Jump to content

Препоручена порука

On 20.3.2021. at 22:07, Broken рече

Zasto me mrzis ?

Nemoj da sad kazes da me ne mrzis kad me mrzis. 😂

Kad kazem da sam procitao tekst, mislim na ovaj, Mackovicev.

Опрости.

Преко твоје поруке сам одговорио и теби и Обију, да не знате коме је намењен текст. И да је залудно писато овакав текст. Можда чак и контрапродуктивно.

А намењен је свима нама, иако се многи овде не слажу. Треба нам и више оваквих текстова.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 135
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Иако теолози године студиjâ проведу покушавајући да схвате и науче концепте попут ипостасног јединства двију природâ у Христу, апокатастазе или да разумију реченицу „мистерија светотројичних односа се

Колико ја знам, у ранија времена, кад је утицај хришћанства на друштво био велики, на велике празнике су били нерадни дани како би народ могао ићи на богослужење. Дакле поента није у самом нераду као

Aко некоме нешто значи, почетком деведесетих година прошлог века био сам неко време у Цетињском манастиру, док је о. Лука Анић био још искушеник, вероватно је била 1991. година. Сећам се да је једне н

Постоване слике

Да буде јасно, говоримо о дану/времену након повратка са Литургије.

Неко рече да не треба радити сувишне ствари. Шта су сувишне радње? Такве ствари не треба ни другим данима радити.

Не треба радити ствари које доносе корист. Претпостављам да се мисли на материјалну корист, "зараду". Са овим се могу сложити. Дефинитивно је сваком човеку потребан дан одмора, да не би сагорео, и то би било добро да буде недеља. Ако може да се бира. Мада углавном не може.

Ал то онда значи да се раде кућни послови, који не могу другим данима, јер другим данима људи раде за зараду. Дакле управо супротно "народним" обичајима, да се не пере, пегла, ушива, ради по кући... Ти послови не доноси зараду, па се могу/требају радити недељом. Ил ја грешим?

Недеља - не делати, не радити, ленствовати. Мислим да ленствовање није поента дана Воскресенија. Ил грешим?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Још бих рекао да рад, делање није грех. И одлазак на Литургију је делање, није не делање.

Ако неко није претходних дана урадио неки посао због депресије, малодушности, и баш му се јави воља да га уради на недељу (ил празником), наравно да треба да га уради, и захвали Богу што му се воља за радом/делањем повратила.

Ил ако је неки предизатник/занатлија, и нема данима посла. И јави му се посао у нерадан дан. Наравно да треба да га прихвати са благодарењем Богу и светитељу.

Ил ако нам се пружи прилика да својим радом помогнемо ближњем/пријатељу на било ком послу. Наравно да треба да учинимо то, иако је недеља/нерадни дан, а не да га осуђујемо што ради недељом. Има ли шта веће него уложити своје време и рад да би помогли некоме.

Добро делати треба чим се укаже прилика. Са великим благодарењем Богу на здрављу, снази, знању.

Основно делање, рад, тог дана треба да је одлазак на Литургију, а све остало након тога.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 5 часа, mirko1929 рече

Ja сам у то време био ултра-ултра-конзервативан, тако да се у то време не бих сложио с тиме да нису деца смисао брака. Ја сам до скоро био убеђен да су једини легитимни полни односи само они у сврху размножавања у законитом браку. Можемо ми да кажемо шта хоћемо, али муџос техника очигледно функционише, то не можемо порећи.

 

Ту ће бити да сваки цига свога коња хвали.

Откуд знам. Баш из тог разлога што сваки цига свога коња ствари. Можда сам мислио да ће попа бити објективинији.

Ти си себе разумјевао као конзервативног, као што Шешељ за себе можда мисли да је Србин и све бранећи српске традиције направи највећу рефеорму идентитета и српску идеологију! Ишчаши српство, то што је спреман да као крвну жртву принесе себе и друге, не значи да је олтар "Српске идеологије", олтар државе или домпвоне олтар СПЦ, напротив.

И Прва Пролетерска је нправила невиђена јунаштва, прва тукла њемце, али на чији олтар су се прињели?

То све пред нашим очима, а да ли је Сава или (јуче, данас, сутра) било ко од освећених или просвечених Срба поборник те идеологоје?

Посље убиства Бога теологојом, хајде да убијемо народе идеологијом.

Сукоб између "традиционалиста" и "модерниста" је лажан, шта више и они су лажни и лажно се представљају.

Да би био традиционалан или модеран мораш рециклирати читаву историју и схватити врјеме, снаћи се у њему, бити креативан и богонадахнут...

 Нема репе без корјена ни корјена без надземног осунчаног дјела, није нам традиција дата на изволите, нити нам  је прошлост познатија од будућности, исти је Дух потребан за читање и писање.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 7 часа, Александар Милојков рече

Ја сам пре једно 15так година, по благослову свог духовника, одлазио у манастир Миљково да мало боравим тамо и да помажем монахињама.Тај манастир иначе има велику економију и има доста посла. Итекако сам имао послушање недељом. Заврши се литургија, ручак - и на посао. 

Dobro si rekao, da znam da ne idem tamo.

Ako u tim stvarima loše rasuđuju, onda i u drugima loše rasuđuju.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 7 часа, Александар Милојков рече

Ја сам пре једно 15так година, по благослову свог духовника, одлазио у манастир Миљково да мало боравим тамо и да помажем монахињама.Тај манастир иначе има велику економију и има доста посла. Итекако сам имао послушање недељом. Заврши се литургија, ручак - и на посао. 

Dobro si rekao, da znam da ne idem tamo.

Ako u tim stvarima loše rasuđuju, onda i u drugima loše rasuđuju.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 7 часа, Александар Милојков рече

Ја сам пре једно 15так година, по благослову свог духовника, одлазио у манастир Миљково да мало боравим тамо и да помажем монахињама.Тај манастир иначе има велику економију и има доста посла. Итекако сам имао послушање недељом. Заврши се литургија, ручак - и на посао. 

Dobro si rekao, da znam da ne idem tamo.

Ako u tim stvarima loše rasuđuju, onda i u drugima loše rasuđuju.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

није нам традиција дата на изволите, нити нам  је прошлост познатија од будућности, исти је Дух потребан за читање и писање.

:aplauz:

:skidamkapu:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

:))+Игњатије објашњава зашто литургија није молитва, а студенти га бљедо гледају, онда покуша есхатон историја:  Душо време није кружно него тече са краја и  искидано је есхатоном (недељом,литургијом), то је историја, још гледају бљеђе, неко се укипио неком се спава, онда почне: штета што сте оставили то цјепање дрва, ништа нећете урадити а дрва осташе неисцјепана, баште незасађене, сњег  неочишћен.

Каква смо ми све послушања добијали у Папраћи у врјеме проигумана Арсенија Бухића потоњег Лажног Норвежанина и сад то неки аргумент вјере?

Узгед, у Пећкој Патријаршији ја се причешћиво дан за дан и сестра ме дигне у врјеме литургије да јој истоварим дрва, дао сам предност посчушању и љепо смо се разумјели, мати Февронија која је стајала иза тога је мислим светитељка, урадила је невиђено много и нпр кад је један Србин продао имање и донио сав новац да да као прилог одбила је да прими тај новац, ваљда  није у томе видјела благослов, а некима очигледно ниједне паре не смрде. Поздрав за њих и браћу им.

Недеља нема тек неки споредни смисао типа неког устава или канона, него пун литургијски и космолишки смисао јер нерад свједочи крај времена, а не прогрес, прогреса у времену и нема, оно је хорозонт смисла шест дана он је синергијски: градимо истину са Богом, а седми дан наступа суд ми стајемо, испражњујемо се, повлачимо се, да уђе Бог, као што се у почетку Бог испразнио и пивукао се да би смо ми ушли. Бог се јавља као Истина о нама, његова је задња, али ми морамо да заћутимо и молитва да стане. 

Е сад сама структура Недељног дана, са литургијским постпом, кулминацијом и постлитургијским временом или практичном датом ситуацијом или нуждом је ирелевантна.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Колико ми је познато, наше монаштво је углавном преоптерећено послом. Мала братства и сестринства а много посла нису баш добри услови за усавршавање у молитви и сазерцању. 

 Исто то може да се каже и за мирјане, много посла а мале породице доводе до тога да духовност трпи

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 сат, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Душо време није кружно него тече са краја и  искидано је есхатоном (недељом,литургијом), то је историја

 

 

Аџијо, све ме више изненађујеш позитивно, то јест благодат која те негда такнула, и носи те непрекидно, кротећи твојуу (као и код сваког од нас) хаотичност...што би рекли, на путу "тесања", падања и устајања, а ипак на Пути твог личног усхођења (надати се).

Прелепо си ово рекао, само си грубу реч овде употребио. Да, време је искидано, али не у смислу да га кида, пресеца, него га, са нама, облагодаћује, даје му замаха, живот(одавни)х сила да истраје човек  у одржавању света око себе, дајући смисао доесхатолошкој историји. Јер иако Творц држи свет у постојању и у историји ипак је он, свет, у директнј завиисности од човека, јер је ради човека и створен. То "кидање" је хармонично, иако потреса светова, за човека сакривено, а по речи Господњој да је "сакривено од мудраца овога света".

Као вакцина која стимулише имуни систем човека...кад смо већ у времену кад ћемо се морати редовно боцкати :)

Дакле, још један бисер од тебе, истински, али ја бих рекао да је (време) "искидано"...или испрожимано...а могло би се скоро рећи и да је непрестано прожето јер се Света Литургија, слава Богу, служи непрестано. Нисам ја ништа додао твом бисеру, него само апсолвирам...сликар а тако груб..ај, ај, ај...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 23 минута, Ćiriličar рече

 

 

Аџијо, све ме више изненађујеш позитивно, то јест благодат која те негда такнула, и носи те непрекидно, кротећи твојуу (као и код сваког од нас) хаотичност...што би рекли, на путу "тесања", падања и устајања, а ипак на Пути твог личног усхођења (надати се).

Прелепо си ово рекао, само си грубу реч овде употребио. Да, време је искидано, али не у смислу да га кида, пресеца, него га, са нама, облагодаћује, даје му замаха, живот(одавни)х сила да истраје човек  у одржавању света око себе, дајући смисао доесхатолошкој историји. Јер иако Творц држи свет у постојању и у историји ипак је он, свет, у директнј завиисности од човека, јер је ради човека и створен. То "кидање" је хармонично, иако потреса светова, за човека сакривено, а по речи Господњој да је "сакривено од мудраца овога света".

Као вакцина која стимулише имуни систем човека...кад смо већ у времену кад ћемо се морати редовно боцкати :)

Дакле, још један бисер од тебе, истински, али ја бих рекао да је (време) "искидано"...или испрожимано...а могло би се скоро рећи и да је непрестано прожето јер се Света Литургија, слава Богу, служи непрестано. Нисам ја ништа додао твом бисеру, него само апсолвирам...сликар а тако груб..ај, ај, ај...

То је +Тасин  благослов, оправио сам га пред смрт и подбацио као човјек јер нисам му отишао на славу, али се миримо. 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 23 часа, Александар Милојков рече

Чистио снег и цепао дрва. Цепање дрва ми је било свакодневно послушање.

То и не сматрам за неки рад. Они вероватно не стигну да спреме дрва у довољној количини одједном па зашто да се онда не цепају и недељом. Треба се зими угрејати и недељом, а лети и ручак спремити ако немају шпорет на струју. Још ти си им дошао, а помоћ вероватно немају сваки дан па.. Добро, што се тиче мене лично више сам за то да се дрва спреме с'пролећа и сваки дан по мало да се цепају, е у том случају не бих тако нешто радио празником и недељом. Али добро.. А што се тиче снега.. најбоље да пусте да се завеју.. нормално је то чистити. Па код нас шталу исто чистим и недељом и празником. Треба животиња да легне на суво. На неки начин и разумем пољопривреднике.. Мој колега има велико имање, у фирми ради до 16 часова, док дође кући.. Тако да му некад остане само викенд да обави неке послове на великом имању. Савест ако је чиста пред Богом лако је неке неодложне послове урадити и недељом. Наравно, не кажем да и за благослов некад не треба питати.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је, на празник Св. цара Константина и царице Јелене, у четвртак 3. јуна 2021. године, Светом архијерејском Литургијом у храму посвећеном овим светитељима на Вождовцу. Патријарху Порфирију саслуживали су Његово Преосвештенство умировљени Епископ г. Георгије и свештенство АЕМ.

       
      Звучни запис беседе
       
      Након Свете Литургије Патријарх Порфирије је предводио литију око храма, а потом је, са свештенством и верним народом, пререзао славски колач.
      На крају, Патријарх Порфирије је произнео беседу о Св. цару Константину и царици Јелени истакавши да ми „данас славимо равноапостолне Константина и Јелену. Мајку и сина, оне који су учинили да хришћанска вера не само престане да буде гоњена, него да хришћанска вера добије простор, добије место да се њен глас чује и да њен глас допре до сваке душе, тј. да њен глас допре до свакога онога ко је створен по слици и прилици Божијој. И коме је та хришћанска вера, Јеванђеље Христово једино нормално, једино природно, једино здраво“.
      Ни наша времена нису пуно другачија од оних која су била у пре Константина, напоменуо је Патријарх Порфирије, додавши да Црква Христова живи и да је снажна, али „постоје још увек сличне, исте, а понекад и горе силе него што су биле у време Константина ј Јелене, које не само да би да укину простор гласу Јеванђеља, гласу Христовом, него би итекако, заједно са многим христомрсцима царевима римским да збришу са лица земље Крст Христов“.
      Силе овога света знају, као што каже искуство наше Цркве, да искуства долазе са лева и са десна, рекао је Патријарх Порфирије указујући да су искушења с лева онда када непријатељ долази отворено и напада нас. Са друге стране, искушења са десна „долазе у форми врлине“, рекао је Патријарх Порфирије. „Представљајући једно дело као врлину они нас доводе у замку гордости која је извор свакога зла. Тако и данашњи непријатељи, најчешће долазе с десна. Најчешће говоре о добру, о врлини, имају и хуманитарне активности“, рекао је Патријарх Порфирије напомињући да нам се обраћају као да „немамо не само искуство и традицију свога народа, већ пре свега искуство светих из нашег народа, искуство Цркве. И у нашем народу, али и у свим народима, то искуство је веће и снажније и што је најважније једино спасоносно“.
      „Зато данас славимо цара Константина и његову мајку“, рекао је Патријарх Порфирије указавши да је он „изабрао крст да буде почетак и крај његовог живота. А Часни крст на коме је распет Господ наш пронашла је његова мајка“.
       
      Извор: Радио Слово Љубве
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Патријарх Порфирије: Свети Василије Острошки нам је показао шта је циљ и смисао сваког човека. Тај наш циљ је светост. Зато славећи данас Светог Василија Острошког ми налазимо једноставну реч Божју упућену сваком од нас, реч како можемо успоставити заједницу са Богом и учинити Га реално присутним у нашим животима.

       
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началстовао је 12. маја 2021. године, на празник Светог Василија Острошког, светом архијерејском Литургијом у храму посвећеном том великом светитељу и Чудитвирцу на Бањици. Саслуживао је Његово Преосвештенство умировљени Епископ г. Константин.
      „Налазимо се у Томиној недељи и за чудо црквени песник Томину неверу назива блаженом невером. Свети апостол Тома је у име свих нас проверио и уверио се у Христово Васкрсење. Проверио је и уверио себе и друге да то што је рукама додирнуо јесте васкрсло тело Господње и зато је благословена Томина сумња, не због тога што Тома негира Бога или што се претвара у атеисту. Напротив, он верује, али има унутрашњу потребу да има лични однос и заједницу са Богом. Христос не критикује ту жељу за зајединством, него критикује извор његове потребе, а то су чула“, рекао је патријарх Порфирије говорећи о жељи апостола Томе да додирне ране Христове.
      „Чула пре свега морају бити у садејству и у хармонији са умом нашим. А ум и чула морају пре свега бити утемељени у срцу нашем, јер ту је центар нашег бића. И то не у срцу као телесном органу, него у срцу као центру нашег бића, као љубави којом срећемо наше ближње и даљне. Тамо где је срце као љубав центар ту нема потребе за никаквим медикаментима. Тај који има љубав има еликсир за постојање у свим околностима. Такву веру имао је и велики чудотворац и светитељ Василије Острошки кога данас славимо и молимо му се“, рекао је патријарх Порфирије.
      „Свети Василије Острошки нам је показао шта је циљ и смисао сваког човека. Тај наш циљ је светост. Зато славећи данас Светог Василија Острошког ми налазимо једноставну реч Божју упућену сваком од нас, реч како можемо успоставити заједницу са Богом и учинити Га реално присутним у нашим животима“„ истакао је патријарх Порфирије.
      Његовој Светости Патријарху г. Порфирију и Преосвећеном Епископу г. Константину саслуживали су протојереј-ставрофор Бранко Митровић, протојереј Зоран Лазаревић, декан Православног богословског факултета Универзитета у Беoграду протојереј проф. др Зоран Ранковић, протођакон Радомир Перчевић, ђакон Радомир Врућинић и ђакон проф. др Србољуб Убипариповић.   
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је 3. маја 2021. године, на Васкршњи понедељак и дан молитвеног спомена Светог владике Николаја Охридског и Жичког, свету архијерејску Литургију у цркви посвећеној том Божјем угоднику у Реснику.
        - Шта је друго историја људскога рода кроз све своје аспекте деловања, и кроз науку, и кроз уметност, филозофију, кроз све оно што човек мисли, што говори, што јесте, него покушај да човек покида окове смрти, да победи смрт, да заправо дотакне живот вечни. Без обзира на све људске домете, свако ко се родио и дошао на овај свет, он је из овога света отишао. Ми, православни Срби, знамо добро да је вера у Бога, православна вера, у прошлости обликовала и градила наш народ, отварала путеве и давала смисао постојању свакога човека, смисао и онда када није било једноставно и није било лако. Вера православна је заправо темељ, извор нашега идентитета, без ње, готово сам сигуран, да наш народ у најмању руку у овом облику, у овој форми – не би данас постојао и не би оставио све оне лепоте стваралаштва свога које су многе од њих украсиле и светску културу и постале део светске баштине, беседио је патријарх Порфирије.
      - Та вера не треба да буде само спољашње исказивање наше припадности Православној Цркви, не треба да буде формална. Она треба да буде буквално преведена у наш живот, треба да постане наш живот, треба да буде извор наде, спознаја да смо створени као иконе Божје за вечност и спознаја да сами ту вечност досегнути не можемо, али да нам је дата као на длану, љубављу и промислом Божјим. Љубављу која иде дотле и да саму себе распиње и жртвује за нас, а ми треба да васкрсавамо у сваком добру и врлини али пре свега у јединству, у изграђивању међусобног разумевања. Неспоразум доноси немир и буру, зато је важно да негујемо међусобну љубав, разумевање, прихватамо једни друге и градимо јединство, јер је то заповест Божја –да сви једно буду. А то је могуће, то је реалност само ако је Крст Христов али и Васкрсење Његово – извор нашега живота, нагласио је патријарх Порфирије који је подсетио на подвиг Светог владике Николаја "апостола који је баш Васкрслога Христа проповедао и сведочио својим животом и позивао на непрестано исправљање свакога од нас“.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Уверени смо да Закон о истополним заједницама, у понуђеном облику не треба да дође пред Народну скупштину нити да буде изгласан, поручио је Епископ бачки Иринеј.

       
      Он је у разговору за „Политику“ подсетио и да се поводом овог питања Синод огласио саопштењем за јавност које је одмерено, јасно и недвосмислено.
      „Претходно је и влади упућен одговарајући предлог. Нисмо желели да у јавности подижемо температуру због овога. Црква је последња која жели да, по било ком основу, дели народ, иначе вешто ускраћен за могућност да се добро упозна са предлогом закона и да се о њему изјасни“.
      Владика Иринеј каже и да СПЦ не жели да било ко буде дискриминисан у остваривању својих права због својих уверења, личних склоности и томе слично.
      „Никога не одбацујемо нити проскрибујемо због личних склоности или проблема било које врсте. Напротив, спремни смо да пружимо духовну помоћ и потпору свакоме. Нисмо, међутим, спремни да поздравимо, и то, како неки очекују, са одушевљењем, пропагирање и рекламирање греха као пожељног. Наше служење Богу и људима представља култ живота, а не култ смрти.
      Иначе, Свети архијерејски синод Српске православне цркве оценио је као неприхватљив Предлог закона о истополним заједницама. Истичући да је већина одредаба у супротности са вековним учењем Цркве, предлажући да се имовинска, правна и друга питања партнера у овим заједницама, решавају кроз друге законе.
      Закон о истополним заједницама би, према најавама, пред посланицима требало да се нађе у мају. Закон, између осталог, предвиђа да припадници истополних заједница, које се склапају пред матичарем уз сведоке, могу да наслеђују имовину, буду једни уз друге поред болесничке постеље, да се посећују у затворима... Претходно је Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог Србије позвало на јавну расправу о поменутом закону.
       
      Извор: Спутњик
×
×
  • Креирај ново...