Jump to content

Препоручена порука

пре 15 минута, Родољуб Лазић рече

 

 

Ето, Јанко, да се придружим твом питању - шта овде није јасно? 

Није јасно зашто упорно не видиш део СВЕ ШТО СМАТРАЈУ ПОТРЕБНИМ.

Сваки литургијски хришћанин би требало да зна смисао ових речи ПРЕМА СВОЈОЈ ВЕРИ И ОДНОСУ СА БОГОМ.

Зато свети НЕ ЗАБРАЊУЈЕ него САВЕТУЈЕ. 

Јер зна за изузетке.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
  • Одговори 135
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Популарне поруке

Иако теолози године студиjâ проведу покушавајући да схвате и науче концепте попут ипостасног јединства двију природâ у Христу, апокатастазе или да разумију реченицу „мистерија светотројичних односа се

Колико ја знам, у ранија времена, кад је утицај хришћанства на друштво био велики, на велике празнике су били нерадни дани како би народ могао ићи на богослужење. Дакле поента није у самом нераду као

Aко некоме нешто значи, почетком деведесетих година прошлог века био сам неко време у Цетињском манастиру, док је о. Лука Анић био још искушеник, вероватно је била 1991. година. Сећам се да је једне н

Постоване слике

пре 15 минута, Јанко рече

Није јасно зашто упорно не видиш део СВЕ ШТО СМАТРАЈУ ПОТРЕБНИМ.

Сваки литургијски хришћанин би требало да зна смисао ових речи ПРЕМА СВОЈОЈ ВЕРИ И ОДНОСУ СА БОГОМ.

Зато свети НЕ ЗАБРАЊУЈЕ него САВЕТУЈЕ. 

Јер зна за изузетке.

Слабо си ти прочитао светог. Покушај још једном, па упореди са Мачковићем и видећеш разлику. Свети Пајсије каже:

По правилу, пре вечерње уочи празника или недеље, сви радови престају. Боље је, ако је могуће, радити дуже претходног дана, како се не би радило током и после вечерње. Ако неко, из велике нужде, у недељу и празник, у вечерњим сатима, учини неке једноставне ствари, онда је то друга ствар.

То се мени скудоумном много разликује од Мачковићевог: 

јасно је да одговор да ли можемо радити недјељом и празником, упалити машину, прати косу и сличне ствари, с теолошке стране сасвим јасан...Они који живе редовним црквеним животом мирне савјести раде недјељом све што сматрају потребним.

 

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@mirko1929

То је идиотизам што причаш. Нису твари или-или, него и-и. Неке ствари Господ допусти да човека опамети, из љубави не да га "спаљује". Ја сам ти прафразирао оно што је Митрополија објавила о Св. Петру Цетињском. Па ти то види са њима и Њим.

Таман сад да са Мачковићем о вешмашинама полемишем. Фала Богу што су ме други учили неким стварима. Није грех нити ћеш, сматрам, у пакао, ако некада порадиш неке послове, али ако режеш моторком док звоне звона за литургију, куд ће ти већи грех кад ниси тамо где тревваш бити. То је понета ове приче.

Неке крајности су дубока побожност народа, да неће недењом ни хлеб да умеси. Јер по тој твојј логици, протестанског тумачења ствари, онда су сва Јеванђеља у парадоксима. Где би стигли тако туумачећи. Кад окренути образ, кад не бацати бисере пред свиње. Кад веровати у Бога Христа који побеђује смрт, а кад у немоћног човека који са крст виче Оцу? Да ли морамо бити Марија ако је Господ прекорио Марту? И тако редом...него бесмислено је...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 6 минута, Ćiriličar рече

То је идиотизам што причаш

Не вређај човека... овај речник остави за пиво испред продавнице, а не за црквени форум.

Упозорење админа.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 1 минут, Поуке.орг инфо рече

Не вређај човека... овај речник остави за пиво испред продавнице, а не за црквени форум.

Упозорење админа.

Слажем се да ово није у реду, нема потребе за оваквим изразима. 

У очекивању да ово не буде изузетак и да ћете исте аршине примењивати према свима, срдачно ваш...

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@mirko1929 Ево да ти се пред "газдом" извинем  праштај!  Односило се на твој коментар не на тебе, но како год.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@Поуке.орг инфо Слажем се, иако не пијем пиво  још само покажите ажурност према свима и још више ћу се се сложити.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 минута, Родољуб Лазић рече

Слажем се да ово није у реду, нема потребе за оваквим изразима. 

У очекивању да ово не буде изузетак и да ћете исте аршине примењивати према свима, срдачно ваш...

Писали смо истопвремено  наравно да туђе хрешке н еоправдавају моје, то јест да н емогу туђим оправдати своје, али критерији су јако дискутабилни...но дорбо.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 3 минута, Ćiriličar рече

@Поуке.орг инфо Слажем се, иако не пијем пиво  још само покажите ажурност према свима и још више ћу се се сложити.

А нарочито према некима.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ко о чему...добро рекао старац Пајсије да страдају који раде празником, али на чему се то темељи? Могуће је да неко не ради недељом из непоштовања Бога или Цркве не проблематизујући ово Мачково питање и такав због свога става може да страда по духовном закону, али ако дела по Мачковом -као Христос исцјељује у дан суботњи, будући да није циљ нерад него посвећење-делање стоји.

Генеалогија овог обичаја о нераду је само мутно показана и под историским околностима, има ли старац Пајсије неку другу мисао која би се могла повезати са овом или са неко шире теолошко тумачење, или они који заступају ту тезу?

Имао је и блжени Атанасије: Са десна на лево како косац коси! Ја сам то усвојио и радим тако због њега, али какве то везе има...исти Таса говорио је да религија убија, то је наше људско, наши најразноврснији начини поштовања Бога, па и рад и нерад.  Једини смисао нерада који видим би био неко синергијско препуштање Богу или другом да дела, неко самоумањење, опуштање. Али код нас у народу има 3 тома дебела књига"ваља се не ваљасе"  која нико се нико није усудио да потпише или приреди, али која је на снази и преноси се преко тараба и са кољено на кољено.

Смисао празника је синергија, али је то и смисао живота, ако је човјек током седмице заузет неким отуђеним радом, а не синергијским радом, он мора да предахне и да учествије у празнику, ако је пак рад синергијски да ли од њега треба предахнути?

Може неко по своме завјету да узме и Христа ради неради и то је ок. Ако је то недељно првило оно има смисла, али ко га је установио и са којим правом за све нас, нису Пајсије и Николај?

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Ja mislim da je vrlo jednostavno,.... Jevrejska subota kao najveci praznik je presla u hriscansku nedelju kao nas najveci praznik,.... i samim time je i odmor u Bogu od svakodnevnih poslova i briga tokom ostalih dana, kada dodje subota,.... takodje presao i kod nas u nedelju i onda i mi takodje treba malo da odmorimo po Bogu i veri i crkvi,.... jer to je bila i sustina i Jevrejske subote i dana odmora,.... njihova formalna pravila za neradjenje raznih poslova su samo naglasavala i upucivala na ono drugo i sustinsko u tom danu,.... i to je odmor (po) u Bogu, nase posvecivanje Bogu bar u taj jedan dan,.... i to ako je moguce malo vise i jace Just_Cuz_19 nego ostalim danima,.... svetovnjak da odmori od poslova i briga i da se posveti Bogu i molitvi,.... monah malo vise molitve .... i tako dalje....

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Заборављате да су прва богослужења била јако дуга.

Исто сте заборавили да смо сви различити. Односа са Богом има онолико колико има људи.

На пример: нећу радити празником оно чиме зарађујем новац, или нећу радити да друге не саблазним и унесем немир без потребе.

п. с. лепо сте развили тему.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 46 минута, Bokisd рече

Ja mislim da je vrlo jednostavno,.... Jevrejska subota kao najveci praznik je presla u hriscansku nedelju kao nas najveci praznik,.... i samim time je i odmor u Bogu od svakodnevnih poslova i briga tokom ostalih dana, kada dodje subota,.... takodje presao i kod nas u nedelju i onda i mi takodje treba malo da odmorimo po Bogu i veri i crkvi,.... jer to je bila i sustina i Jevrejske subote i dana odmora,.... njihova formalna pravila za neradjenje raznih poslova su samo naglasavala i upucivala na ono drugo i sustinsko u tom danu,.... i to je odmor (po) u Bogu, nase posvecivanje Bogu bar u taj jedan dan,.... i to ako je moguce malo vise i jace Just_Cuz_19 nego ostalim danima,.... svetovnjak da odmori od poslova i briga i da se posveti Bogu i molitvi,.... monah malo vise molitve .... i tako dalje....

:DБоки прописује да, монах чији је посао молитва недељом ради мало више, каква новотарија, шест дана ради помало а у недељу запни.

Смисао живота је освећење, заједничко дјело, недељна литургија која се протеже на сво вријеме, забрана таквог рада је забрана литургије и велика већина оних који поштују 666 запивјести ваља се или неваља се устати на љеву ногу, не знају коме служе, нити их има на литургији, они су своје обавили и испоштовали.

Да се ту бар стало на 10 мојсијевих па да нпр. не лажу или не чине прељубу. Не него измишљају.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима
пре 2 часа, Hadzi Vladimir Petrovic рече

Имао је и блжени Атанасије: Са десна на лево како косац коси! Ја сам то усвојио и радим тако због њега, али какве то везе има...исти Таса говорио је да религија убија, то је наше људско, наши најразноврснији начини поштовања Бога, па и рад и нерад.  Једини смисао нерада који видим би био неко синергијско препуштање Богу или другом да дела, неко самоумањење, опуштање. Али код нас у народу има 3 тома дебела књига"ваља се не ваљасе"  која нико се нико није усудио да потпише или приреди, али која је на снази и преноси се преко тараба и са кољено на кољено.

Убија, убија. Ја сам држао све постове, нисам радио на празнике, избегавао сваку назнаку хуле, чак сам се својевремено оптерећивао и тиме како ћу ходати по плочицама, јер онда газиш по крсту и томе слично. И прошао сам ужасно у животу и то као директна последица држања вере. А знам гомилу људи који су најгори безбожници, који отворено и са задовољством хуле, па су срећни, задовољни и сасвим им је све потаман, не фали им длака с главе и није их спалио гром. Тако да, памет у главу.

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

@mirko1929

мире,

стварно ми је жао због оног горе, али нисам назвао тебе идиотом, него идиотизмом такво поимање ове проблематике, тако буквално.

Друго, посебно ми је жао јер сам, не баш у детаље, читао твоју исповест јавну на другој теми, а пошто је много лично, иако се нисам сложио са неким деловима, нисам хтео да залазим у то сматрајући твјом личном ствари и страдање. Зашто ово говорим? Не да бих се оравдао, него зато што ја ценим људе који су "или слани ли слатки". Не волим код људи (то не значи да н епокушавам волети људе), дакле не волим код људи (поступке) "ни слане ни слатке". Не волим да градим ставове о личностима на основу пар коменатра, али сагледавајући (их) делимично кроз те коменатре, макар из њих, коментара, лако се ода утисак је ли човек "ни слан ни сладак" или "или слан или сладак". Е, зато ми ј епосебно жао  не замери. На страну сад да ли се слажемо или не слажемо.

Новији си на форуму. Наступио си јавно износећи једно своје страдање, ако ни због чега, био бих последњи идиот (да према себи искориистим "меру" као према твом коментару) ако бих таквог човека трпао у неко мишљење о нечему и сматрао то целим човеком.

Дакле, ово је да ти појасним, не да оправдам свој поступак. Праштај и свако добро!

Линк до поруке
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу

  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је, на празник Св. цара Константина и царице Јелене, у четвртак 3. јуна 2021. године, Светом архијерејском Литургијом у храму посвећеном овим светитељима на Вождовцу. Патријарху Порфирију саслуживали су Његово Преосвештенство умировљени Епископ г. Георгије и свештенство АЕМ.

       
      Звучни запис беседе
       
      Након Свете Литургије Патријарх Порфирије је предводио литију око храма, а потом је, са свештенством и верним народом, пререзао славски колач.
      На крају, Патријарх Порфирије је произнео беседу о Св. цару Константину и царици Јелени истакавши да ми „данас славимо равноапостолне Константина и Јелену. Мајку и сина, оне који су учинили да хришћанска вера не само престане да буде гоњена, него да хришћанска вера добије простор, добије место да се њен глас чује и да њен глас допре до сваке душе, тј. да њен глас допре до свакога онога ко је створен по слици и прилици Божијој. И коме је та хришћанска вера, Јеванђеље Христово једино нормално, једино природно, једино здраво“.
      Ни наша времена нису пуно другачија од оних која су била у пре Константина, напоменуо је Патријарх Порфирије, додавши да Црква Христова живи и да је снажна, али „постоје још увек сличне, исте, а понекад и горе силе него што су биле у време Константина ј Јелене, које не само да би да укину простор гласу Јеванђеља, гласу Христовом, него би итекако, заједно са многим христомрсцима царевима римским да збришу са лица земље Крст Христов“.
      Силе овога света знају, као што каже искуство наше Цркве, да искуства долазе са лева и са десна, рекао је Патријарх Порфирије указујући да су искушења с лева онда када непријатељ долази отворено и напада нас. Са друге стране, искушења са десна „долазе у форми врлине“, рекао је Патријарх Порфирије. „Представљајући једно дело као врлину они нас доводе у замку гордости која је извор свакога зла. Тако и данашњи непријатељи, најчешће долазе с десна. Најчешће говоре о добру, о врлини, имају и хуманитарне активности“, рекао је Патријарх Порфирије напомињући да нам се обраћају као да „немамо не само искуство и традицију свога народа, већ пре свега искуство светих из нашег народа, искуство Цркве. И у нашем народу, али и у свим народима, то искуство је веће и снажније и што је најважније једино спасоносно“.
      „Зато данас славимо цара Константина и његову мајку“, рекао је Патријарх Порфирије указавши да је он „изабрао крст да буде почетак и крај његовог живота. А Часни крст на коме је распет Господ наш пронашла је његова мајка“.
       
      Извор: Радио Слово Љубве
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Патријарх Порфирије: Свети Василије Острошки нам је показао шта је циљ и смисао сваког човека. Тај наш циљ је светост. Зато славећи данас Светог Василија Острошког ми налазимо једноставну реч Божју упућену сваком од нас, реч како можемо успоставити заједницу са Богом и учинити Га реално присутним у нашим животима.

       
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началстовао је 12. маја 2021. године, на празник Светог Василија Острошког, светом архијерејском Литургијом у храму посвећеном том великом светитељу и Чудитвирцу на Бањици. Саслуживао је Његово Преосвештенство умировљени Епископ г. Константин.
      „Налазимо се у Томиној недељи и за чудо црквени песник Томину неверу назива блаженом невером. Свети апостол Тома је у име свих нас проверио и уверио се у Христово Васкрсење. Проверио је и уверио себе и друге да то што је рукама додирнуо јесте васкрсло тело Господње и зато је благословена Томина сумња, не због тога што Тома негира Бога или што се претвара у атеисту. Напротив, он верује, али има унутрашњу потребу да има лични однос и заједницу са Богом. Христос не критикује ту жељу за зајединством, него критикује извор његове потребе, а то су чула“, рекао је патријарх Порфирије говорећи о жељи апостола Томе да додирне ране Христове.
      „Чула пре свега морају бити у садејству и у хармонији са умом нашим. А ум и чула морају пре свега бити утемељени у срцу нашем, јер ту је центар нашег бића. И то не у срцу као телесном органу, него у срцу као центру нашег бића, као љубави којом срећемо наше ближње и даљне. Тамо где је срце као љубав центар ту нема потребе за никаквим медикаментима. Тај који има љубав има еликсир за постојање у свим околностима. Такву веру имао је и велики чудотворац и светитељ Василије Острошки кога данас славимо и молимо му се“, рекао је патријарх Порфирије.
      „Свети Василије Острошки нам је показао шта је циљ и смисао сваког човека. Тај наш циљ је светост. Зато славећи данас Светог Василија Острошког ми налазимо једноставну реч Божју упућену сваком од нас, реч како можемо успоставити заједницу са Богом и учинити Га реално присутним у нашим животима“„ истакао је патријарх Порфирије.
      Његовој Светости Патријарху г. Порфирију и Преосвећеном Епископу г. Константину саслуживали су протојереј-ставрофор Бранко Митровић, протојереј Зоран Лазаревић, декан Православног богословског факултета Универзитета у Беoграду протојереј проф. др Зоран Ранковић, протођакон Радомир Перчевић, ђакон Радомир Врућинић и ђакон проф. др Србољуб Убипариповић.   
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је 3. маја 2021. године, на Васкршњи понедељак и дан молитвеног спомена Светог владике Николаја Охридског и Жичког, свету архијерејску Литургију у цркви посвећеној том Божјем угоднику у Реснику.
        - Шта је друго историја људскога рода кроз све своје аспекте деловања, и кроз науку, и кроз уметност, филозофију, кроз све оно што човек мисли, што говори, што јесте, него покушај да човек покида окове смрти, да победи смрт, да заправо дотакне живот вечни. Без обзира на све људске домете, свако ко се родио и дошао на овај свет, он је из овога света отишао. Ми, православни Срби, знамо добро да је вера у Бога, православна вера, у прошлости обликовала и градила наш народ, отварала путеве и давала смисао постојању свакога човека, смисао и онда када није било једноставно и није било лако. Вера православна је заправо темељ, извор нашега идентитета, без ње, готово сам сигуран, да наш народ у најмању руку у овом облику, у овој форми – не би данас постојао и не би оставио све оне лепоте стваралаштва свога које су многе од њих украсиле и светску културу и постале део светске баштине, беседио је патријарх Порфирије.
      - Та вера не треба да буде само спољашње исказивање наше припадности Православној Цркви, не треба да буде формална. Она треба да буде буквално преведена у наш живот, треба да постане наш живот, треба да буде извор наде, спознаја да смо створени као иконе Божје за вечност и спознаја да сами ту вечност досегнути не можемо, али да нам је дата као на длану, љубављу и промислом Божјим. Љубављу која иде дотле и да саму себе распиње и жртвује за нас, а ми треба да васкрсавамо у сваком добру и врлини али пре свега у јединству, у изграђивању међусобног разумевања. Неспоразум доноси немир и буру, зато је важно да негујемо међусобну љубав, разумевање, прихватамо једни друге и градимо јединство, јер је то заповест Божја –да сви једно буду. А то је могуће, то је реалност само ако је Крст Христов али и Васкрсење Његово – извор нашега живота, нагласио је патријарх Порфирије који је подсетио на подвиг Светог владике Николаја "апостола који је баш Васкрслога Христа проповедао и сведочио својим животом и позивао на непрестано исправљање свакога од нас“.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Уверени смо да Закон о истополним заједницама, у понуђеном облику не треба да дође пред Народну скупштину нити да буде изгласан, поручио је Епископ бачки Иринеј.

       
      Он је у разговору за „Политику“ подсетио и да се поводом овог питања Синод огласио саопштењем за јавност које је одмерено, јасно и недвосмислено.
      „Претходно је и влади упућен одговарајући предлог. Нисмо желели да у јавности подижемо температуру због овога. Црква је последња која жели да, по било ком основу, дели народ, иначе вешто ускраћен за могућност да се добро упозна са предлогом закона и да се о њему изјасни“.
      Владика Иринеј каже и да СПЦ не жели да било ко буде дискриминисан у остваривању својих права због својих уверења, личних склоности и томе слично.
      „Никога не одбацујемо нити проскрибујемо због личних склоности или проблема било које врсте. Напротив, спремни смо да пружимо духовну помоћ и потпору свакоме. Нисмо, међутим, спремни да поздравимо, и то, како неки очекују, са одушевљењем, пропагирање и рекламирање греха као пожељног. Наше служење Богу и људима представља култ живота, а не култ смрти.
      Иначе, Свети архијерејски синод Српске православне цркве оценио је као неприхватљив Предлог закона о истополним заједницама. Истичући да је већина одредаба у супротности са вековним учењем Цркве, предлажући да се имовинска, правна и друга питања партнера у овим заједницама, решавају кроз друге законе.
      Закон о истополним заједницама би, према најавама, пред посланицима требало да се нађе у мају. Закон, између осталог, предвиђа да припадници истополних заједница, које се склапају пред матичарем уз сведоке, могу да наслеђују имовину, буду једни уз друге поред болесничке постеље, да се посећују у затворима... Претходно је Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог Србије позвало на јавну расправу о поменутом закону.
       
      Извор: Спутњик
×
×
  • Креирај ново...