара са описом Нојеве барке датим у књизи Постања. Да ли би ово напокон био доказ, да су најстарија библијска поглавља била истинита и да је прича која је испричана о шестодневном стварању и свеопштој поплави трезан научни приказ?

Можда изненађујуће, одговор је не. Чак и ово сензационално откриће није довољно за потврђивање дословног читања Постања. Наш континуирани скептицизам је у традицији филозофа Дејвида Хјума, који је написао да су „човекова подлост и лудост толико уобичајени феномени да бих радије веровао да најнеобичнији догађаји произилазе из њихове подударности него да то признају као знак кршења закона природе." Као што ћемо видети, прича о великој поплави и путовању ковчега, како су је излагали модерни креационисти, садржи толико невероватних „кршења закона природе“ да ниједна особа која размишља не може је прихватити. Упркос јаким напорима да се причи пружи известан степен веродостојности, ништа се не може решити без директне и сталне интервенције божанства.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Da dodam nešto na ovu temu što nije bajato

 

 

 


Ovo stvarno izgleda kao brod...Ogromne veličine....
Nebitno je uopšte da li je Nojeva barka - najviše me zanima kako je
se nešto te veličine popelo na 3000 metara visine...I to je podjednako nemoguće

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Pogledaj ovde našta liči mapa sveta ako je voda na 3000 metara

WWW.FLOODMAP.NET

Flood Map shows the map of the area which could get flooded if the water level rises to a particular elevation. It may help flood...

:ani_biggrin:

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ГРАДЊА БАРКЕ

Основе приче.

Да бисмо појаснили ову ствар, кренимо на почетку библијске приповести и пратимо причу корак по корак. Од тренутка када је најављена предстојећа олуја (Постанак 6: 7, 13, 17) и Јехова износи дизајн и димензије ковчега (Постанак 6: 14-16), проблеми почињу да се појављују.

Ковчег се израђује од дрвета гофера према плану који предвиђа да барка буде дугачка три стотине лаката, широка педесет лаката и висока тридесет лаката (450к75к45 стопа, према већини креациониста). Спратови ће бити подељени у просторије, а сви зидови, изнутра и споља, бити ће постављени под нагибом. Будући да је сврха ковчега држање животиња и биљака, посебно двоје од „сваког живог бића од сваког тела ... да би их одржали на животу са собом“ (Постање 6:19), мораће да се изгради у складу с том намјеном.

Већина креациониста једноставно се провуче кроз овај опис величине и захтева барке без другог осврта („Тешко је поверовати да интелигентни људи овде виде проблем“ - ЛаХај и Морис, Барка на Арарату , стр. 248), често уз успутни коментар о архитектонској вештини древних народа која се манифестује у Седам светских чуда. Али Нојева достигнућа у градњи бродова нису у потпуности изгледа ценили његови обожаваоци.

Древна бродоградња.

На првом месту, аналогија са Седам чуда не стоји. Само једно од седам, Велика Кеопсова пирамида, долази две хиљаде година након Нојевих дана и заиста је једина чија је изградња могла да се приближи нивоу софистицираности барке. Али Велика пирамида није извирала из пустињског песка тек тако; него је то био врхунац више од једног века архитектонске еволуције, преко средње степенасте пирамиде до пирамиде Снофру, тада прва права пирамида, и на крају ремек-дело Кеопсова пирамида (Стеварт, стр. 35-39).

С друге стране, у ери када су издубљени трупци и сплавови од трске били крајњи домет поморског транспорта, појавило се толико масивно пловило да се такво неће видети пре средие деветнаестог века нове ере!! Пре него што је уопште могао да размишља о таквом пројекту, Ноју би било потребно темељно образовање у поморској архитектури и на пољима која се неће појавити хиљадама година, попут физике, механике и конструктивне анализе. Иза њега није било баш традиције бродоградње, није било искусних мајстора који би могли да дају савете. Где је научио поступак изградње такве гуливерске структуре? Како је могао да предвиди ефекте превртања, и нагињања и сламања на узбурканом мору? Како је решио диференцијалне једначине за момент савијања, обртни моменат и смичуће напрезање?

Древна бродоградња је постигла знатан ниво технолошке софистицираности, толико да су поморски археолози подељени око њене историје (Бах, стр. 52). Али ово је било за бродове који су били гумењаци у поређењу са барком, и ова вештина се полако појавила током многих векова: прошао је скоро миленијум док су се дужине египатских пловила повећале са 150 на 200 стопа (Кејсон, стр. 17). Упркос томе, занат је остао преднаучна уметност, стечена дугогодишњим науковањем и искуством, а катастрофе на мору због неисправног дизајна биле су толико честе да су биле јак подстицај за научни приступ (Равсон и Тупер, стр. 2). Очигледно је да је астрономски скок у величини, сигурности и вештинама које су били потребни Ноју превелик за било какво натуралистичко објашњење.

Не само да је барка била без педигреа, него је била и без насљедника. Креационисти Кофал и Сегрејвс нам говре да се цивилизација брзо обновила након поплаве, јер су преживели пренели предпотопну културу: Ноје је живео још 350 година након потома, Шем 502 ( Објашњење стварања , стр. 227). Током овог времена, људи су расељавали и „обнављали земљу“, носећи са собом подсећања на потоп који ће једног дана узбудити америчке мисионаре од Суматре до Шпицбергена. Ипак, Нојев примарни допринос човечанству, његово невероватно знање бродоградње, нестало је без трага, а поморци су се вратили у своје шупље трупце и сплавове од трске. Попут пролазне фатаморгане, ковчег је био овде један дан, а сутрадан је нестао, не остављајући ни таласа о дугој саги бродоградње.

Потребе животиња.

Као да груба конструкција брода није довољна главобоља, унутрашња организација морала је бити усавршена до савршенства. Уз премијски простор, сваки лакат је требало максимално искористити; није било места за превелике кавезе и изгубљени простор. Разни захтеви безбројних животиња морали су се узети у обзир при дизајну њихових одмаралишта, посебно узимајући у обзир дужину путовања. Проблеми су у безбројни: корита за храњење и појење морају бити тачне висине за лак приступ, али не на поду где ће се запрљати; кавези за рогате животиње морају имати правилно постављене решетке како би се спречило да им се рогови заглаве, док носорози из истог разлога захтевају округле "Торове"; тешки кожни ремен за тело је „незамењив“ за превоз жирафа; примати захтевају браве отпорне на разбијање; гнезда морају бити тачног пречника за сваку одређену птичју ногу (Хирст; Винцент). Чак је и под важна, јер, ако је претврд, копита могу бити повређена, ако су премекана, могу пребрзо нарасти и трајно оштетити чланке (Клос); пацови ће претрпети декубитус (чиреве) са непрописним подовима (Орланс), а копитари морају имати очишћену површину или ће клизнути и пасти (Фовлер). Ови и безброј других техничких проблема морали су бити решени пре него што се и први термит увукао на брод, али није било стручњака за управљање дивљином који су били на располагању за консултације. Чак и данас захтеви за транспорт многих врста нису у потпуности решени, и било би физички немогуће дизајнирати једног носача који би их све испунио. Очигледно, када је Бог први пут рекао Ноју да сагради барку, испоручио је комплетну верзију нацрта и инжењерских детаља, чинећи најкомпликованије и најпрецизније откривење икад гарантовано човечанству.

Проблеми за градитеље.

Тако је Ноје зграбио свој алат и кренуо на посао. ЛаХаји Морис нам кажу да су Ноје и његова три сина могли целу ствар да саграде сами за само осамдесет једну годину (стр. 248). То укључује не само изградњу трупа, већ: изградњу докова, скела, радионица; уклапање невероватног лавиринта кавеза и сандука; прикупљање одредби за предстојеће путовање; сеча дрва и производња свих различитих врста грађе од решетки за кавезе за птице до огромних греда кобилица - а да не помињемо постављање врло тешких, кабастих греда за брод на њиховом тачном месту и њихово причвршћивање. Још је горе, док би се посао завршио на једном месту, раније фазе би иструнуле - тешкоћа са којом су се често суочавали градитељи дрвених бродова, чији је рад трајао само четири или пет година (Тровер, стр. 32).

Суочени са таквом критиком, креационисти су брзо претворили скромног, праведног фармера у богатог капиталисту који је једноставно унајмио сву помоћ која му је била потребна (Сигрејвс, стр. 86-87). Процењује се да је за изградњу Велике пирамиде било потребно чак 100 000 робова; Ноје је вероватно могао да се снађе са мање (уосталом, у то време било је „џинова у земљи“ према Постању 6: 4), али оно што му је недостајало у бројевима било је преко присутно код искусних и високо квалификованих занатлија. Како је научио када треба срушити дрво и како га правилно осушити како би се спречило труљење и цепање, када већим гредама може потрајати неколико година док се не зацјеле (уп. Думас и Гил, стр. 322)? Да ли је локални градитељ чамаца од трске имао опрему за загревање дасака на пари како би могла да се натера у прави положај? Бродоградилиште у Мејну из деветнаестог века било би преплављено величином и сложеношћу оваквог посла, али Ноје је наводно још увек имао довољно времена да одржи проповједи и опомиње на судњи дан широм земље (Сигрејвс, стр. 87-90).

Бог је рекао патријарху да превуче барку, како изнутра тако и споља, свих 229 500 квадратних стопа, смолом, и у ствари, то је била уобичајена пракса у давним временима. Али када је Ноје пожурио до оближње продавнице материјала, полица је била празна, јер смола је природни угљоводоник сличан нафти (Росенфелд, стр. 126), а знамо да су наслаге нафте, катрана и угља настале када је органска материја била затрпана и подвргнута екстремном притиску током поплаве (Виткомб и Моррис, стр. 277-278, 434-436), тако да ништа од тога није постојало у предпотопном свету. Моррис (1976, стр. 182) покушава да каже да реч за „смолу“ значи само „покривање“, али не само да сви други библијски речници и коментари преводе са „смола“ или „битумен“, већ креациониста Натан М.Мејер открива да су цело дрво које су археолози пронашли на планини Мт. Арарат је „засићен смолом“ (стр. 85). Стога се чини да је Бог прилагодио Ноју створивши помоћну јаму од катрана само за ту прилику, и тако имамо још једно чудо.

На крају, наш фармер који се претворио у архитекту морао је да се суочи са највећом потешкоћом од свих: по речима АМ Роба, постојала је „горња граница, у дужини дрвеног брода, у региону од око 300 стопа; деформација услед различитих расподела тежине и узгона постала би прекомерна, са последичним потешкоћама у одржавању водонепропусности трупа “(стр. 355). Полард и Робертсон се слажу, истичући да је „дрвени брод имао велике напрезања као структуру. Апсолутна граница његове дужине била је 300 стопа и био је склон извијању (стр. 13-14). То је главни разлог зашто се поморска индустрија окренула гвожђу и челику 1850-их. Највећи дрвени бродови икад изграђени били су шестерокраке шкуне, од којих је девет поринуто између 1900. и 1909. године. Ови бродови су били толико дуги да су им за подршку биле потребне дијагоналне гвоздене траке; „змијали су се“ или су били видно валовити, пролазећи кроз таласе, процурвали су толико јако да су се морали стално испумпавати, а коришћени су само на кратким обалним рутама, јер нису били сигурни на отвореном мору.

Џон Роквел, дизајнер првих бродова из ове класе, признао је да "шест мајстора" (назив брода прим.аут) није било практично. Били су предугачки за дрвену конструкцију" (Лајинг, стр. 393, 403-409). Па ипак, барка је била преко 100 стопа дужа од најдужег шесто-јарболца, УСС Вајоминга, дугачког 329 стопа , и морао је да издржи најтеже услове икад наишле док је превозио најважнији терет икад. Јасно је да је Бог морао овом аматерски састављеном гофер дрвету барци дати нека врло посебна својства да га оспособи за путовање.

Дакле, до сада би требало да буде јасно зашто „интелигентни људи“ некако виде „проблем“ у изградњи арке.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, Mikorist рече

Da dodam nešto na ovu temu što nije bajato


Ovo stvarno izgleda kao brod...Ogromne veličine....
Nebitno je uopšte da li je Nojeva barka - najviše me zanima kako je
se nešto te veličine popelo na 3000 metara visine...I to je podjednako nemoguće

Bajato je... klip je okačen skoro ali snimci su od pre 10 godina...

Odgovor na pitanje kako - Kurdi... ;)  

Sa wikipedije:

https://en.wikipedia.org/wiki/Searches_for_Noah's_Ark#Noah's_Ark_Ministries_International

Noah's Ark Ministries International

In 2004, Media Evangelism founder Andrew Yuen Man-fai and pastor Boaz Li Chi-kwong announced the discovery of parts of Noah's Ark on Mount Ararat. They reported that their team found a large wooden structure at an elevation of 4,200 metres (13,800 ft) during their fourth trip to the mountain.[145] According to an exhibit at Hong Kong's Noah's Ark theme park, the search team had been exploring Ararat as Noah's Ark Ministries International since 2003.[146] Yuen and Li had no evidence of their claim beyond blurred images, as they said a "mysterious force" disrupted their video footage.[145] In 2005, Media Evangelism released a documentary, The Days of Noah, based on the NAMI expedition.[147]

According to NAMI's website, Turkish mountaineer Ahmet Ertuğrul (nicknamed "Paraşut") submitted a sample of petrified wood to NAMI, which he claimed to have obtained in August 2006 from a second wooden structure, located 4,000 metres (13,000 ft) up Mount Ararat. NAMI claimed that an expedition was sent in February 2007, which found that the 2004 site had collapsed due to an earthquake, and was prevented from examining the 2006 site due to weather conditions.[148] An October 2007 press conference announced that a follow-up mission in August successfully recovered more petrified wood from the site Ertuğrul reported.[148][149]

In a press conference on 25 April 2010, NAMI announced that an October 2009 expedition had excavated and filmed the wood structure discovered by Ertuğrul.[150][151][152][153] Although NAMI's website claimed Ertuğrul discovered the site in August 2006, he stated at the press conference that he learned of it in June 2008.[148][153] The wooden structure reported by Yuen and Li in 2004 was not addressed.[153] According to NAMI, specimens from the site were carbon-dated to 4800 BP.[152][154] Footage of the interior of the structure was released on NAMI's YouTube account.[155] NAMI said that Turkey would submit the location for designation as a World Heritage Site; however, when reached for comment a spokesperson for UNESCO said that the organization had not received such a request.[151]

The immediate response to the announcement was largely skeptical.[156][157] Mainstream scientists objected to the lack of professional archaeologists involved with the research, and the decision to reveal the findings via a media event rather than publishing a peer-reviewed study.[150][158] Creationists also expressed concern about the lack of data available for independent corroboration.[159] Andrew A. Snelling later said that NAMI supplied him with their radiocarbon dating report, which showed that only one test of one sample had produced the publicized result of 4800 BP. Moreover, Snelling rejected the 4800 BP result as evidence for Noah's Ark, based on creationist beliefs about carbon-14 levels in antediluvian wood.[160] Turkey's Ministry of Culture and Tourism expressed doubt that NAMI secured permission to conduct their expeditions, and began an investigation as to how NAMI transported its wood samples from Turkey to China.[161][162]

Within days of the announcement, Randall Price, who had consulted with NAMI in 2008, came forward with allegations that Ertuğrul hired Kurdish workers to construct the site using wood from an old structure near the Black Sea.[163][164][165][166] NAMI issued a statement saying that its relationship with Price ended in October 2008, and he was therefore unfamiliar with findings made after that time.[167] Defending NAMI's claims, team members argued that it would not be possible to haul enough materials up Mount Ararat to build the structure that they had described.[161] In rebuttal, Price and his colleague Don Patton cited the use of heavy equipment in other Ararat expeditions, as well as a 2007 publicity stunt in which Greenpeace built a 10-metre (33 ft) replica of Noah's Ark on the mountain.[168]:27–28[169]

After promoting the release of the 2011 film The Days of Noah 2: Apocalypse, the NAMI website NoahsArkSearch.net was no longer updated.[170][171] Support for NAMI's claims was later taken up by Norman Geisler, who invited Ertuğrul to speak at an apologetics conference organized by Southern Evangelical Seminary in October 2015.[171][172][173][174] Joel Klenck, formerly associated with NAMI, has continued to promote NAMI's claims as recently as December 2020.[175]

NAMI and Ertuğrul never disclosed the location of the site they reported, although Price and Patton claimed in 2010 to have independently located it.[175][168]:18–19 Donald Mackenzie, a self-styled missinary who had searched for Noah's Ark for nearly a decade, traveled to Ararat in 2010 hoping to find Ertuğrul's site on his own. Mackenzie contacted his family from the mountain in September, but was never heard from again. His abandoned campsite was later found, but the circumstances of his disappearance remain unknown.[176][177]

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ama ima gore simulator . Za 80 metara da se podigne nivo mora Beograd (veči deo) bi bio pod vodom - znači Paanonsko more ponovo...gde je 3000 metara ?:D

 

Nego ajde da prekinem da se zezam. Ajde stvarno naučno da posmatramo potop.:)))

1 Gt (bilo da je led ili voda) jednako je:

    1.091 km3 leda
    1.000 km3 čiste vode
    0.9737 km3 morske vode

Masa leda = 180 x 0.9167 = 165.006 Gt vode

Voda potrebna da se nivo mora podigne za 1 mm:

Zapremina = površina x visina

Površina = 3.618 x 108 km2

Visina = 10-6 km (1 mm)

Zapremina (km3) = (3.618 x 108 km2 ) x (10-6 km) = 3.618 x 102 km3 = 361.8 km3 vode.

361,8 Gt leda podići će nivo mora na svetu za 1 mm

kad bi se recimo CEO GLEČER A68 otopio - nivo mora bi se podigao za oko 15 cm

Za 80 metara treba veći deo polova odjednom da se otopi. Lako može da se proračuna kolika površina.

Verovatno do 400 metara je neki realni max mogući nivo. (u najgorem mogućem scenariju)

p.s.

Za 3000 metara (nema fizički toliko vode u svim agregatnim stanjima)  potrebno je oba pola potpuno da se otope + verovatno i sva voda u vazduhu da se sruči + možda i sa neke druge planete da se sprovede cev za dodatno navodnjavanje. Nije laka zamisao. :))

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 10 часа, Bokisd рече

Po veri i Pismu ima tu nesto malo i do promisla i sile Bozije ...itd...

Видјећеш, ако ти се буде читало да за било какво натуралистичко објашњење, много тога просто није могуће објаснити, те једини начин да се практички 90% момената из приче о потопу објасни јесе да се уплете сила Божија. То онда само по се би читаву идеју зашто је био потребан потоп обесмишљава причу и доводи је потпуно до апсурда, а тиме и сам Божији промисао. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ama ne može voda da naraste više od 400-500 metara visine.  Kako je taj objekat odleteo na 3000 i kusur metara ne želim da se bavim time.

Možda je se na nekoj drugoj planeti dogodio potop sa tolikom vodom. Ovde ne mere....

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 минута, Mikorist рече

Ama ne može voda da naraste više od 400-500 metara visine.  Kako je taj objekat odleteo na 3000 i kusur metara ne želim da se bavim time. 

Ванземаљци бато. А можда је Божија сила узнела горе тај објекат. Или то не мож тако јер обесмишљава промисао Божији ако Бог делује како изволи а не како је људима разуљиво. Ал мора да има и неко натуралистичко објашњење мајку му бре ишчачкаћемо већ неки фект чек који све то научно оповргава. Исто ко и за онај благодатни огањ што га припаљују сад ускоро, неће Патријарx Јерусалима да нам ода тајну које су то силе природе које га припале. Иди бегај бре тешке теме уочи празника. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Može da bude Megatsunami te visine....Ali za to je potreban meteor da udari u okean....Onda je priča malo drugačija....

Talas te visine bi išao brzinom 5 puta većom od zvuka.  Obišao celu planetu za par sati...

 

пре 33 минута, sampaganini92 рече

тешке теме уочи празника. 

Ma gde teške. ovo je čist SF :))

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Čak su i ovi sa ICR odustali

WWW.ICR.ORG

I recall a tough conversation with a skeptical student after speaking on creation and the Flood at a Christian school. This young man insisted he would never believe the Genesis Flood...

 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Иван Ц.,
      Посетите линк и погледајте 3D виртуелно путовање до Храма Гроба Христовог у Јерусалиму
      ЛИНК

      View full Странице
    • Од Иван Ц.,
      Посетите линк и погледајте 3D виртуелно путовање до Храма Гроба Христовог у Јерусалиму
      ЛИНК
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У среду, 15. јула 2020. године, када Црква Божија прославља Полагање часне ризе Пресвете Богородице, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован, служио је Свету Архијерејску Литургију у цркви-брвнари посвећеној Светом великомученику Георгију у Брајковцу поводом славе заједнице за рехабилитацију и ресоцијализацију оболелих од болести зависности “Земља живих”.   Звучни запис беседе   Епископу су саслуживали: јеромонах Онуфрије Хиландарац, духовник манастира Драче; игуман Доситеј Хиландарац, настојатељ манастира Светог великомученика Георгија у Ћелијама протојереј-ставрофор Златко Димитријевић, архијерејски намесник колубарско-посавски; протојереј-ставрофор Марко Митић, протојереји Страхиња Голијан и Радивоје Стојадиновић, протонамесници Стефан Франовић Родољуб Војиновић, јерођакон Јован (Прокин), као и ђакони Никола Урошевић и Стеван Илић.   Литургији је присуствовао и директор Канцеларије за односе са црквама и верским заједницама господин др Милета Радојевић са својим сарадницима.   Свечаност Сабрања увеличана је појањем хора “Свети Димитрије” из Лазаревца, под диригентском палицом протонамесника Владимира Стојковића.   Надахнутом беседом Епископ Јован подсетио нас је на значај данашњег празника као и на помоћ и заштиту коју је Пресвета Богородица кроз векове пружала свима, па и данас, онима који јој молитвено припадају. “Чуда која се дешавају молитвама Мајке Божије немогуће је описати. Лакше је избројати зрна песка у мору, него побројати сва доброчинства која је она учинила људском роду. Стога у животу наше Цркве посебно место припада управо поштовању Пресвете Богородице. Њена улога у домостроју, плану спасења света, је огромна. Она је мост којим се Бог спустио у свет. Па ипак, иако рађа Спаситеља, она себе назива слушкињом. Невероватно је њено смирење. Она је посредница између неба и земље, она је заступница целога света пред престолом Господњим, она је љубав, милост, сажаљење и опроштај роду људском”, поучио је Владика сабране вернике.     Извор: Епархија шумадијска
    • Од obi-wan,
      Брза авионска путовања и кратки боравци отуд не само да не шире видике, већ бетонирају уврежена мишљења туриста. „Путовање сужава видике“, како је приметио Честертон

      Јутрос сам добио електронску поруку од Рајанера са мерама предострожности које су увели поводом короне. Оне не само да не делују умирујуће, већ наговештавају да ће летење авионом постати још кукавнија работа него до сад. Поврх свих уобичајених недостојности – стешњености и бесконачног чекања по бездушним аеродромима – сад ће свако још морати носити и маску током лета.
      Оно што је и иначе било „сачувај Боже“ ће изгледа постати двоструко горе. Могуће да ћемо, због смањене потражње, за то задовољство морати плаћати више… „Социјално дистанцирање?“ У економској класи? Тешко.
      Летети авионом требало је да буде вид слободе. Да на неколико дана одемо негде где има сунца. Да побегнемо у друге светове, проширимо видике. Е па ако је ово та слобода, носите се с њом…
      Али шта ћемо с оним увреженим мишљењем да се путовањима, а нарочито авионским, шире видици – да је путовање неодвојиво од образовања, прилика да се доживе нове културе, искуси другачија храна и чују страни језици, начин да човек почне ценити увид да се о стварима може размишљати и на други начин, не само на свој? Пре него се почело путовати авионом, такви доживљаји били су повластица богатих, кад би ишли на своје велике обиласке и крстарења. Појефтињење авионских летова све је демократизовало. И тако је, за многе људе, свет постао већи. Ширење видика као једна од страна путовања у својој основи је морално. Што рекао Марк Твен: „Путовање разара предрасуде, затуцаност, ускогрудост, и многим нашим људима потребно је већ само због тог. Ширина, целовитост, милосрдност спрам људи и ствари не могу се стећи вегетирањем у једном кутку земаљске кугле цео живот.“
      Проблем је што је Твен умро 1910, а први комерцијални лет уследио тек четири године потом. И што путовање авионом углавном није испунило моралну мисију коју му он приписује – пре ће бити да је учинило управо супротно.
      Парадоксално, људи често путују да би доживели нешто друкчије, али, управо путујући, стварају једноличност. Што више путујемо, аутентичне разлике све се више бришу.
      Осим тога, мештани знају да туристи не иду код људи с аутентичним ставом, већ код оних који им се приказују онако како ови очекују. Брза авионска путовања и кратки боравци отуд не само да не шире видике, већ бетонирају уврежена мишљења туриста. „Путовање сужава видике“, како је приметио Честертон.

      Наравно, ово о чему пишем делом је израз несклоности глобализацији, чија је претходница била комерцијализација авионског саобраћаја. Томас Фридман, назови-пророк глобализације, написао је 2005. књигу Свет је раван: кратка историја XXI века. У његовом поравнатом свету слободног тржишта оно по чему се људи разликују и што их раздваја постајало би све безначајније. Снага националних држава узмиче, док глобална трговина на послетку не сруши све препреке својој хегемонији. Цена за тај равни свет глобалне трговине је хомогенизација културе. Све постаје исто.
      Али постоји и дубљи, скоро духовни проблем са филозофијом „путовање по свету као израз слободе“ као саставним делом дражи комерцијалног путовања авионом. „Седи у својој келији и она ће те научити свему“, саветовао је један од најчувенијих пустињских светих отаца из четвртог века, Мојсије Мурин. Остати где јеси је начин да се човек суочи с властитим демонима и да им се супротстави.
      Према том предању, за оне који стално јуре за новим доживљајима сматра се да тиме беже од онога с чим би требало да се суоче. Ако сте незадовољни својим животом, вероватно ћете то бити где год да сте; ако се лоше опходите према људима, тако ћете радити и у Кини и у Шкотској; ако сте цинични, нов призор кроз авионско окно ту ништа неће променити. Проблем кад путујете је што водите себе са собом.
      У монашком предању, остати где јесте не значи ограничити или везати се. То је позив на ослобођење – да истражите где сте и ко сте. У добу кад „негде друго“ увек делује као одговор, потребно је обновити и повратити жељу за смирењем на једном месту.
      Можда све ово делује мало сувише апстрактно. Многи људи – ту спада и моја породица – раздвојени су великим даљинама. Моја деца могу видети своје деке и баке само ако путују авионом. Ништа никад није онако једноставно како бисмо желели. Али потреба да се позабавимо својом општом несмиреношћу је нешто друго.
      Џајлс Фрејзер (Giles Fraser, 1964) је новинар и англистички свештеник, старешина цркве Свете Марије у Њуингтону у јужном Лондону
      https://stanjestvari.com/2020/05/18/putovanje-suzava-vidike
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Сам Господ је постио 40 дана у пустињи, сви апостоли и милиони и милиони хришћана кроз вјекове путем поста су Богу и своме спасењу угодили, па се ово наше покољење укључује у тај златни низ хришћанства, рекао је, између осталог, протојереј мр Предраг Шћепановић у интервјуу за дневни лист Дан. У наставку можете прочитати комплетан интeрвју.     *Зашто се уопште пости, и зашто је тако битан баш Васкршњи пост у односу на друге постове током године, ако се тако може рећи?   Сваки пост је путовање ка циљу нашег живота, а то је побједа над смрћу. Васкрсењем Христовим се десила смрт смрти. Парадоксално, смрт је умрла на Крсту Христовом. Питаће се неко: Ако је Христос Васкрсао и побиједио смрт, зашто људи и даље умиру ? По ријечима Светог Макарија Египатског, да не бисмо живјели вјечно у страстима и гријесима, морамо сви проћи кроз понижење смрти.   Ако не постимо, као да кажемо Богу све је то лијепо што си ти Боже постио и мучио се за људе, што си био разапет и васкрсао, али то нема везе са мном и са мојим свакодневним животом.   Управо кад постимо, ми попут дјевојке која се уљепшава за први сусрет са момком или за свадбено весеље или момак за први састанак са девојком, ми кажемо Богу, тебе највише волим, Ти си ми на првом мјесту, Ти си мој Бог, мој највећи и најбољи пријатељ.   Сам Господ је постио 40 дана у пустињи, сви апостоли и милиони и милиони хришћана кроз вјекове путем поста су Богу и своме спасењу угодили, па се ово наше покољење укључује у тај златни низ хришћанства. Света Црква нас припрема да што достојније дочекамо празник над празницима и радост над радостима – Васкрс.   *Што најчешће превиђају они који одлуче да посте?   Да ли би можда више пажње требали да обрате на чињеницу – назив сваке седмице овог поста – да ли им то може бити (духовни) путоказ на што треба да обрате пажњу? Најчешће заборављају да је прво Бог нама опростио, а да смо и ми дужни једни другима да опросте. Без опраштања, чак и да ништа не једемо, тај пост неће имати значаја пред Богом. Треба да се исповиједимо и да се покајемо. Покајање је преумљење, промјена философије живота, преокрет од зла ка добру, од мржње ка љубави, од смрти ка вјечном животу. Најчешће се превиђа да пост није сам по себи циљ, него средство за постизања циља. Циљ је Свето Причешће-сједињење Бога и човјека. Човјек са своје стране треба све да учини да кроз пост, покајање, исповијест што достојније, а са свијешћу да никад нисмо достојни.   *Колико често из вида изгубимо духовну компоненту поста у односу на тјелесну (и тако се можда више примичемо онима који су осудили Христа)? Што урадити да нам се то не деси, и што када нам се деси?   Тјелесни пост освежава тијело и чисти га од токсина и отрова који у нама оставља мрсна храна и која често пута у људима изазива разне болести, од лакших до најтежих, и претпоставља души. Црква нас позива : Браћо постећи тијелом, постимо и душом. Прави пост је да се удаљимо од зла, да утишамо гњев, обуздамо језик, да побиједимо страсти, да не осуђујемо ближње, да их не оговарамо и осуђујемо, да не живимо у прељуби и блуду и др.гријесима. Пост је заповједио сам Спаситељ као најмоћније оружје против ђавола, рекавши у Светом Писму да се „овај род изгони само постом и молитвом“. Једино су пост и молитва два крила која нас од блатњаве земље дижу у Небо пред Владику свих свјетова. Велики или Часни пост уочи Васкрса траје 7 недеља и његов циљ је да успостави равнотежу душе и тијела, да се тијело покори души и да слабећи тјелесна задовољства у нама расте духовни човек пун љубави према Богу и ближњем. Пост је путовање ка радости Васкрсења, радости које неће бити краја.   *Колико је током поста битно ићи на литургије, активно учествовати у животу Цркве, у том заједничарењу?   Бог нас сваке недеље и Литургије позива на свадбу и свадбено весеље, али се нажалост не одазивају сви правдајући се пречим и неодложним обавезама. Тек са Васкрсењем из мртвих, Богочовјек Исус Христос је посвједочио да је он заиста Бог и Син Божији. До Васкрсења Спаситељ је учио о вјечном животу али је Васкрсењем показао да је он заиста Живот вјечни. Да није Васкрсења, Христос би био први и последњи хришћанин који је умро на крсту, а са њим би умрло и Његово дјело и учење.Све на овом свијету би умрло, нестало би са лица земље и из човјековог памћења да није Васкрсења Христовог. Јер само жива, а не мртва личност, може дјеловати имати утицај на људе и људску историју.   *У посљедње вријеме често наилазимо на телевизијске прилоге, новинске чланке, изјаве којекавих гуруа здравог живота, који тумаче пост – хришћански само у домену физичког-тјелесног, и у зависности од става спрам Цркве, или га осуђују или га стављају у раван неког медицинског феномена. Што рећи на такве изјаве?   Свако износи пред људе оно што сам зна. Црква има миленијумско искуство и њена наука је потврђена временом, али и сијањем многих светитеља кроз вјекове, који својим нетрулежним тијелима потврђују да је Христос Васкрсао и да се наш живот не завршава са два метра гроба. Зар нам мошти Светог Василија Острошког, чуда и мир који зрачи са његовог светог тијела, не потврђују да Бог није Бог мртвих, него живих.   У ери рационализма, људи заборављају да је пост најмоћније средство против болести, не само тијела, него , ако хоћете, на првом мјесту душе, јер се душа лијечи од гријеха, а помоћу Светог Причешћа који је Лијек бесмртности и од вјечне смрти.   *Како је ипак чињеница да с обзиром на здравствено стање оног ко пости, ипак постоје нека одступања, молим Вас да их наведете, и појасните што се у том случају ради?   Црква као духовна мајка кроз вјековно искуство посједује знање о слабости појединих узрасти, како духовних, тако и тјелесних дозвољава разрешење, тј. ублажавање поста за болеснике, труднице, дојиље, дјецу, оне који раде тешке физичке послове и др. Њима се умањује или ублажава тјелесни пост, али се појачава духовни пост : молитва, поклони, читање Псалтира и др. Богоугодних књига. Једном ријечју, не тражи се подједнако од свих да се у свему придржавају правила поста, са истом снагом. Најважније је да волимо Бога и ближње, да држимо Десет Божијих заповијести које је Бог дао Мојсију који је претходно постио да би што чистији примио заповијест од Бога на Синају. Само преко поста, Мојсије се усудио  да разговара са Богом.   *На крају, као  видљив знак поста, приступа се причешћу. Како му приступити, физички и диховно – психички?   Пост, молитва, покајање и исповијест озачавају да вјерник живи са Богом и по Богу, а тај живот  је и позив на небеску свадбу на чијој трпези се (на Светој Литургији) приноси сам Христос и даје нам своје Тијело и Крв.   Најважније да схватимо да никада нијесмо достојни Светог Причешћа, али да бивамо удостојени по љубави Божијој и позиву у Светој Литургији који чује сваки вјерник „Узмите, једите, ово је тијело моје“. Дужни смо по ријечима Светог Јеванђеља да опростима једни другима, и да са мржњом у срцу и души не приступамо Христу, који је са Крста опростио онима који су га разапели : „Оче , опрости им јер не знају шта раде“.   *Како новонастала ситуација с корона вирусом утиче на богослужења и како се вјерници понашају : да ли љубе икону, како се исповиједају и причешћују?   Наша Света Црква се држи препорука здраствених институција и редуковала је све активности (одложила литије,часове вјеронауке и предавања) и на тај начин показује одговоран однос према свим људима и здрављу ближњега свог. Свака епидемија, долази по Божијем допуштењу и само ће молитвом и постом бити превазиђено. Препорука је да људи у својим домовима, кроз пост и молитву се што достојније припреме за Васкрс , празник над празницима.   Не желећи да ових дана, када нам је свима потребан мир , улазим у полемике око причешћивања једном кашиком, која је вјековна пракса Цркве, под пуном свештеничком одговорношћу изјављујем да се кроз вјековно искуство Цркве, у доба куга, колера и шпањолке нико није заразио, напротив, многи су оздравили и душом и тијелом. Причешћу људи приступају по својој вољи, а први који би се евентуално заразили, кроз вјекове би  били свештеници и њихова дјеца.     Извор: Митрополија црногорско-приморска
×
×
  • Креирај ново...