Jump to content

Препоручена порука

пре 3 часа, obi-wan рече

I inace - zena koja npr. ne zeli da pere ves na praznik, jer smatra da to nije dobro, nece nista da izgubi ako ne opere ves taj dan. Ali ako, pokolebana necim, pogazi svoju savest, izgubice mnogo. Da bi takva dorasla do neke (da tako kazemo) vislje slobode, potreban je dugotrajan liturgicko-pastirski rad. Jedan tekst ispucan u etar, ma kako bio dobar, njenom rastu nece da doprinese prakticno nista.

Хоће ли добити нешто од Бога ако не ради? Да ли је то њему принрсена жртва или тек једно сујевјеје из апокрифног предања "ваља се и не ваља се".

Текст би требао бити још богатији да нам објасни ову традицију и како је настала, зато  су  св. Пајсије и св. Николај дио раније настале инерције.

Да ли је неко од часних форумаша осјетио благодат вршећи нерад, или нешто слично као кад врши дјела побожности?

Односно има ли тај нерад есхатолошки садржај или је празан као 8мар?.нпр

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 135
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Иако теолози године студиjâ проведу покушавајући да схвате и науче концепте попут ипостасног јединства двију природâ у Христу, апокатастазе или да разумију реченицу „мистерија светотројичних односа се

Колико ја знам, у ранија времена, кад је утицај хришћанства на друштво био велики, на велике празнике су били нерадни дани како би народ могао ићи на богослужење. Дакле поента није у самом нераду као

Aко некоме нешто значи, почетком деведесетих година прошлог века био сам неко време у Цетињском манастиру, док је о. Лука Анић био још искушеник, вероватно је била 1991. година. Сећам се да је једне н

Постоване слике

пре 4 часа, Родољуб Лазић рече

Зашто је бесмислено цитирати светог Пајсија?  Да ли је бесмислено цитирати само ове његове речи, или је бесмислено цитирати и друге његове поуке?

Не Пајсија, него ове ријечи које немају везе са јеванђелском науком. Често сам склон да мислим да их никад није рекао, као и многе друге фантастичне изјаве осталих стараца, него да му је неко пришио користећи се његовим именом да потури у етар које каква сумњива учења.

  • Свиђа ми се 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 5 часа, obi-wan рече

Pazi, ja sam zato napred malo i postavio pitanje - kome se on ovim tekstom uopste obraca?

Slazem se. Juce sam na FB procitao tekst, koji mi se svidja inace, pa sam tamo postavio isto pitanje. Kome se obraca ? Jedni to vec sve manje-vise znaju, drugi, koji ne znaju, nikad nece ni procitati.

  • Свиђа ми се 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Пре сат времена, Justin Waters рече

Често сам склон да мислим да их никад није рекао

То што си ти склон је у реду. Нико ти не брани. Али читава прича је потпуно у духу онога што се као Пајсијеве нарације налазе у књигама о њему. Тако да онда сваку од тих поука можемо довести у питање. Довољно је да нам се не допада оно што он ту поучава. Као што је и сад случај с тобом - једноставно ово није у складу са твојим становиштем и онда је најједноставније да доведеш у питање аутентичност реченога.

Да подсетим, у првој поруци си рекао: Бесмислено је цитирати и старце који тврде да су људи страдали јер су радили на црвено слово. Могао си рећи - "цитирати речи које је наводно старац изговорио". Али си рекао оно што си рекао. Па си се у међувремену пресабрао и одлучио да је паметније да доведеш у питање аутентичност његоивих речи.

 

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Па није ни Пајсију свака Његошева, можда је и неделање добар обичај, али то се није показало ничим осим цитатима, вез довођења у контекст са теологијом празника.

Док се неконтекстализују ти цитати, " запивјест о нераду" изгледа ближа оним не ваља се устати на љеву ногу, него оном не ваља мрзити непријатеља свога, ваља ићи за оним који те гони, и сл.

Претпостављам да налазимо данас у народу мноштво оних који осим што не раде недељом поштују још многе не ваља се, који су доводе у исти ранг, или чак више поштују од, Мојсијевих ваља се и не ваља се и Христових ово ваља чинити у мој  спомен. Овим наметањем бројних заповјести разводњава се ова једна и ових десет, резултат на једног литургијског хиљаду обичајаца.

С тим да није обичај и навика оно што спасава него је то празник, историја, есхатон. Обичај је тек манир, никада стил.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Да ли је неко од часних форумаша осјетио благодат вршећи нерад, или нешто слично као кад врши дјела побожности?

Односно има ли тај нерад есхатолошки садржај или је празан као 8мар?.нпр

 .... evo,....me... :D ... najozbijnije....0512_music

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 25 минута, Bokisd рече

 .... evo,....me... :D ... najozbijnije....0512_music

И ја сам себи прст осјекао на светог Вукашина, јер сам узео да радим даске за иконе. Озбиљно, као само празнујеш кад мислиш радити. И цап кост и тетива.

20210320_203302.jpg

  • Тужан 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, Justin Waters рече

Не Пајсија, него ове ријечи које немају везе са јеванђелском науком. Често сам склон да мислим да их никад није рекао, као и многе друге фантастичне изјаве осталих стараца, него да му је неко пришио користећи се његовим именом да потури у етар које каква сумњива учења.

Кажу да су издања манастира Св. Јована Богослова (код нас издање м. Св. Стефана Врање) 100% аутентична. Сам Пајсије је све проверавао. За остала издања не знам.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, Broken рече

Slazem se. Juce sam na FB procitao tekst, koji mi se svidja inace, pa sam tamo postavio isto pitanje. Kome se obraca ? Jedni to vec sve manje-vise znaju, drugi, koji ne znaju, nikad nece ni procitati.

Не слажем се. Нема оваквих текстова, који се баве овом темом на сличан начин. Ако нисам у праву, наведите ми те текстове.

Углавном је тема обрађена на супротан начин, како многи наводе у овој дискусији, дајући примат народној религији, и обичајима, и покушавајући да их опрадају и дају какав такав смисао.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Justin Waters Један пар ципела је то да ли је неко фалсификовао старца Пајсија, а сасвим други, да ли калуђери обмањују лаике.

Хипотетички, може да се деси да је неко фалсификовао старца Пајсија као што може да се деси да је неко фалсификовао Арчибалда Рајса или св. муч. Вукашина клепачког. Ако то тврдиш, мораш да знаш на основу чега.

Али ако начелно тврдиш да монаси обмањују мирјане, а епископи су углавном монаси, онда можда и они обмањују своје стадо. Можда је и владика Атанасије, док је био јеромонах, обмањивао студенте и слушаоце на трибинама.

Није ми јасно на који начин можемо да раздвојимо у цркви монашко од немонашког хришћанства. Није ми јасно на који начин ти то радиш.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 16 минута, Ђорђе Р рече

Не слажем се. Нема оваквих текстова, који се баве овом темом на сличан начин. Ако нисам у праву, наведите ми те текстове.

Углавном је тема обрађена на супротан начин, како многи наводе у овој дискусији, дајући примат народној религији, и обичајима, и покушавајући да их опрадају и дају какав такав смисао.

Zasto me mrzis ?

Nemoj da sad kazes da me ne mrzis kad me mrzis. 😂

Kad kazem da sam procitao tekst, mislim na ovaj, Mackovicev.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

17. Беседа
 
Тумачење тајне суботе и недеље, дана Господњег,
изговорена на Нову (Младу, Томину) Недељу

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

 

Мени његова теорија о мушкој и женској религији звучи превише натегнуто јер осим Стаке из Сарајева није навео ни један други извор података јер ипак није свуда било као у Сарајеву или Босни. А рекао бих да мушкарци и жене подједнако размишљају о томе шта се ваља а шта не, само се разликују послови:)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Тапкање у мраку у којем и ћорава кока неко зрно убоде је легитиман научни метод.

Моје искуство сјечења прста се да уклопити са Пајсијевом реченицом, али се може тумачити и на многе друге начине, као и @Bokisd -ово осјећање благодати кад попије два пива и прилегне посље недљног ручка:))

Ипак сад ми се чини да је у праву, по овом основу: Ако је погрешно излазити на гробље недељом и  молити се, јер се молитвом за мртве негира недеља, односно васкрсење, онда је и рад бесмислен у осми дан јер негира његово наступање, "враћа" недељу у историју чиме је нарушава, Суд се већ десио, а неки трче да чине добра дјела, Роћко прилаже доказе против Ђуре:)), а ствар већ правоснажна.

У том смислу би рад недељом био претрчавање циља, васкрсење се збило, нема љечења пацијената, добрих "синергијских" дјела, ни моливе, него литургија (благодарност). 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 10 часа, logdanov рече

 да ли калуђери обмањују лаике

Није ми јасно на који начин можемо да раздвојимо у цркви монашко од немонашког хришћанства. Није ми јасно на који начин ти то радиш.

Сизисоф посао, узмеш да радиш неку бесмислену ствар, и радећи је мало по мало почнеш да увиђаш како и није и бесмилена, да ли што је стварно смислена или што ми по инерцији учитавамо смисао и раципнализујемо бесмисао. Није ни важно.

Те монашке рационизације њиховог (бесмисла, зачудмости)  типика нису за мирјане, нити су мирјанске (залудности) рационализације за монахе.

Како је код нас историјски монашки типик преовлађујући јавила се нека моншка "смисленост" скоро идеологија.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је, на празник Св. цара Константина и царице Јелене, у четвртак 3. јуна 2021. године, Светом архијерејском Литургијом у храму посвећеном овим светитељима на Вождовцу. Патријарху Порфирију саслуживали су Његово Преосвештенство умировљени Епископ г. Георгије и свештенство АЕМ.

       
      Звучни запис беседе
       
      Након Свете Литургије Патријарх Порфирије је предводио литију око храма, а потом је, са свештенством и верним народом, пререзао славски колач.
      На крају, Патријарх Порфирије је произнео беседу о Св. цару Константину и царици Јелени истакавши да ми „данас славимо равноапостолне Константина и Јелену. Мајку и сина, оне који су учинили да хришћанска вера не само престане да буде гоњена, него да хришћанска вера добије простор, добије место да се њен глас чује и да њен глас допре до сваке душе, тј. да њен глас допре до свакога онога ко је створен по слици и прилици Божијој. И коме је та хришћанска вера, Јеванђеље Христово једино нормално, једино природно, једино здраво“.
      Ни наша времена нису пуно другачија од оних која су била у пре Константина, напоменуо је Патријарх Порфирије, додавши да Црква Христова живи и да је снажна, али „постоје још увек сличне, исте, а понекад и горе силе него што су биле у време Константина ј Јелене, које не само да би да укину простор гласу Јеванђеља, гласу Христовом, него би итекако, заједно са многим христомрсцима царевима римским да збришу са лица земље Крст Христов“.
      Силе овога света знају, као што каже искуство наше Цркве, да искуства долазе са лева и са десна, рекао је Патријарх Порфирије указујући да су искушења с лева онда када непријатељ долази отворено и напада нас. Са друге стране, искушења са десна „долазе у форми врлине“, рекао је Патријарх Порфирије. „Представљајући једно дело као врлину они нас доводе у замку гордости која је извор свакога зла. Тако и данашњи непријатељи, најчешће долазе с десна. Најчешће говоре о добру, о врлини, имају и хуманитарне активности“, рекао је Патријарх Порфирије напомињући да нам се обраћају као да „немамо не само искуство и традицију свога народа, већ пре свега искуство светих из нашег народа, искуство Цркве. И у нашем народу, али и у свим народима, то искуство је веће и снажније и што је најважније једино спасоносно“.
      „Зато данас славимо цара Константина и његову мајку“, рекао је Патријарх Порфирије указавши да је он „изабрао крст да буде почетак и крај његовог живота. А Часни крст на коме је распет Господ наш пронашла је његова мајка“.
       
      Извор: Радио Слово Љубве
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Патријарх Порфирије: Свети Василије Острошки нам је показао шта је циљ и смисао сваког човека. Тај наш циљ је светост. Зато славећи данас Светог Василија Острошког ми налазимо једноставну реч Божју упућену сваком од нас, реч како можемо успоставити заједницу са Богом и учинити Га реално присутним у нашим животима.

       
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началстовао је 12. маја 2021. године, на празник Светог Василија Острошког, светом архијерејском Литургијом у храму посвећеном том великом светитељу и Чудитвирцу на Бањици. Саслуживао је Његово Преосвештенство умировљени Епископ г. Константин.
      „Налазимо се у Томиној недељи и за чудо црквени песник Томину неверу назива блаженом невером. Свети апостол Тома је у име свих нас проверио и уверио се у Христово Васкрсење. Проверио је и уверио себе и друге да то што је рукама додирнуо јесте васкрсло тело Господње и зато је благословена Томина сумња, не због тога што Тома негира Бога или што се претвара у атеисту. Напротив, он верује, али има унутрашњу потребу да има лични однос и заједницу са Богом. Христос не критикује ту жељу за зајединством, него критикује извор његове потребе, а то су чула“, рекао је патријарх Порфирије говорећи о жељи апостола Томе да додирне ране Христове.
      „Чула пре свега морају бити у садејству и у хармонији са умом нашим. А ум и чула морају пре свега бити утемељени у срцу нашем, јер ту је центар нашег бића. И то не у срцу као телесном органу, него у срцу као центру нашег бића, као љубави којом срећемо наше ближње и даљне. Тамо где је срце као љубав центар ту нема потребе за никаквим медикаментима. Тај који има љубав има еликсир за постојање у свим околностима. Такву веру имао је и велики чудотворац и светитељ Василије Острошки кога данас славимо и молимо му се“, рекао је патријарх Порфирије.
      „Свети Василије Острошки нам је показао шта је циљ и смисао сваког човека. Тај наш циљ је светост. Зато славећи данас Светог Василија Острошког ми налазимо једноставну реч Божју упућену сваком од нас, реч како можемо успоставити заједницу са Богом и учинити Га реално присутним у нашим животима“„ истакао је патријарх Порфирије.
      Његовој Светости Патријарху г. Порфирију и Преосвећеном Епископу г. Константину саслуживали су протојереј-ставрофор Бранко Митровић, протојереј Зоран Лазаревић, декан Православног богословског факултета Универзитета у Беoграду протојереј проф. др Зоран Ранковић, протођакон Радомир Перчевић, ђакон Радомир Врућинић и ђакон проф. др Србољуб Убипариповић.   
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је 3. маја 2021. године, на Васкршњи понедељак и дан молитвеног спомена Светог владике Николаја Охридског и Жичког, свету архијерејску Литургију у цркви посвећеној том Божјем угоднику у Реснику.
        - Шта је друго историја људскога рода кроз све своје аспекте деловања, и кроз науку, и кроз уметност, филозофију, кроз све оно што човек мисли, што говори, што јесте, него покушај да човек покида окове смрти, да победи смрт, да заправо дотакне живот вечни. Без обзира на све људске домете, свако ко се родио и дошао на овај свет, он је из овога света отишао. Ми, православни Срби, знамо добро да је вера у Бога, православна вера, у прошлости обликовала и градила наш народ, отварала путеве и давала смисао постојању свакога човека, смисао и онда када није било једноставно и није било лако. Вера православна је заправо темељ, извор нашега идентитета, без ње, готово сам сигуран, да наш народ у најмању руку у овом облику, у овој форми – не би данас постојао и не би оставио све оне лепоте стваралаштва свога које су многе од њих украсиле и светску културу и постале део светске баштине, беседио је патријарх Порфирије.
      - Та вера не треба да буде само спољашње исказивање наше припадности Православној Цркви, не треба да буде формална. Она треба да буде буквално преведена у наш живот, треба да постане наш живот, треба да буде извор наде, спознаја да смо створени као иконе Божје за вечност и спознаја да сами ту вечност досегнути не можемо, али да нам је дата као на длану, љубављу и промислом Божјим. Љубављу која иде дотле и да саму себе распиње и жртвује за нас, а ми треба да васкрсавамо у сваком добру и врлини али пре свега у јединству, у изграђивању међусобног разумевања. Неспоразум доноси немир и буру, зато је важно да негујемо међусобну љубав, разумевање, прихватамо једни друге и градимо јединство, јер је то заповест Божја –да сви једно буду. А то је могуће, то је реалност само ако је Крст Христов али и Васкрсење Његово – извор нашега живота, нагласио је патријарх Порфирије који је подсетио на подвиг Светог владике Николаја "апостола који је баш Васкрслога Христа проповедао и сведочио својим животом и позивао на непрестано исправљање свакога од нас“.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Уверени смо да Закон о истополним заједницама, у понуђеном облику не треба да дође пред Народну скупштину нити да буде изгласан, поручио је Епископ бачки Иринеј.

       
      Он је у разговору за „Политику“ подсетио и да се поводом овог питања Синод огласио саопштењем за јавност које је одмерено, јасно и недвосмислено.
      „Претходно је и влади упућен одговарајући предлог. Нисмо желели да у јавности подижемо температуру због овога. Црква је последња која жели да, по било ком основу, дели народ, иначе вешто ускраћен за могућност да се добро упозна са предлогом закона и да се о њему изјасни“.
      Владика Иринеј каже и да СПЦ не жели да било ко буде дискриминисан у остваривању својих права због својих уверења, личних склоности и томе слично.
      „Никога не одбацујемо нити проскрибујемо због личних склоности или проблема било које врсте. Напротив, спремни смо да пружимо духовну помоћ и потпору свакоме. Нисмо, међутим, спремни да поздравимо, и то, како неки очекују, са одушевљењем, пропагирање и рекламирање греха као пожељног. Наше служење Богу и људима представља култ живота, а не култ смрти.
      Иначе, Свети архијерејски синод Српске православне цркве оценио је као неприхватљив Предлог закона о истополним заједницама. Истичући да је већина одредаба у супротности са вековним учењем Цркве, предлажући да се имовинска, правна и друга питања партнера у овим заједницама, решавају кроз друге законе.
      Закон о истополним заједницама би, према најавама, пред посланицима требало да се нађе у мају. Закон, између осталог, предвиђа да припадници истополних заједница, које се склапају пред матичарем уз сведоке, могу да наслеђују имовину, буду једни уз друге поред болесничке постеље, да се посећују у затворима... Претходно је Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог Србије позвало на јавну расправу о поменутом закону.
       
      Извор: Спутњик
×
×
  • Креирај ново...