Jump to content

Поставите питања везана за еволуциону биологију


Препоручена порука

Ne znam za to da se Bog izjasnjavao na temu da li je priroda umirala od svog pocetka ili ne.

Bog se izjasnio da je ON ZIVOT.

Sto nema nikakve veze sa pitanjem da li je ili nije tvorevina umirala od samog pocetka. To da je On Zivot

je jos jedan ontolsoki (ne istorijski ne epistemioloski iskaz) iskaz koji govori o tome da se vecni zivot ostvaruje

u licnosnom odnosu sa njime.

Dakle jos jedan klasican strawman sa tvoje strane.

Molim za nemesanje baba i zaba. Osnovni kriterijum za razlikovanje jeste znacaj za spasenje. U tom smislu, ako su svetitelji i gresili u pogledu geocentrizma i slicnih stvari, te greske su krajnje benigne. Mnogo su bitnije eventualne "fundamentalne greske".

Ono sto ti zelis da kazes jeste da svetitelji i Crkva tokom 2.000 godina su gresili u jednoj fundamentalnoj stvari, a to je da su negirali da je Bog zapravo uveo smrt. E, vidis, tu je problem...

Sto je apsolutna besmislica i nestina.

Pitanje da li je tvorevina umirala od njenog samog pocetka nije nikakvo fundamentalno pitanje takodje je

benigno kao i pitanje geocentrizma.

Zasto? Pa zato sto nije problem smrti bioloska truleznost nego nepostojanje licnosnog odnosa sa Bogom. Vaskrsenje i preobrazaj tvorevine koji ce uslediti u eshatoni je samo nusprodukt dubije tog licnsonog odnosa.

Pobeda nad smrcu nije onog casa kad se stekne biolosko neumiranje,to ce za koju dekadu moci i nauka

bez problema, nego kad se Bog prepozna kao nas Otac, ka licnost.

Inace, jos jedno tehnicko pitanje: kazes da Adam ne bi umro da nije sagresio, te da bi se "vremenom, Adamovim kretanjem ka obozenju prelile na ostali deo prirode" tj. da bi priroda postala besmrtna i netrulezna po blagodati.

Znaci, dosli smo ipak na teoloski teren.

Da kod pitanja STA BI BILO. Ali ovde je pitanje STA JESTE BILO.

Izvoli, potkrepi. Ima li neko ko je dovoljno promisljao na ovu temu, neko ko je kredibilan, a ide tebi u prilog.

Izvoli?

Vladika Ignjatije- O smrtnosti tvorevine

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 4.2k
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Bog stvorio sve savrseno. I prirodu i dnk i evinu kosu. Onda je Eva pojela jabuku i sve se pokvarilo. Priroda pala. DNK se ostetio. Kosa bez preparata i regeneratora vise ne lici ni na sta...

U zelji da napravimo prostora za sto kvalitetniju diskusiju ja bih te zamolio da pazljivo pricitas ovaj tekst iz prostog razloga sto je u njemu argumentovano na vecinu opravdanih i neopravdanih dilemm

Не знам тачно на коју Ајнштајнову теорију мислиш - има их две - али суштина је да Њутновска механика важи за скоро све појаве које срећемо свакодневно. Теби не треба релативистичко сабирање брзина или

Постоване слике

Велики прасак није почетак Библијског стварања, односно првобитне творевине.

Еволуција је последица Адамовог пада.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ђунисе, одакле нафта и угаљ на планети Земљи у оволиким количинама?

Од умрлих животиња и биљака, Ивице...

Хајде да продубимо питање, Ивице:

Одакле уопште смрт у овом свету?

Jeeeeee konacno je poceo da razmislja.

Odatle sto je odvojen od opstenja sa nestvorenim bozanskim energijama.

4chsmu1  prst ka dole

A napisao si " Jeeeeee konacno je poceo da razmislja. " ironicno da bi onda napisao ono sledece.  LOL

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Велики прасак није почетак Библијског стварања, односно првобитне творевине.

Еволуција је последица Адамовог пада.

Дај мало подробније. Занима ме.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ђунисе, одакле нафта и угаљ на планети Земљи у оволиким количинама?

Од умрлих животиња и биљака, Ивице...

Хајде да продубимо питање, Ивице:

Одакле уопште смрт у овом свету?

Jeeeeee konacno je poceo da razmislja.

Odatle sto je odvojen od opstenja sa nestvorenim bozanskim energijama.

prst ka dole  prst ka dole

A napisao si " Jeeeeee konacno je poceo da razmislja. " ironicno da bi onda napisao ono sledece.  LOL

On je trazio teolosko a ne naucno objasnjenje za uzrok smrti. Ne razumes se ti u to. prst ka dole 4chsmu1

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Велики прасак није почетак Библијског стварања, односно првобитне творевине.

Еволуција је последица Адамовог пада.

Дај мало подробније. Занима ме.

Млого запетљано. Објасниће ти брат Милан.

Моје је мишљење да ова његова теорија не може да пије воду са много разних тачака. Тачно је да он са тиме прави помирење православног предања, и ТЕ међутим само привидно. То није начин да се помире православно предање и ТЕ. ТЕ ако је процес који има своје законе, те законе није устројио ђаво него Бог. Па стога ако је функционисање ТЕ од Бога онда она не може бити у супротности са православним предањем него ТЕ треба само правилно протумачити и ништа више, као и мало боље схватити светотоачко учење.

Оно што брат Милан изводи из своје теорије је као што је и сам поменуо, да је велики прасак последица Адамовог пада. Међутим овде се одмах уочава један велики недостатак. Теорија великог праска подразумева постанак читавог универзума, а тиме комплетне материје која сачињава природу нас самих, животиња, и биљака...Поставља се питање од чега је био саздан Адам, јер по овоме није од земљаског праха, јер земаљски прах је настао тек са великим праском? Какве су то животиње којима је адам надевао имена? Испада да Адам није обитавао на земљи пре пада, него негде априори на небесима, и онда је згрешивши збачен на земљу. Ово је немало идентично са гностичким учењима која су баш то подразуемвала, да је човекова провбитна домовина (небо) са кога је човек пао као са вишег стања свести-обитавња, и сада задатак њих гностика је да се кроз методе гнозе врате у ту своју домовину. Гностици су ту само додавали ноту зла овом свету, и сматрали су га ђавољом творевином из које треаб утећи.

Дакле не може да се ни са ТЕ ни са православног предања нарочито прихвати мисао да је сав нама виадљив свет настао као последица Адамовог пада.

Јер на небо се може попети само онај који је сишао са Неба, Син Божији који је на небесима. Задатак нас људи као личности створених по образу Божијем и јесте да се попнемо на то небо, то је обожење. Нисмо ми били на небу од почетка, па пали са њета. За то смо имали почетну енергију која је требала да нас погура, благодат Божију због које Адам није могао да умре да није згрешио, но десило се ипак да је згрешио и ми смо просули то благодатно "гориво" које је требало да нас лансира у небеске висине.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ne znam za to da se Bog izjasnjavao na temu da li je priroda umirala od svog pocetka ili ne.

Bog se izjasnio da je ON ZIVOT.

Sto nema nikakve veze sa pitanjem da li je ili nije tvorevina umirala od samog pocetka. To da je On Zivot

je jos jedan ontolsoki (ne istorijski ne epistemioloski iskaz) iskaz koji govori o tome da se vecni zivot ostvaruje

u licnosnom odnosu sa njime.

Sve sto ne ide ka Zivotu, ide ka nezivotu tj. smrti. Za zivotinje i biljke pre Adama, telesna smrt=ontoloskoj smrti. A ti kazes da ih je Bog u to uveo? Vrlo zanimljivo...

Dakle jos jedan klasican strawman sa tvoje strane.

Hajde, navedi mi jos straw man primera za mene molim te? Bas da vidim zasto koristis to "jos jedan"?

Molim za nemesanje baba i zaba. Osnovni kriterijum za razlikovanje jeste znacaj za spasenje. U tom smislu, ako su svetitelji i gresili u pogledu geocentrizma i slicnih stvari, te greske su krajnje benigne. Mnogo su bitnije eventualne "fundamentalne greske".

Ono sto ti zelis da kazes jeste da svetitelji i Crkva tokom 2.000 godina su gresili u jednoj fundamentalnoj stvari, a to je da su negirali da je Bog zapravo uveo smrt. E, vidis, tu je problem...

Sto je apsolutna besmislica i nestina.

Pitanje da li je tvorevina umirala od njenog samog pocetka nije nikakvo fundamentalno pitanje takodje je

benigno kao i pitanje geocentrizma.

Zasto? Pa zato sto nije problem smrti bioloska truleznost nego nepostojanje licnosnog odnosa sa Bogom. Vaskrsenje i preobrazaj tvorevine koji ce uslediti u eshatoni je samo nusprodukt dubije tog licnsonog odnosa.

Smrt je itekako fundamentalno pitanje. I to je svedocanstvo Crkve tokom svih ovih 2.000 godina. Posto ti tvrdis suprotno, daj mi jednog svetog oca koji ce potkrepiti tvoje tvrdnje...

GLedajuci danas, svako zivo bice u sebi ima osnovni instikt za prevladavanje smrti, bilo kao jedinke bilo kao vrste. Svaka smrt rastavlja nekad jedinstveno bice. Svaka smrt je neodvojiva od patnje.

Bog koji to gleda ravnodusno kao C'est la Vie nije onaj Bog koji se pojavio pre 2.000 godina medju nama i ukazao nam da On brine i o vrapcima i poljskim ljiljanima... "BOG NIJE STVORIO SMRT I NE RADUJE SE PROPASTI ZIVIH"

Premudrosti Solomonove

13 Zato što Bog nije smrt stvorio

niti se raduje propasti živih.

14 Jer je izveo sve u bitije

i spasonosni su postanci svijeta,

i nema u njima otrova propasti

niti na zemlji paklenog carstva.

15 Jer pravednost je besmrtna

(a nepravednost - uzročnik smrti)

.

Pobeda nad smrcu nije onog casa kad se stekne biolosko neumiranje,to ce za koju dekadu moci i nauka

bez problema, nego kad se Bog prepozna kao nas Otac, ka licnost.

Nikada covek vestacki nece steci besmrtnost. Svaka naucna besmrtnost je smesna sve dok taliban moze da ti tako besmrtnom odsece glavu i rastvori je u sumpornoj kiselini, cisto da spreci naucnike-istocnike besmrtnosti, da te opet sastavljaju tako besmrtnog...

Batali vise s tim primerima...

Inace, jos jedno tehnicko pitanje: kazes da Adam ne bi umro da nije sagresio, te da bi se "vremenom, Adamovim kretanjem ka obozenju prelile na ostali deo prirode" tj. da bi priroda postala besmrtna i netrulezna po blagodati.

Znaci, dosli smo ipak na teoloski teren.

Da kod pitanja STA BI BILO. Ali ovde je pitanje STA JESTE BILO.

Pa , po tebi ispada da je tvorevina umirala cak i kada se Adam pojavio sa svojom koadamitskom bratijom, a pre nego sto su pogresili...

Izvoli, potkrepi. Ima li neko ko je dovoljno promisljao na ovu temu, neko ko je kredibilan, a ide tebi u prilog.

Izvoli?

Vladika Ignjatije- O smrtnosti tvorevine

Ti opet iste linkove kao i pre?

Ne znam zasto to radis? MOzda mislis da su u medjuvremenu na linkovima rekli nesto novo sto ide u prilog tvojim tvrdnjama? Sumnjam...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Pobeda nad smrcu nije onog casa kad se stekne biolosko neumiranje,to ce za koju dekadu moci i nauka

bez problema, nego kad se Bog prepozna kao nas Otac, ka licnost.

Nikada covek vestacki nece steci besmrtnost. Svaka naucna besmrtnost je smesna sve dok taliban moze da ti tako besmrtnom odsece glavu i rastvori je u sumpornoj kiselini, cisto da spreci naucnike-istocnike besmrtnosti, da te opet sastavljaju tako besmrtnog...

Batali vise s tim primerima...

Примери су на месту.

Ако је то   исправно поимање смрти, онда   научници, теоретски, могу успети да  омогуће такву бесмртност, што, невероватно, многи и прижељкују (!)...

Но, ту је по среди само жал за телом. Иза таквог поимања смрти и спасења нема толико оног јеванђелског, од Христа: ,,глад за Богом, правдом Његовом и Царством Божијим,

а све остало ће вам лако бити додато".

Онаквом поимању смрти  Бог и није незаменљив, барем теоретски.

Такође,

такво размишљање о појму смрти и спасењу многе наводи да се Христа сете само у дану када виде да је дошао крај и час представљања.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

То што се десило тога дана са Адамом за Бога је истинска смрт.

Ако је то смрт, а јесте по речи Божијој, тиме смо бацили  светло на примедбу - ако прихватите ТЕ

оптужујете Бога да је увео смрт.

Не. Адам је увео смрт умревши у дан у који је окусио од неблагословеног плода. То је смрт.

Reci ti to majci cije detence padne pod kola i ubije ga da fizicka smrt nije smrt u pravom smislu za Boga

da ne treba da place.

То јој каже Емануил, Бог:

,,Не плачите толико, детенце само спава." (Мк 5, 39)

И на таквим речима - да то и није  смрт за Бога, већ сан, - и да не треба узаврело плакати,

дакле, томе, само се НЕВЕРУЈУЋИ подсмеваху (Мк 5, 40).

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Pobeda nad smrcu nije onog casa kad se stekne biolosko neumiranje,to ce za koju dekadu moci i nauka

bez problema, nego kad se Bog prepozna kao nas Otac, ka licnost.

Nikada covek vestacki nece steci besmrtnost. Svaka naucna besmrtnost je smesna sve dok taliban moze da ti tako besmrtnom odsece glavu i rastvori je u sumpornoj kiselini, cisto da spreci naucnike-istocnike besmrtnosti, da te opet sastavljaju tako besmrtnog...

Batali vise s tim primerima...

Примери су на месту.

Ако је то  исправно поимање смрти, онда  научници, теоретски, могу успети да  омогуће такву бесмртност, што, невероватно, многи и прижељкују (!)...

Но, ту је по среди само жал за телом. Иза таквог поимања смрти и спасења нема толико оног јеванђелског, од Христа: ,,глад за Богом, правдом Његовом и Царством Божијим,

а све остало ће вам лако бити додато".

Онаквом поимању смрти  Бог и није незаменљив, барем теоретски.

Такође,

такво размишљање о појму смрти и спасењу многе наводи да се Христа сете само у дану када виде да је дошао крај и час представљања.

Primeri nisu adekvatni jer, za razliku od "naucne besmrtnosti", besmrtnost usled Bozije blagodati (zajednice s Bogom) ne moze biti ugrozena ni od kakvog hemijskog, fizickog, bioloskog procesa ili drugih spoljnih faktora.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Такво размишљање о појму смрти и спасењу многе наводи да се Христа сете само у дану када виде да је дошао крај и час представљања.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Такво размишљање о појму смрти и спасењу многе наводи да се Христа сете само у дану када виде да је дошао крај и час представљања.

Вељо, немој ми подметати такве ствари. Ако до сада није било јасну чему оволико моје инсистирање на овој причи, онда да разјаснимо једном за свагда: Ако је Бог увео смрт у творевину и живи свет, као што тврде присталице теорије еволуције, онда је целокупни домострој спасења фарсичан.

Бог који уводи смрт и пропадљивост у живи свет и творевину, јесте Бог који творевину гура на путању ОД Себе. То је Бог је равнодушан према милијардугодишњем супротном кретању творевине од Себе. То је Бог коме је свеједно да ли створења, па нека су то и животиње и биљке, страдају и трпе смрт. То је Бог који је игнорантан на патње живог света. То је Бог који се као дете игра са својим играчкама, баци их у блато, дозволи да пропадају, а онда након годину дана доведе кућног љубимца да му ту играчку извади из блата и донесе. А када тај љубимац погреши, онда и њега стрмоглави у блато. По Аквилиовој тези, стрмоглавиће у блато и оне љубимце који су били вољни да му помогну. И тако ће тај Бог чекати, чекати, и онда се појавити као спаситељ који ће и љубимце и играчке извући из блата у које их је сам бацио (нарочито играчке).

Ако ово није фарса (Бог који ствара смрт и потом се појављује као Спаситељ од исте) и лицемерје Божије (Бог који крши слободну вољу коадамита, да би их потом спасао), онда ја не знам како бих блаже назвао те подметачине, а да се суздржим да их не назовем правим именом (ХУЛА)

Ако је ово претходно јасно, онда реци ти мени једну ствар:

Шта си ти учио на Богословском факултету: када се појавила смрт и пропадљивост код човека и у целој творевини? И шта је узрок оваквог кретања творевине?

Аквилиа нећу питати шта су га учили на БФ, пошто Аквилио није ни богослов, а није ни биолог, ни физичар, ни хемичар... Ни ја нисам ништа од претходног. Ја сам обичан верник, коме није јасно одакле потичу ваша нова тумачења БОга? Ко је ово благословио? Шта је то ново, спасењски битно, што ми говорите?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

nisi u pravu.fizicka smrt je uzasno iskustvo postojanja.i covek oduvek tezi da upravo nju prevlada.covek moze disciplinom duha,podvigom psihe da trzi neku utehu kompenzaciju nanetog dusevnog bola.kao ta zena iz tvog slucaja..ili budista ne znam koje rekao da li ti ili Velja da da se ne boje smrti..to nije doslo spontano.. .Gospod je vaskrsao  da bi upravo pobedio fizicku smrt coveka.da povrati puno psihosomatsko jedinstvo...pretvaranje nase u les je nesto od cega instiktivno strepimo i bezimo ko djavo od krsta...ne mislim da je to stvar vere odnos prema smrti.nego se radi o psihickoj  potrebi coveka  da prevlada strah od konacnosti i svesti o klizanju u nebice..e sad neko padne u depresiju neko zeli da zaboravi,neko tu stvar hoce da racionalizuje...ali cinjenica uzasa fizicke smrti ostaje netaknuta..to je uklesano u kolektivno nesvesno svakog coveka. e sad milion ima mehanizam odbrane koju covek nalazi u religiji filosofiji, tradiciji, u sebi itd.

Физичка смрт је ужасно искуство постојања само за оне који су у мраку знања о Богу, и којима је овај земаљски физички живот једина реалност коју они хоће или знају да живе. То је ужасно искуство било за алхемичаре и трагаче за каменом мудрости, то је свакако и ужасно искуство било таоистима јер се таоизам раније бави чак и тиме како досегнути физичку бесмртност. Има тога и данас али у знатно мањој мери. То је ужасно искуство многим атеистима, то је и ужасно искуство маловерним хришћанима.

Зато када хришћанин каже да је смрт ужасно искуство, иако се његова вера базира на вери у Васкрслог Христа, онда како то да схватим? То што говориш о смрти је чисто субјективно доживљавање то није објективна хришћанска реалност. Теби је можда смрт ужасна, али није и свим хришћанима. Због чега су се онда хришћански мученици радовали смрти? Због чега је ђакон Авакум радосно узвикивао "Срб је Христов, радуј се смрти", због чега је старац Вукашин мирно одговарао свом кољачу "само ти синко ради свој посао"...Како су они то све могли чинити ако је смрт нешто ужасно. Ма они бре о смрти нису ни размишљали, када су ишли Животу потом.

Ти мени помињеш пример шта ако би моје дете пало у кавез са лавовима па да гледам како га растргају лавови. А ја теби дајем пример као православном хришћанину, шта би ти учино да неко узме твоје дете и стави му нож под грло и викне одреци се Христа или ћу да га кољем? Шта би урадио, да ли би пристао да се одрекнеш Христа, или би ипак устукнуо да твоје дете не доживи сусрет са "страшном" смрти. Шта је страшније, одрећи се Христа или се одрећи се физичке смрти у датом тренутку? Па свако ко би се у том тренутку одрекао Христа, наравно да не би Христа ни био достојан. Ако би пак пристао да му се дете на његове очи закоље, којом силом ће силом он то постићи? Па сигурно снагом вере. Али не само снагом вере, него знањем да је физичка смрт ништавна јер душа тог дета у томе одлази Богу наручије где ће јој до страшном суда свакако бити неупоредиво лепше него на земљи. Да је страх од физичке смрти неоправдан сасвим ћу лако доказати Јеванђељем:

32. А Марија, чим дође гдје бјеше Исус и видје га, паде пред ноге његове говорећи му: Господе, да си ти био овдје, не би умро мој брат.

33. Онда Исус, кад је видје гдје плаче, и гдје плачу Јудејци који дођоше с њом, потресе се у духу и сам се узбуди,

34. И рече: Гдје сте га метнули? Рекоше му: Господе, дођи да видиш.

35. Исусу ударише сузе.

36. Онда Јудејци говораху: Гле, како га љубљаше.

37. А неки од њих рекоше: Не могаше ли овај који отвори очи слијепоме учинити да и овај не умре?

38. А Исус се опет потресе у себи, и дође на гроб. А то бијаше пећина, и камен лежаше на њој.

39. Исус рече: Склоните камен! Рече му Марта, сестра умрлога: Господе, већ заудара; јер је четири дана у гробу.

40. Рече јој Исус: Не рекох ли ти да ако вјерујеш, видјећеш славу Божију?

41. Тада склонише камен гдје лежаше мртвац. А Исус подиже очи горе, и рече: Оче, благодарим ти што си ме услишио!

42. А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овдје стоји, да вјерују да си ме ти послао.

43. И ово рекавши, викну громким гласом: Лазаре, изиђи напоље!

44. И изиђе умрли увијен по рукама и ногама погребним повојима, и лице му убрусом повезано. Исус им рече: Раздријешите га и пустите нека иде

Ово је прво што ћу цитирати. Ово је догађај око васкрсења Лазаревог. Марија иако назива Исуса, Господом и даље не исказује веру у Њега као и истинског Бога, него пре као човека на коме почива божанска благодат. Јер да је могла да верује да је Христос Бог, онда она не би сумњала да Бог који је животодавац може и да васкрсне из мртвих, него пре говори да је Христос био ту док је Лазар био жив, могао га је исцелити просто...као да је Христу немогуће након физичке смрти вратити човека у живот. Христос онда поставља питање где су метнули мртваца, кобајаги Он као не зна где је стављен, али рекао је то сигурно да би се показала реакција људи, и након што га одведоше Он се растужио. Растужио се наравно не над "трагичном смрћу" Лазара нити ради тужњикаве атмосфере међу људима, него се растужио и удариле му сузе због невере људи. То се исказује нарочито након што се Христос опет потресао на нечији коментар малвоерности, како ли он то отвара очи слепима, зар није могао нешто учинити раније да исцели Лазара па да овај не умре...Затим благи Господ тражи од људи само једну ствар, а то је да верују и видеће славу Божију, и потом је васкрсао Лазара.

Ето показало се да та страшна смрт пред Богом није ништа. Напомињем да је Христос васкрсавао људе и пре него је Он сам пострадао, па с тога није баш тачно тврдити да је Христос васкрсао зато да би победио физичку смрт. Зашто Он који је живот има уопште да се бори против физичке смрт? Христос је васкрсао да би разорио ђавоља дела.

Даље пример са Јаировом кћери која је такођер умрла:

35. Док он још говораше, дођоше од старјешине синагоге говорећи: Кћи твоја умрије; што још трудиш Учитеља?

36. А Исус, чим је чуо ријеч што казаше, рече старјешини синагоге: Не бој се, само вјеруј!

37. И не даде да ико пође за њим осим Петра и Јакова и Јована брата Јаковљева.

38. И дође у кућу старјешине синагоге, и видје вреву и оне који плачу и лелечу много.

39. И ушавши рече им: Шта сте се узнемирили и плачете? Дјевојчица није умрла него спава.

40. И подсмијеваху му се. А он истјеравши све узе оца и матер дјевојчице и оне који бијаху с њим, и уђе гдје лежаше дјевојчица.

41. И узевши дјевојчицу за руку рече јој: Талита куми, што значи: Дјевојчице, теби говорим, устани!

42. И одмах устаде дјевојчица, и хођаше; а бјеше од дванаест година. И зачудише се чудом великим.

43. И запријети им врло да нико не дозна за то; и рече да јој дају да једе.

Е ово је пример људи код којих се пројављује мисао да је физичка смрт страшна. Они јаучу, плачу и лелечу много као да никада више неће видети своју кћер и као да је ово крај свих крајева и да је она заувек умрла.....И благи Господ им онда одговара: "Шта сте се узнемирили и плачете?" Ово је као да им је рекао: "Шта цмиздрите због физичке смрти девојчице, онај је за вас мртва, али за мене је жива јер сам Бог Аврамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев, Бог који је Бог живих, а не мртвих, у Бога су сви живи. И ова мала девојчица која је овде за вас умрла, за Мене није, она за мене само спава, и као што ви живе уснуле људе будите из сна, тако и Ја мртве људе будим као из уснулог сна..И потом дозва девојчицу и она устаде...

Ето где је ту та страшна физичка смрт, и по чему је она страшна, осим у глави оних који су маловерни?

И најбољи пример мислим да је баш када Господ говори:

Не бој те се оних који убијају тело, а не могу наудити души, него се бојте онога који може и тело и душу погубити у паклу.

Шта значе ове речи Христа?

Па значе да не треба да се бојимо људи и њиховог зла које је највише дотле да може да нас физички усмрти, јер за Бога нема физичке смрти, и наша физичка смрт је за њега као буђење из сна...Него треба да се бојимо управо Њега Господ, ако због свог греха одвојимо Њега, јер ће нас он тада бацити и са телом и душом у пакао.

Проста порука Христа је не бојте се ове привремене физичке смрти, него се бојте оне онтолошке, вечне смрти.

И ето у чему се онда након свега овога састоји тај страх од смрти?

Ми штрецамо од физичке смрти, и постоје механизми у организму који нас нагоне да се бранимо од смрти, али не зато што је сама смрт страшна. Те механизме треба протумачити из перспективе православног гледишта, а то је не да ти механизми служе да се одбранимо од смрти да би живели што дуже на овом свету због самог света, него то су механизми који нас држе у животу како би се покајањем и узрастањем у врлини за што дуже време, оспособили да избегнемо вечну смрт. Баш зато многе патње, и болести су кроз православно предање посматране као спасоносан лек од гордоси и сујете у које су неки упадали. Према томе ако се заузме правилно гледиште, да због греха који је најстрашнији непријатељ људима, свака патња, болест и смрт се могу гледати као прагови спасоносног преласка у вечни живот.  

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Јустинијане, немам времена темељно да ти одговорим. Али мислим да се одговор може сажети у следеће:

Ти говориш о смрти у палом свету. Раде и ја указујемо на проблем постојања смрти пре Адама.

Разумеш?

Растужио се наравно не над "трагичном смрћу" Лазара нити ради тужњикаве атмосфере међу људима, него се растужио и удариле му сузе због невере људи

Па не бих баш рекао да је реч о томе.. КАда су били маловерни, Исус их је грдио и прекоревао. 

Ево шта каже св.Јустин Ћелијски на сузе Исусове:

И заплака Господ, пише у Светом Еванђељу, ударише сузе Исусу[13].

Гле, смрт је тако страшна, смрт је тако ужасна неман, таква страхота за род људски, за човека, да и Богочовек Христос плаче над бедним човеком, који је роб смрти. Спаситељ упита: "А где сте га сахранили?" Одведоше га до гроба, а Марта похита и рече: "Господе, већ смрди, четири је дана од како смо Га сахранили". Онда јој Он благо рече: "Не рекох ли ти, ако верујеш, видећеш славу Божју?" Тада упери очи к Небу. Господ се помоли Оцу Свом Небеском и рече громким гласом: "Лазаре! изађи напоље!" И устаде мртвац повијен платном, повезан као што су то били обичаји код Јевреја, и као што је и данас обичај, и Господ нареди да га разреше од свих тих покрова. И многи повероваше у Господа видевши ово чудо.[14] Народ који је био и гледао то.

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/AvaJustin/SabraneBesedeSvetiJustin/SabraneBesedeSvetiJustin156.htm

као и

"Онда Исус, кад је видје гдје плаче, и гдје плачу Јудејци који дођоше с њом, потресе се у духу и сам се узбуди. И рече: Гдје сте га метнули? Рекоше Му: Господе, дођи да видиш. Исусу ударише сузе. Онда Јудејци говораху: Гле, како га љубљаше.а неки од њих рекоше: Не могаше ли овај који отвори очи слијепоме учинити да и овај не умре? А Исус се опет потресе у себи и дође на гроб. А то бијаше пећина, и камен лежаше на њој."

(11:33-38)

Нема потресније чињенице од присуства смрти у човечанском свету који је од Бога створен за бесмртност и живот вечни. Нема потресније ни за Богочовека акамоли за човека. Над том чињеницом никада човеку није довољно плакати и јадиковати. Ево, над том страшном чињеницом плаче и Једини Победитељ смрти - Богочовек Христос. Толико је она страшна, и дирљива, и тајанствена.

http://svetosavlje.org/biblioteka/Besede/TumacenjeJevandjeljapoJovanu/Jev_po_Jovanu11.htm

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Јустинијане, немам времена темељно да ти одговорим. Али мислим да се одговор може сажети у следеће:

Ти говориш о смрти у палом свету. Раде и ја указујемо на проблем постојања смрти пре Адама.

Разумеш?

Ја настојим да покажем да наша вера није угрожена ни да је смрт постојала пре Адама што се тиче неживе твари, биљака и животиња. Нити је нежива твар, нити су биљке и животиње личности да имају слободну вољу, па стога њима је свеједно умирали или живели нон стоп они све што раде раде инстиктима који могу да изгледају некад као и да су налик људским. Човек је пре свега личност и онај који има слободу избора, и она је тај који је позван да изабере. Ако се овај свет посматра овакав какав јесте и како функционише, једноставно не може се показати да он не би био овакав уређен да у њему нема смрти и пропадљивости. Ако је овај свет такав, онда он не може бити супротан предању нити може да угрози нашу веру, јер и смрт се одвија по неким законима које није створио ђаво. Зато се упорно борим да покажем да физичка смрт човека није ништа страшно, јер горе би било да нас је Бог створио са немогућношћу да умремо и да смо онда згрешили, изједначили би се са сатаном.

Адам не би умро да није згрешио, али не по сили своје природе него зато што је уживао божанску благодат. Када је згрешио одузела му се та благодат што се може проутмачити оним отварањем очију, и појавом стида. А појава смрти се може управо протумачити одузимањем те благодати и остављањем природе да живи својим силама, а она као таква има свој крај. Затим оно облачење кожних хаљина, неки свети Оци су протумачили као облачење у огрубелост материје, чиме је човек добио структуру тела сличну животињској јер се својим делима уподобио зверовима.

Дакле може се разговарати о сасвим другачијој природи Адама и Еве пре пада, али не може се говорити о другачијој природи васионе, неорганске материје, биљака и животиња које нас окружују.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

×
×
  • Креирај ново...