Jump to content

Поставите питања везана за еволуциону биологију


Препоручена порука

Ovaj Auror je zivi dokaz da je atomska teorija omiljena ateistima i zato je i toliko brane.

(da ne budem samo ja na tapetu) :)

(a i ostao sam bez lajkova za danas)

:lol: ;)

Ne zaboravimo da je to samo teorija! 301

P.S. Prave patriote ne lajkuju nego ВОЗЉУБЉУЈУ!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Квантна механика јасно сведочи о принципу вероватноће. Нешто може случајно да се деси, чак и нешто толико интелигентно као што је организам.

Вероватноћа јесте мала у таквом случају, али битно је да вероватноћа постоји. То је као када бисмо бацили у вис све раздвојене листове књиге Кинеског именика, и случајно да сакупимо сваки лист да буде поново по реду.

Могућност да се то деси је изузетно мала, али то није немогуће. Није ни лако објаснити те ствари јер се косе са нашим свакодневним искуством.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Da neces da mi kazes da tvoj mozak evoluira?Ili uopste ljudski mozak?Verovatno ce da nam izraste i trece oko...

Ih, mozak... Kako bi tu bilo selekcije sve i da nekako evoluira?

A kako bi mogao evolurati? Šta bi tačno moglo evoluirati u njemu i do koje bi osobine dovela ta mutacija? Da li bi bilo prednosti? Mislim da tu nema šta.

Pa i mi smo evoluirali u pisanoj istoriji - čak pre 200 godina je prosečna visina ljudi bila manja nego danas. Treće oko? Može šesti prst?

http://en.wikipedia....iki/Polydactyly

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Квантна механика јасно сведочи о принципу вероватноће. Нешто може случајно да се деси, чак и нешто толико интелигентно као што је организам.

Вероватноћа јесте мала у таквом случају, али битно је да вероватноћа постоји. То је као када бисмо бацили у вис све раздвојене листове књиге Кинеског именика, и случајно да сакупимо сваки лист да буде поново по реду.

Могућност да се то деси је изузетно мала, али то није немогуће. Није ни лако објаснити те ствари јер се косе са нашим свакодневним искуством.

A u evoluciji je vreme kategorije desetina miliona godina.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Револуцију у том схватању које сам горе навео, донео је човек са Ивициног аватара, Фајнман. Он је установио да честица у таласној форми може бити на било ком месту у космосу, по вероватноћи.

На пример, када се електрон креће у неком правцу, он пролази кроз све могуће правце и по вероватноћи достиже одређени циљ. То значи да у сваком тренутку електрон може бити на било ком месту у космосу и да га тамо неко детектује, где брзина светлости нема никакву улогу и као да растојање ни не постоји.

Тек када електрон детектујемо, онда знамо (са сигурношћу) да се он налази на том месту. А све док он слободно путује, тј. док нема никакву пометњу од неког детектора, ми апсолутно не знамо где се он налази.

Експерименти потврђују да таласна функција представља својеврсни закон вероватноће. Шта се све дешава у космосу ,,испод жита'' нико не може ни слутити.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Они мало упућенији приметиће да ово говорим потпуно лаички са не баш прецизним подацима. Али овде покушавам да макар мало приближим неке ствари онима који тек ступају у контакт са тим питањима.

Изузетно је тешко разумети у потпуности квантну механику. А без тог сагледавања не можемо ништа констатовати како ваља.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Читао сам онај текст мало пажљивије (http://teorijaevolucije.com/uvod2.html).

Каже да би настала нова особина или способност, да је потребно да се најпре одређени ген ископира два пута и да тек онда један од њих мутира. Једна копија чува оригиналну функционалност, што омогућава организму да преживи, а онда друга може да мутира, како каже, без последица. Конкретно ова слика:

nastanak_informacija.jpg

Е сад, овде нешто остаје недоречено. Да се вратимо на експеримент најлоназе.

Прво, недостају детаљнији подаци о експерименту (наравно, свестан сам да је сајт информативног карактера).

- Волео бих да знам како је утврђено да није у питању проста адаптација организма (а и не знам да ли је и колико то могуће за бактерију), већ да је у питању права еволуција, где преживљавају само јединке са особинама које им дају предност у датој средини и које се даље множе настављајући тај ген?

- Такође, оно што ми је и даље нејасно јесте како се та особина појачава, тј. како постаје израженија временом? По ономе што сам до сада прочитао, то је ствар случајности, да за нас непредвидива, случајна мутација појача ту особину што ће опет дати егзистенцијалну предност датој јединци и тако у круг. Што ме доводи до следећег питања:

- Која је вероватноћа да се то деси, конкретно оно на слици горе, да се ген дуплира и да једна копија мутира, и то у ,,очекиваном" правцу, на једној јединци, и на целој популацији, и то рецимо у периоду дуплирања колоније? Знамо да је еволуција спор процес, али онај експеримент са најлоназом очигледно није спор, чим смо могли да га пратимо и добијемо податке.

И да нагласим да нити оспоравам, нити подржавам ове податке - за сад се само интересујем.

Читаћу још мало кад стигнем.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Е сад, овде нешто остаје недоречено. Да се вратимо на експеримент најлоназе.

Прво, недостају детаљнији подаци о експерименту (наравно, свестан сам да је сајт информативног карактера).

- Волео бих да знам како је утврђено да није у питању проста адаптација организма (а и не знам да ли је и колико то могуће за бактерију), већ да је у питању права еволуција, где преживљавају само јединке са особинама које им дају предност у датој средини и које се даље множе настављајући тај ген?

Ali "prava evolucija" jeste konstantna adaptacija. Nemoguce je povuci razliku izmedju "prave evolucije" ma sta to znacilo i adaptacije. Oism ako ne mislis na skokove u evolucionom procesu?!

- Такође, оно што ми је и даље нејасно јесте како се та особина појачава, тј. како постаје израженија временом? По ономе што сам до сада прочитао, то је ствар случајности, да за нас непредвидива, случајна мутација појача ту особину што ће опет дати егзистенцијалну предност датој јединци и тако у круг. Што ме доводи до следећег питања:

Tako sto se pogorsavaju spoljni uslovi. Ako toku dve, tri generacije opadne kolicina najlona u vodi. Onda prezivljavaju samo oni koji su u tom spektru jedinki imali najbolje razvije numogucnost sintetisanja najlona. U sledecoj generaciji ce u citavom populacinom spektu biti mnogo vise onih koji imaju minimum toliko dobru mogucnost sintetisanja kao roditelji ali u u toj "super pod grupi" ce biti boljih i losijih sa tim da su bolji opet kandidati za prezivavanje i nosioce gena u sledecu generaciju ako jos vise opadne kolicina najlona u vodi.

- Која је вероватноћа да се то деси, конкретно оно на слици горе, да се ген дуплира и да једна копија мутира, и то у ,,очекиваном" правцу, на једној јединци, и на целој популацији, и то рецимо у периоду дуплирања колоније? Знамо да је еволуција спор процес, али онај експеримент са најлоназом очигледно није спор, чим смо могли да га пратимо и добијемо податке.

Razliciti organizmi imaju razliciti stepen deobe celije nije isto kod svakoga. Nazalost stetocine i celije malignih tkiva imaju enormno brz stepen deoba i jako veliki stepen duplikacija i onda zbog toga oni tako brzo razviju otpornost na citostatike , insekticide , pesticide sto zahteva TE kao jedino predvidjanje po kome mozemo razvijati borbu protiv pomenutih neprijatelja.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ali "prava evolucija" jeste konstantna adaptacija. Nemoguce je povuci razliku izmedju "prave evolucije" ma sta to znacilo i adaptacije. Oism ako ne mislis na skokove u evolucionom procesu?!

Мислио сам на евентуалну могућност да се једна јединка за свог живота прилагоди или развије нову способност? Не знам да ли је то уопште могуће?

Tako sto se pogorsavaju spoljni uslovi. Ako toku dve, tri generacije opadne kolicina najlona u vodi. Onda prezivljavaju samo oni koji su u tom spektru jedinki imali najbolje razvije numogucnost sintetisanja najlona. U sledecoj generaciji ce u citavom populacinom spektu biti mnogo vise onih koji imaju minimum toliko dobru mogucnost sintetisanja kao roditelji ali u u toj "super pod grupi" ce biti boljih i losijih sa tim da su bolji opet kandidati za prezivavanje i nosioce gena u sledecu generaciju ako jos vise opadne kolicina najlona u vodi.

Е, то, одакле то ,,бољи", опет неком несавршеном репликацијом?

Razliciti organizmi imaju razliciti stepen deobe celije nije isto kod svakoga. Nazalost stetocine i celije malignih tkiva imaju enormno brz stepen deoba i jako veliki stepen duplikacija i onda zbog toga oni tako brzo razviju otpornost na citostatike , insekticide , pesticide sto zahteva TE kao jedino predvidjanje po kome mozemo razvijati borbu protiv pomenutih neprijatelja.

Што значи да ће се бржом деобом популација брже и мењати. Толико брже да то можемо посматрати?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...

Ми смо потомци еволутивних људи кроз грех Адамов - кроз ново трагично и пало постојање. Али смо и потомци рођених од Адама путем ,,мешања'' племена - Адамовог са еволутивним.

Интересантно мишљење. Да ли си сам дошао до њега, или још неко има такво мишљење, тј. дал је неко поставио званично овакву теорију?

На жалост, нисам чуо ни од кога другог да заступа такво мишљење. Али вероватно никоме то није ни могло да падне на памет све до појаве савремених фантастичних теорија - где је заиста доста тога могуће.

Један пример је појам ,,релативности времена''. То је изузетно важно за теологију јер то имамо и код апостола Петра у Другој посланици.

Потребно је мало боље се удубити да би се исправно разумело оно што говорим по овом питању. Наиме, Бог је створио Адама и Еву без употребе ,,научне еволуције'', док су у новом постојању, тачније у новом стању (творевине), после пада, еволуирали људи онако како наука објашњава - и не само људи, нити само наша Планета, него читав космос (укључујући просторвреме).

Дакле, када кажемо да је творевина пала, треба да подразумевамо да је и просторвреме пало, тј. да је (,,све'') почело постојати новим (палим) начином. У супротном, у опасности смо да појам просторвремена апсолутизујемо као некакве божанске (непроменљиве) ентитете.

Зато је апостол Петар још тада упозорио да појам времена не игра никакву апсолутистичку улогу. Дакле, релативизам трајања времена је конкретна чињеница, а сада већ и научна (захваљујући науци 20. века).

Према томе, имамо један јасан нови теоријски оквир којим теологија може да се послужи. О чему је, дакле, реч?

Поједностављено, постоје (за сада, тј. све до славног доласка Господњег и ,,новог'' стварања) два начина (постојања), два стања творевине: прво стање је пре пада, а друго после пада. У првом стању, а то је оно које описује Књига стварања, створени су и постојали су (живели су) Адам и Ева, док је друго стање последица њиховог греха (тј. промашаја циља/сједињења са Богом исто [тј. било би и без пада] кроз Оваплоћење Логоса), што је узроковало ново, трагично постојање за целокупну творевину, укључујући и за њих саме.

Овде се може употребити појам ,,релативности времена'' за објашњење парадокса који до сада нисмо могли избећи. Проблем је био како објаснити постојање Адама и Еве одмах након пада, у друштву са другим племенима, тј. са другим људима, будући да су Адам и Ева првостворени као ,,једини''.

То се треба објаснити пажљивом употребом савремених научних теорија, које Догма (Јеванђеље, Стари завет и Предање Отаца) такође успоставља или подразумева. Не би било немогуће и неизводљиво да су Адам и Ева тренутно ,,обучени у кожне хаљине'' и ,,изгнани'' у свет пре око десет хиљада година, док је тај свет из првог стања - одакле су Адам и Ева пали - такође доживео пад али другачијим путем, у смислу ,,релативног'' кретања и трајања времена од око четрнаест милијарди година.

Дакле, за Адама и Еву није морало протећи ни неколико секунди њиховог ,,изгнања'' из првобитног стања, али су ,,изгнани'' у ново стање (пало стање) у које је остала творевина доспела кроз милијарде година путем познате (научне) еволуције. То значи да је појам Великог праска тај нови (трагични) почетак, и да је целокупна (научна) еволуција (космолошка и биолошка) последица Адамовог и Евиног пада.

Тако сада имамо перспективу где можемо еволуцију људи посматрати као последицу узроковану прародитељским грехом. Док нашу везу рађања од Адама и Еве можемо препознати библијским казивањима о ,,мешању'' Адамовог са еволутивним племенима.

То значи да смо данас сви потомци како еволуције тако и рођених од Адама и Еве. Кључно је то да су Адам и Ева ,,узрочници свим људима'', како кроз грех тако и кроз рођених од Адама и Еве.

Биолошка еволуција (можда још више и космолошка еволуција) и историја цивилизација представљају изузетно интересовање за човека. Нама је дато да истражујемо до најдубљих граница постојања.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Читаво време и кретање од Великог праска је процес еволуције. Модерна космологија је доживела своје такозвано ,,златно доба'', тј. све је добро дефинисано, заједно са ,,инфлаторном теоријом'', а актуелно питање којим се сви баве је проблем гравитације у квантној механици.

Једноставно, математике квантне механике и опште релативности заједно не дају никакве смислене резултате. А цео космос који је објашњен општом релативношћу проширио се из величине кванта.

То ширење космоса (тзв. експанзија) је еволутивни процес разних промена. Како у општем обликовању материјалних структура, тако и у обликовању својства сила.

  • Волим 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

×
×
  • Креирај ново...