Jump to content

Дејан Мачковић: Шта треба да се ради на црвено слово?


Препоручена порука

  

пре 7 часа, Драгана Милошевић рече

Заборављате да су прва богослужења била јако дуга.

Исто сте заборавили да смо сви различити. Односа са Богом има онолико колико има људи.

На пример: нећу радити празником оно чиме зарађујем новац, или нећу радити да друге не саблазним и унесем немир без потребе.

п. с. лепо сте развили тему.

Праштајте браћо и сестре, нисам требао ништа осим прве поруке писати на овој теми. Реално, све после тога је био офтопик. Мислим зна се историјски чему служе та црвена слова, и жао ми је што је тема од почетка кренула у расправу шта сме да се ради, а још ми је жалије за офтопик о ревновању.

Ево, да се вратим на тему. А чини ми се да је занимљива тема како ићи на богослужења радним данима? То је реална проблематика. Црвена слова теоријски зато и служе да не идеш на посао, већ у цркву. Ко је у могућности да бира, може да троши слободне дане на празнике. Али, нажалост, многи не могу да бирају кад ће да троше слободне дане, већ су присиљени да иду на годишњи одмор кад управи то одговара.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 135
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Постоване слике

Била је некада овде тема "Да ли радите недељом и празником", најупечатљивији одговор...

"Ја никада не шијем и не перем недељом и празником, али се понекада окупам"...и сад мени није јасно када су вишедневни празници (Васкрс нпр), јел то значи да не треба да се купам три дана?! 

  • Хахаха 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 9 минута, Снежана рече

Била је некада овде тема "Да ли радите недељом и празником", најупечатљивији одговор...

"Ја никада не шијем и не перем недељом и празником, али се понекада окупам"...и сад мени није јасно када су вишедневни празници (Васкрс нпр), јел то значи да не треба да се купам три дана?! 

12:smeha:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Мислила сам да ћемо читати бисере, кад оно тема оде у други крај.

Рад није грех, ако ће неко да се радом сачува од греха, зашто да не.

Чисто сумњам  да монаси седну недељом, прекрсте руке и гледају у плафон.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 13 часа, Драгана Милошевић рече

Мислила сам да ћемо читати бисере, кад оно тема оде у други крај.

Рад није грех, ако ће неко да се радом сачува од греха, зашто да не.

Чисто сумњам  да монаси седну недељом, прекрсте руке и гледају у плафон.

Ovo je bas zamena teza. Monasi se bave molitvom i citanjem u praznicni dan, ne rade radi neke koristi.

Svaki suvisan rad praznikom jeste greh (= αμαρτία /amartia/, promasenost), jer Adama (= Zemljanka), inace prikovanog za blato i prasinu, jos dodatno prikiva za to isto. A praznici i jesu tu da nas isprazne od izlisnog i od vezanosti za materijalno, te da nas vaspitaju za novi zivot u Bogocoveku.

Ima sta je hitno i neodlozno i to se podrazumeva da uvek moze i treba da se uradi. Ali ima i mnogo toga sto prosto moze da saceka drugi dan, a cesto ljudi bas to rade na praznik. Ali zasto im je laske da na praznik bilo sta rade, umesto da laganom setnjom odu do hrama? Pa uvek je lakse da se "da desetak" (= donese kolac, plati vodica, unese badnjak, trt, mrt...), nego da se covek susretne sa samim sobom i pocne da preispituje svoju palost (sto je, jelte, i svrha Crkve, koja se naziva i Banjom preporoda).

"Sest dana radi... a sedmi posveti Bogu" Oci upravo i objasnjavaju tako da se vreme praznika posvecuje bogomisliju, vrlini i dobrocinstvu, jer nam radni dani cesto sve ovo oduzimaju, buduci da su mnogi ljudi toliko zauzeti poslom, da posle njega, iscrpljeni, nemaju snage da se bave bilo cime drugim.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 13 часа, Снежана рече

Била је некада овде тема "Да ли радите недељом и празником", најупечатљивији одговор...

"Ја никада не шијем и не перем недељом и празником, али се понекада окупам"...и сад мени није јасно када су вишедневни празници (Васкрс нпр), јел то значи да не треба да се купам три дана?! 

Zaboravio sam koja bese, ali znam da je bila neka kraljica koju je narod smatrao dekadentnom, jer se kupa svake nedelje. Pa ti sad vidi. :smeh1:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 16 часа, mirko1929 рече

А чини ми се да је занимљива тема како ићи на богослужења радним данима?

To zavisi koji je posao u pitanju, ima li smena ili neki raspored koji bar povremeno omogucava vreme za odlazak na sluzbu. Ali i kad ima tog vremena i posao omogucava da covek ode na sluzbu, opet mnogi (vecina) ne dolaze. Sto nas, naravno, vraca na to da je sve uvek do coveka.

Dakle, ko zeli da ide, cak i kad mu posao to onemogucava, taj i tad moze da bude kreativan i da nadje nacin da ode, a da nikako ne prekrsi zakon. Pitas me kako? Evo ti primer. Kod mene u hram redovno dolazi pravnik, koji radi u gradskom katastru, a gde je smena uvek prva. Kad neki veci praznik naidje u radni dan, on cesto potrosi dan od odmora i dodje u hram. Godinama vec tako radi. A da posao ne bi trpeo, on drugim radnim danima ponekad ostane duze i zavrsi sta ima. Kako da ne budes zadivljen ovakvim postupanjem?

I to je, da ponovimo, radni dan. Sta onda da kazemo o nedeljnom prazniku?

Normano, ovo sto sam naveo kao primer nikome nije obavezujuce, jer je radni dan u pitanju, ali sam namerno naveo da se i tako vidi koliku sirinu covek ima ispred sebe, ako samo prestane da kuka i pravda se, a svoje brige uvek prepusti Roditelju.

...

I ne mislim ovde licno na tebe, nego sam se uopsteno posluzio porukom da napisem sta sam imao na umu. :pivo:

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 20 часа, logdanov рече

Знаш да је ово бесмислено, зар не?

Бесмислено је цитирати и старце који тврде да су људи страдали јер су радили на црвено слово. 

Свако нек бира шта мисли да је смисленије. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 19 минута, obi-wan рече

To zavisi koji je posao u pitanju, ima li smena ili neki raspored koji bar povremeno omogucava vreme za odlazak na sluzbu. Ali i kad ima tog vremena i posao omogucava da covek ode na sluzbu, opet mnogi (vecina) ne dolaze. Sto nas, naravno, vraca na to da je sve uvek do coveka.

Dakle, ko zeli da ide, cak i kad mu posao to onemogucava, taj i tad moze da bude kreativan i da nadje nacin da ode, a da nikako ne prekrsi zakon. Pitas me kako? Evo ti primer. Kod mene u hram redovno dolazi pravnik, koji radi u gradskom katastru, a gde je smena uvek prva. Kad neki veci praznik naidje u radni dan, on cesto potrosi dan od odmora i dodje u hram. Godinama vec tako radi. A da posao ne bi trpeo, on drugim radnim danima ponekad ostane duze i zavrsi sta sve ima. Kako da ne budes zadivljen ovakvim postupanjem?

I to je, da ponovimo, radni dan. Sta onda da kazemo o nedeljnom prazniku?

Normano, ovo sto sam naveo kao primer nikome nije obavezujuce, jer je radni dan u pitanju, ali sam namerno naveo da se i tako vidi koliku sirinu covek ima ispred sebe, ako samo prestane da kuka i pravda se, a svoje brige uvek prepusti Roditelju.

...

I ne mislim ovde licno na tebe, nego sam se uopsteno posluzio porukom da napisem sta sam imao na umu. :pivo:

Много је мање случајева гдје људи могу себи прилагодити посао ради обављања духовног живота. То се углавном може свести на недјељу, неки упркос својој вољи не могу имати избора него често радити у недјељу јер тренутно је то једини начин да зараде за себе или ако имају породицу. Но ако само посматрамо недјељу, већина ће имати слободан дан и опет неће доћи на службу, а опет ће многи од њих да зазиру од рада у недјељу што је безвезе и неправилно. 

С друге стране, онај ко ипак оде на службу у недјељу, и пода Богу Божије, може мирне душе да одради нешто послије подне ако нађе сходно томе. То не нема везе да ли је укључивање веш машине, кошење травњака, замјена уља на ауту, или преслагивање ствари у гаражи. Или још боље неко ће послије подне искористити за рад да заради за себе или породицу. 

То је суштина Мачковићевог текста, да укаже ако обављаш духован живот редовно, не можеш погријешити у било који дан да нешто радиш.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, Justin Waters рече

То је суштина Мачковићевог текста, да укаже ако обављаш духован живот редовно, не можеш погријешити у било који дан да нешто радиш.

Vidim. I ne slazem se. Takav pristup je mozda za ljude npr. iz Vizantije 8. veka, za danasnje Srbe je potpuno promasen. Objasnio sam povise zasto. :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, obi-wan рече

Vidim. I ne slazem se. Takav pristup je mozda za ljude npr. iz Vizantije 8. veka, za danasnje Srbe je potpuno promasen. Objasnio sam povise zasto. :)

Да се нађемо негдје на средини. 

Онај који ради да не осуђује оног који не ради. Јер није рад оно што погани човјека, него оно што долази од сувишка из срца. :D

  • Хахаха 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 30 минута, Justin Waters рече

Бесмислено је цитирати и старце који тврде да су људи страдали јер су радили на црвено слово. 

Зашто је бесмислено цитирати светог Пајсија?  Да ли је бесмислено цитирати само ове његове речи, или је бесмислено цитирати и друге његове поуке?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 20 минута, Justin Waters рече

Да се нађемо негдје на средини. 

Онај који ради да не осуђује оног који не ради. Јер није рад оно што погани човјека, него оно што долази од сувишка из срца. :D

Pazi, ja sam zato napred malo i postavio pitanje - kome se on ovim tekstom uopste obraca?

Tebi i meni i slicnim istomisljenicima? Ali mi se u pribliznom vec odavno drzimo toga.
Ostalim glasacima? Ma `ajde molim te... :smeh1:

Ja sam okruzen ljudima koji nedeljom rade bez problema, ali na petku-pred-nesto ni slucajno. Da li je ovaj tekst i njima namenjen? Kad bi takvima pazljivo obrazlozio ovaj tekst, oni bi ti rekli da vec rade nedeljom i sa tim nemaju problema, ali ne bi poceli da odlaze na sluzbe i ne bi promenili svoj iscaseni dozivljaj poboznosti.

Zato je ovaj tekst, em onako nepotrebno dugacak, nekako sam sebi svrha, jer ne resava nikakvo stvarno pitanje.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

I inace - zena koja npr. ne zeli da pere ves na praznik, jer smatra da to nije dobro, nece nista da izgubi ako ne opere ves taj dan. Ali ako, pokolebana necim, pogazi svoju savest, izgubice mnogo. Da bi takva dorasla do neke (da tako kazemo) vislje slobode, potreban je dugotrajan liturgicko-pastirski rad. Jedan tekst ispucan u etar, ma kako bio dobar, njenom rastu nece da doprinese prakticno nista.

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије, први пут откако је постао ваљевски архијереј, служио је у Пету недељу по Духовима, а на празник Чудотворне Иконе Богородице Тројеручице, Свету Архијерејску Литургију у Храму Вазнесења Господњег у Осечини. У молитвеном присуству верника, уз појање певнице, Епископу је саслуживало братство светиње,  затим протонамесник Филип Јаковљевић, архијерејски заменик Епископа ваљевског, умировљени прота Миломир Ћосић, као и ђакони Јован Новитовић и Момчило Димитријевић из Ваљева. Тумачећи јеванђељску причу о исцељењу двојице бесомучника и пропасти свиња, Епископ је подвукао да с једне стране постоје људи који су запоседнути злим силама, али имају покајања у себи, док са друге стране има људи који су на први поглед исправни и живе по правилима Божјим, али мимо њих пролази Господ, они Га не примају, него Га терају од себе.
      Описујући бесомучнике који су страшно изгледали и од којих су сви зазирали, Епископ Исихије је нагласио да је сваки човек под утицајем нечастивог, те да нико није ослобођен од власти демона. Зато је потребно да се човек истински покаје, да уочи свој грех, затражи опроштај, као што су учинили бесомучници који су потрчали ка Господу. „Иако је лик Божји потамнео у њима, они су се покајали и похрлили ка Господу“, додао је Преосвећени. „Овде смо имали двојицу (бесомучника) у којима је било хиљаду бесова, али они су одолели тим страшним нечистим силама и успели су да потрче ка Господу и да траже од њега исцељење. Са друге стране, имамо хиљаде људи из Гергесине и довољна су два демона за све њих. Живели су у поретку, али ти демони су их у том самозадовољству одвраћали од Бога и онемогућавали их да духовно напредују, да се очишћују и да се приближавају Богу. И зато не смемо никад бити самозадовољни“, нагласио је Владика, додајући да се то посебно односи на људе који иду редовно у Цркву, посте, исповедају се и причешћују. „Нећемо као Гергесинци да живимо него треба да имамо истинско покајање и да се молимо Богу“, рекао је Преосвећени који је сабране вернике подсетио и на спомен Чудотворне Иконе Богородице Тројеручице, највеће светиње коју наш народ има и која је на чудесан начин доспела код нас.
      На крају литургијског сабрања, чији су део били и представници локалне самоуправе, Епископ Исихије је рекао да је радостан што је служио Литургију у Осечини, а затим је приређена и трпеза љубави.
       
      Извор: Епархија ваљевска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У Недељу 18. јула 2021. године Његово Преосвештенство Епископ тимочки господин Иларион служио је свету архијерејску Литургију у храму Преноса моштију светог Николаја Мирликијског у Слатини код Неготина. Епископу су саслуживали протојереји-ставрофори Милан Благојевић и Нико Туфегџић, протонамесници Мирољуб Павловић, Вукашин Симоновић и Марјан Керчуљ, јереј Милан Јанковић и архиђакон Илија.

       
      Ми, драга браћо и сестре, јесмо крштени хришћански православни светосавски народ, и носимо на себи печат Дара Духа Светога који смо добили на крштењу. Сваки крштени човек има свог анђела чувара који нам је додељен од Господа на самом чину крштења, који нас чува и прати кроз живот, који стоји невидљиво и подстиче нашу веру, који се радује нашим добрим делима и нашој побожности, нашем богољубљу и братољубљу. Али исто тако, тај анђео чувар се веома жалости и тугује за нама када ми нисмо у Цркви, када се одвајамо од Бога и на Њега заборављамо, рекао је владика у својој беседи. Приметивши колико мали проценат православних верника долази на свете Литургије, Епископ је поручио – Није довољно само да кажемо да смо православни Срби, ми нашу веру треба да сведочимо делима а најпре својим присуством на светој Литургији, трудом у молитви, врлини и сваком добром делу. Није довољно да се само прекрстимо и кажемо да верујемо у Бога, него је потребно да Бога волимо.
      По завршетку свете Литургије, Преосвећени Епископ Иларион уручио је орден Светог краља Милутина господину Дејану Петровићу за показану љубав према светој Цркви и подизање капеле у порти храма у Слатини.
       
      Извор: Епархија тимочка
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Епископ бачки Иринеј: „Жртвовати себе ради ближњих својих – велико је пред Богом и пред људима и то каже и Сâм Спаситељ Господ Христос речима да нема веће љубави од ове да неко положи живот свој за ближње своје. То су управо учинили свети кнез Лазар и сви они који дадоше живот на бојишту.”
      На празник Видовдан, у понедељак, 15/28. јуна 2021. године, Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј началствовао је на светој архијерејској Литургији у Саборном храму у Новом Саду, уз саслужење свештеног братства Саборног храма и новосадских ђакона.
      После прочитаног јеванђелског одељка, Преосвећени владика Иринеј је у својој беседи указао на суштину молитвеног прослављања празника Видовдана. „Данас прослављамо велики празник који се посебно свечано слави у нашој помесној Цркви – Српској Цркви – јер је повод за његов настанак био један пресудни, јединствени догађај у историји нашега народа. То је бој на Косову и данас управо зато прослављамо светога кнеза Лазара, мученика косовскога, и све оне који су заједно са њим дали свој живот не само за слободу или само за територију, за неке овоземаљске циљеве него, пре свега и изнад свега, за очување православне хришћанске вере. У предугачком низу светих мученика – сведокâ верности Христу и љубави према Христу – један од највећих у нашој историји је свети кнез Лазар. Жртвовати себе ради ближњих својих – велико је пред Богом и пред људима и то каже и Сâм Спаситељ Господ Христос речима да нема веће љубави од ове да неко положи живот свој за ближње своје. То су управо учинили свети кнез Лазар и сви они који дадоше живот на том бојишту. Нажалост, кроз сву нашу историју до данас тај бој траје. По људској, пролазној логици, његов исход је неизвестан; многи чак мисле да је трагичан по нас, да губимо све, да смо поражена страна у том многовековном Косовском боју. Али, то је врло кратковидо тумачење смисла ових догађаја које прослављамо и ових светих личности које прослављамо зато што је, поред страдања и жртве и делимичног падања у ропство под немилосрдним туђинима, настао и такозвани Косовски Завет или косовско опредељење у нашем народу. То значи да када дође до тренутка у којем треба изабрати или пошто-пото биолошки опстанак и неки друштвени прихватљиви статус или пак – ради непролазних, вечних вредности, а првенствено ради ближњих својих, ради других људи – страдати, ако треба и до краја, онда је избор онај који је учинио свети кнез Лазар. Зато је он, како народни песник каже, изабрао Царство небеско које је вечно, а запоставио, занемарио и заборавио царство земаљско, јер је, каже исти народни песник, царство земаљско кратковеко, замалена, пролазно. Тим заветом, који није ништа друго него примена Христовог Новог Завета на биће и на историју нашег народа, ми смо се и одржали кроз векове, поред свих огромних страдања. Та идеја мучеништва није идеја величања смрти: да је боље погинути него не погинути. Напротив. Али ако треба жртвовати себе ради других – као што је Господ Христос жртвовао Себе ради свих, ради спасења свега света, свих људи, свеколике творевине – то, када околности захтевају, треба да буду спремни да учине и хришћани. Зато данас, слушајући Јеванђеље по Јовану, чујемо речи Христове да као што је Он био прогоњен и страдао, тако ће бити и онима који верују у Њега. Али је додао: Не бојте се, јер сам Ја надвладао свет и смрт. Стога и ми, браћо и сестре, данас, када је наш Патријарх на Газиместану, на месту Косовске битке, и када сви наши храмови свечано прослављају – негде уз велике тешкоће и ограничења, почевши од самога Косова Поља, а негде без тих тешкоћа – увек имамо исто искуство: и страдања и мучеништва, и победе добра над злом; и Крста и Васкрсења у којем учествујемо”, нагласио је Епископ бачки г. Иринеј.
      После заамвоне молитве, Преосвећени владика Иринеј је служио парастос свим нашим војводама и војницима који су свој живот положили за веру и отаџбину, од Косовског боја до данас.
       
      Извор: Инфо-служба Епархије бачке
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је, на празник Св. цара Константина и царице Јелене, у четвртак 3. јуна 2021. године, Светом архијерејском Литургијом у храму посвећеном овим светитељима на Вождовцу. Патријарху Порфирију саслуживали су Његово Преосвештенство умировљени Епископ г. Георгије и свештенство АЕМ.

       
      Звучни запис беседе
       
      Након Свете Литургије Патријарх Порфирије је предводио литију око храма, а потом је, са свештенством и верним народом, пререзао славски колач.
      На крају, Патријарх Порфирије је произнео беседу о Св. цару Константину и царици Јелени истакавши да ми „данас славимо равноапостолне Константина и Јелену. Мајку и сина, оне који су учинили да хришћанска вера не само престане да буде гоњена, него да хришћанска вера добије простор, добије место да се њен глас чује и да њен глас допре до сваке душе, тј. да њен глас допре до свакога онога ко је створен по слици и прилици Божијој. И коме је та хришћанска вера, Јеванђеље Христово једино нормално, једино природно, једино здраво“.
      Ни наша времена нису пуно другачија од оних која су била у пре Константина, напоменуо је Патријарх Порфирије, додавши да Црква Христова живи и да је снажна, али „постоје још увек сличне, исте, а понекад и горе силе него што су биле у време Константина ј Јелене, које не само да би да укину простор гласу Јеванђеља, гласу Христовом, него би итекако, заједно са многим христомрсцима царевима римским да збришу са лица земље Крст Христов“.
      Силе овога света знају, као што каже искуство наше Цркве, да искуства долазе са лева и са десна, рекао је Патријарх Порфирије указујући да су искушења с лева онда када непријатељ долази отворено и напада нас. Са друге стране, искушења са десна „долазе у форми врлине“, рекао је Патријарх Порфирије. „Представљајући једно дело као врлину они нас доводе у замку гордости која је извор свакога зла. Тако и данашњи непријатељи, најчешће долазе с десна. Најчешће говоре о добру, о врлини, имају и хуманитарне активности“, рекао је Патријарх Порфирије напомињући да нам се обраћају као да „немамо не само искуство и традицију свога народа, већ пре свега искуство светих из нашег народа, искуство Цркве. И у нашем народу, али и у свим народима, то искуство је веће и снажније и што је најважније једино спасоносно“.
      „Зато данас славимо цара Константина и његову мајку“, рекао је Патријарх Порфирије указавши да је он „изабрао крст да буде почетак и крај његовог живота. А Часни крст на коме је распет Господ наш пронашла је његова мајка“.
       
      Извор: Радио Слово Љубве
×
×
  • Креирај ново...