Jump to content

Препоручена порука

  

пре 7 часа, Драгана Милошевић рече

Заборављате да су прва богослужења била јако дуга.

Исто сте заборавили да смо сви различити. Односа са Богом има онолико колико има људи.

На пример: нећу радити празником оно чиме зарађујем новац, или нећу радити да друге не саблазним и унесем немир без потребе.

п. с. лепо сте развили тему.

Праштајте браћо и сестре, нисам требао ништа осим прве поруке писати на овој теми. Реално, све после тога је био офтопик. Мислим зна се историјски чему служе та црвена слова, и жао ми је што је тема од почетка кренула у расправу шта сме да се ради, а још ми је жалије за офтопик о ревновању.

Ево, да се вратим на тему. А чини ми се да је занимљива тема како ићи на богослужења радним данима? То је реална проблематика. Црвена слова теоријски зато и служе да не идеш на посао, већ у цркву. Ко је у могућности да бира, може да троши слободне дане на празнике. Али, нажалост, многи не могу да бирају кад ће да троше слободне дане, већ су присиљени да иду на годишњи одмор кад управи то одговара.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 135
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Иако теолози године студиjâ проведу покушавајући да схвате и науче концепте попут ипостасног јединства двију природâ у Христу, апокатастазе или да разумију реченицу „мистерија светотројичних односа се

Колико ја знам, у ранија времена, кад је утицај хришћанства на друштво био велики, на велике празнике су били нерадни дани како би народ могао ићи на богослужење. Дакле поента није у самом нераду као

Aко некоме нешто значи, почетком деведесетих година прошлог века био сам неко време у Цетињском манастиру, док је о. Лука Анић био још искушеник, вероватно је била 1991. година. Сећам се да је једне н

Постоване слике

Била је некада овде тема "Да ли радите недељом и празником", најупечатљивији одговор...

"Ја никада не шијем и не перем недељом и празником, али се понекада окупам"...и сад мени није јасно када су вишедневни празници (Васкрс нпр), јел то значи да не треба да се купам три дана?! 

  • Хахаха 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 9 минута, Снежана рече

Била је некада овде тема "Да ли радите недељом и празником", најупечатљивији одговор...

"Ја никада не шијем и не перем недељом и празником, али се понекада окупам"...и сад мени није јасно када су вишедневни празници (Васкрс нпр), јел то значи да не треба да се купам три дана?! 

12:smeha:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Мислила сам да ћемо читати бисере, кад оно тема оде у други крај.

Рад није грех, ако ће неко да се радом сачува од греха, зашто да не.

Чисто сумњам  да монаси седну недељом, прекрсте руке и гледају у плафон.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 13 часа, Драгана Милошевић рече

Мислила сам да ћемо читати бисере, кад оно тема оде у други крај.

Рад није грех, ако ће неко да се радом сачува од греха, зашто да не.

Чисто сумњам  да монаси седну недељом, прекрсте руке и гледају у плафон.

Ovo je bas zamena teza. Monasi se bave molitvom i citanjem u praznicni dan, ne rade radi neke koristi.

Svaki suvisan rad praznikom jeste greh (= αμαρτία /amartia/, promasenost), jer Adama (= Zemljanka), inace prikovanog za blato i prasinu, jos dodatno prikiva za to isto. A praznici i jesu tu da nas isprazne od izlisnog i od vezanosti za materijalno, te da nas vaspitaju za novi zivot u Bogocoveku.

Ima sta je hitno i neodlozno i to se podrazumeva da uvek moze i treba da se uradi. Ali ima i mnogo toga sto prosto moze da saceka drugi dan, a cesto ljudi bas to rade na praznik. Ali zasto im je laske da na praznik bilo sta rade, umesto da laganom setnjom odu do hrama? Pa uvek je lakse da se "da desetak" (= donese kolac, plati vodica, unese badnjak, trt, mrt...), nego da se covek susretne sa samim sobom i pocne da preispituje svoju palost (sto je, jelte, i svrha Crkve, koja se naziva i Banjom preporoda).

"Sest dana radi... a sedmi posveti Bogu" Oci upravo i objasnjavaju tako da se vreme praznika posvecuje bogomisliju, vrlini i dobrocinstvu, jer nam radni dani cesto sve ovo oduzimaju, buduci da su mnogi ljudi toliko zauzeti poslom, da posle njega, iscrpljeni, nemaju snage da se bave bilo cime drugim.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 13 часа, Снежана рече

Била је некада овде тема "Да ли радите недељом и празником", најупечатљивији одговор...

"Ја никада не шијем и не перем недељом и празником, али се понекада окупам"...и сад мени није јасно када су вишедневни празници (Васкрс нпр), јел то значи да не треба да се купам три дана?! 

Zaboravio sam koja bese, ali znam da je bila neka kraljica koju je narod smatrao dekadentnom, jer se kupa svake nedelje. Pa ti sad vidi. :smeh1:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 16 часа, mirko1929 рече

А чини ми се да је занимљива тема како ићи на богослужења радним данима?

To zavisi koji je posao u pitanju, ima li smena ili neki raspored koji bar povremeno omogucava vreme za odlazak na sluzbu. Ali i kad ima tog vremena i posao omogucava da covek ode na sluzbu, opet mnogi (vecina) ne dolaze. Sto nas, naravno, vraca na to da je sve uvek do coveka.

Dakle, ko zeli da ide, cak i kad mu posao to onemogucava, taj i tad moze da bude kreativan i da nadje nacin da ode, a da nikako ne prekrsi zakon. Pitas me kako? Evo ti primer. Kod mene u hram redovno dolazi pravnik, koji radi u gradskom katastru, a gde je smena uvek prva. Kad neki veci praznik naidje u radni dan, on cesto potrosi dan od odmora i dodje u hram. Godinama vec tako radi. A da posao ne bi trpeo, on drugim radnim danima ponekad ostane duze i zavrsi sta ima. Kako da ne budes zadivljen ovakvim postupanjem?

I to je, da ponovimo, radni dan. Sta onda da kazemo o nedeljnom prazniku?

Normano, ovo sto sam naveo kao primer nikome nije obavezujuce, jer je radni dan u pitanju, ali sam namerno naveo da se i tako vidi koliku sirinu covek ima ispred sebe, ako samo prestane da kuka i pravda se, a svoje brige uvek prepusti Roditelju.

...

I ne mislim ovde licno na tebe, nego sam se uopsteno posluzio porukom da napisem sta sam imao na umu. :pivo:

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 20 часа, logdanov рече

Знаш да је ово бесмислено, зар не?

Бесмислено је цитирати и старце који тврде да су људи страдали јер су радили на црвено слово. 

Свако нек бира шта мисли да је смисленије. 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 19 минута, obi-wan рече

To zavisi koji je posao u pitanju, ima li smena ili neki raspored koji bar povremeno omogucava vreme za odlazak na sluzbu. Ali i kad ima tog vremena i posao omogucava da covek ode na sluzbu, opet mnogi (vecina) ne dolaze. Sto nas, naravno, vraca na to da je sve uvek do coveka.

Dakle, ko zeli da ide, cak i kad mu posao to onemogucava, taj i tad moze da bude kreativan i da nadje nacin da ode, a da nikako ne prekrsi zakon. Pitas me kako? Evo ti primer. Kod mene u hram redovno dolazi pravnik, koji radi u gradskom katastru, a gde je smena uvek prva. Kad neki veci praznik naidje u radni dan, on cesto potrosi dan od odmora i dodje u hram. Godinama vec tako radi. A da posao ne bi trpeo, on drugim radnim danima ponekad ostane duze i zavrsi sta sve ima. Kako da ne budes zadivljen ovakvim postupanjem?

I to je, da ponovimo, radni dan. Sta onda da kazemo o nedeljnom prazniku?

Normano, ovo sto sam naveo kao primer nikome nije obavezujuce, jer je radni dan u pitanju, ali sam namerno naveo da se i tako vidi koliku sirinu covek ima ispred sebe, ako samo prestane da kuka i pravda se, a svoje brige uvek prepusti Roditelju.

...

I ne mislim ovde licno na tebe, nego sam se uopsteno posluzio porukom da napisem sta sam imao na umu. :pivo:

Много је мање случајева гдје људи могу себи прилагодити посао ради обављања духовног живота. То се углавном може свести на недјељу, неки упркос својој вољи не могу имати избора него често радити у недјељу јер тренутно је то једини начин да зараде за себе или ако имају породицу. Но ако само посматрамо недјељу, већина ће имати слободан дан и опет неће доћи на службу, а опет ће многи од њих да зазиру од рада у недјељу што је безвезе и неправилно. 

С друге стране, онај ко ипак оде на службу у недјељу, и пода Богу Божије, може мирне душе да одради нешто послије подне ако нађе сходно томе. То не нема везе да ли је укључивање веш машине, кошење травњака, замјена уља на ауту, или преслагивање ствари у гаражи. Или још боље неко ће послије подне искористити за рад да заради за себе или породицу. 

То је суштина Мачковићевог текста, да укаже ако обављаш духован живот редовно, не можеш погријешити у било који дан да нешто радиш.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, Justin Waters рече

То је суштина Мачковићевог текста, да укаже ако обављаш духован живот редовно, не можеш погријешити у било који дан да нешто радиш.

Vidim. I ne slazem se. Takav pristup je mozda za ljude npr. iz Vizantije 8. veka, za danasnje Srbe je potpuno promasen. Objasnio sam povise zasto. :)

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
Управо сада, obi-wan рече

Vidim. I ne slazem se. Takav pristup je mozda za ljude npr. iz Vizantije 8. veka, za danasnje Srbe je potpuno promasen. Objasnio sam povise zasto. :)

Да се нађемо негдје на средини. 

Онај који ради да не осуђује оног који не ради. Јер није рад оно што погани човјека, него оно што долази од сувишка из срца. :D

  • Хахаха 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 30 минута, Justin Waters рече

Бесмислено је цитирати и старце који тврде да су људи страдали јер су радили на црвено слово. 

Зашто је бесмислено цитирати светог Пајсија?  Да ли је бесмислено цитирати само ове његове речи, или је бесмислено цитирати и друге његове поуке?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 20 минута, Justin Waters рече

Да се нађемо негдје на средини. 

Онај који ради да не осуђује оног који не ради. Јер није рад оно што погани човјека, него оно што долази од сувишка из срца. :D

Pazi, ja sam zato napred malo i postavio pitanje - kome se on ovim tekstom uopste obraca?

Tebi i meni i slicnim istomisljenicima? Ali mi se u pribliznom vec odavno drzimo toga.
Ostalim glasacima? Ma `ajde molim te... :smeh1:

Ja sam okruzen ljudima koji nedeljom rade bez problema, ali na petku-pred-nesto ni slucajno. Da li je ovaj tekst i njima namenjen? Kad bi takvima pazljivo obrazlozio ovaj tekst, oni bi ti rekli da vec rade nedeljom i sa tim nemaju problema, ali ne bi poceli da odlaze na sluzbe i ne bi promenili svoj iscaseni dozivljaj poboznosti.

Zato je ovaj tekst, em onako nepotrebno dugacak, nekako sam sebi svrha, jer ne resava nikakvo stvarno pitanje.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

I inace - zena koja npr. ne zeli da pere ves na praznik, jer smatra da to nije dobro, nece nista da izgubi ako ne opere ves taj dan. Ali ako, pokolebana necim, pogazi svoju savest, izgubice mnogo. Da bi takva dorasla do neke (da tako kazemo) vislje slobode, potreban je dugotrajan liturgicko-pastirski rad. Jedan tekst ispucan u etar, ma kako bio dobar, njenom rastu nece da doprinese prakticno nista.

  • Свиђа ми се 1
Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је, на празник Св. цара Константина и царице Јелене, у четвртак 3. јуна 2021. године, Светом архијерејском Литургијом у храму посвећеном овим светитељима на Вождовцу. Патријарху Порфирију саслуживали су Његово Преосвештенство умировљени Епископ г. Георгије и свештенство АЕМ.

       
      Звучни запис беседе
       
      Након Свете Литургије Патријарх Порфирије је предводио литију око храма, а потом је, са свештенством и верним народом, пререзао славски колач.
      На крају, Патријарх Порфирије је произнео беседу о Св. цару Константину и царици Јелени истакавши да ми „данас славимо равноапостолне Константина и Јелену. Мајку и сина, оне који су учинили да хришћанска вера не само престане да буде гоњена, него да хришћанска вера добије простор, добије место да се њен глас чује и да њен глас допре до сваке душе, тј. да њен глас допре до свакога онога ко је створен по слици и прилици Божијој. И коме је та хришћанска вера, Јеванђеље Христово једино нормално, једино природно, једино здраво“.
      Ни наша времена нису пуно другачија од оних која су била у пре Константина, напоменуо је Патријарх Порфирије, додавши да Црква Христова живи и да је снажна, али „постоје још увек сличне, исте, а понекад и горе силе него што су биле у време Константина ј Јелене, које не само да би да укину простор гласу Јеванђеља, гласу Христовом, него би итекако, заједно са многим христомрсцима царевима римским да збришу са лица земље Крст Христов“.
      Силе овога света знају, као што каже искуство наше Цркве, да искуства долазе са лева и са десна, рекао је Патријарх Порфирије указујући да су искушења с лева онда када непријатељ долази отворено и напада нас. Са друге стране, искушења са десна „долазе у форми врлине“, рекао је Патријарх Порфирије. „Представљајући једно дело као врлину они нас доводе у замку гордости која је извор свакога зла. Тако и данашњи непријатељи, најчешће долазе с десна. Најчешће говоре о добру, о врлини, имају и хуманитарне активности“, рекао је Патријарх Порфирије напомињући да нам се обраћају као да „немамо не само искуство и традицију свога народа, већ пре свега искуство светих из нашег народа, искуство Цркве. И у нашем народу, али и у свим народима, то искуство је веће и снажније и што је најважније једино спасоносно“.
      „Зато данас славимо цара Константина и његову мајку“, рекао је Патријарх Порфирије указавши да је он „изабрао крст да буде почетак и крај његовог живота. А Часни крст на коме је распет Господ наш пронашла је његова мајка“.
       
      Извор: Радио Слово Љубве
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Патријарх Порфирије: Свети Василије Острошки нам је показао шта је циљ и смисао сваког човека. Тај наш циљ је светост. Зато славећи данас Светог Василија Острошког ми налазимо једноставну реч Божју упућену сваком од нас, реч како можемо успоставити заједницу са Богом и учинити Га реално присутним у нашим животима.

       
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началстовао је 12. маја 2021. године, на празник Светог Василија Острошког, светом архијерејском Литургијом у храму посвећеном том великом светитељу и Чудитвирцу на Бањици. Саслуживао је Његово Преосвештенство умировљени Епископ г. Константин.
      „Налазимо се у Томиној недељи и за чудо црквени песник Томину неверу назива блаженом невером. Свети апостол Тома је у име свих нас проверио и уверио се у Христово Васкрсење. Проверио је и уверио себе и друге да то што је рукама додирнуо јесте васкрсло тело Господње и зато је благословена Томина сумња, не због тога што Тома негира Бога или што се претвара у атеисту. Напротив, он верује, али има унутрашњу потребу да има лични однос и заједницу са Богом. Христос не критикује ту жељу за зајединством, него критикује извор његове потребе, а то су чула“, рекао је патријарх Порфирије говорећи о жељи апостола Томе да додирне ране Христове.
      „Чула пре свега морају бити у садејству и у хармонији са умом нашим. А ум и чула морају пре свега бити утемељени у срцу нашем, јер ту је центар нашег бића. И то не у срцу као телесном органу, него у срцу као центру нашег бића, као љубави којом срећемо наше ближње и даљне. Тамо где је срце као љубав центар ту нема потребе за никаквим медикаментима. Тај који има љубав има еликсир за постојање у свим околностима. Такву веру имао је и велики чудотворац и светитељ Василије Острошки кога данас славимо и молимо му се“, рекао је патријарх Порфирије.
      „Свети Василије Острошки нам је показао шта је циљ и смисао сваког човека. Тај наш циљ је светост. Зато славећи данас Светог Василија Острошког ми налазимо једноставну реч Божју упућену сваком од нас, реч како можемо успоставити заједницу са Богом и учинити Га реално присутним у нашим животима“„ истакао је патријарх Порфирије.
      Његовој Светости Патријарху г. Порфирију и Преосвећеном Епископу г. Константину саслуживали су протојереј-ставрофор Бранко Митровић, протојереј Зоран Лазаревић, декан Православног богословског факултета Универзитета у Беoграду протојереј проф. др Зоран Ранковић, протођакон Радомир Перчевић, ђакон Радомир Врућинић и ђакон проф. др Србољуб Убипариповић.   
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је 3. маја 2021. године, на Васкршњи понедељак и дан молитвеног спомена Светог владике Николаја Охридског и Жичког, свету архијерејску Литургију у цркви посвећеној том Божјем угоднику у Реснику.
        - Шта је друго историја људскога рода кроз све своје аспекте деловања, и кроз науку, и кроз уметност, филозофију, кроз све оно што човек мисли, што говори, што јесте, него покушај да човек покида окове смрти, да победи смрт, да заправо дотакне живот вечни. Без обзира на све људске домете, свако ко се родио и дошао на овај свет, он је из овога света отишао. Ми, православни Срби, знамо добро да је вера у Бога, православна вера, у прошлости обликовала и градила наш народ, отварала путеве и давала смисао постојању свакога човека, смисао и онда када није било једноставно и није било лако. Вера православна је заправо темељ, извор нашега идентитета, без ње, готово сам сигуран, да наш народ у најмању руку у овом облику, у овој форми – не би данас постојао и не би оставио све оне лепоте стваралаштва свога које су многе од њих украсиле и светску културу и постале део светске баштине, беседио је патријарх Порфирије.
      - Та вера не треба да буде само спољашње исказивање наше припадности Православној Цркви, не треба да буде формална. Она треба да буде буквално преведена у наш живот, треба да постане наш живот, треба да буде извор наде, спознаја да смо створени као иконе Божје за вечност и спознаја да сами ту вечност досегнути не можемо, али да нам је дата као на длану, љубављу и промислом Божјим. Љубављу која иде дотле и да саму себе распиње и жртвује за нас, а ми треба да васкрсавамо у сваком добру и врлини али пре свега у јединству, у изграђивању међусобног разумевања. Неспоразум доноси немир и буру, зато је важно да негујемо међусобну љубав, разумевање, прихватамо једни друге и градимо јединство, јер је то заповест Божја –да сви једно буду. А то је могуће, то је реалност само ако је Крст Христов али и Васкрсење Његово – извор нашега живота, нагласио је патријарх Порфирије који је подсетио на подвиг Светог владике Николаја "апостола који је баш Васкрслога Христа проповедао и сведочио својим животом и позивао на непрестано исправљање свакога од нас“.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Уверени смо да Закон о истополним заједницама, у понуђеном облику не треба да дође пред Народну скупштину нити да буде изгласан, поручио је Епископ бачки Иринеј.

       
      Он је у разговору за „Политику“ подсетио и да се поводом овог питања Синод огласио саопштењем за јавност које је одмерено, јасно и недвосмислено.
      „Претходно је и влади упућен одговарајући предлог. Нисмо желели да у јавности подижемо температуру због овога. Црква је последња која жели да, по било ком основу, дели народ, иначе вешто ускраћен за могућност да се добро упозна са предлогом закона и да се о њему изјасни“.
      Владика Иринеј каже и да СПЦ не жели да било ко буде дискриминисан у остваривању својих права због својих уверења, личних склоности и томе слично.
      „Никога не одбацујемо нити проскрибујемо због личних склоности или проблема било које врсте. Напротив, спремни смо да пружимо духовну помоћ и потпору свакоме. Нисмо, међутим, спремни да поздравимо, и то, како неки очекују, са одушевљењем, пропагирање и рекламирање греха као пожељног. Наше служење Богу и људима представља култ живота, а не култ смрти.
      Иначе, Свети архијерејски синод Српске православне цркве оценио је као неприхватљив Предлог закона о истополним заједницама. Истичући да је већина одредаба у супротности са вековним учењем Цркве, предлажући да се имовинска, правна и друга питања партнера у овим заједницама, решавају кроз друге законе.
      Закон о истополним заједницама би, према најавама, пред посланицима требало да се нађе у мају. Закон, између осталог, предвиђа да припадници истополних заједница, које се склапају пред матичарем уз сведоке, могу да наслеђују имовину, буду једни уз друге поред болесничке постеље, да се посећују у затворима... Претходно је Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог Србије позвало на јавну расправу о поменутом закону.
       
      Извор: Спутњик
×
×
  • Креирај ново...