Jump to content

Поставите питања везана за еволуциону биологију


Препоручена порука

св. Јован Златоуст:

"Као што је твар постала пропадљива када је твоје тело постало пропадљиво, тако ће твар - када твоје тело постане непропадљиво - следити тело и постати му слична" (Омилије на посланицу Римљанима, XIV, 5).

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Sveti Grigorije Sinait, Dobrotoljublje, (Главе о заповестима и догматима, 11).

"Твар која данас постоји није створена у почетку као пропадљива; већ је таква постала (касније), јер се, по Писму, покорила таштини, али не од своје воље, већ због онога који је покори, 'са надом да ће се и сама твар ослободити од робовања пропадљивости на слободу' (Римљ.8,20). Онај Који је обновио Адама и осветио га, обновио је и твар, али је од пропадљивости није избавио"

....

"Едем је место у коме је Бог посадио најразличитије мирисно биље. Није ни потпуно непропадљив нити, пак, потпуно пропадљив. Налазећи се између пропадљивости и непропадљивости, он је увек и преизобилно испуњен плодовима и цвећем у цвату, и зрелим и незрелим. Дрвеће које пада и зрели плодови се претварају у мирисну земљу, која нема задах труљења као у овом свету. То је од изобиља благодати освећења која тамо увек влада"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Додао бих и текст св. Григоријe Паламa:

http://www.svetosavl...ijePalama31.htm

31. Беседа

Изговорена на (литији) одржаном првог дана августа

1. Бог није створио смрт, и не радује се погибији живих (Прем. Солом. 1, 13). Ако Господ није створио смрт и није виновник свих тегоба које прате смрт, откуда онда код нас немоћи, болести и остале недаће од којих потиче и смрт? Одакле долази и сама смрт? Она је последица наше првобитне непослушности Богу и нашег преступања заповести коју нам је Бог дао, од греха наших прародитеља у рају. На тај начин и болести и немоћи и разноврсно бреме искушења происходе од греха, јер смо се услед греха оденули у "кожну одећу", тј. у ово болешљиво, смртно и многострадално тело, и прешли у овај привремени и пропадљиви свет, осуђени да живимо острашћеним животом, преиспуњеним многим несрећама. Дакле, овај кратак и тегобан пут, на који је грех извео људски род, уистину јесте болест, чија је крајња тачка и завршетак смрт.

2. Бог не само да није створио смрт, него је и спречавао њено појављивање. Пошто је човека створио као живо биће са слободном вољом, Он не би њу (смрт) могао спречити а да самим тим не наруши Своје дело, јер би нам одузео слободу коју нам је Он дао да владамо собом. Међутим, Он је у Својој премудрости и доброти пронашао начин како да човека упозори на смрт и да у исто време у потпуности сачува слободу његове воље. Како је Он то учинио? Чим га је створио и оживео, Он му је дао савет који је у себи садржао бесмртност. Нарочито наглашавајући овај живототворни савет, дао му је облик заповести и јасно предсказао да ће у случају преступања ове животоносне заповести уследити смрт, али не толико смрт тела, колико смрт душе, због чега и говори оном пару наших прародитеља: У онај дан у који окусите од дрвета познања добра и зла, смрћу ћете умрети (1. Мојс. 2; 16-17). Обратите пажњу на то да им Он не говори у облику наредбе: у онај дан, када окусите, умрите. Његова наредба је почетак постојања свега, као што је казано: Он рече (нареди), и постадоше (Пс. 32; 9). Он, међутим, није наредио смрти да постане, него је предсказао да ће се она појавити због преступа, говорећи: "Немојте окусити од тог дрвета; у онај дан у који окусите, умрећете" да, држећи се савета и бежећи од преступа, не бисмо били подвргнути смрти. Да је Он то говорио о смрти душе, а не о смрти тела, види се из тога што они телом нису умрли оног дана када су окусили са забрањеног дрвета.

....

12. Сада би требало да проучимо и размотримо оно што се тиче телесне смрти: шта је њен узрок, пошто ни ову врсту смрти није створио Бог, будући да је Он Сами Живот, пуноћа Живота и Узрочник сваког вида живота, било у времену или у вечности, а особито оног вечнопостојећег и божанског. Бог, значи, није створио ни дао ни телесну смрт, нити је наредио да настане. Ако, дакле, ни ту смрт није створио Бог и ако Он није узрочник телесних болести, откуда онда код нас телесне немоћи и болештине? И откуда уопште смрт тела? Откуда уопште и сама смрт? Слушајте пажљиво, и разумите: духовна змија, која је зачетник зла, након што је на самом почетку пришла злу, лишила се добра и истинског живота и била их је праведно лишена, јер се прва од њих и уклонила. Тако је постала мртав дух, али не по природи (тј. По суштини) пошто смрт (мртвило, умртвљавање) нема своју природу (суштину) као такву, него она потиче од одбацивања истинског Живота. Не наситивши се сопственом жудњом за злом, она је постала дух који обманом доноси смрт и тако, авај, и човека учинила саучесником своје умртвљености.

13. Поставши, противно вољи Творца, једномислени са сатаном и свукавши са себе од Бога озарене светле и животоносне одежде, наши су прародитељи, авај, и сами постали духовно мртви, као што је и сатана. Пошто сатана није само мртав дух, него и дух који усмрћује оне што му се приближе, и како саучесници његове умртвљености имају тело којим је смртоносни савет спроведен у дело, они су и своја тела предали умртвљавању и умртвљујућим духовима смрти. Човеково тело би се одмах распало и претворило у земљу, да му није - одржаваном Промислом и јачом силом Онога Који једном речју све носи - одложено испуњење пресуде. Он је, како што смо рекли, задржао и одложио пресуду о смрти тела и дубином мудрости и човекољубља тако ју је тада савршио да је њено испуњење у будућности сачувано за Њега. Он није рекао Адаму: "Пошто си јео од дрвета, од којег сам ти забранио да једеш, врати се у оно од чега си постао", него је, дајући, између осталог и оцену овог живота, додао: Јер си земља и у земљу ћеш се вратити, не наређујући него предсказујући и допуштајући и праведно не спречавајући оно што је требало да се догоди. Видите ли да ни телесна смрт не потиче од Бога, него од греха и душе која је починила грех, и од змије која нас је на превару уграбила? Према томе, и телесне болести потичу од греха.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

св.Симеон Нови Богослов

ЕТИЧКА БЕСЕДА ПРВА

1. Бог није, како су неки склони да мисле, првозданима на самоме почетку само рај дао, није само њега створио нетрулежним, него је много пре њега сву ову земљу коју ми сада насељавамо и све што је на њој, али и небо и оно што је на њему, привео /у постојање/ у пет дана. У шести дан саздао је Адама и поставио га за господара и цара целокупне видљиве творевине. Тада не беху створени ни Ева ни рај, него Бог овај свет сазда као какав рај нетрулежан, додуше, али ипак вештаствен и чувствен, те је њега, како је речено, даровао Адаму и његовим потомцима на уживање.

----------

Обрати пажњу опет и на то како није написано ни "створи Бог рај", нити "рече: нека буде; и би", него Насади го; и израсте Бог још из земље свако дрво лепо за гледање и добро за јело (Пост 2, 9), које има плодове свакојаке и разнолике, а који се не кваре, нити уопште пролазе, него имају вечиту свежину и посебну сладост и првозданима пружају неизрециву милину и радост.

----------

И одмах постави пламени мач да чува приступ дрвету живота (Пост 3,24), чега смисао није даје требало да се касније они поново врате у сами чулни и вештаствени рај. Он и није због тога до сада задржан, нити га тога ради Бог није проклео, него да би носио образ будућег непролазног живота и представљао слику вечнога Царства Небеског. Да није то било разлог, требало је пре он да буде проклет, јер је у њему и дошло до преступа. Али /Господ/ то не чини, него је сву осталу земљу јер, како рекосмо, нетрулежна беше као и рај и све сама од себе приношаше, да Адам, када већ излази отуда, не би и надаље живео животом лишеним мука, умора и зноја, проклео овим речима: Проклета је земља у делима твојим; у мукама ће те је јести све дане живота свога; трње и коров даваће ти и јешћеш траву пољску намењену зверима и бесловесним животињама; у зноју лица свога јешћеш хлеб свој, док се не вратиш у земљу из које си узет, јер земља си и у земљу ћеш отићи (Пост 3,1718).

----

4. Видиш ли како не казах случајно да твар више није хтела да послужи Адаму преступнику, видевши даје као онај који је устао против Бога, свога Творца, остао без божанске славе? Зато му Бог, предодредивши пре стварања света његово спасење из пакибитија, потчини твар, проклевши је да човеку који је постао трулежан и ради кога је настала трулежна и сама постане, да би му сваке године давала трулежну храну.

----

5. Јеси ли видео како не рекосмо без разлога да је и сама целокупна твар испрва Богом створена нетрулежна и у чину раја, а да је проклета преведена у трулежност и ропство и потчињена људској таштини? Него гледај каква ће бити њена коначна красота.

----

https://www.pouke.org....html#msg320369

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Једно питањце, из перспективе верника, можда је већ одговорено, али има скоро 300 страница овде... Куј ће то да тражи?

Наравно, питање је за вернике који се баве ТЕ и који знају ово да ми објасне.

Дакле, мене занима како је објашњено стапање еволуције и вере у смислу испод наведеног проблема смрти (ако је неко то већ објаснио, наравно).

Можда звучи глупо, али немам појма ни о ТЕ, а ни о вери.

Да кренем...

Да би смо настали као овако напредан организам, интелигентно биће, ми морамо да од ниже врсте напредујемо ка вишој кроз хиљаде и хиљаде година.

Да би смо стигли овде, та нижа бића су морала да умру на хиљаде и хиљаде пута.

На веронауци сам учио да је смрт последица пада човековог, да је пре тога није било. Адам никад не би окусио смрт да није узео плод са дрвета познања добра и зла и тиме одбио заједницу са Богом.

Ми, верници, сматрамо да је Адам био први човек.

Пошто први човек као и сва творевина створена од Бога није искусила смрт пре човековог пада, како је онда могућ тај склоп вере и еволуције?

Зар би Бог користио смрт кроз стварање?

Ич не капирам.

Управо исту дилему/недоумицу/сумњу имам и ја брате и томе су се водиле жустре дебате на овој теми (наћићу ти линк за страницу)

На основу онога што сам прочитао, видим да је став Православне Цркве следећи:

СМРТ ЈЕ ПОСЛЕДИЦА ГРЕХА. ПРЕ ГРЕХА НИЈЕ БИЛО СМРТИ НИТИ КОД ЧОВЕКА НИТИ КОД ЖИВОГ СВЕТА.

Ово што прича цењени Аквилијус Кратус је само његово лично мишљење (лична теологија). То није учење Цркве.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ово што прича цењени Аквилијус Кратус је само његово лично мишљење (лична теологија). То није учење Цркве.

Nije to nicija licna filozofija ni teologija nego fizicka cinjenica koa 2+2=4. A to sto je neko lenj pa nece to da nauci ili je samoobmanjivac pa

zbog toga nije sposoban da svhati da je kosmos od prve sekunde prozet smrcu to je samo njegov problem. Medjutim nikako necu,

ni ja ni jos mnogi drugi ljudi, ostati na ravnodusan kad se to obmanjivanje siri na druge.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Св.Јустин Ћелијски каже нешто другачије

Грехом својим наши су прародитељи пореметили богодани однос свој према видљивој природи: истерани су из блаженог обиталишта свог — раја[38], изгубили су у многоме власт над природом, над животињама, и земља је постала проклета с човека: трње и коров ће ти рађати[39]. Створена ра­ди човека, оглављена човеком као тајанствено тело његово, благословена ради човека, земља је са свима тварима постала проклета због човека, и потчињена трулежи и распадљивости, чега ради „сва твар уздише и тужи".[40]

http://www.svetosavl...avneCrkve39.htm

Pa to je poznato da je on bio vodjen zestokim Augustinovskim zabludama.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Значи, када на једну страми ставим оно што поткрепљује став о Богу, човеку, погодку/промашају циља и последицама оба, тј. када на једну страну ставим шта св.Оци говоре о томе, а на другу страну шта ти, Аквилијусу, кажеш, сувишно је закључивати шта је претежније. Што би се рекло: "њих (пре)познајем, тебе не".

Питање смрти, њене појаве и надилажења је значајно питање. То није питање гравитације. То је питање суштине односа Бога и човека и томе наведени св.Оци јасно кажу (цитати које сам поставио додирују се и маргине те теме). Погрешни закључци о томе (као да је Бог посредно-непосредно увео смрт) мењају ту суштину на начин који није учење Цркве.

Бог је Живот. Смрт (и духовна и телесна) је последица окретања од Живота. Бог није створио смрт.

п.с. Немам више времена да с тобом причам на ту тему.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Свестан сам тога да је смрт све творевине последица човековог избора да одступи од Бога.

Такође, нема сумње да Бог у свет није усадио бесмртност приликом њеног стварања јер да јесте то би био нови Бог, а не човек.

Због тога творевина након стварања није ни смртна ни бесмртна већ је на граници и бира.

То што нисмо отишли у небиће након Адамовог пада је последица безмерне милости Божје.

Адам се кајао због греха, али сам више није могао да испуни онај првобитни услов за вечност већ је то испунио Христос своји безгрешним зачећем, безгрешним животом, а пре свега својом победом над смрћу - Васкрсењем.

Хвала свима на помоћи да ово разумем боље, али, уз сво поштовање саговорника, још не могу да кажем ништа о ставу на ову тему јер врло слабо познајем ТЕ и начин на који синтеза може бити остварена између ТЕ и вере. Једноставно, еволуција ми засад прави проблем када гледам на смрт као њен предуслов и идеја да су након Адамовог пада постојали други људи и племена ми је засад некако недовољно аргументована.

Благо нагињем на страну да ТЕ можда негде (случајно) греши, мада су ту на мене више утицали неки текстови о. Серафима Роуза мада сам и у неким делим Владике Николаја видео негативан став према еволуцији.

Волео бих да се на ЖРУ дивану или како год, било где, поведе разговор не о исправности ТЕ већ о њеном спајању са вером, а да у разговору учествује Владика Давид.

Ево овде где ми је пера дао пише :

According to Genesis 1, God (Elohim) created human beings. "Male and female created He them; and blessed them, and called their name Adam..." (Genesis 5:2). Here "Adam" is a general term for "mankind" and refers to the whole of humankind. God blesses "mankind" to "be fruitful and multiply" and ordains that they should have "dominion" (but the exact meaning of the Hebrew is uncertain and disputed) "over the fish of the sea, and over the fowl of the air, and over the cattle, and over all the earth, and over every creeping thing that creepeth upon the earth" (Genesis 1.26-27

Мене само занима зашто у једном значи човек у другом човечанство?

Реч Адам значи од земље, земљан. .smesko. Било питање за упис на ПБФ.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Због тога творевина након стварања није ни смртна ни бесмртна већ је на граници и бира.

To ucenje da je tvorevina na samom pocetku bila ni smrtna ni besmrtna mi nikada nece biti jasno. Evo, mozes li ti da mi opises to stanje? Sta to znaci da nije ni smrtna ni besmrtna?

Ako tvorevina umire onda je smrtna, ako ne onda je besmrtna. Nema izmedju.

То што нисмо отишли у небиће након Адамовог пада је последица безмерне милости Божје.

Zasto onda nije sprecio bilo kakvu aktualizaciju smrti?

Благо нагињем на страну да ТЕ можда негде (случајно) греши, мада су ту на мене више утицали неки текстови о. Серафима Роуза мада сам и у неким делим Владике Николаја видео негативан став према еволуцији.

Nijedan od dvojice pomenutih se nije ozbiljno bavio tom temom.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Због тога творевина након стварања није ни смртна ни бесмртна већ је на граници и бира.

To ucenje da je tvorevina na samom pocetku bila ni smrtna ni besmrtna mi nikada nece biti jasno. Evo, mozes li ti da mi opises to stanje? Sta to znaci da nije ni smrtna ni besmrtna?

Ako tvorevina umire onda je smrtna, ako ne onda je besmrtna. Nema izmedju.

То што нисмо отишли у небиће након Адамовог пада је последица безмерне милости Божје.

Zasto onda nije sprecio bilo kakvu aktualizaciju smrti?

Благо нагињем на страну да ТЕ можда негде (случајно) греши, мада су ту на мене више утицали неки текстови о. Серафима Роуза мада сам и у неким делим Владике Николаја видео негативан став према еволуцији.

Nijedan od dvojice pomenutih se nije ozbiljno bavio tom temom.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Значи, када на једну страми ставим оно што поткрепљује став о Богу, човеку, погодку/промашају циља и последицама оба, тј. када на једну страну ставим шта св.Оци говоре о томе, а на другу страну шта ти, Аквилијусу, кажеш, сувишно је закључивати шта је претежније. Што би се рекло: "њих (пре)познајем, тебе не".

Ne budi neposten, da ne upotrebim neki jaci adekvatniji izraz, zato sto ne kaze to Akvilijus nego SVE nauke medjusobnom komparacijom. Od astrofizike, astrohemije preko geohronologije i paleontologije. To je fizicka cinjenica koju mozemo proveriti verififikacijom isto kao sto mozemo tacno izmeriti kolika je visina Himalaja i tu nema mesta bilo cijem licnom misljenju. Kad samti onomad u nasim rasrpavam dao Hablove snimke 13 milijardi godina starih zvezda gde se vide kako umiru ti si na to blago receno nezobiljne komentare tipa "uh uh ohohoo" a nakon toga nastavi tvrdoglavo da kopi pejstujes iste stvari koje naprosto nisu istinite ko god da ih je napisao.

Питање смрти, њене појаве и надилажења је значајно питање. То није питање гравитације. То је питање суштине односа Бога и човека и томе наведени св.Оци јасно кажу (цитати које сам поставио додирују се и маргине те теме). Погрешни закључци о томе (као да је Бог посредно-непосредно увео смрт) мењају ту суштину на начин који није учење Цркве.

Jeste, ali ne te smrti o kojoj ti govoris! Ne bioloske smrti! Nego ontoloske, duhovne. Centralna problematika hriscanstva jeste smrt i vecno postojanje ali treba znati kako pravoslavna teologija gleda na problem smrti i POSTOJANJA. Da li kao prebivanje prirode ili kao

ipostaziranja, postojanja kao licnosti. Ovo drugo naravno. Zbog toga smrt nije shvacena kao gasenje prirode, biologije nego nestakan licnosti kao moci ipostaziranaj na drugog. A to sto su mnogi teolozi tokom istorije hriscanstva iznosili svoje licno misljenje, uz odsustvo znanja o prirodi koje mi danas imamo, o ovoj drugoj smrti, bioloskoj, to nikako ne znaci da je napraso takvo shtavanje smrti postalo od sustinske vaznosti. Ovo pitanje da li je priroda umirala u fizickom i bioloskom smislu JESTE NEBITNO za teologiju zato sto ono sto je bitno za teologiju nije smrt prirode nego smrt ipostasi.

Бог је Живот. Смрт (и духовна и телесна) је последица окретања од Живота. Бог није створио смрт.

п.с. Немам више времена да с тобом причам на ту тему.

Bas zbog toga JE/JESTE zivot Bog ne zeli da stvori kosmos koji je od svog pocetka neumirujuci/koji ne opituje smrt zato sto bi time STVORIO JOS JEDNOG boga pored sebe. Time bi rekao "idi od mene ne zelim zajedniuc sa tobom eto ti postojis bez smrti sam po sebi jer ja ne stvaram nista sto umire". Ima to jako lepo i detaljno na predavanjima dogmatike koje je drzao vladike Ignjatije Midic. Ima tu u ahrivi naseg foruma ako hoces mogu naci samo za ovaj slucaj.

Cela sustina hriscanstva je da Bog iz ljubavi poziva svoju tvorevinu da kroz coveka kao provosvestenike prinese celu tvorevinu na zajednicarenje Bogu. I tako da sve sto je Bog stvorio po slobodnoj odluci i Boga i coveka dobije vecno postojanje. Gde tu ima mesta za kosmos koji ne umire od momenta kad je stvoren. Zasto da se tu bilo sta prinosi Bogu? Cela ideja kosmosa koji ne umire je antirhiscanska pored toga sto je jedna velika antropocentricna fantazmagorija.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Mene je bas zanimala jedna stvar jer sam duduk sto se tice evolucije,a i generalno me bas i ne zanima toliko,ali me nesto zainteresovalo pa da pitam.

Ako su prvi organizmi bili jednoceliski organizmi,kako i od cega su se uopste razvijali.

Ako uzmemo ljude za primer,mi imamo mozak,a ti organizmi nisu imali a od njih se zivot razvijao,pa jel to znaci da je funkcija za mozak bila vec integrisana u tom organizmu?

Mozda je pitanje glupo ili falicno jer se nerazumem puno ,pa nemojte zameriti :D

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Bas zbog toga JE/JESTE zivot Bog ne zeli da stvori kosmos koji je od svog pocetka neumirujuci/koji ne opituje smrt zato sto bi time STVORIO JOS JEDNOG boga pored sebe. Time bi rekao "idi od mene ne zelim zajedniuc sa tobom eto ti postojis bez smrti sam po sebi jer ja ne stvaram nista sto umire". Ima to jako lepo i detaljno na predavanjima dogmatike koje je drzao vladike Ignjatije Midic. Ima tu u ahrivi naseg foruma ako hoces mogu naci samo za ovaj slucaj.

ali u tom slucaju ispada da je Bog tvorac smrti, jer stvara umirucu tvorevinu.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

×
×
  • Креирај ново...