Jump to content

Питања у вези с литургијом

Оцени ову тему


Препоручена порука

Имам неколико недоумица у вези са литургијом с обзиром на то да ми је православље ново и још увек не у потпуности познато. Нажалост не успех да пронађем одговоре на интернету, па би ми значило да ми неко разјасни пар ствари. 

1. Када и да ли током литургије из цркве излазе верници који не желе ( тј не могу) да се причесте?  Да ли само стоје са стране док причест траје? 

2. Када се на литургији пале свеће? 

3. Када се исповеда свештенику? Да ли то иде непосредно пред литургију? Да л исе долази дан раније? Уопште ако ми можете објаснити како то функционише. 

Извините на баналности питања и значило би ми да ми што детаљније објасните сам процес како изгледа у пракси. Хвала унапред! 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 34 минута, Caњaлицa рече

Имам неколико недоумица у вези са литургијом с обзиром на то да ми је православље ново и још увек не у потпуности познато. Нажалост не успех да пронађем одговоре на интернету, па би ми значило да ми неко разјасни пар ствари. 

1. Када и да ли током литургије из цркве излазе верници који не желе ( тј не могу) да се причесте?  Да ли само стоје са стране док причест траје? 

2. Када се на литургији пале свеће? 

3. Када се исповеда свештенику? Да ли то иде непосредно пред литургију? Да л исе долази дан раније? Уопште ако ми можете објаснити како то функционише. 

Извините на баналности питања и значило би ми да ми што детаљније објасните сам процес како изгледа у пракси. Хвала унапред! 

 

Знам како ти је. И мени је тако било када сам прилазио Цркви. Не питај пуно њих за савет. Поразговарај са својим парохијским свештеником или са неким другим у којег имаш поверење. Увек сам имао прилика и са монасима да разговарам и са својим свештеником али пуно њих нисам питао. Испричаћу ти одговоре на твоја питања из личног искуства.

1. За твоје прво питање. Свети владика Николај је у Охридском прологу написао да пре завршетка Литургије не треба да излазимо ван цркве. У супротном би подражавали Јуду који је напустио Тајну Вечеру. Наравно, ипак мислим да некада у неким приликама, као када родитељи дођу са својом малом децом у цркву, то не може увек да се испоштује. Не дај Боже, ко има болесника код куће, на пример, некада мора и пре завршетка службе да оде кући. Моје мишљење је да је Свети владика имао разумевање за тако нешто. Сигурно. Мени се десило једном да сам због посла у фирми раније напустио службу.

2. За твоје друго питање. Свеће палим пре Литургије али ако некада не стигнем онда што пре улазим у цркву на службу па онда упалим после Литургије.

3. И за твоје треће питање. Увек се трудим да се исповедим пре Литургије, ако се спремам за причешће. Мада, свештеници код мене у парохији остављају могућност и дан пред Литургију да се исповедимо. Ово ти говорим што се тиче причешћа јер се увек исповедам пред причешће. Лакше се осетим. Али то не значи да сам бољи после тога.

Нема на чему и немој се извињавати, интересовање за веру не познаје баналности, свако Добро и знаш како кажу ;) На муци се познају јунаци.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 часа, Caњaлицa рече

Имам неколико недоумица у вези са литургијом с обзиром на то да ми је православље ново и још увек не у потпуности познато. Нажалост не успех да пронађем одговоре на интернету, па би ми значило да ми неко разјасни пар ствари. 

1. Када и да ли током литургије из цркве излазе верници који не желе ( тј не могу) да се причесте?  Да ли само стоје са стране док причест траје? 

2. Када се на литургији пале свеће? 

3. Када се исповеда свештенику? Да ли то иде непосредно пред литургију? Да л исе долази дан раније? Уопште ако ми можете објаснити како то функционише. 

Извините на баналности питања и значило би ми да ми што детаљније објасните сам процес како изгледа у пракси. Хвала унапред! 

 

1. Moжеш да изађеш са некрштенима, када свештеник каже: Оглашени изиђите!

2. Па на литургији се не пале свеће. Свеће се пале кад није у току богослужење.

3. Исповедаш се онда кад имаш шта да исповедиш. Ако баш хоћеш да то буде непосредно пре литургије можеш у суботу после вечерње службе.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, Плаво Небо рече

Знам како ти је. И мени је тако било када сам прилазио Цркви. Не питај пуно њих за савет. Поразговарај са својим парохијским свештеником или са неким другим у којег имаш поверење. Увек сам имао прилика и са монасима да разговарам и са својим свештеником али пуно њих нисам питао. Испричаћу ти одговоре на твоја питања из личног искуства.

1. За твоје прво питање. Свети владика Николај је у Охридском прологу написао да пре завршетка Литургије не треба да излазимо ван цркве. У супротном би подражавали Јуду који је напустио Тајну Вечеру. Наравно, ипак мислим да некада у неким приликама, као када родитељи дођу са својом малом децом у цркву, то не може увек да се испоштује. Не дај Боже, ко има болесника код куће, на пример, некада мора и пре завршетка службе да оде кући. Моје мишљење је да је Свети владика имао разумевање за тако нешто. Сигурно. Мени се десило једном да сам због посла у фирми раније напустио службу.

2. За твоје друго питање. Свеће палим пре Литургије али ако некада не стигнем онда што пре улазим у цркву на службу па онда упалим после Литургије.

3. И за твоје треће питање. Увек се трудим да се исповедим пре Литургије, ако се спремам за причешће. Мада, свештеници код мене у парохији остављају могућност и дан пред Литургију да се исповедимо. Ово ти говорим што се тиче причешћа јер се увек исповедам пред причешће. Лакше се осетим. Али то не значи да сам бољи после тога.

Нема на чему и немој се извињавати, интересовање за веру не познаје баналности, свако Добро и знаш како кажу ;) На муци се познају јунаци.

Много хвала на појашњењу. Сад имам и питање како да "нахватам" свештеника за разговор? Мислим заиста немам представу како разговор са духовником иде. Да ли верници могу било када било ког дана у цркви да разговарају са свештенуком ако га затекну ту или се то ради и након литургије или вечерња? 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 14 часа, Caњaлицa рече

Много хвала на појашњењу. Сад имам и питање како да "нахватам" свештеника за разговор? Мислим заиста немам представу како разговор са духовником иде. Да ли верници могу било када било ког дана у цркви да разговарају са свештенуком ако га затекну ту или се то ради и након литургије или вечерња? 

Зависи од парохије до парохије, од свештеника до свештеника. Али генерално кадгод затекнеш свештеника у храму можеш да разговараш са њим, па ће те он упутити даље (и објаснити како се то ради у датој парохији). Само немој да се стидиш.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
  • Сличан садржај

    • Од Поуке.орг - инфо,
      Свечани чин устоличења новоизабраног Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија започео је јутрос Светом архијерејском литургијом у Цетињском манастиру, коју служи Његова светост Патријарх српски г. Порфирије уз саслужење свештенства и свештеномонаштва.

       
      Митрополит Јоаникије је 56. епископ ове Светосавске епископије, која је установљена прије 800 година, касније уздигнута на степен митрополије, а 41. митрополит црногорско-приморски који се устоличава у Цетињском манастиру.
      Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије је изабран за митрополита црногорско-приморског на овогодишњем мајском засједању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве након упокојења блаженопочившег Митрополита Амфилохија.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије началствовао је 21. фебруара 2021. године, у Недељу о митару и фарисеју, Божанственом Литургијом у Спомен храму Светог Саве на Врачару.

       
       
      Саслуживали су Преосвећена господа Епископи источноамерички Иринеј, славонски Јован, далматински Никодим, осечкопољски и барањски Херувим, ремезијански Стефан и мохачки Исихије, са свештенством из више епархија Српске Православне Цркве. Појали су сви хорови Певачког друштва храма Светог Саве: Дечји хор Растко (диригент Милена Антовић), хор Мокрањац и хор храма Светог Саве (диригент Катарина Станковић).
      После читања зачала из светог Јеванђеља, Његова Светост Патријарх г. Порфирије је између осталог рекао: -Оно што се људима чини да је велико у свету, да је моћно и јако, пред Богом изгледа слабашно. Оно што свет сматра мудрим, дубоким и паметним, за Бога је лудост и звоно које звечи, а тај звекет није ништа друго него одјек празнине. Али, у вери нашој и смирењу открива се Господ. Свакога ко има веру за темељ свог покајања Господ чини најмоћнијим, чини га владарем света. Данашња јеванђељска прича, која је једна од карика за припрему поста, управо то открива. Открива парадокс закона Божјег и парадокс критеријума односа Бога према овоме свету.
      -Око Божје друкчије цени човека - цени га по срцу. Важно је да испуњавамо законе, да праштамо и тражимо опроштај. Без тога ми не само да нисмо хришћани, него се може рећи да нисмо ни људи. То што је хришћанско, то је аутентично људско. Све што је цариник учинио и више од тога, треба да чинимо, јер тако функционишемо здраво. Чинимо све тако да задобијемо мир и радост говорећи: `Само сам недостојан слуга Божји`. Уколико тако не чинимо, бићемо испуњени бесом и хистеријом, подвиг ће нам бити тежак - то је гордост и сујета. Тај терет ако се не изгони из срца, води у демонизовано стање. Можда је прејака реч, али то заиста јесте тако. Што је већа гордост и сујета, то смо затворенији, то смо усамљенији, то смо сиромашнији, истакао је патријарх Порфирије и замолио присутне да у молитвама имају његово име, јер, како је казао: дубоко знам какво је место на које ме је Господ љубављу и благодаћу поставио.
      Патријарх српски г. Порфирије позвао је верне да се у временима тешких епидемиолошких услова придржавају прописаних мера и да воде рачуна о себи и ближњима, као и да буду послушни својој Цркви.
      После свете Литургије Његова Светост г. Порфирије је служио помен блаженопочившем патријарху Иринеју у крипти Спомен храма.
       
      Извор: Инфо-служба СПЦ
    • Од Поуке.орг - инфо,
      У 29. недељу по Духовима, 27. децембра 2020. године, Епископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у Старој Милошевој Цркви у Крагујевцу. Саслуживали су Архијерејски намесник лепенички протојереј Срећко Зечевић, протонамесник Бранислав Матић, јереји Владан Костадиновић и Драгиша Богичевић, те јерођакон Василије (Старовлах).

       
      Звучни запис беседе
       
      У Старој цркви је већ традиција да Владика у недељу Праотаца служи свету Литургију, те је и поред пандемије храм био препун верног народа и мајки са децом.
      Беседећи Владика је споменуо да: “Човек ничим не може да заблогадири Господу као што то може светом Литургијом. Она сабира прошлост и садашњост и све уводи у вечност. Она нам даје предукус Царства Божијег. Српска Црква је установила три недеље пред празник Рођења Христова: Детинце, Материце и Оце, да нас духовно и молитвени припреми за празновање Божића. Данашње Јеванђеље дирљиво и поучно говори о благодарности, јер у данашњој причи управо видимо како човек не уме да заблагодари Господу. Господ је ходао од куће до куће, од човека до човека, од срца до срца како би људе научио вери и благодарности. 
      Десеторица људи је завапила Господу за помоћ и излечење од куге, а само се један вратио Христу да заблагодари. Бог не гледа ко је ко или на спољашност људи већ на срце њихово. Зато треба да се запитамо да ли ми умемо да се захвалимо за бескрајну љубав Божију. Да ли осећамо присуство Божије у себи и око себе? Да ли осећамо и волимо другог човека? Ако осетимо рану другога као своју рану, ако осетимо туђу бол као своју или радост – тада ћемо бити хришћани. Губитак осетљивости и осећајности код човека води ка настајању најгорих особина у њему. У овим неприликама које су нас снашле, потребна нам је вера да не паднемо у очајање и безнађе. Данашњи празник, Црква је посветила мајкама, јер су оне стуб породице. Породица је основ свега и све од ње почиње и друштво и држава. Зато је ап. Павле назива “малом Црквом”. 
      Породица се сматра светињом. У њој треба да влада ред и поредак, како би свако од њених чланова, знао своје место у њој. Мајка је спона између оца и деце. Она спаја и окупља сву чељад у кући. Мајка бди над породицом и њено срце куца за породицу, чак и онда када престане њен Земаљски живот. Љубав мајке највише личи на љубав Божију. Зато наш народ каже да не стоји кућа на Земљи, већ на доброј жени. Нажалост време у коме живимо је донело да је жена све мање жена, а мајка је све мање мајка. Заборавља се да је рађање основ живота. 
      Данас све чешће жене желе да буду “успешне жене” и зато се чини да је све мање чељади у породици. Стара изрека каже да је тек треће дете, заправо прво дете. Прво се посвећује Богу, друго држави и војсци за одбрану мира и сигурности, тек треће занавља породицу. Данас се догађа да је у породици само једно дете и тада настаје проблем: од диктатуре детета над осталим укућанима, до идолатрије родитеља над својим дететом. Топло крило мајке даје детету снагу да узраста и расте и да се са успехом носи са свим животним проблемима, носећи бреме живота на сопственим плећима”.
       
      Извор: Епархија шумадијска
    • Од Поуке.орг - инфо,
      Поједини медији су сасвим нетачно и злонамјерно представили изјаву Епископа будимљанско-никшићког Јоаникија, тако да јавност на основу те информације може закључити да је он рекао да је Српска православна црква урадила измјене закона, што не одговара истини.

       
      Владика Јоаникије је јасно саопштио да би Црква, у другим околностима, захтјевала да се овај дискриминаторни закон у потпуности укине. Но, Православна Црква је и од претходне власти тражила само оне измјене које би онемогућиле њену дискриминацију, па сљедујући томе, ни од ових власти није тражила ништа друго.
      Уз то, јасно је рекао да је тај процес измјене посматран „поиздаље“ и да су остављени правници да ураде свој посао. Дакле, надлежни државни органи су предложене измјене представили Цркви, као и осталим вјерским заједницама, а правници из Цркве су то питање размотрили и закључили да су измјене урађене на добар начин, с обзиром на све околности.
      Понављамо, Црква је, као мјеру компромиса, а не као идеално рјешење, прихватила измјене умјесто израде новог закона. Није било непознато шта је Црква, још претходној Влади, изнијела као свој минимум захтјева – признање постојећег правног субјективитета и одустајање од безаконог покушаја нове национализације црквене имовине. То је овим измјенама, Богу хвала, и обезбјеђено.
       
      Извор: Митрополија црногорско-приморска
×
×
  • Креирај ново...