Jump to content

Дејан Мачковић: Шта треба да се ради на црвено слово?


Препоручена порука

On 20.3.2021. at 22:07, Broken рече

Zasto me mrzis ?

Nemoj da sad kazes da me ne mrzis kad me mrzis. 😂

Kad kazem da sam procitao tekst, mislim na ovaj, Mackovicev.

Опрости.

Преко твоје поруке сам одговорио и теби и Обију, да не знате коме је намењен текст. И да је залудно писато овакав текст. Можда чак и контрапродуктивно.

А намењен је свима нама, иако се многи овде не слажу. Треба нам и више оваквих текстова.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 135
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Постоване слике

Да буде јасно, говоримо о дану/времену након повратка са Литургије.

Неко рече да не треба радити сувишне ствари. Шта су сувишне радње? Такве ствари не треба ни другим данима радити.

Не треба радити ствари које доносе корист. Претпостављам да се мисли на материјалну корист, "зараду". Са овим се могу сложити. Дефинитивно је сваком човеку потребан дан одмора, да не би сагорео, и то би било добро да буде недеља. Ако може да се бира. Мада углавном не може.

Ал то онда значи да се раде кућни послови, који не могу другим данима, јер другим данима људи раде за зараду. Дакле управо супротно "народним" обичајима, да се не пере, пегла, ушива, ради по кући... Ти послови не доноси зараду, па се могу/требају радити недељом. Ил ја грешим?

Недеља - не делати, не радити, ленствовати. Мислим да ленствовање није поента дана Воскресенија. Ил грешим?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Још бих рекао да рад, делање није грех. И одлазак на Литургију је делање, није не делање.

Ако неко није претходних дана урадио неки посао због депресије, малодушности, и баш му се јави воља да га уради на недељу (ил празником), наравно да треба да га уради, и захвали Богу што му се воља за радом/делањем повратила.

Ил ако је неки предизатник/занатлија, и нема данима посла. И јави му се посао у нерадан дан. Наравно да треба да га прихвати са благодарењем Богу и светитељу.

Ил ако нам се пружи прилика да својим радом помогнемо ближњем/пријатељу на било ком послу. Наравно да треба да учинимо то, иако је недеља/нерадни дан, а не да га осуђујемо што ради недељом. Има ли шта веће него уложити своје време и рад да би помогли некоме.

Добро делати треба чим се укаже прилика. Са великим благодарењем Богу на здрављу, снази, знању.

Основно делање, рад, тог дана треба да је одлазак на Литургију, а све остало након тога.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 5 часа, mirko1929 рече

Ja сам у то време био ултра-ултра-конзервативан, тако да се у то време не бих сложио с тиме да нису деца смисао брака. Ја сам до скоро био убеђен да су једини легитимни полни односи само они у сврху размножавања у законитом браку. Можемо ми да кажемо шта хоћемо, али муџос техника очигледно функционише, то не можемо порећи.

 

Ту ће бити да сваки цига свога коња хвали.

Откуд знам. Баш из тог разлога што сваки цига свога коња ствари. Можда сам мислио да ће попа бити објективинији.

Ти си себе разумјевао као конзервативног, као што Шешељ за себе можда мисли да је Србин и све бранећи српске традиције направи највећу рефеорму идентитета и српску идеологију! Ишчаши српство, то што је спреман да као крвну жртву принесе себе и друге, не значи да је олтар "Српске идеологије", олтар државе или домпвоне олтар СПЦ, напротив.

И Прва Пролетерска је нправила невиђена јунаштва, прва тукла њемце, али на чији олтар су се прињели?

То све пред нашим очима, а да ли је Сава или (јуче, данас, сутра) било ко од освећених или просвечених Срба поборник те идеологоје?

Посље убиства Бога теологојом, хајде да убијемо народе идеологијом.

Сукоб између "традиционалиста" и "модерниста" је лажан, шта више и они су лажни и лажно се представљају.

Да би био традиционалан или модеран мораш рециклирати читаву историју и схватити врјеме, снаћи се у њему, бити креативан и богонадахнут...

 Нема репе без корјена ни корјена без надземног осунчаног дјела, није нам традиција дата на изволите, нити нам  је прошлост познатија од будућности, исти је Дух потребан за читање и писање.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 7 часа, Александар Милојков рече

Ја сам пре једно 15так година, по благослову свог духовника, одлазио у манастир Миљково да мало боравим тамо и да помажем монахињама.Тај манастир иначе има велику економију и има доста посла. Итекако сам имао послушање недељом. Заврши се литургија, ручак - и на посао. 

Dobro si rekao, da znam da ne idem tamo.

Ako u tim stvarima loše rasuđuju, onda i u drugima loše rasuđuju.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 7 часа, Александар Милојков рече

Ја сам пре једно 15так година, по благослову свог духовника, одлазио у манастир Миљково да мало боравим тамо и да помажем монахињама.Тај манастир иначе има велику економију и има доста посла. Итекако сам имао послушање недељом. Заврши се литургија, ручак - и на посао. 

Dobro si rekao, da znam da ne idem tamo.

Ako u tim stvarima loše rasuđuju, onda i u drugima loše rasuđuju.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 7 часа, Александар Милојков рече

Ја сам пре једно 15так година, по благослову свог духовника, одлазио у манастир Миљково да мало боравим тамо и да помажем монахињама.Тај манастир иначе има велику економију и има доста посла. Итекако сам имао послушање недељом. Заврши се литургија, ручак - и на посао. 

Dobro si rekao, da znam da ne idem tamo.

Ako u tim stvarima loše rasuđuju, onda i u drugima loše rasuđuju.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

није нам традиција дата на изволите, нити нам  је прошлост познатија од будућности, исти је Дух потребан за читање и писање.

:aplauz:

:skidamkapu:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

:))+Игњатије објашњава зашто литургија није молитва, а студенти га бљедо гледају, онда покуша есхатон историја:  Душо време није кружно него тече са краја и  искидано је есхатоном (недељом,литургијом), то је историја, још гледају бљеђе, неко се укипио неком се спава, онда почне: штета што сте оставили то цјепање дрва, ништа нећете урадити а дрва осташе неисцјепана, баште незасађене, сњег  неочишћен.

Каква смо ми све послушања добијали у Папраћи у врјеме проигумана Арсенија Бухића потоњег Лажног Норвежанина и сад то неки аргумент вјере?

Узгед, у Пећкој Патријаршији ја се причешћиво дан за дан и сестра ме дигне у врјеме литургије да јој истоварим дрва, дао сам предност посчушању и љепо смо се разумјели, мати Февронија која је стајала иза тога је мислим светитељка, урадила је невиђено много и нпр кад је један Србин продао имање и донио сав новац да да као прилог одбила је да прими тај новац, ваљда  није у томе видјела благослов, а некима очигледно ниједне паре не смрде. Поздрав за њих и браћу им.

Недеља нема тек неки споредни смисао типа неког устава или канона, него пун литургијски и космолишки смисао јер нерад свједочи крај времена, а не прогрес, прогреса у времену и нема, оно је хорозонт смисла шест дана он је синергијски: градимо истину са Богом, а седми дан наступа суд ми стајемо, испражњујемо се, повлачимо се, да уђе Бог, као што се у почетку Бог испразнио и пивукао се да би смо ми ушли. Бог се јавља као Истина о нама, његова је задња, али ми морамо да заћутимо и молитва да стане. 

Е сад сама структура Недељног дана, са литургијским постпом, кулминацијом и постлитургијским временом или практичном датом ситуацијом или нуждом је ирелевантна.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Колико ми је познато, наше монаштво је углавном преоптерећено послом. Мала братства и сестринства а много посла нису баш добри услови за усавршавање у молитви и сазерцању. 

 Исто то може да се каже и за мирјане, много посла а мале породице доводе до тога да духовност трпи

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Душо време није кружно него тече са краја и  искидано је есхатоном (недељом,литургијом), то је историја

 

 

Аџијо, све ме више изненађујеш позитивно, то јест благодат која те негда такнула, и носи те непрекидно, кротећи твојуу (као и код сваког од нас) хаотичност...што би рекли, на путу "тесања", падања и устајања, а ипак на Пути твог личног усхођења (надати се).

Прелепо си ово рекао, само си грубу реч овде употребио. Да, време је искидано, али не у смислу да га кида, пресеца, него га, са нама, облагодаћује, даје му замаха, живот(одавни)х сила да истраје човек  у одржавању света око себе, дајући смисао доесхатолошкој историји. Јер иако Творц држи свет у постојању и у историји ипак је он, свет, у директнј завиисности од човека, јер је ради човека и створен. То "кидање" је хармонично, иако потреса светова, за човека сакривено, а по речи Господњој да је "сакривено од мудраца овога света".

Као вакцина која стимулише имуни систем човека...кад смо већ у времену кад ћемо се морати редовно боцкати :)

Дакле, још један бисер од тебе, истински, али ја бих рекао да је (време) "искидано"...или испрожимано...а могло би се скоро рећи и да је непрестано прожето јер се Света Литургија, слава Богу, служи непрестано. Нисам ја ништа додао твом бисеру, него само апсолвирам...сликар а тако груб..ај, ај, ај...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 23 минута, Ćiriličar рече

 

 

Аџијо, све ме више изненађујеш позитивно, то јест благодат која те негда такнула, и носи те непрекидно, кротећи твојуу (као и код сваког од нас) хаотичност...што би рекли, на путу "тесања", падања и устајања, а ипак на Пути твог личног усхођења (надати се).

Прелепо си ово рекао, само си грубу реч овде употребио. Да, време је искидано, али не у смислу да га кида, пресеца, него га, са нама, облагодаћује, даје му замаха, живот(одавни)х сила да истраје човек  у одржавању света око себе, дајући смисао доесхатолошкој историји. Јер иако Творц држи свет у постојању и у историји ипак је он, свет, у директнј завиисности од човека, јер је ради човека и створен. То "кидање" је хармонично, иако потреса светова, за човека сакривено, а по речи Господњој да је "сакривено од мудраца овога света".

Као вакцина која стимулише имуни систем човека...кад смо већ у времену кад ћемо се морати редовно боцкати :)

Дакле, још један бисер од тебе, истински, али ја бих рекао да је (време) "искидано"...или испрожимано...а могло би се скоро рећи и да је непрестано прожето јер се Света Литургија, слава Богу, служи непрестано. Нисам ја ништа додао твом бисеру, него само апсолвирам...сликар а тако груб..ај, ај, ај...

То је +Тасин  благослов, оправио сам га пред смрт и подбацио као човјек јер нисам му отишао на славу, али се миримо. 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 23 часа, Александар Милојков рече

Чистио снег и цепао дрва. Цепање дрва ми је било свакодневно послушање.

То и не сматрам за неки рад. Они вероватно не стигну да спреме дрва у довољној количини одједном па зашто да се онда не цепају и недељом. Треба се зими угрејати и недељом, а лети и ручак спремити ако немају шпорет на струју. Још ти си им дошао, а помоћ вероватно немају сваки дан па.. Добро, што се тиче мене лично више сам за то да се дрва спреме с'пролећа и сваки дан по мало да се цепају, е у том случају не бих тако нешто радио празником и недељом. Али добро.. А што се тиче снега.. најбоље да пусте да се завеју.. нормално је то чистити. Па код нас шталу исто чистим и недељом и празником. Треба животиња да легне на суво. На неки начин и разумем пољопривреднике.. Мој колега има велико имање, у фирми ради до 16 часова, док дође кући.. Тако да му некад остане само викенд да обави неке послове на великом имању. Савест ако је чиста пред Богом лако је неке неодложне послове урадити и недељом. Наравно, не кажем да и за благослов некад не треба питати.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије, први пут откако је постао ваљевски архијереј, служио је у Пету недељу по Духовима, а на празник Чудотворне Иконе Богородице Тројеручице, Свету Архијерејску Литургију у Храму Вазнесења Господњег у Осечини. У молитвеном присуству верника, уз појање певнице, Епископу је саслуживало братство светиње,  затим протонамесник Филип Јаковљевић, архијерејски заменик Епископа ваљевског, умировљени прота Миломир Ћосић, као и ђакони Јован Новитовић и Момчило Димитријевић из Ваљева. Тумачећи јеванђељску причу о исцељењу двојице бесомучника и пропасти свиња, Епископ је подвукао да с једне стране постоје људи који су запоседнути злим силама, али имају покајања у себи, док са друге стране има људи који су на први поглед исправни и живе по правилима Божјим, али мимо њих пролази Господ, они Га не примају, него Га терају од себе.
      Описујући бесомучнике који су страшно изгледали и од којих су сви зазирали, Епископ Исихије је нагласио да је сваки човек под утицајем нечастивог, те да нико није ослобођен од власти демона. Зато је потребно да се човек истински покаје, да уочи свој грех, затражи опроштај, као што су учинили бесомучници који су потрчали ка Господу. „Иако је лик Божји потамнео у њима, они су се покајали и похрлили ка Господу“, додао је Преосвећени. „Овде смо имали двојицу (бесомучника) у којима је било хиљаду бесова, али они су одолели тим страшним нечистим силама и успели су да потрче ка Господу и да траже од њега исцељење. Са друге стране, имамо хиљаде људи из Гергесине и довољна су два демона за све њих. Живели су у поретку, али ти демони су их у том самозадовољству одвраћали од Бога и онемогућавали их да духовно напредују, да се очишћују и да се приближавају Богу. И зато не смемо никад бити самозадовољни“, нагласио је Владика, додајући да се то посебно односи на људе који иду редовно у Цркву, посте, исповедају се и причешћују. „Нећемо као Гергесинци да живимо него треба да имамо истинско покајање и да се молимо Богу“, рекао је Преосвећени који је сабране вернике подсетио и на спомен Чудотворне Иконе Богородице Тројеручице, највеће светиње коју наш народ има и која је на чудесан начин доспела код нас.
      На крају литургијског сабрања, чији су део били и представници локалне самоуправе, Епископ Исихије је рекао да је радостан што је служио Литургију у Осечини, а затим је приређена и трпеза љубави.
       
      Извор: Епархија ваљевска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У Недељу 18. јула 2021. године Његово Преосвештенство Епископ тимочки господин Иларион служио је свету архијерејску Литургију у храму Преноса моштију светог Николаја Мирликијског у Слатини код Неготина. Епископу су саслуживали протојереји-ставрофори Милан Благојевић и Нико Туфегџић, протонамесници Мирољуб Павловић, Вукашин Симоновић и Марјан Керчуљ, јереј Милан Јанковић и архиђакон Илија.

       
      Ми, драга браћо и сестре, јесмо крштени хришћански православни светосавски народ, и носимо на себи печат Дара Духа Светога који смо добили на крштењу. Сваки крштени човек има свог анђела чувара који нам је додељен од Господа на самом чину крштења, који нас чува и прати кроз живот, који стоји невидљиво и подстиче нашу веру, који се радује нашим добрим делима и нашој побожности, нашем богољубљу и братољубљу. Али исто тако, тај анђео чувар се веома жалости и тугује за нама када ми нисмо у Цркви, када се одвајамо од Бога и на Њега заборављамо, рекао је владика у својој беседи. Приметивши колико мали проценат православних верника долази на свете Литургије, Епископ је поручио – Није довољно само да кажемо да смо православни Срби, ми нашу веру треба да сведочимо делима а најпре својим присуством на светој Литургији, трудом у молитви, врлини и сваком добром делу. Није довољно да се само прекрстимо и кажемо да верујемо у Бога, него је потребно да Бога волимо.
      По завршетку свете Литургије, Преосвећени Епископ Иларион уручио је орден Светог краља Милутина господину Дејану Петровићу за показану љубав према светој Цркви и подизање капеле у порти храма у Слатини.
       
      Извор: Епархија тимочка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Епископ бачки Иринеј: „Жртвовати себе ради ближњих својих – велико је пред Богом и пред људима и то каже и Сâм Спаситељ Господ Христос речима да нема веће љубави од ове да неко положи живот свој за ближње своје. То су управо учинили свети кнез Лазар и сви они који дадоше живот на бојишту.”
      На празник Видовдан, у понедељак, 15/28. јуна 2021. године, Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј началствовао је на светој архијерејској Литургији у Саборном храму у Новом Саду, уз саслужење свештеног братства Саборног храма и новосадских ђакона.
      После прочитаног јеванђелског одељка, Преосвећени владика Иринеј је у својој беседи указао на суштину молитвеног прослављања празника Видовдана. „Данас прослављамо велики празник који се посебно свечано слави у нашој помесној Цркви – Српској Цркви – јер је повод за његов настанак био један пресудни, јединствени догађај у историји нашега народа. То је бој на Косову и данас управо зато прослављамо светога кнеза Лазара, мученика косовскога, и све оне који су заједно са њим дали свој живот не само за слободу или само за територију, за неке овоземаљске циљеве него, пре свега и изнад свега, за очување православне хришћанске вере. У предугачком низу светих мученика – сведокâ верности Христу и љубави према Христу – један од највећих у нашој историји је свети кнез Лазар. Жртвовати себе ради ближњих својих – велико је пред Богом и пред људима и то каже и Сâм Спаситељ Господ Христос речима да нема веће љубави од ове да неко положи живот свој за ближње своје. То су управо учинили свети кнез Лазар и сви они који дадоше живот на том бојишту. Нажалост, кроз сву нашу историју до данас тај бој траје. По људској, пролазној логици, његов исход је неизвестан; многи чак мисле да је трагичан по нас, да губимо све, да смо поражена страна у том многовековном Косовском боју. Али, то је врло кратковидо тумачење смисла ових догађаја које прослављамо и ових светих личности које прослављамо зато што је, поред страдања и жртве и делимичног падања у ропство под немилосрдним туђинима, настао и такозвани Косовски Завет или косовско опредељење у нашем народу. То значи да када дође до тренутка у којем треба изабрати или пошто-пото биолошки опстанак и неки друштвени прихватљиви статус или пак – ради непролазних, вечних вредности, а првенствено ради ближњих својих, ради других људи – страдати, ако треба и до краја, онда је избор онај који је учинио свети кнез Лазар. Зато је он, како народни песник каже, изабрао Царство небеско које је вечно, а запоставио, занемарио и заборавио царство земаљско, јер је, каже исти народни песник, царство земаљско кратковеко, замалена, пролазно. Тим заветом, који није ништа друго него примена Христовог Новог Завета на биће и на историју нашег народа, ми смо се и одржали кроз векове, поред свих огромних страдања. Та идеја мучеништва није идеја величања смрти: да је боље погинути него не погинути. Напротив. Али ако треба жртвовати себе ради других – као што је Господ Христос жртвовао Себе ради свих, ради спасења свега света, свих људи, свеколике творевине – то, када околности захтевају, треба да буду спремни да учине и хришћани. Зато данас, слушајући Јеванђеље по Јовану, чујемо речи Христове да као што је Он био прогоњен и страдао, тако ће бити и онима који верују у Њега. Али је додао: Не бојте се, јер сам Ја надвладао свет и смрт. Стога и ми, браћо и сестре, данас, када је наш Патријарх на Газиместану, на месту Косовске битке, и када сви наши храмови свечано прослављају – негде уз велике тешкоће и ограничења, почевши од самога Косова Поља, а негде без тих тешкоћа – увек имамо исто искуство: и страдања и мучеништва, и победе добра над злом; и Крста и Васкрсења у којем учествујемо”, нагласио је Епископ бачки г. Иринеј.
      После заамвоне молитве, Преосвећени владика Иринеј је служио парастос свим нашим војводама и војницима који су свој живот положили за веру и отаџбину, од Косовског боја до данас.
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је, на празник Св. цара Константина и царице Јелене, у четвртак 3. јуна 2021. године, Светом архијерејском Литургијом у храму посвећеном овим светитељима на Вождовцу. Патријарху Порфирију саслуживали су Његово Преосвештенство умировљени Епископ г. Георгије и свештенство АЕМ.

       
      Звучни запис беседе
       
      Након Свете Литургије Патријарх Порфирије је предводио литију око храма, а потом је, са свештенством и верним народом, пререзао славски колач.
      На крају, Патријарх Порфирије је произнео беседу о Св. цару Константину и царици Јелени истакавши да ми „данас славимо равноапостолне Константина и Јелену. Мајку и сина, оне који су учинили да хришћанска вера не само престане да буде гоњена, него да хришћанска вера добије простор, добије место да се њен глас чује и да њен глас допре до сваке душе, тј. да њен глас допре до свакога онога ко је створен по слици и прилици Божијој. И коме је та хришћанска вера, Јеванђеље Христово једино нормално, једино природно, једино здраво“.
      Ни наша времена нису пуно другачија од оних која су била у пре Константина, напоменуо је Патријарх Порфирије, додавши да Црква Христова живи и да је снажна, али „постоје још увек сличне, исте, а понекад и горе силе него што су биле у време Константина ј Јелене, које не само да би да укину простор гласу Јеванђеља, гласу Христовом, него би итекако, заједно са многим христомрсцима царевима римским да збришу са лица земље Крст Христов“.
      Силе овога света знају, као што каже искуство наше Цркве, да искуства долазе са лева и са десна, рекао је Патријарх Порфирије указујући да су искушења с лева онда када непријатељ долази отворено и напада нас. Са друге стране, искушења са десна „долазе у форми врлине“, рекао је Патријарх Порфирије. „Представљајући једно дело као врлину они нас доводе у замку гордости која је извор свакога зла. Тако и данашњи непријатељи, најчешће долазе с десна. Најчешће говоре о добру, о врлини, имају и хуманитарне активности“, рекао је Патријарх Порфирије напомињући да нам се обраћају као да „немамо не само искуство и традицију свога народа, већ пре свега искуство светих из нашег народа, искуство Цркве. И у нашем народу, али и у свим народима, то искуство је веће и снажније и што је најважније једино спасоносно“.
      „Зато данас славимо цара Константина и његову мајку“, рекао је Патријарх Порфирије указавши да је он „изабрао крст да буде почетак и крај његовог живота. А Часни крст на коме је распет Господ наш пронашла је његова мајка“.
       
      Извор: Радио Слово Љубве
×
×
  • Креирај ново...