Jump to content

Dositej Obradovic i Vuk Karadzic i njihova teza o Srbima tri zakona


Препоручена порука

Ovo je tema koja dodire i veru i istoriju.

 

Kako je bilo moguce ostvariti san Dositeja Obradovica i kasnije Vuka Karadzica o Srbima tri vere. Gde smo Srbi pogresili, na toj ideji i sta smo trebali uraditi drugacije.

Ili smo trebali vise raditi da Muslimani ostane u Srbiji, skolstvo oduzeti crkvenoj organizaciji ili nesto trece.

Koliko je to bilo moguce, ako je bilo ikad uopste moguce.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Мислим да није могуће. Нама је нажалост тренутно већи проблем да одржимо српску националну свест и међу самим православним Србима.

Многе љути ова идеја, али мој став је да је главни разлог томе што, иако смо сви српског порекла, настављачи српства су били само православни Срби. Кроз период турске и аустријске власти, активни, политички Срби били су само православни Срби, који су себе недвосмислено везали за православље, Краљевића Марка, успомену на Немањиће, Лазареву жртву и Косовско предање. А те ствари су битан део идентитета само православних Срба од 15. века на овамо, а не свих Срба, поготово не свих Срба кроз ранију прошлост. Читава та иконографија, крст часни и слобода златна, није нешто у чему су се проналазили католици и муслимани. Што су српство и српски понос више јачали код православаца, код њих је расла свест да они нису део тог идентитета. Католици нису имали утисак да су "поробљени" у Аустрији, нити муслимани у Турској. Као што ни православни Срби у православним царствима нису имали неку потребу да чувају свој идентитет и боре се против те царевине. Свему томе је погодовало и што се свако љубоморно држао своје вере и строго избегавао родбинско мешање. Православци и католици, као хришћани, нису желели да имају везе једни с другима, а обоје заједно исти такав став према муслиманима, и обрнуто. А тако се не гради заједничка свест, већ управо свест да је твој народ само онај ко је твоје вере.

А у међувремену је српство толико постало изједначено са православним, немањићким српством да у њему данашњи Хрвати и Бошњаци никад неће препознати нешто своје. Поготово не муслимани, јер је у међувремену византијски крст постао национални симбол Срба. А на крају крајева, неповратно смо подељени недавним крвавим ратовима. Трајна савезништва и трајна непријатељства се стварају у ратовима. У САД је прошло више од 150 година од њиховог грађанског рата, у међувремену је прошло неколико генерација и много нових имиграната је досељено, па и даље у делу популације постоји непријатељство севера и југа. Да је некад, негде, у неком моменту српство било дефинисано само нашим језиком и давним пореклом и да су се православни Срби јасно дефинисали као само један део тог српства, можда је нешто и могло бити. Али са оволиком просечном интелигенцијом код нас на Балкану, у комбинацији са тврдоглавошћу и са инатом добили смо то да се појам Срба смањио само на један део Срба. И плус што и данас нон-стоп Муслиманима и Хрватима говоримо како су настали "од нас", а то није тачно - постали су од браће наших давних предака, а не од нас каквима смо се формирали од 18. века до данас, а током ког периода смо били веома оштро подељени, са забранама сваког оца и сваке мајке да се меша са "оним другима". :(

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Код Албанаца је било другачије. Још је Вук Караџић, пишући о Албанцима (он их је звао "Арнаутима") у 19. веку, дакле у времену кад су сви махом били сточари издељени по племенима, са тек понеким трговцем и врло ретким писменим људима (као и Срби у Црној Гори и Брдима), написао да су Албанци изузетно свесни своје народности и да им је то битније од вере. Те да и код њих, као и код Срба, има и католика и православаца и муслимана ("латина, хришћана и турака"), али да се они венчавају међусобно и да ће сваки Албанац, које год да је вере, ако треба и погинути да заштити другог Албанца који је друге вере. Па је наводио примере како су се чак и поједини српски хајдуци, који су знали албански језик, ослободили турског заробљеништва, јер су их избавиле неке албанске хајдучке чете јер су мислили да су Албанци.

Код Албанаца је тако и данас. Национални симбол им је двоглави орао, нешто у чему ни хришћани ни муслимани не виде ништа спорно. Једини национални херој - Скендербег, који није споран никоме јер је био и православац и муслиман и католик (и по мајци Србин, морам да додам, из православне породице која је света лоза и заштитници Хиландара), чија је борба опет била нешто са чиме могу да се идентификују све три вере. Национални мит - етничко порекло од античких Илира, опет нешто што није спорно никоме.

Њих наводим као пример веома сличан Србима по том питању постојања све три вере, а као народ једнако "интелигентан" и тврдоглав као и Срби, па се опет нису поделили на пет нација и не ратују једни с другима, не праве сами себи Јасеновце и сече кнежева, не зову у помоћ стране окупаторе како би једни друге истребили, не праве питање да ли су "правији" Албанци они који су православни, они који су католици или они који су муслимани и ко је кад издао, па променио веру. Веома су свесни тога да су као народ постојали и пре него што је део њихових предака примио хришћанство из Рима, део из Цариграда, а део касније ислам, из потурченог Истанбула.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Trifke,
      Zanimljivo!
      Jutarnji otkriva tri modela kako su potkupljivali hrvatske liječnike u aferi Pfizer, DORH preuzeo slučaj
      WWW.JUTARNJI.HR    
    • Од JESSY,
      Balet "Krcko Oraščić" u koreografiji Konstantina Kostjukova biće emitovan 3. januara u 12.00 sati, opera "Pepeljuga" u režiji Jagoša Markovića biće emitovana 4. januara u isto vreme, a tačno u podne 5. januara je komedija "Gospođa ministarka".
      Narodno pozorište navodi da je, poštujući sve propisane mere Vlade Srbije i Кriznog štaba, uspelo je da u ovoj godini uradi sedam premijera, a radi se na još dve koje su u pripremi.
      Tokom vanrednog stanja strimingom je na Jutjub kanalu emitovano 114 predstava koje je pratilo preko 300.000 gledalaca, a opera je organizovala veliki broj ambijentalnih koncerata "Opera u vašem kraju", obilazeći različite delove Beograda.
      Održano je i 16 gostovanja u zemlji i inostranstvu.
      http://rs.n1info.com/Kultura/a688985/Narodno-pozoriste-za-Novu-godinu-poklanja-tri-predstave.html
       
    • Од JESSY,
      Bila jednom 3 praseta. Pijetrenčiki. Trunku mas' nisu imali. Kad gi pogleda čovek, odma' da mu se prijede.
      Imaše jednu majku, krmaču. Ona gi je neko vreme čuvala, ali vu dodija jedan dan i reče im:
      - Aj' mrš iz kuću, konji jedni, vreme je sami da živite.
      Pogledaše se praci, vidoše nema zajebavanje, krenuše polagčke. Zaodiše po grad neko vreme. Paziše se samo da ne zalutav prema stočnu.
      - Ako tamo zalutamo, završimo u šerpu - reče najmudrije prase.
      - Sad je i prasetina pojeftinela, neće nam se mnogo misliv ako ne uvativ - ubaci se drugo prase.
      Koe će prvo, razmišljaju se, aj će idu da traživ rabotu. Na zavod ne beoše prijavljeni, a i da jesu ne bi mnogo vajdu imali. Nego ovako, na crno će. Odoše kod jednog, kod drugog, nigde rabota nema. Kude pa ima rabota, tuj nema plata. Kod jednog na kapiju vidoše natpis: Koljamo praci.
      Jednoglasno odlučiše da ne ulaziv kod njega. Izpizdeše tako praci, odustadoše od traženje rabotu. Koe će radiv, dosadno im, odlučiše će praviv kuću. Svako za sebe si po jednu.
      Odoše do opštinu da vidiv za dozvolu. Oni im rekoše idite do Uslužni centar, iz Uslužni gi poslaše u građevinsku inspekciju a ovi iz inspekciju poslaše gi po burek pa do Katastar. Iz Katastar odoše do Direkciju za stambeno komunalni poslovi. Tamo im nadavaše milion papira i dve uplatnice. Rekoše papiri mož i da izgubiv, al' bez uplatnice da se ne vrćav.
      Kad sve završiše, s' papiri, dođoše praznici. Ne radi se 17 dana. Sve spojeno.
      - Kad smo čekali godinu dana, će pričekamo još malo - rekoše oni. Na kraj im dadoše im dozvolu.
      Sad, prvo prase se misli, s koj kompir da pravi kuću. Seti se da je komšija zaje*ao slamu u njivu još letos. Ode ukrade nekol'ko bale preko noć i za dva tri dana napravi kuću. Jes' da nije neka, misli se prase, al' nema vetar da mi duva poza uši i kiša da mi pada u šiju.
      Drugo prase se suočava sa isti problem. Nema pare, nema rabotu, nema materijal a oće kuću. Misli se ono, pola ljudi po grad nemav za 'leb, a imaju kuću, sediv po kafići po cel' dan, kako to može. I sinu mu ideja. Sigurno su pravili od granjke kuću.
      Krenu ono po grad da traži.
      Granjke ima na svaku ćošku - misli se prase. I zaista beše tako. Ovi iz zelenilo kastrili neke granjke po grad pa si gi zamočali tuj, po 3 meseca se ne podizaju. Nađe prase materijal, probra malko, jer nešto se skapalo, istrulelo, nešto dobro. Vrnu se na lokaciju određenu građevinskom dozvolom i napravi kuću. Gleda gu ono pa si priča samo sa sebe:
      - Od granjke je, nema prozori, nije tol'ko toplo, al' će pomine."
      Treće prase gleda onej dve kuće pa se smeška podmuklo. Ću ve vidim zimi, majmuni jedni - vika im.
      Odluči ono da pravi kuću od cigle. Kude sad da nađe sve što mu treba. Seti se da mu jedan lopov što drži stovarište ostao dužan neke pare još poodavno. Ode kod njega i uzede malo od cigle, cement nekol'ko džaka, žicu jed'n kotur. U Moravu obezbedi šoder. Iskopa rupu, išolovao je z daske, napravi temelj, udari gornju ploču. Dovede neki pijani dunđeri iz Crnu Travu te mu napraviše krov.
      Taman svi završiše tej rabote oko kuću kad ete ga vuk. Ide otkud Vinarce. I pravo na ovoj prase sa najslabu kuću od slamu. Vide ga prase još iz dvorište pa vika:
      - E, da ga je*em, eve ga ovaj. Dobro be, možeš li ti neku pričicu da promineš ili te mora u svaku ima?
      - S'ću ti sve kuću iskršim što me zakecuješ - odgovori vuk. Priđe on do kuću, prase šmugnu unutra.
      S'd, vuk ne beše mnogo inteligentan. Umesto da kupi šibicu u trafiku prekoput, pa da zapali na govedo kuću, on će duva. Dunu vuk, razlete se slama. Vide prase da nema zajebancija s' vuka i metla kod drugo prase.
      - Otvaraj vrata da ulegnem, prekanta mi vuk kuću na brzinu - usplahireno reče prase.
      Otvori mu ono vrata, utrča ono unutra, zaključaše se. Ćutanje. Dođe vuk i do drugu kuću.
      - Vi li ste mislili će se sakrijete u tuj kuću od pritke? - upita vuk.
      - Nema šanse da gu iskršiš be - reče drugo prase, ovoj su bukove granjke!
      Uzede vuk vazduh, dunu jednom, kad 'oćeš, poče da kašlje, počeše cigare na nos da iskačav. Teše crkne. Kad se malo primiri, uze on još jednom vazduh. Poviše nego prvi put. Iskuba pritke iz ležište. Ostadoše praci na utrinu. Kude će, šta će, trčanje kod treće prase.
      Treće prase beše u dvorište nešto, kad gi vide, precepi se. Misli se kude će gi sad ovi dvojicu spovira po kuću.
      - Kude ste poleteli? Kude? Što si dom ne idete? - upita treće prase.
      - Ne rovi, nego ne puštaj u kuću, vuk ne juri da ne izede - rekoše u glas oba praseta.
      - Le, le, le, le, ulazajte onda, ne mora se sobuvate - reče ono.
      Dotrča vuk, al' prase već zaključalo vrata i turilo rezu. Poče on nešto da preti ponovo kako će im oduva kuću ko i na ovija dvojicu. Kad treće prase odgovara iznutra:
      - Šuntav li si be ti vuče, pa znaš li kol'ko sam ciment potrošija samo na temelj, a kude su cigle, monte, armatura. Mož' da duvaš kol'ko 'oćeš.
      I stvarno. Rasipa se vuk duvajći. Aj što je kuću duvao, nego ga vide i milicija pa ga i oni teraše da duva. Al' ništa ne beše. Sok je pio samo. Vide vuk da nema vajda, pa se seti, će se spušti kroz odžak. Al' pošto samo jede i spije jedva prote debelu guzicu. Poče se spušta na dole, kad praci založili oganj. Ogladneli, pa turili nešto da se kuva. Osmudiše guzicu na vuka samo tako. Sve gu u plikovi napraviše.
      Izlete on k'o metak iz dimnjak i pravac dom. Protrča samo pored liju, ne gu ni pogleda.
      - Kad dođeš dom namaži dupe s' Kolynos i 'ladne obloge turaj - uzviknu mu ona.
      Tako su prasići živeli srećno u svojoj kućici od cigala dok ih jednog prelepog prolećnog dana, sa prvim zracima sunca ne istera sudski izvršitelj. Porez nisu platili...
       
      zvor:Opusteno.rs
       
    • Од Ronald,
      Otvorio sam novu temu, postoji stara, samo da potvrdim ono sto sam govorio o mitr. Amfilohiju i njegovom razumijevanju uzivo, jer je to i Vuk isto izjavio:
      Tačno je, krstio sam se u hramu Hristovog vaskrsenja u Podgorici ali o detaljima tog čina ne mogu da vam govorim. Sami čin je tajan, to je zavjet između mene, crkve i mog kuma“, priča u u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) 19 godišnji Vuk Adžić iz Kolašina, prva trans osoba koja se krstila u nekom od svetilišta Mitropolije crnogorsko primorske Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, koja je do sada ispoljavala izrazito negativne stavove prema LGBT populaciji.
      Objavljeno: 06. 11. 2019 - 15:29
        Za to je dobio blagoslov Mitropolita Amfilohija, a za RSE između ostalog govori zašto mu je vjera važna u životu i koliko mu je pomogla da se suoči sa traumama od napada na pragu porodične kuće, u avgustu ove godine.
      "Religija je veoma važna u mom životu. U jednom periodu imao sam samo religiju uz sebe. Vjera me je održala u životu. Ono što sam i ranije govorio jeste da se nakon napada na mene ispred praga porodične kuće, sigurno osjećam samo u crkvi i da je ona neka moja sigurna luka gdje znam da mogu uvijek da dođem i da budem prihvaćen kao čovjek. Za mene je religija ljubav. Sami Mitropolit Amfilohije o kojem imam samo lijepe stvari da kažem dao mi je blagoslov da mogu da se krstim. Neizmjerno sam mu zahvalan na tome i želim da poručim da je jedno ono što o njemu izlazi u medije a sasvim drugo ono što on jeste – dobar čovjek koji ima razumijevanja", rekao je Adžić
       
      Transrodna osoba Vuk Adžić, nakon krštenja: Amfilohije je dobar čovjek, koji ima razumijevanja
      M.PORTALANALITIKA.ME    
    • Од Manja88,
      Tri rođene sestre iz Podgorice porodile se istog dana
      WWW.DANAS.RS U porodilištu cetinjske opšte bolnice danas su se za manje od sat i po porodile tri rođene sestre iz Podgorice i rođeno je četvoro...  
×
×
  • Креирај ново...